Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, kroz vaše aktivno učešće u raspravi o ovom zakonu i amandmanima poslanika SRS stekao sam utisak da se uopšte ne krećete kroz beogradski saobraćaj. Osim što koristite službeno vozilo Vlade, ne učestvujete ni u javnom prevozu gradskog preduzeća, pa ni u privatnom. Ne znam sa kim da diskutujem i koga da ubeđujem da je ovaj amandman dobar. Pošto niste iz te struke, hajde da pričamo o oblastima koje se odnose na finansije.
Moj amandman se odnosi na godišnji račun, koji, po meni, nema nikakve logike. Ako uzmemo u obzir činjenicu da u članu 89. tekst glasi ovako: „Godišnji račun za prethodnu godinu, sa izveštajem o poslovanju i izveštajem ovlašćenog revizora“, potrudite se da to ne bude Deloitte and Touche ili Ekorevizor, „garantni fond podnosi NBS i ministarstvu nadležnom za poslove finansije do 30. aprila tekuće godine“; ako uzmemo u obzir činjenicu da ne znamo kakvim sredstvima raspolaže garantni fond, ili član 119, koji kaže da ovaj zakon stupa na snagu 90. dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, ne znamo ni kad će se objaviti; kad uzmemo u obzir obrazloženje Vlade zašto ne prihvata neke amandmane, a to je odgovor da je osnivanje garantnog fonda predviđeno po isteku dve godine od dana stupanja na snagu Predloga zakona, pitam – kome podnosi, ko, kakav izveštaj za prethodnu godinu u narednoj godini, ako zakon stupa na snagu tek za dve godine, a stupa, po članu 119, devedesetog dana od dana objavljivanja?
Finansijski, ne znam ni ko šta daje, ni kakav izveštaj, kad nemamo uopšte predviđena sredstva za garantni fond. To je samo dokaz metafore, što je rekao moj kolega Marković, da garantni fond ništa ne garantuje. Hvala.

U okviru vremena koje je na raspolaganju Srpskoj radikalnoj stranci želim da opravdam amandman kolege Dobrislava Prelića koji se odnosi na član 23. stav 3. Radi građana, moram pročitati. Odnosi se na izbor predsednika Komisije, odnosno članova Saveta, koji se vrši sa dve odvojene liste kandidata koje sadrže najmanje isti, a najviše dvostruko veći broj kandidata od broja koji se bira.
Moj kolega Prelić je tražio da se reči „najviše i dvostruko veći“ brišu, zato što je dvostruki broj u ovom slučaju – ako pogledamo član 22. koji kaže da Savet čine predsednik Komisije i četiri člana, to je petoro ljudi – deset kandidata. Samim tim, na neki način, konkurencija je zabranjena, jer ako uzmemo u obzir činjenicu da se biraju iz redova uglednih stručnjaka, a da je u pitanju broj deset, sigurno je veći broj stručnjaka i uglednih ljudi iz oblasti prava i ekonomije koji bi konkurisali za Komisiju ili za članstvo u ovom savetu. Ako uzmemo u obzir i to da je praksa Demokratske stranke ubijanje konkurencije u samom startu, kako bi se oslobodio prostor za dalje delovanje, to govori u prilog tome što je ovaj broj dvostruko veći.
Moram da pročitam obrazloženje koje se odnosi na neprihvatanje ovog amandmana, koje kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što rešenje dato u Predlogu zakona obezbeđuje demokratičnost izbora za funkcije u Komisiji, a istovremeno obezbeđuje funkcionalnost i efikasnost tog postupka.“
Podsetiću vas, gospodine ministre, kako funkcioniše demokratičnost vaše stranke. Mi smo u prethodnom periodu imali predlog Odbora za kulturu, koji treba da predloži Skupštini dva člana za RRA; ako imate u vidu činjenicu da dva člana predlaže Skupština u celokupan sastav te agencije, a da je Odbor za kulturu dao samo dva člana Skupštini, vidite da je tu mogućnost za konkurenciju izgubljena u samom startu. Ako vi niste uspeli da zaštitite konkurenciju u radu Skupštine, kao najvećeg zakonodavnog tela, kako ćete zaštititi konkurenciju u bilo kojoj drugoj vrsti zaštite? Ako niste sa svojim poslanicima uspeli da rešite taj problem, ne verujem da ćete uspeti taj problem da rešite ni na drugi način.
Podsetio bih vas na praksu Demokratske stranke, posebno zbog ovog termina koji ste dali u obrazloženju za neprihvatanje amandmana – „demokratičnost“. Kako je biran predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Beogradu Dragan Đilas? Jedan kandidat je bio u pitanju, sprovedeni su izbori i onda je gospodin Dragan Đilas izašao uveče i kazao: „Ja sam pobedio, ja sam predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke“. Tih primera imate koliko hoćete, ali ti primeri završavaju uglavnom u nedoumici poništavanja i od vas samih.
Podsetiću vas na to da je način izbora u skupštini grada Beograda, kada je biran vršilac dužnosti gradonačelnika zbog smrti prethodnog gradonačelnika, bio takav da je u Ministarstvu za lokalnu samoupravu zabeleženo najveće, grubo kršenje Poslovnika o radu gradske skupštine. Tada ste u gradskom parlamentu odštampali jedan listić sa jednim kandidatom; to je bio Zoran Alimpić. Time ste osporili pravo drugih odborničkih grupa, tj. stranaka u gradskom parlamentu da predlože bilo koga za tu funkciju i samim tim ste u startu pobili konkurenciju.
Pokušao sam da kroz više primera pokažem kako funkcioniše Demokratska stranka, kako funkcionišete vi koji treba da date nekome pravo za konkurenciju, za bilo koju vrstu trke. Ako je ta konkurencija osporena u ovom domu, u ovom parlamentu, u glavnom gradu, ako su prekršeni zakoni, norme, Poslovnik o radu, ako je vaše ministarstvo poništilo sednicu na kojoj su bili izbori za vršioca dužnosti gradonačelnika, ako dajete dva kandidata, dva moguća za RRA, kako vi mislite da izaberete ovih deset, u skladu sa ovim zakonom?
Ko su tih deset? Ko će da bira tih deset? Ko će da vrši selekciju? Šta ako bude više kandidata? Šta ćemo sa ostalima? Na kom principu će se izvlačiti ovih deset od strane nadležnog odbora koji treba da predloži Skupštini? Hoće li u neku kutiju, zatvorene koverte, pa kojih deset izvuče; hoće li prvih deset koji se prijave da budu tih deset koje će Odbor da predloži Skupštini?
Ove nedefinisanosti, nepreciznosti ovog zakona dovode u osnovanu sumnju to da ćete i vi biti nadležni za izbor ovih članova Saveta i predsednika ove komisije. Zbog svega toga je opravdan predlog kolege Dobrislava Prelića i mislim da je ovaj amandman trebalo da prihvatite, ako se stvarno borite za zaštitu konkurencije. Hvala.

Kao i moje kolege, podneo sam amandman da se u članu 6. stav 1. briše. Moram samo da vas podsetim na neke detalje, da je početkom 2009. godine Srpska radikalna stranka objavila svoj antikrizni program i da je taj program sastavljen od 1,3 milijarde evra, od kojih 84.000.000 evra ulaže država Srbija, a ostatak novca ide od stranih banaka. Strane banke treba da obezbede ostatak novca da bi se realizovao taj srpski antikrizni program. Prva mera predviđa da je prioritet pomaganje preduzećima koja moraju da vrate dugove ili da ih obezbede od njihove likvidnosti.
Vlada je za ovu svrhu predvidela 21.000.000 evra iz budžeta i te državne pare će biti uplaćene bankama, koje su u Srbiji uglavnom u stranom vlasništvu. Da ih ne nabrajam, postoji protokol od 18. 2. koje su to banke. Te banke treba da obezbede kredite u vrednosti od 422.000.000 evra srpskim privrednicima po povoljnim kamatama, 5,5% čini mi se da je bilo u pitanju, da bi na kraju srpski privrednici trebalo da vrate te kredite u krajnjem roku od 12 meseci.
Ono što je skandalozno jeste da je na sastanku, održanom 3. 2. 2009. godine, na kome je bio ministar trgovine Milosavljević i kome su prisustvovali, između ostalih, i predstavnici kompanija „Delta“, „Merkator“ i „Metro“, obelodanjeno da će se pomagati ovim monopolistima prilikom njihove isplate dobavljačima. Trgovinski monopolisti će moći da po dvostruko povoljnim uslovima dođu do jeftinog kapitala da bi platili dobavljače pre rokova za plaćanje.
Dakle, ovo je jedan vid kontrole državne pomoći, koja nije uspela da pomogne siromašnim slojevima srpskog društva ili fabrikama koje se gase jedna za drugom, nego će država pomoći najvećeg srpskog monopolistu i oligarha, koji je sve bogatiji, vlasnika kompanije „Delta“ Milorada Miškovića, koji je na osamnaestoj godišnjici kompanije „Delta“ čak najavio da će promet ove kompanije u 2009. godini porasti za 36%.
Predlažem u ime SRS da, umesto što je pomogla ovom oligarhu, srpska vlada napravi spisak najznačajnijih i najugroženijih fabrika, čija proizvodnja se ne sme zaustaviti, kao što je to uradila, recimo, ruska vlada, i da za taj spisak od 300 najznačajnijih fabrika opredele sva sredstva koja imaju. Tako će najbolje pomoći ovoj zemlji, bez nekakve dodatne kontrole i dodatnih institucija. Hvala.

Podneo sam amandman na član 19, u ime SRS-a, u kome tražim da se Fond za razvoj Republike Srbije briše kao subjekt regionalnog razvoja.
Ako imamo u vidu činjenicu da su novci iz IPA, koji treba da budu suštinski od pomoći za regionalni razvoj, kao i termin regionalnog razvoja za korišćenje tog sistema potrošnje novca, možemo doći do zaključka da se sredstva dobijena od Evropske komisije moraju koristiti uz strogo poštovanje finansijskih pravila te institucije.
Sredstva moraju biti razdvojena od ostalih budžetskih sredstava, moraju biti stavljena na poseban račun i moraju se koristiti u skladu s propisima o javnim nabavaka koje Evropska komisija primenjuje za zemlje van EU, tzv. prag pravila.
Propusti se kažnjavaju, što ilustruje iskustvo susednih zemalja, primera radi, Rumunije, Bugarske i Hrvatske. Pomenuću samo da je Rumuniji, u avgustu 2008. godine, privremeno obustavljeno 150 miliona evra za podizanje konkurentnosti poljoprivrede, zbog velikog stepena kriminala i korupcije. Takođe je, sredinom prošle godine, u Bugarskoj bilo, prvo, suspendovano, pa onda i trajno oduzeto više od 800 miliona evra dodeljene pomoći. Povučeni su i akreditivi dve vladine agencije zadužene za upravljanje sredstvima.
Ako hoćete koristiti IPA fondove s obrazloženjem regionalizacije Srbije, morate se prvo obračunati sa stepenom kriminala i korupcije, jer je jedan deo subjekta Fonda za razvoj Republike Srbije u najvećoj meri doprineo tome da su kriminal i korupcija u Srbiji na maksimalnom nivou. Hvala.

Kao i moje kolege, podneo sam amandman na član 24. stav 5, u kome tražim da se stav 5. briše.
Osnovni razlog je što je jasno i opštepoznato da jedino Vlada ima prava osnivača da imenuje članove Nacionalnog saveta, ali u ovom istom članu, u stavu 3, kaže se precizno da je predsednik Nacionalnog saveta i ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja. Dakle, to je dupliranje funkcija. Mislim da je nepotreban ovaj 5. stav i zbog toga sam tražio njegovo brisanje.
Ako imamo u vidu da su članovi Nacionalnog saveta i ministri i određena tela, postavlja se pitanje – hoćemo li imati još dve vlade; u jednoj će samo, umesto Cvetkovića, biti Mlađan Dinkić, jer ako je sastav Vlade isti, samo su drugačija značenja, tačnije, uloge, umesto premijera, imamo direktora ili predsednika Nacionalnog saveta, koji će imati ulogu premijera, možemo doneti takav zaključak!?
Podsetio bih vas i na to, gospođo ministre, da samo naizgled ovaj zakon znači uvođenje regiona, tj. regionalizaciju države, jer ono što se u zakonu naziva regionom nema pravni subjektivitet, niti je to bilo moguće zakonskim putem, jer u članu 128. Ustava Srbije se jasno govori da je formiranje regiona ili pokrajina moguće samo postupkom koji podrazumeva i promenu Ustava.
Ne samo da nemate ustavni osnov i ustavnu normu da formirate duplu Vladu, nego nemate ni finansijske mogućnosti koje opravdavate pristupom IPA fondovima, time što ćete napraviti ovu glomaznu administraciju.
Zbog svega što sam naveo, mislim da je opravdanost mog amandmana i uporište u tome što nemate ustavni osnov. Hvala.

I u ovom amandmanu na član 29, u kome se određuju obaveze ili nadležnosti Nacionalne agencije, moram da podvučem da je, u suštini, pitanje formiranja novih radnih mesta, formiranje agencije od strane direktor ili ministra za zapošljavanje kadrova stranke G 17 plus, Mlađana Dinkića.
Ako uzmemo u obzir tačku 5, koja kaže – priprema i realizuje programe edukacije instruktora i konsultanata za potrebe razvoja privrednih društava i preduzetništva, mislim da ste ovim predlogom zakona i ovom tačkom 5. apsolutno samostalno priznali svoju nesposobnost da razvijate privredu i društvo, za šta vam je potreban konsultant ili instruktor. Postavljam pitanje – postoji li mogućnost da taj konsultant ili instruktor bude neko strane lice, pošto očigledno vi niste sposobni da sačuvate privredni razvoj ili preduzetništvo?
Suština diskusije nije čudna, ako uzmemo u obzir dosadašnje vaše iskustvo, počevši od Agencije za privatizaciju, koja je uništila privredu, i počevši od vašeg iskustva razvoja privrede kroz program kragujevačkog "Fijata".
Postavljam još jedno pitanje. Kako mislite da zaključite sistem zaštite razvoja privrednih društava i preduzetništva ako u stranci G17 plus, čiji direktor predlaže formiranje ove agencije, funkcioniše kriminal i korupcija, jer je to ono što je najveća bolest privrede i privrednog društva, posebno razvoja preduzetništva? Dakle, gospodo narodni poslanici, ova agencija nema zadatak koji je predviđen ovim zakonom, kao ni što zakon nema obavezu koja je predviđena Ustavom.

Najpre da preciziram još neke stvari vezane za regionalni savet. Šta su uopšte regije i regionalni saveti, osim što im je mandat pet godina, osim što su izbori na lokalnom nivou na svake četiri godine redovni, a vidimo da ne mogu biti redovni, da ima i vanrednih, osim što su to članovi kojih ne znamo koliko ima, koje imenuju i postavljaju na koji način, sem podataka da idu iz sedam regija plus 19 članova, da svaka regija ima svoj savet, svoju agenciju i svoju oblasnu asocijaciju?
Postavljamo pitanje – ko će to da plati i odakle?
Osim što imamo ovu ponudu regionalnih razvojnih saveta, očekujemo da, pod plaštom decentralizacije ili regionalizacije, kako god hoćete, izmislite i neka nova radna mesta, s obzirom na to da je to jedini modus opstanka firme G17 plus.
Primera radi, možete imenovati na deset godina predsednika opštine, direktora opštine, upravnika opštine, možete imenovati načelnika opštine, načelnika zaposlenih na toj teritoriji opštine, načelnika za nezaposlene na toj teritoriji, načelnika za građane do 30 godina, načelnika za građane od 30 godina itd.
Dakle, predlog da regionalni saveti imaju mandat od pet godina je apsolutno neprihvatljiv da se ovaj zakon nađe uopšte u proceduri, jer i sam ministar je jednom rekao da će ove regionalne razvojne agencije i saveti moći da budu malo više samostalni tek posle dve godine i da će tada moći da se samofinansiraju. Zbog svega toga što je ministar rekao, dajte im mandat od dve godine, pa onda, kako bude išao rok, neka im bude takav i mandat. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moramo da podsetimo na par činjenica, pre svega, da se Srbija, prilikom potpisivanja Sporazuma o pridruživanju, obavezala da će izvršiti klasifikaciju u roku od četiri godine od momenta potpisivanja i evo primera kako se krše sve one odredbe da bi se došlo do nekog cilja koji je obavezujući po osnovu nekih sporazuma.
Dakle, predlagač zakona navodi da su granice statističkih regiona koncipirane prema preporuci Eurostata, a one govore – NUTS 2, tj. region, pokrajina, teritorija koja obuhvata od 800 do tri miliona stanovnika.
Međutim, zakon predviđa formiranje Istočnog regiona, koji će se na popisu 2011. godine pokazati kao područje sa manje od 700 hiljada stanovnika.
Usput, da bi opravdao formiranje te statističke oblasti, podnosilac zakona uključuje u njegov sastav, sasvim nelogično, Pirotski okrug, odakle su već na adresu predlagača stizale primedbe lokalnih vlasti, jer je prirodno da taj okrug bude u sastavu Južnog regiona. Za potrebe prikupljanja dovoljnog broja stanovnika, predlagač je morao da ide protiv prirodne logike i interesa građana tog područja.
Kroz ovaj običan primer prisvajanja onog što nije prirodno spojivo dokazuje se da imate veću obavezu prema Sporazumu nego prema građanima Srbije. Ako uzmemo u obzir činjenicu da morate ispoštovati i te norme, a ne građane Srbije i njihov interes, jasno je da vam je do građana Srbije najmanje stalo, tako da priča o ravnomernom regionalnom razvoju apsolutno, narodski rečeno, ne može popiti vodu, kada ste ovakav vid prekršaja učinili na najgori mogući i najgrublji način. Hvala.

Podneo sam amandman koji se odnosi na poslove regionalnog saveta, u kome se posebno osvrćem na tačku 3), u kojoj se kaže – daje mišljenje na program finansiranja razvoja regiona, za koji je osnovan, koji se finansira iz sredstava budžeta Republike Srbije.
Podsetiću sve poslanike i građane Srbije da se, od demokratskih promena 2000. godine, Srbija, uslovno rečeno, oslanjala na sve ''četiri noge'' evropskih finansija. Neću sada da analiziram da li je to bilo zloupotrebljeno u raznorazne svrhe, predizborne kampanje ili stranačke promocije, ali hoću da pomenem da su sva ta sredstva korišćena iz sredstava Evropske investicione banke, iz Evropske banke za obnovu i razvoj. Za sanaciju katastrofalnih poplava u Banatu učestvovala je i Razvojna banka SE, ali je zemlja participirala i u brojim projektima EU, za podršku procesa stabilizacije i pridruživanja zapadnog Balkana.
Zašto sam sve ovo rekao? Plašeći se zloupotreba, tačnije, zavisnosti od EU, posebno kada imamo u vidu činjenicu da na to sve treba da daje mišljenje jedan regionalni savet, za koji može da se pretpostavi iz kog će sastava biti sastavljen, bojim se da ćemo doći u situaciju kada ćemo biti poprilično ucenjeni od strane EU, kao što smo sada ucenjeni za jedan deo Srbije, tj. AP KiM, i da se sama mišljenja na programe finansiranja razvoja regiona mogu koristiti u političke svrhe, a ne za stvarni razvoj pojedinačnog regiona. Zbog toga sam podneo ovaj amandman, u kome sam tražio da se tačka 3) člana 33. briše.

Podneo sam amandman na član 34. u kome tražim da se briše stavka – za svaki region može se osnovati samo jedna regionalna agencija.
Ovde imamo jednu nelogičnost. Vladajuća koalicija je pominjala da će administrativna regionalizacija podrazumevati formiranje novih regiona, zapravo, pokrajina, koje neće biti koncipirane prema granicama statističke podele predviđene ovim zakonom. Onda se postavlja pitanje koliko su opravdane priče onih koji govore, a ja bih rekao potpuno neopravdano, osim u nekom medijsko-propagandnom smislu, da je ovaj zakon, u stvari, pokret ka onoj pravoj administrativno-političkoj regionalizaciji?
U regionalizovanoj Srbiji ne bi bilo potrebno imati ovakav aparat kao što je regionalna razvojna agencija, kako se u samom zakonu najavljuje. Ne bi bilo potrebe ni za agencijama, jer prost primer za to je da ni Vojvodina nije imala agencije, pogotovo razvojne, pa je uzimala sredstva iz pretpristupnih fondova, a sada smo imali prilike da čujemo da čak ni granice koje se ovim zakonom uspostavljaju u međupodručjima neće biti relevantne za te nove teritorijalne subjekte, tj. pokrajine.
Postavljam pitanje i ministarki, i predlagaču zakona, i uopšte Vladi, u čemu se onda ogleda regionalistički karakter predloženog zakona ako ćemo formirati agencije na osnovu statističkih podela?
Još jedan primer statistike na koju se pozivate. Uzmite samo Nacionalnu službu za zapošljavanje, koja je iznela podatak da nema većeg broja korisnika u Nacionalnoj službi u odnosu na prošlu godinu, a ako pogledate realno, u praksi, videćete da je broj nezaposlenih još veći. Dakle, statistika na koju se vi pozivate je nerealna.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na regionalnu agenciju, koja obavlja određene poslove, posebno na tačku 5, u kojoj se kaže da priprema i sprovodi programe stručnog usavršavanja za potrebe razvoja privrednih društava i preduzetništva, razvoja infrastrukture i razvoja institucija i organizacija u svom regionu.
Amandmanom sam predložio da se ovo briše, zato što sam isti amandman podneo i na član 29, takođe, tačka 5, u kojoj se preciziraju nadležnosti Nacionalne agencije, koje su apsolutno iste. Zbog građana ću to pročitati: „Priprema i realizuje programe edukacije instruktora i konsultanata za potrebe razvoja privrednih društava i preduzetništva“.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da su iste nadležnosti i regionalne agencije i Nacionalne agencije i da imaju iste obaveze, apsolutno je nepotrebno, prvo, formiranje regionalne agencije, a, drugo, imati duple iste nadležnosti kao što ih ima Nacionalna agencija. Tu dolazi do preklapanja nadležnosti između Nacionalne agencije i može doći i do političkih sukoba, jer u regionalnoj agenciji može da bude sastav koji predstavlja jedna politička stranka, a u Nacionalnoj agenciji može da bude sastav koji predstavlja druga politička stranka, pa se koordinacija i dupliranje nadležnosti između jednih i drugih može poklopiti do te mere da su zloupotrebe neminovne.
Šta to znači u prevodu? Imamo iks primera kako funkcioniše određeni broj ministarstava prema lokalnim samoupravama, da je u vlasti i opozicija, kako oni koriste sredstva iz NIP-a i kako koriste mogućnosti, povoljnosti i privilegije Ministarstva. To možete videti i u praksi i u načinu života samih građana. Hvala.

Moj amandman se, takođe, odnosi na sredstva za realizaciju razvojnih projekata i obavljanje poslova oblasne asocijacije, gde je, u tački 2), precizirano da se odnose na budžete jedinice lokalnih samouprava sa teritorije oblasti za koju je osnovana.
Čuli smo izlaganje prethodnih kolega da su budžeti lokalnih samouprava poprilično opterećeni nametima centralne vlasti i da nisu u mogućnosti da obezbede sva ova sredstva, što se postavlja u startu, samo je pitanje kvalitet rada ove oblasne agencije.
Opšte je poznato da je, pored velikog opterećenja budžeta lokalnih samouprava, nastala i zavisnost od većih nivoa vlasti. Primera radi, gradske opštine u Beogradu imaju status mesne zajednice i očekuju sredstva za finansiranje za bilo koju vrstu projekta od Skupštine grada. Lokalne jedinice i gradovi u Srbiji očekuju sredstva najviše od NIP-a, u odnosu na političku opredeljenost i u odnosu na projekte koje su predložili NIP-u.
Ono što je suština, moram da vas podsetim, jeste da smo, kada smo obrazlagali Predlog budžeta za 2009. godinu, mi poslanici SRS-a tražili da se određeni deo sredstava iz nekih agencija, koje treba da promovišu ''rupu na saksiji'' ili ''toplu vodu'', daje lokalnim samoupravama i razvoju lokalnih samouprava. Ti naši amandmani, predlozi i diskusija nisu bili uvaženi, a sada ćemo doći u poziciju da od nečega tražimo nešto, iako znamo da su budžetska sredstva lokalnih samouprava minimalna.
Sada predlažem da stavite i jednu preambulu u ovaj zakon, a to je da ovaj zakon ne može da se poništi, mora da traje najmanje 100 godina i mora uvek biti na snazi, kako bi stranka G17 plus opstala.

Izvinjavam se, ali nisam vas čuo.
Moj amandman se, takođe, odnosi na vrstu saradnje oblasne asocijacije koja treba da ima prioritet, vezano za autonomne pokrajine i jedinice lokalnih samouprava, kada su u pitanju pripreme i primene lokalnih razvojnih planova.
Opšte je poznata činjenica da se, navodno, uvode statistička područja, a ne regioni, jer je to politički termin koji označava teoriju pod pravnim subjektivitetom, radi bolje preraspodele sredstava i ujednačenijeg regionalnog razvoja. Međutim, i sami podnosioci zakona to pobijaju naknadnim navodima, da područja ili regioni bivaju formirani kako bi se dobijala sredstva iz pretpristupnih fondova EU.
Ako će statistička područja, ili statistički regioni moći, preko svojih agencija, da konkurišu za sredstva IPA fondova, kako će regioni da služe ravnomernom regionalnom razvoju, odnosno politici koju država svojim naporima vodi, afirmaciji ugroženih područja? Sada se pominje i procenat od 1% iz državnog budžeta koji će biti izdvojen na takav način da siromašnija područja dobijaju više. To je moglo biti urađeno i bez statističkih područja, tako je ranije i bilo, doduše, ne baš i efikasno, s tim što je 1% premalo sredstva za podizanje potpuno devastiranih krajeva zemlje.
Važno je napomenuti da za pomaganje nerazvijenih opština u Srbiji nije potreban nikakav statistički region, niti njegova aparatura koju nam predlažete ovim predlogom zakona.

I moj amandman se odnosi na funkcionisanje oblasne asocijacije, koja treba da podnese godišnji izveštaj o poslovanju regionalnoj agenciji u svom regionu i Nacionalnoj agenciji. U stavu 2. se kaže: ''Po potrebi, regionalna agencija, Nacionalna agencija i Ministarstvo mogu tražiti dodatne izveštaje o poslovanju''.
Sada pitam, zašto mogu da traže? Da li je to neka vrsta decentralizacije? Zbog čega bi oni morali da podnose izveštaj Nacionalnoj agenciji, regionalnoj agenciji ili Ministarstvu?
Ako uzmemo u obzir to da se finansira od lokalne samouprave i da može podnositi izveštaj lokalnoj samoupravi od koje se finansira, kao i da postoji Ministarstvo za finansije, ne znam koja je svrha ove decentralizacije, tj. kontrole, pa čak i jedne male oblasne agencije?
Postavljam i sledeće pitanje – postoji li možda zainteresovanost za preveliki priliv sredstava jedne oblasne asocijacije? Jedino je to razlog da agencija ili ministarstvo traže uvid. Možda su ostvarili više sredstava, možda hoćete da im uzmete neka sredstva ili hoće da zadužite oblasnu asocijaciju za neka nova?
Uvodi se poprilično stroga centralizacija institucija koje se ovim zakonom i formiraju, što govori da su sve regionalne agencije podređene Nacionalnoj agenciji, Savetu, u kojima se nalaze predstavnici Vlade Srbije.
To ne daje za pravo da razvojni regioni tu budu samo u svrhu transmitera, a ne inicijatora razvojne politike.
U Predlogu zakona o regionalnom razvoju navode se gotovo identične nadležnosti svih agencija, uključujući i Nacionalnu, ali se na nekim mestima navodi, verovatno, centralističkom logikom, da su regionalne razvojne agencije podređene Nacionalnoj.
Tu nigde ne vidimo decentralizaciju i zato smo predložili brisanje. Hvala.

Amandman se odnosi na akreditaciju. Moram da ponovim da je cilj prelaska s centralizovanog na decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU prilično postepena priprema država koje su članice EU. One polako treba da preuzimaju nadležnosti u upravljanju fondovima od Evropske komisije.
Proces uvođenja DIS-a je izuzetno dugotrajan proces, koji traje negde oko 36 meseci i zahteva direktno učešće i državnih institucija, koje nemamo, uključenih u proces izgradnje sistema. Ako uzmemo u obzir standard naše zemlje i standard zemalja članica EU, biće vam poprilično jasno da smo u tom procesu odavno zakasnili. Zbog svega toga smo malo požurili i uradili neke iskorake koji nam možda i nisu bili potrebni, jer neće davati rezultate, bar do 2020. i neke, dok ne uđemo u EU.
Imenovali smo nacionalnog službenika za akreditaciju, nacionalnog službenika za odobravanje, nacionalnog IPA koordinatora i strateškog koordinatora i ima još podataka da su u toku pripreme za pravne osnove u uspostavljanju nacionalnog fonda. Prave se neke posebne operativne strukture koje bi, kao, trebalo da budu odgovorne za upravljanje i sprovođenje revizorskog dela, u skladu s principima kod nas dobro poznate politike upravljanja.
Dakle, zaključak koji se može doneti je da se pripremamo za nešto za šta nismo sposobni i da želimo da uđemo u trku sa mnogo bržima i boljima; ne možemo da priznamo sebi da, u suštini, institucionalno i finansijski nismo za to sposobni. Hvala.