Gospođo Čomić, ako biste mi dozvolili, napravio bih i vezu i kopču, samo mi treba za to…

Dakle, moja namera je apsolutno da govorim o ovlašćenom predlagaču, a to je Visoki savet sudstva, to je gospođa Nata Mesarović, koja je dala…

Ne znam na koji način da se obratim, a da vi shvatite da je to u sklopu ove tačke dnevnog reda. Šta god kažem, vi se s tim ne slažete. Stvarno nemam mogućnosti da govorim o onome o čemu sam hteo, tako da svoju diskusiju ovog trenutka prekidam, da biste vi bili zadovoljni.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Vladan Jeremić podneo je ovaj amandman u cilju poboljšavanja rada svih lokalnih samouprava. Moram da krenem jednu genezu iz početka da bih vama, gospođo ministre, objasnio šta je jedinica lokalne samouprave.
U Zakonu o lokalnim izborima definisana je jedinica lokalne samouprave, definisana je administracija ili vrsta obaveza koju ima u nadležnosti grad. Grad ima obavezu, čak i ovim zakonom glavni grad, da bliže uređuje jedinice lokalne samouprave ili da bliže uređuje rad organizacionih jedinica u svom gradu.
Statutom grada Beograda donesena je odluka da se jedinice lokalne samouprave pretvaraju u skupštine gradskih opština. U gradu Beogradu ima 17 skupština gradskih opština i one nemaju status jedinice lokalne samouprave.
Ovaj zakon, ovaj predlog i ovaj član se odnose isključivo na gradonačelnike i na predsednika opštine jedinice lokalne samouprave. Dakle, automatski se slažemo svi s tim da se to ne odnosi na skupštinu gradskih opština u gradu Beogradu i da će grad Beograd i predsednici opština u skupštinama gradskih opština biti u nemogućnosti da sprovode ovaj član zakona.
Dakle, ako uzmemo u obzir i ovaj naš amandman, koji predlaže da nema mogućnosti da se daju ovlašćenja drugom licu, osim predsedniku opštine, pa makar on bio i predsednik opštine skupštine gradske opštine, nije važno koje od ovih 17 u gradu Beogradu, onda imamo jasnu sliku da ovlašćenje i odgovornost za posao odlaganja duga poreskih obveznika ne može imati niko, osim predsednika opštine.
Postoji jedna verzija u kojoj grad Beograd često profitira, a to je donošenje odluka na sednicama Skupštine grada, u kojoj gradonačelnik da jedan predlog, odluka se usvoji i ona se sprovodi po automatizmu po jedinicama skupština opština.
Tako je i nastao predlog da se obezbede prostorije za poreske uprave u svim lokalnim jedinicama ili u svim skupštinama opština, pa su skupštine opština bile u obavezi da na osnovu te odluke gradonačelnika obezbede prostoriju za poresko odeljenje u svojim objektima i tačnije u svom poslovnom prostotu.
Tako će doći i ovaj primer, da će se doneti odluka u Skupštini grada Beograda, po kojoj će ovlašćeno lice isključivo moći da bude možda načelnik finansija za grad Beograd ili načelnik finansija za jedinicu skupštine gradske opštine, ne jedinicu lokalne samouprave.
Onda će gradonačelnik ili predsednik opštine poštovati tu odluku u onoj meri koliko to ide u prilog pojedincu, a u onoj meri ukoliko to ne ide u prilog pojedincu, ako je to u prilog nekom stranačkom kolegi ili nekom ko je napravio poprilično veliki dug, onda će mogućnost odlaganja dati lično gradonačelnik ili predsednik opštine.
Tu pravimo selekciju - da li će biti nešto doneto kroz odluku i poštovano na najbolji način i da li će nešto biti doneto kroz odluku i poštovano na selektivan način? Dakle, ovima amandmanom mi predviđamo da ne bude selekcije, da predsednik opštine, da gradonačelnik budu striktno odgovorni za odlaganje duga bilo kog poreskog obveznika.
Ukoliko za to bude odgovorno nadležno zaposleno lice ili načelnik odeljenja koji će ostati u službi i lokalne samouprave, i skupštine jedinice i skupštine opštine jedinice lokalne samouprave, on neće imati odgovornost bilo koju drugu, sem povredu rada i zloupotrebu službenog položaja.
Kada predsednik opštine ili gradonačelnik napravi zloupotrebu službenog položaja, teško je utvrditi i kazniti tu odgovornost, a kada zaposleno lice kao načelnik odeljenja ili načelnik odeljenja na nivou grada napravi propust bilo koje vrste, onda odgovornost od tog gradonačelnika i predsednika opštine odmah sledi.
Dakle, da ne bi bili na udaru zaposleni ni u jedinicama lokalnih samouprava, ni u jedinicama skupština gradskih opština u gradu Beogradu, odgovornost mora snosi lično gradonačelnik i predsednik opštine, da ne bi bilo ono – ajde vi to ispeglajte, ne znam idite kod načelnika pa vidite, pa ako vam on to odobri, ako je dobro doručkovao biće kako treba, ako nije dobro doručkovao neće biti.
A onda će neko doći kod predsednika opštine i reći - načelnik nije dobro doručkovao, predsednik opštine će da preinači odluku načelnika i on će da ispadne sjajan i bajan, a načelnik odeljenja rogat i ovakav i onakav zato što nije hteo da izađe u susret poreskom obvezniku čiji je dug poprilično velik.
Moram da vam kažem i to da mnogo znači kada odete u elektrodistribuciju i odlože vam na rate da platite dug koji ste napravili. To mnogo znači, ali za to je lično odgovorno lice koje donosi odluku, piše izveštaj zbog čega je to odobrilo.
Dakle, ako budemo dali ulogu drugim licima da se bave ovim stvarima oko poreskih obveznika kojih i nema puno, ako uzmemo da su i jedinice lokalnih samouprava uzele da skupljaju pare samo od otkupa stanova, kredita i svega ostalog, poreza na promet, a da sva administracija i sve ostalo što se dešava, barem u gradu Beogradu, ide u budžet grada Beograda, a ne opštine, onda vam je jasno da je ovaj naš amandman potpuno u pravu.
Ono što u ovom obrazloženju stoji, predlaže se da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za odlučivanje po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga po osnovu izvornih prihoda, a ovde izvorne prihode ubira grad, ne jedinica skupštine gradske opštine, lokalne samouprave, a lokalna samouprava je grad Beograd, ne gradska opština, na koji način se daje doprinos fiskalnoj decentralizaciji.
Ako u gradu Beogradu, recimo, opština Savski venac je najveća matična kuća na Balkanu, ima tri porodilišta, ima krug bolnica u kojima se vade izvodi iz matične knjige preminulih i iz matične knjige rođenih, ako opština iz svog budžeta plaća ljude da rade te izvode i ljude da vode kompletnu evidenciju o tome ko je rođen u ove tri bolnice, a sav prihod od poreza i taksi na taj njihov rad ide skupštini grada, a ne ide opštini, onda to nije fiskalna decentralizacija.
Vi ste ovde naveli, u obrazloženju ovog amandmana, da je to poboljšanje fiskalne decentralizacije. Zemljište je oduzeto opštinama i opštine više nemaju pravo da rukovode ni zemljištem u gradu Beogradu. U gradu Beogradu je najgora moguća centralizacija napravljena, sve se svodi na gradonačelnika i na njegova ovlašćenja, njegove odluke.
Tako i ovo. Ako će gradonačelnik da ima ovlašćenja, onda neka ima i odgovornost, a ne gradonačelnik da ima ovlašćenja, a odgovornost da snose neka druga zaposlena lica u jedinicama lokalnih samouprava ili u skupštinama gradskih opština.
Dakle, gospođo ministre, mislim da sam pokušao da na najbolji mogući način objasnim koja je paralela, prvo, u Zakonu o lokalnoj samoupravi, između skupština gradskih opština i jedinica lokalnih samouprava, što se navodi u ovom zakonu i, drugo, koje ovlašćenje može da zloupotrebi gradonačelnik ili predsednik opštine, a kakvu odgovornost može da ima.
To je primer da se fiskalna decentralizacija rešava ovim problemom više nego nelogično. Dao sam vam čak i navode koje možete slobodno proveriti i videćete da nijedna skupština gradske opštine u Beogradu nema svoje izvore prihoda, jer sve što zaradi odlazi u budžet grada, a budžet grada isključivo ima pravo da koristi gradonačelnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Krasić je tražio ubrzanje nekog postupka, u kome se sa 30 dana rok skraćuje na osam, u cilju bržeg, efikasnijeg i stabilnijeg prevođenja imovine poreskog obveznika u državinu.
U ovom obrazloženju u kome ste vi naveli neke parafraze, mogu tako slobodno da se izrazim, ne vidimo odgovor ozbiljan zašto ovaj amandman nije prihvaćen.
Suštinski donošenje ovog zakona o izmenama odnosi se na ulogu novih zakona koji su usvojeni, posebno za Zakon o prekršaju, Zakon o uređenju sudova u kome se kaže da nadležnost za vođenje poresko-prekršajnog postupka preneta je na poreske uprave, na Prekršajni sud u prvom, odnosno Viši prekršajni u drugom stepenu.
Onda dajete predlog za nepokretnosti i pokretne stvari koje su pravosnažnim rešenjem prenete u svojinu Republike, da ih Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, kao organ nadležan za evidenciju, preuzme u državinu. Taj rok je određen 30 dana.
Sad da bi se nepokretnosti pokretnih i nepokretnih stvari u državnoj svojini preuzele u državinu, dakle, sami uzimaju za sebe, imali ste u vidu postupak učestvovanja predstavnika više resornih ministarstava i predlažete da se taj način i postupak u stvarima uredi posebnim aktom Vlade.
Posebni akt Vlade nije definisan, nema vremenski rok kad će biti donesen, ali ima ovde jedna napomena: "Ujedno se uređuje slučaj kada je rešenje Poreske uprave, kojim se u svojinu Republike prenose nepokretnosti, odnosno pokretne stvari, postalo pravosnažno do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do dana početka primene navedenih podzakonskih akata koje će Vlada doneti". Šta to u prevodu znači? Da ćemo mi danas raspravljati o ovom zakonu, da će se ovaj zakon izglasati, ali da će podzakonski akt Vlade tek naknadno biti donesen i da će tada primena ovog zakona biti na snazi.
Pošto nema vremenskog ograničenja kada će biti podzakonski akt Vlade donesen, jer u tome učestvuje više ministarstava za prenos imovine, onda se postavlja pitanje čemu ova rasprava.
Da nastavimo dalje. Kaže se – ''...tako da je organ nadležan za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini dužan da, u skladu sa navedenim podzakonskih aktima (kojih nema), u roku od 30 dana do dana početka njihove primene, te nepokretnosti i pokretne stvari preuzme u državinu''.
Zašto je gospodin Krasić tražio da to bude osam dana? Prvo, da ne bi imali vremensko ograničenje podzakonskih akata, koji ovde nemaju vremensku obavezu. Drugo, da bi se brže znalo šta je državna svojina, šta je oduzeto. Treće, ako je preneta nadležnost po Zakonu o prekršajima na sudove, kako smo rekli, poresko-prekršajnog postupka sa Poreske uprave na prekršajni sud u prvom, odnosno na Viši prekršajni sud u drugom stepenu.
Hoćete da kažete da ova dva stepena, prvi i drugi, nisu u stanju da u roku od osam dana izvrše neku registraciju nove imovinu ili hoćete da kažete da nisu u stanju da u roku od osam dana donesu rešenje po bilo kom osnovu? Ako su već preuzete nadležnosti po osnovu ovog zakona, u zakonu piše kakve su obaveze ovih sudova i šta preuzimaju na sebe, vi tvrdite da nisu sposobni da u roku od 30 dana, odbijanje ovog amandmana, donesu bilo kakvo rešenja.
Možda sam ovo pogrešno shvatio, možda ću dobiti odgovor koji će ovo obrazložiti, ali ako ste preneli nadležnosti sa poreskih uprava po Zakonu o prekršajima i po Zakon o uređenju sudova u sudove, onda ste vi degradirali sudove u ovom slučaju. Rekli ste vama nije dovoljno osam dana, vama treba 30 dana, mesec dana da bi doneli jedno rešenje.
Podsetiću vas da je u nekim zakonima sud obavezan da reaguje u roku od 24 časa. U nekim zakonima, recimo u Zakonu o lokalnim izborima sud je obavezan da reaguje u roku od 48 sati i da ti rokovi, takođe zakonski koji su uokvireni, nisu poštovani kada je u pitanju član 47. Zakona o lokalnim izborima i da sud nije reagovao onako kako je trebalo da reaguje u skladu sa zakonom. Postavljamo pitanje da li će sud reagovati u skladu za podzakonskim aktom Vladom, ako nije reagovao u skladu sa zakonom?
Namerno sam napravio jednu paralelu zato što su u pitanju vremenska ograničenja.
Gospodin Krasić misli, i mi se svi slažemo sa tim, da nije potrebno više od osam dana za bilo kakvo rešenje bilo kom sudu da bi sud imao ulogu ozbiljnog suda. Ako mislite da je rok 30 dana dovoljan da to što treba da se tek donese podzakonski akt Vlade ili svih određenih ministarstava, koji to tek treba bliže da urede kako će se prenositi imovina i kako će se usvajati imovina i pretvarati u državnu, e onda postavljamo pitanje da li je ovaj zakon trebao da bude danas u proceduri?
Predlažem da usvojite ovaj amandman zato što on obavezuje prvo sud, a drugo poresku upravu da efikasnije rade i da efikasnije stiču imovinu od poreskih obveznika koji nisu bili u stanju da svoje obaveze izvrše.
U slučaju da imate jedan prost zaključak u kome svima stavljate do znanja da vas nije baš briga za imovinu ili da vam se ne žuri da napunite budžet, a onda imamo zakone koji se kose sa vašim mišljenjem, u kome se radi sve samo da se budžet napuni.
Napravite neku paralelu između tih zakona, pošto sve ide iz Vlade, iz istog kabineta premijera, pa vidite da li vam je cilj svima da punite budžet, da otežavate administraciju ili da je olakšavate, a onda da kroz ove primere pojednostavimo stvari i da za osam dana rešavamo probleme koji mogu da budu rešeni i za šest meseci.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Ministarstva, žao mi je što nije ministar tu da pokušam na neki drugi način da ubedim ministra da prihvati ovaj amandman, ali možda će u međuvremenu stići, pa ću ja svoje obrazlaganje krenuti da ne bih izgubio vreme.
Moj amandman se odnosi na dopunu člana 1, u kome se kaže da u tački 100), na koju se odnosi član ili preambula, posle reči "odmor" dodaju se reči "što se dokazuje tahografskim uloškom". Da bi građanima bilo jasno, tražio sam da se pauza između vožnje u toku jednog dana definiše i potvrđuje tahografskim uloškom, što bi ujedno bio i neki dokaz da je pauza uopšte napravljena.
Dakle, radi samih građana, član 1. glasi: "U Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, u članu 7. tačka 99) tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se tačka 100), 101) i 102), koje glase''…. Bazirao sam se na tačku 100. koja kaže: "Dnevno vreme upravljanja'' je ukupno vreme upravljanja vozilom između završetka jednog i početka narednog odmora".
Tražio sam da se taj završetak odmora i početak narednog definiše dokazivanjem tahografskim uloškom, jer je sam pojam tahografskog uloška definisan u Predlogu zakona u pojedinim članovima. Konkretno mislim na član 322, koji se odnosi na verodostojnu ispravu o prekršaju, u kome se navodi da verodostojna isprava kojom se dokazuje izvršenje prekršaja jeste u smislu ovog zakona video i foto zapis na kome se jasno mogu videti vozilo kojim je izvršen prekršaj, registarski broj vozila i bitna obeležja prekršaja. Pod 2 – tahografski uložak i drugi zapis sa tahografskog uloška.
Gospođo Čomić, ne znam da li imam uslova za rad, ali mislim da bi bilo korektno da mi to obezbedite, s obzirom na to da ne čujem sam sebe.
Podsetiću vas na to da je članom 32. Zakona definisano šta je tahografski uložak. Podsetiću vas i na Pravilnik o načinu postupanja policijskih službenika u obavljanju poslova kontrole neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima.
Dakle, član 17. kaže: "Prilikom obavljanja poslova iz člana 15. Pravilnika, policijski službenik može tražiti od lica koje u saobraćaju na putu upravlja vozilom da pokaže na uvid vozačku dozvolu, ličnu kartu ili drugu ispravu koja može poslužiti za utvrđivanje identiteta, tahografski uložak, uverenje o ispravnosti prepravljenog vozila odnosno potvrdu o ispravnosti prepravljenog vozila na pogon na gas, vršiti proveru njegovih podataka kroz evidenciju i preduzimati prema vozačima propisane radnje i mere".
Ono što meni smeta jeste obrazloženje Vlade zašto amandman nije prihvaćen. U obrazloženju Vlade se kaže da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je sintagma "što se dokazuje tahografskim uloškom (što sam tražio amandmanom) suvišna i neprecizna s obzirom da se ovaj podatak može dokazati tahografskim uloškom samo kada se radi o analognim tahografima, dok se kod digitalnih tahografa taj podatak utvrđuje uvidom u memorijsku karticu.
Sada vas pitam, predstavnici Ministarstva koji branite ovaj zakon – gde u zakonu postoji selekcija na analogni i na digitalni tahograf? U kom članu zakona piše koja je razlika između analognog i digitalnog tahografa i kako se on kontroliše? Evo, pročitao sam član 322. Zakona, u kome piše da je tahografska kontrola obavezna, ali ne piše podela tahografa na analogni i digitalni.
Ako smo mi dobili izveštaj Vlade da je neprecizno to što smo tražili analizu tahografskog uloška, a ne postoji u zakonu precizno dopisano kako se definiše tahografski uložak na analogni i digitalni, onda se mi jasno krećemo u okviru postojećeg zakona. Pošto naš amandman nije prihvaćen, a nema ga u postojećem zakonu, znači da nije prihvaćeno nešto što postoji, a ne ono što ne postoji.
Zato vas molim, gospodo predstavnici iz Ministarstva, ako ste imali razumevanja za moju diskusiju, da shvatite da u zakonu ne postoji podela tahografa ni na koju vrstu, tako da ni u amandmanu ne može postojati podela tahografa ni na koju vrstu, ni na analognu ni na digitalnu i da zbog toga ovaj amandman treba da prihvatite.
U protivnom, biću prinuđen da koristim sisteme, evo malo i da se našalim, da štrajkujem glađu i žeđu u zgradi Ministarstva unutrašnjih poslova, pa da se tako moj amandman usvoji, možda mi se ministar pridruži, pa dođemo do nekog zajedničkog rešenja da sledeći zakon bude bolji.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zoran Krasić je tražio da se član 3. briše uz obrazloženje, kako je on naveo, da ni postojeće podzakonske akte, ni Vlada, ni Ministarstvo, a ni službenici koji treba to da poštuju ne poštuju.
Ono što je činjenica jeste i dokaz, naš amandman na član 1. tačka 100), gde smo rekli da je regulativa zakona implementirana u amandman i da je amandman odbijen, onda kako možemo verovati da ubuduće bilo koji podzakonski akt bilo koji službenik može da poštuje?
Najpre, radi se o članu koji se odnosi na reviziju bezbednosti saobraćaja, u kome se kaže da ministar nadležan za poslove saobraćaja može doneti propis i uslove koje moraju ispunjavati lica koja će te postupke sprovoditi.
E sada, ovde sa druge strane imamo i amandmane Odbora za bezbednost i saobraćaj, u kom smo čuli predsednika odbora koji navodi kako su se neki amandmani usvajali i po kom osnovu.
Ono što je meni zapalo za oči jeste obrazloženje odbora u kome se kaže – ovim amandmanima se na precizniji i adekvatniji način domaći propisi usklađuju sa propisima EU.
Sada pitam vas, koji branite ovaj zakon, u kojoj se to zemlji EU podzakonski akt ne poštuje?
Vi ovde ne prihvatate amandman u kome mi implementiramo postojeći član podzakonskog akta u zakon. Kažete – ne može tahograf da uđe u Predlog izmene i dopune zakona, iako piše u odluci pravilnika koji se donosi na osnovu člana 341. Zakona o bezbednosti saobraćaja, po kome ministar unutrašnjih poslova donosi Pravilnik o načinu postupanja policijskih službenika u obavljanju poslova, kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima, pa kaže – ima pravo policijski službenik da traži od lica koje je u saobraćaju tahografski uložak.
Mi sada ovo preslikamo i kažemo u zakonu treba da stoji da odmor mora da se dokaže tahografskim uloškom, a vi kažete – mi to ne prihvatamo. To nije sada tekovina EU. Kada Odbor podnese nešto, onda je to tekovina EU. Hajde prvo da se dogovorimo šta je tekovina EU, a šta nije.
Da li se prihvataju podzakonski akti ili se ne prihvataju? Pošto se po vama ne prihvataju, onda je kolega Krasić potpuno u pravu kada kaže da ne treba da donosite druge podzakonske akte jer i postojeće ne poštujete.
Zato je tražio brisanje člana 3. u kome se definišu uslovi, propisuju uslovi koje morate ispunjavati i lica koja će te postupke sprovoditi koje donosi ministar, vezano za reviziju bezbednosti saobraća.
Revizija bezbednost saobraćaja je nešto što zahteva veliki broj zaposlenih ljudi, oblast koja će biti posebno odeljenje u Ministarstvu i tim ili grupa ljudi koja će se baviti samo ovim nadležnostima predviđeno je članom 3. u kome se kaže – bezbednost saobraćaja na putnoj mreži, provera bezbednosti puta, redovne provere puta u eksploataciji, praćenje stanja bezbednosti saobraćaja, analize visokorizičnih deonica, analize doprinosa puta saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima, obaveštavanje o snimanju saobraćaja i drugih veličina saobraćaja u toku.
Uslove moraju ispunjavati revizori, način sprovođenja obuke i polaganje ispita za revizora. Uslove koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elemente javnog puta propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Sada kada neko sluša ovu moju diskusiju može da pomisli da smo protiv toga da bude bezbednost u saobraćaju na najvišem nivou. Ne, upravo obrnuto. Vi ćete propisati podzakonskim aktom kako će se regulisati nadležnost revizora bezbednosti puta, a kada on treba to da sprovede, ta odluka može da se ne poštuje.
Zašto dajem primer da se ne poštuje? Zato što postojeću odluku o tome kako treba službeno lice da vreše kontrolu kada zaustavlja vozilo, kako može da traži ličnu kartu i tahograf, vi kažete – tahograf ne mora da traži, to stoji u članu 322. Onda što bi morao da traži bezbednost puta ako ne mora da traži osnovni član zakona koji je već usvojen još u prvoj verziji postojećeg zakona koji je menjan ne znam koliko puta?
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne znam na koji način da ilustrujem ili da napravim paralelu da poredim ono što je dobro za građane Srbije, da bezbednost mora da postoji i da amandmani koji deluju na bezbednost moraju biti usvojeni. Sam predsednik odbora kaže da postoje dobri amandmani koji nisu bili usvojeni zato što većina tako nije htela.
Šta je većina u odboru uradila od tih amandmana? Napisala obrazloženje da su postojeći predlozi zakona sa izmenama u toku sa tradicijom EU. Zar nije tradicija EU da se postojeći podzakonski akti poštuju? Pošto to ovde nije, onda se nemojte pozivati na EU ili usvojite ovaj amandman pa da nam svima bude lakše.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući ovo prethodno obrazloženje donosimo svi zaključak da je ovaj zakon neophodan, da je ovaj zakon toliko dobar da izmene i dopune nisu ni potrebne. Moram da se složim da su neke tekovine normalne i da u jednom predlogu zakona, ako postoji jedan član, on mora da se primenjuje. Upravo zbog toga što se ne primenjuje kontrola odmora od vozača koji koriste odmor, kroz tahograf ne primenjuje, mi smo napisali amandman da je obavezna kontrola tahografa.
Pročitaću šta kaže Vlada, da ne bi bilo zabune da govorim neistinu. Očigledno se ne razumemo, a mislimo isto. Kaže: "Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što je sintagma, što dokazuje tahografskim uloškom, suvišna i neprecizna, s obzirom da se ovaj podatak može dokazati tahografskim uloškom samo kada se radi o analognim tahografima, dok se kod digitalnih tahografa taj podatak utvrđuje uvidom u memorijsku karticu".
Gde u Predlogu zakona postoji memorijska kartica? Ne postoji nigde. U članu 322. postoji samo tahograf. Mi smo na osnovu tog člana napravili implementaciju amandmana.
Pošto se slažem s vama da je normalno da se to koristi, a nenormalno je da se to odbije kao korišćenje, jer je Vlada odbila ovaj amandman, a onda imamo izveštaj bivšeg ministra za infrastrukturu i sadašnjeg predsednika odbora, koji kaže da je to amandman koji je dobar, a nije prihvaćen od strane odbora i onda imamo tu paralelu koja se kosi, šta treba primeniti, a šta ne, a vezana je za podzakonski akt.
Dakle, ako hoćemo da primenimo zakon koji treba da deluje na bezbednost i na revizora za bezbednost, moramo onda da primenimo i uslove za vozače. Imamo deonicu Beograd-Čačak od 150 km kojom se putuje četiri sata. Koji su to uslovi za svakog vozača da 150 km putuje četiri sata? Onda, ako mu pukne guma, puna linija je iza njega, ko god ga obiđe napravio je prekršaj, jer nema parking za isključenje.
Znači, napravimo saobraćajne uslove, napravimo onda revizora da kontroliše saobraćajne uslove. Mi sada imamo revizora koji treba da kontroliše nešto što na 50% saobraćajnih deonica u Srbiji ne postoji. Postoji isključenje za parking i zaštitna mreža na autoputu, a na magistralnom putu ne, a onda dođemo u situaciju da putujemo od Beograda do Čačka četiri sata, poštujući ograničenja saobraćaja.
Šta je suština? Uslovi koji nisu napravljeni ne mogu se kontrolisati. To je razlog zašto se briše član 3.
Druga stvar, Odboru nije potrebno da zaseda netransparentno ili transparentno da bi drugi poslanici znali šta se na njemu dešava. Postoje poslaničke grupe koje imaju predstavnike u svim odborima i koji znaju šta je bila tema i tok kako je išao same sednice Odbora. I na samom Odboru nisu prihvaćeni neki amandmani, zato što dolaze sa strane sa koje dolaze. Jer, to je bila sugestija predsednika Odbora, to sam čuo jutros u ovoj sali. To nije moje lično mišljenje, nego mišljenje predsednika Odbora. Ako predsednik Odbora govori neistinu, onda govorim i ja.
Još jedna veoma važna stvar, ako je Odbor baziran na tekovini EU i propisa koji se odnose na infrastrukturu, na bezbednost, na kontrolu, što onda ne prihvatite te amandmane, onda niste za tekovine EU. Možemo napraviti reviziju bezbednosti puta u onoj situaciji kada napravilo uslov i kad napravimo put. Reviziju bezbednosti saobraćaja, saobraćajnih objekata, isključenja, nadvožnjaka, podvožnjaka, težinu koja će preko toga ići možemo da pravimo samo kad to napravimo. Mi još to nismo napravili, a imamo reviziju.
Uostalom, šta radi agencija koja je zadužena za bezbednost? Koja je uloga? Je l' ona zaživela? Mi smo imali agenciju revizora budžeta, pa nije zaživela. Moramo naći paralelu u kojoj ćemo uskladiti želje i mogućnosti, da uklopimo uslove sa vozačima, a onda da kažnjavamo vozače za bilo koji prekršaj. Ovako ćemo kazniti vozača za prekršaj koji je morao da napravi.
Dao sam jedan običan primer. Deo deonice puta rezervisan za saobraćaj motornih vozila Beograd – Čačak 150 kilometara u kome se putuje četiri sata, poštujući ograničenje. Ne daj bože nezgode da vam se izbuši guma, vi morate stati na deonicu puta, svi koji rade obilaženje napraviće prekršaj jer gaze punu liniju.
Šta ćemo onda da radimo? Ovaj revizor će da napravi procenu da je bezbednost puta ugrožena. I koji je njegov zaključak? Naplati kaznu ovome što je bušna guma ili da vozi do prvog isključenja na felni. Nemojte da se ponašamo neodgovorno, ako se već pozivate na EU, ispratite standarde EU pa onda kažnjavajte.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, pored prava koje imaju narodni poslanici i uloge, nadležnosti i mogućnosti kako da podnesu amandman, koja je procedura i na koji način i u kojim uslovima, mislim da narodni poslanici imaju pravo i da dobiju odgovor od onog ko brani zakone ili onoga ko je predstavnik Vlade po toj tački dnevnog reda.
Pošto ovde imamo praksu da diskutujemo između sebe, a da nemamo mišljenje ovlašćenog predstavnika Vlade, mislim da bi to pravo trebalo malo više isforsirati, kako bi ova tačka i ovaj zakon dobio na težini, ili mogućnost, kako god hoćete, dobio na težini i da bi se sukobila mišljenja koja imamo mi i Ministarstvo, kako bi znali ko je u pravu.
Ovako imamo verziju samo da potrošimo vreme poslaničke grupe, da pričamo u prazno građanima, a da od toga nemamo nikakav rezultat ni u praksi, ni u primeni, pa i samog zakona ili nekih drugih podzakonskih akata.
Ono što je vezano za ovaj amandman u članu 4. jeste preambula koja se odnosi na vremenske rokove. Dakle, predložio sam u ime SRS izmene i dopune člana 4. ili član 234. stav 1. menja se i glasi – kada upravlja teretnim vozilom ili skupom vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od tri i po hiljade kilograma ili autobusom vozač u roku od 24 sata ne sme upravljati duže od devet sati, odnosno najviše dva puta sedmično po deset sati.
Ono što je Vlada predložila jeste ovako – kada upravlja teretnim vozilom ili skupom vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od tri i po hiljade kilograma ili autobusom vozač ne sme imati dnevno vreme upravljanja duže od devet sati, odnosno najviše dva puta nedeljno po deset sati.
Ovde sada dolazimo na ono pitanje igra reči, suštinsko značenje svake rečenice, pa i ulogu odbora koji je donosio saglasnost da li ovaj amandman treba prihvatiti ili ne. Zašto to kažem? Zato što se u obrazloženju navodi da Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se vreme upravljanja vozilom definiše kao vreme između dva odmora i ne sme se vezivati za pojam kalendarskog dana.
Ako sada Vlada kaže – dnevno, a mi kažemo – 24 časa, nebitno koja su, onda se Vlada vezuje za kalendarski dan, a ne mi. Ako mi kažemo da to ne treba da stoji nedeljno nego treba da stoji sedmično, pa onda je tu poenta vezanja za kalendarski dan, koji je sedmični dan od ponedeljka do ponedeljka ili 24 sata, da li je to dnevno, da li su to 24 časa od 00.00 do 00.00 ili od 12.00 do 12.00.
Dakle, ovo je dokaz, ali ovo je odličan dokaz da se suštinski poboljša preciznost zakona, u kome se definiše šta se sve može uraditi u roku od 24 časa, nevezano koji su, a upravo dobijamo suprotan odgovor da se ne smemo vezivati za kalendarski dan što mi nismo ni uradili. Ovo samo govori u prilog tome da neko nije ni čitao naše amandmane onako kako je trebalo da čita ili je pročitao brzinski, dao odgovor koji je u suštini u suprotnosti sa Predlogom zakona.
Dakle, ako uzmemo u obzir i to kakvi su razumni rokovi, kako možemo da utičemo na izmenu i dopunu nekog zakona, a to ćemo po sledećem amandmanu raspravljati, zato što je odgovor na sledeći amandman pravi odgovor koji je nama potreban za današnju raspravu, onda dajte da imamo i pravo poslanika da dobijemo odgovor zašto naš amandman nije prihvaćen kada je dato obrazloženje koje našem amandmanu odgovara.
To je jedina suština ove debate, ili ćemo ići onom starom praksom da poslanici raspravljaju o nekom zakonu, a da se ovlašćeni predstavnik oglasi na kraju kada poslanik nema mogućnost da replicira ili da da odgovor da li je ovlašćeni predstavnik u pravu ili ne.
Ako hoćete da vodimo ozbiljnu raspravu oko ovoga, mi moramo imati dijalog, moramo imati suprotna mišljenja i moramo imati rezultat toga. Ovako nemamo ni rezultat, ništa, osim - odbor je odbio amandman, Vlada je odbila amandman, bez obrazloženja koje nije vezano uopšte za podneti amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog direktnog primera kako nemamo mogućnost da promenimo nešto što je predloženo kao izmena i dopuna nekog predloga zakona.
Pokušaću sad da vam objasnim kako su vezane ruke narodnom poslaniku da promeni ono što je loše nabolje. Moj kolega Nemanja Šarić podneo je amandman koji se odnosi na član 6. stav 1. i njegovu izmenu je uglavnom fokusirao na rok koji se ovim članom definiše: odnošenje vozila koje je manje od tri minuta.
On kaže ovako: ''Ukoliko policijski službenik ili nadležni inspekcijski organ u kontroli saobraćaja putem video nadzora ili foto zapisa utvrdi da je vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona, doneće rešenje u elektronskoj formi kojim će naložiti uklanjanje vozila u roku koji ne može biti kraći od pet minuta. Rešenje u elektronskoj formi kojim se nalaže uklanjanje vozila dostavlja se elektronskim putem licu koje vrši uklanjanje vozila i koje postavlja obaveštenje o donetom rešenju u elektronskoj formi na vidnom mestu vozila, kojim obaveštava vozača da će vozilo biti uklonjeno na osnovu tog rešenja. Nakon postavljanja obaveštenja na vidnom mestu vozila, ono ne može biti odneto u roku koji je kraći od pet minuta.'' To je predložio moj kolega Nemanja Šarović.
Kako kaže zakon? Kaže ovako: ''Ukoliko policijski službenik ili nadležni inspekcijski organ u kontroli saobraćaja putem video nadzora ili foto zapisa utvrdi da je vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona, doneće rešenje u elektronskoj formi kojim će naložiti uklanjanje vozila u roku koji ne može biti kraći od tri minuta.''
Predstavnike Ministarstva pitam, ako za tri minuta vi upalite sva četiri migavca i uspete da iznesete nešto iz auta, uđete u kuću i izađete, vama je vozilo ostalo na kolovozu i možete da krenete putem dalje.
Ako za tri minuta i dve sekunde vi ne stignete, dobijate kaznu, parking servis vam odnosi vozilo, što košta negde oko osam-devet hiljada dinara i vi plaćate kaznu, dobijate penale i imate udar na budžet.
Šta je suština ovog amandmana? Suština je da se naprave uslovi. Nema dovoljno parking mesta. Ona parking mesta i garaže što imaju papreno koštaju. Nema mogućnosti da se rezervišu saobraćajna mesta u gradu Beogradu zato što to mnogo košta, a nemate gde da se parkirate.
Sada vi budite krivi što živite u centru grada i onda vi budite taj koji će da dobije ovakvu jednu kaznu, ni kriv ni dužan, zato što mu je parking servis odneo vozilo jer je službeno lice MUP-a u roku od tri minuta reagovalo od onog trenutka kada ste se parkirali.
Ako uzmemo podatak da istu nadležnost ima komunalna policija, koja će doći u funkciju vrlo brzo, ako trenutnu nadležnost ima komunalni inspektor svake lokalne samouprave ili jedinice skupštine opštine u Beogradu, ako istu nadležnost ima službeno lice MUP-a koje radi pri parking servisu, gde onda da se ljudi parkiraju i sa kojim vremenskim rokom? Gde da se ostvari mogućnost da se ode do kuće, uzme novčanik i vrati?
Daću vam svoj lični primer. Ja sam žrtva ovakvih zakona i legalizacije ponašanja Parking servisa, čiji funkcioneri žive više nego bogato, zato što su ove naplate i te kako previsoke i skupe. Osnovno punjenje budžeta i modus Skupštine grada Beograda jeste Parking servis. Sada im dajete legitimitet ovih zakonom da više od tri minuta ne možete da stanete nigde.
Sada mi recite, ako je bilo koje službeno lice spremno da čeka tri minuta po štoperici koju samo on ima, zašto bi bio spreman da čeka i minut? Onog trenutka kada uoči prekršaj, on će da napiše prijavu i da zove parking servis da se vozilo odnese.
To važi kad stanete na mesto koje je rezervisano za neko drugo lice, koje je plaćeno poprilično dobro i to važi kada napravite pogrešno parkiranje ili imate znak zabrana parkiranja, a parkirali ste se jer nemate gde. U C market ne možete ući, ne možete ući u banku, poštu, a da se parkirate propisno, jer nema gde da stanete, nema dovoljan broj garaža i onaj broj koji ima skupo košta.
Šta je suštinski predloženo ovim zakonom? Ni pet minuta nije dovoljno. Meni je odneseno vozilo sa sve upaljenim migavcima i motorom. Dok sam pronašao vozilo, pa imao sam problem posle da bateriju dopunim i da ga pokrenem sa parking mesta gde je Parking servis odneo vozilo, a da ne pričam gde je odneo, zato što je postojeći parking koji je nadležan za tu teritoriju bio krcat.
Sad vi izračunajte koliko para uzimaju Parking servis i policija zajedno od građana Beograda zato što nemaju gde da se parkiraju, a uslove im niste napravili? Dao sam lični primer, ne zbog toga što sam ispoštovao zakonsku normu, kaznu platio i vozilo preuzeo, nego zbog toga što je to svakodnevica.
I ovde imamo problem, ispred Narodne skupštine, kad nemamo mesta da se parkiramo, moramo ići u garažu, koja je puna. Šta ćemo onda? Dakle, nemamo uslova za ovo što vi predviđate – legalizaciju pljačke građana kroz Parking servis, da u roku od tri minuta službeno lice može da odnese vozilo ili da napiše kaznu koja je osam-devet hiljada dinara. O poenima vozača i da ne pričam.
Dakle, ako je poenta da ne koristimo uopšte motorna vozila, to treba reći otvoreno. Ako je poenta da pljačkamo narod, da punimo budžet onima koji vode Parking servis, onda i to treba reći otvoreno. Ako je poenta da za dva minuta promenimo epohalno evropsku tekovinu, zato što ćemo umesto tri čekati pet ili pet i 15, zašto je onda ovaj amandman odbijen, postavlja se pitanje?
Pročitaću vam, gospođo Čomić, zašto je odbijen ovaj amandman i kako su nama vezane ruke da mi reagujemo. Kaže se ovako, pošto se ovaj amandman odnosi na član 296. stav 3, a predlog izmene i dopune je stav 3. ne st. 1. i 2, u obrazloženju se kaže da amandman nije prihvaćen iz razloga što bi se u slučaju prihvatanja istog odredbe st. 2. i 3. člana 296. Zakona našle u koliziji. St. 1. i 2. nisu predlog izmene i dopune. Naš amandman se kosi sa nečim što nije izmena predloga i mi automatski dobijamo odgovor da nije prihvaćen amandman.
Sada da vas pitam – kako mi možemo da promenimo ovaj član, ako se kosi sa nečim što nije na dnevnom redu, a ne možemo da podnesemo amandman na nešto što nije na dnevnom redu? Kako mi da promenimo ovaj član, ne mi kao poslanička grupa nego mi kao narodni poslanici, ako ne smemo da pišemo nešto što nije na dnevnom redu, a kad napišemo vezano za ono što jeste, kaže da se to kosi sa onim što nije na dnevnom redu? Ko će sad ovo da promeni i na koji način?
Dalje, kaže se ovako: "Naime, rok za uklanjanje vozila predviđen u stavu 2 (koji nije na dnevnom redu) ne može biti kraći od tri minuta, dok bi u slučaju usvajanja predloženog amandmana rok za istu radnju bio opredeljen u trajanju od pet minuta, što je neprihvatljivo."
Ko će od predstavnika Ministarstva ili predstavnika Vlade da mi objasni zašto je neprihvatljivo da umesto tri minuta stoji pet? Koja je uloga Parking servisa i policije da za dva minuta promeni i obezbedi bezbednost saobraćaja u bilo kojoj ulici u kojoj država i grad nisu obezbedili parking prostor?
Dakle, ovo liči samo na skupljanje para, ovo čak ni od pet minuta ne liči na razuman rok, ali smo pokušali to da menjamo i ovo liči samo na jednu jedinu stvar, a to je punjenje budžeta.
Kad ne znate kako da napunite budžet, onda zavucite ruku u novčanik svakog građanina ili svakog vozača ili svakog onog koji dostavlja robu u nekoj prodavnici, koji nema gde da stane. Ukoliko ne istovari robu u roku od tri minuta, on će dobiti kaznu i penale.
To je osnovni problem ovog zakona, osnovni problem pojedinaca koji nisu hteli da čitaju ove amandmane i osnovni problem onih koji nisu hteli da izađu u susret vozaču, nego finansijskom stanju sopstvenog ministarstva.
Zbog toga mislim da imate vremena da prihvatite ovaj amandman i da se složite sa mnom da je ovo obrazloženje više nego smešno.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Čikiriz, zarad javnosti moram pročitati ceo član.
"Ukoliko policijski službenik ili nadležni inspekcijski organ u kontroli saobraćaja putem video nadzora ili foto zapisa utvrdi da je vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona, doneće rešenje u elektronskoj formi, kojim će naložiti uklanjanje vozila u roku koji ne može biti kraće od tri minuta", dalje ide ceo tekst.
"Rešenje u elektronskoj formi kojim se nalaže uklanjanje vozila dostavlja se elektronskim putem licu koje vrši uklanjanje vozila (dakle Parking servis) i koje postavlja obaveštenje o donetom rešenju u elektronskoj formi na vidno mesto vozila, kojim obaveštava vozača da će vozilo biti uklonjeno na osnovu tog rešenja", u prevodu – u roku od tri minuta.
Pošto ste pomenuli aspekt svakog normalnog građanina kome bi zasmetalo kada dolazi u Urgentni centar neko vozilo ili ako bi se desio, ne daj bože, požar pa bi se za tri i pet minuta desila velika razlika, postavljam jedno otvoreno pitanje – ako je u pitanju video nadzor i foto dokumentacija, što znači da nije službeno lice koje određuje elektronskim oblikom kaznu na lice mesta, nego u nekoj kancelariji gde sede monitori ili gde sede uređaji koji prate da li se neko kretao ili je zabranjeno parkirao, onda možemo doneti zaključak da se ne radi o onome o čemu vi pričate.
Suštinski, ako uđete u Urgentni centar, imate privatno obezbeđenje Urgentnog centra. Ako se desi požar, logično je da ne može video nadzorom da se utvrdi svako vozilo koje je parkirano možda neprikladno u skladu sa zakonom ili možda ne možete napisati kaznu licu u odnosu na broj tablica ako lice nije prisutno.
Kako sada možete da obavežete nekog da bude vlasnik vozila koje je pogrešno parkirano, a lepite kaznu ili dajete mejl adresu licu koje je zaduženo za uklanjanje vozila, a to je parking servis, da ne bi bilo da politizujemo ovaj člana. Naveo sam ulogu Parking servisa, koji jedino ima zadatak da odnosi vozila uz asistenciju MUP-A, onda kako ćemo definisati ko je krivac za nepropisno parkiranje.
Ako pričamo o elektronskom kažnjavanju, o elektronskoj kazni i zloupotrebi da li će u roku od tri minuta stići mejl, da se istog trenutka ukloni vozilo, to znači da vozilo koje uklanja nepropisno parkirano vozilo mora biti u svakom trenutku na licu mesta, što je faktički neizvodivo.
Kada prijavite neko vozilo da vam ometa posed, dok stigne "Parking servis" proći će najmanje pola sata, a ne tri minuta. Ne radi se sada o bolnici, požaru ili ne znam o čemu. Radi se o elektronskoj naplati.
Mi danas imamo situaciju elektronske naplate da stoji kamera sa senzorom iznad žute trake. Ko god prođe žutom trakom, kamera beleži broj tablice i po broju tablice šalje kaznu. Ne šalje vozaču. Vozač može da bude i ovlašćeno lice i ne. Može da bude srodnik po prvoj, drugoj liniji, nije važno, drug, prijatelj, nije važno.
Suštinski, elektronska naplata u roku od tri minuta se ne može ostvariti u praksi, čak ni za pet, kako smo mi predložili, bili propisno parkirani ili ne, jer je u pitanju elektronska naplata.
Vi kažete imamo problem sa bolnicom, niste pročitali ceo član. Ovde se radi o članu 196. stav 3. Zato sam rekao da mi ne možemo raspravljati o stavu 1. i 2, na koje vi odnosite svoju priču jer nije predmet izmene i dopune ovoga zakona. To je ono što sam naveo zato što su nam vezane ruke. Mi ne možemo raspravljati konkretno o zakonu, na koji način možemo da menjamo ovaj član, ako nije predlog izmene i dopune?
Dakle, prvo, da ne postavljam pitanje uloge "Parking servisa", mogućnosti, cenu naknade, elektronsku naplatu. Da li će se ona ostvariti ili ne, da li će ići sudskim putem da se ostvaruje ili ne i kako će se sprovesti? Zato smo se bazirali na punjenje budžeta. Punjenje budžeta ima zadatak da onog koji se pogrešno i nepropisno parkirao, da mu se naplati kazna, ali elektronskim putem za tri minuta, to je neizvodljivo.
Onda ćete imati situaciju da imate kameru na svaka tri metra, kao na grčkom autoputu, da biste mogli da utvrdite ko je krivac ili kome da napišete kaznu ili da imate više zaposlenih u "Parking servisu", recimo, samo u gradu Beogradu, nego da imate u bilo kojem drugom preduzeću ili javnoj ustanovi, što je faktički neizvodljivo.
Moram da vas podsetim i na nadležnost komunalnog inspektora svake opštine, koji je zadužen da stoji ispred ambasade gde su rezervisana mesta za ambasadu. Ukoliko se vi parkirate, on u roku od tri minuta, koliko mu i treba da napiše zapisnik, lepi kaznu na brisač i time obavlja svoju službenu dužnost, ali vozilo ne uklanja. Dakle, mogao je da napiše kaznu, ali vozilo nije mogao da uklanja dok ne stigne vozilo koje će da ga odnese.
Dakle, ovo što ste vi predložili se kosi sa onim ili ovo što vi pokušavate, barem sa praksom koja je na snazi. Recimo, "Parking servis", javno preduzeće svake opštine, ima svoj plan i program. U gradu Beogradu "Parking servis", javno preduzeće, kaže – u planu je za narednu godinu da ostvarimo izvore prihoda po odnošenju nepropisno parkiranih vozila toliko i toliko miliona dinara.
Kao da oni unapred znaju koliko će nepropisno parkiranih vozila biti. Zato sam rekao da vi ovim članom dajete legitimitet "Parking servisu " da otima građanima novac. To je otvorena stavka. Ovim ste samo to ubrzali zato što je elektronska naplata. Dakle, ako ćete staviti svuda kameru, koliko košta ta kamera, napravite toliko garaža, napravite toliko parking mesta i nećete imati problem sa vozilima koja se nepravilno parkiraju.
Mi smo bili skoro u situaciji da u gradu Beogradu čuveni gradonačelnik Đilas ide, oslobađa priobalje reke, zelenu površinu, od vozila koja su se parkirala tu jer su tobože ljudi došli na svadbu na jedan splav. Onda je izašao mladoženja i rekao – molim vas, danas se ženim, ako nije problem tu vozilo da ostane i onda interventna jedinica, koja je bila u pratnji gradonačelnika, ostane nema jer je gradonačelnik to tako dozvolio.
Sada postavljamo pitanje primene ovog zakona. Dakle, nemojte da se igramo vremenskom minutažom i rokovima jer to nije u ovom zakonu predviđeno. U ovom zakonu član 3. kaže – ministar donosi podzakonski akt, ne piše u kom vremenskom roku i može da ga donese za pet godina, može za 10 godina da donese pravilnik o reviziji bezbednosti puteva.
Nema obavezujući akt vremenskog roka, a ovde kada se kažnjava vremenski rok, onda je on što manji, tri minuta. Ko će za tri minuta da uspe da iznese nešto iz kuće i da vrati? Ko je uopšte lud da parkira nepropisno vozilo, a da to ne mora?
Ima onih bezobraznih koji su privilegovani, čiji vlasnici lokala imaju koordinaciju sa gradom Beogradom i vladajućom strukturom, "Parking servis" ne sme da dođe i da odnese vozila gostiju zato što su to vozila poznatih ličnosti, zato što su ta vozila mnogo skupa i zato što tu "Parking servis" ne sme da uđe. Tu kada prijavi građanin da ne može da prođe svojim vozilom kroz Kozjačku ulicu zato što je tu kafić "Majdan", jednog od vlasnika funkcionera i sponzora DS, onda "Parking servis" ostaje nem.
S druge strane ćemo gde god se ko parkira na tri minuta odmah kaznu, odmah mu piši broj tablica, poene i sve ostalo, dok ne plati. Da li može da plati, da li će izabere da odslužuje kaznu zatvorsku ili novčanu, ostaje pitanje mogućnosti svakog onog ko vozi. Ali, ostavljate i mogućnost onog da sa siromašnim vozilom plaća kaznu veću nego što mu košta vozilo, a da onog ko ima elitno vozilo ne sme da ga pipne niko. To je razlika, gospodine Čikiriz.
Ako hoćete realno, bez politike i političkih poena, rešavanje ovih problema, onda napravite rešavanje zakonskih rokova i regulativu za sve članove zakona, a ne ministar može za 15, 25, 30 godina nešto da donese i ne mora, nema obavezujući rok, a ovde u roku od tri minuta mora se, inače ide kazna i te kako velika.
Svaka skupština opštine za sebe formira javno preduzeće "Parking servis".
U Mladenovcu kažu, po osnovu ostvarenih prihoda planiranih za 2010. godinu, mi ćemo napuniti budžet toliko i toliko, kazna je 840 dinara u Mladenovcu.
Onda kaže – grad Beograd, na osnovu ostvarenih prihoda koje mi planiramo, kazna je 1.800 dinara. Gde je onda tu jednoobrazni sistem i za Novi Sad, i za Lazarevac, i za Beograd i za Čačak. Nema. Znači, kako kome odgovara, kako kome je budžet u škripcu, tako donosi pravilnike. To treba da reguliše ovaj zakon, a ne da reguliše lupanje po džepu onoga ko je tu morao da stane na dva minuta da nekog ubaci ili izbaci, sa obrazloženjem – ako je vatra uhvatila za tri minuta, za pet će da izgori sve živo.
To je više nego smešno obrazloženje i zato još imate vremena da prihvatite ovaj amandman, zato što elektronska naplata neće zaživeti tek tako kako ste zamislili, prvo - što nema uslova, drugo - što nema dovoljno kamera, a treće – nema ni onih koji će da gledaju u 10 hiljada monitora svakodnevno.

Izvinjavam se, četiri minuta je ostalo?

Dame i gospodo narodni poslanici, odličan primer u kome se sankcija naplaćuje novčanim putem i u kome ostaju privilegovani oni koji to mogu da plate u odnosu na one koji ne mogu.
Ovim obrazloženjem kaže se da saobraćajna policija izmenom zakona omogućava sudijama da donose presudu iovako ionako. Složili smo se s tim da bi zatvorska mesta trebalo da pripadnu onim ljudima koji su napravili poprilično dobar deo prekršajnih ili krivičnih dela. Takvih ima i u opoziciji i u poziciji.
Ne bih govorio u ime svoje stranke, jer znam da to nema, ali oni koji sebe nazivaju opozicijom imaju elemenata za krivično delo. Čak i za veći broj zatvora što imamo mogli bi da se dozidaju još toliko kako bi samo namirili onu kvotu da ostane mir na ulici, a sve ostalo bi išlo samo po sebi.
Dakle, saobraćajni prekršaj se ne obuhvata na drakonsku kaznu, novčanu, zato što je selektovan način nekom poznatom, verovatno predlagaču.
Meni nije poznato i sada ću postaviti pitanje, šta je to, kakvo je to rešenje i na osnovu čega se ova visina naknade odredila?
Kaže ovako: "Upravlja tramvajem bez vozačke dozvole i posebne dozvole za upravljanje tramvajem, osim u slučaju kada je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli istekao rok važenja".
Prvo, ko ima u državi Srbiji još mogućnost da vozi tramvaj, osim Gradskog saobraćajnog preduzeća? Da li vi to planirate da privatizujete i da napravite privatno tramvajsko prevozno sredstvo, po kome dovodite u sumnju da li će onaj privatnik koji organizuje privatno tramvajsko sredstvo dati nekome tramvaj da vozi bez vozačke dozvole?
Valjda je logično da onaj ko nema dozvolu da vozi tramvaj ne može biti primljen u GSP. Evo, to je jedna prva logičnost.
Druga logičnost. Tačka 14) - ne zaustavi vozilo ispred pešačkog prevoza na kome se nalaze najmanje jedan pešak, kada mu je svetlosnim saobraćajnim znakom ili znakom ovlašćenog službenog lica prolaz zabranjen.
Kakve veze ima da li je jedan pešak ili nijedan ili 101, zabranjeno mu je, pa je zabranjeno da prolazi. Znači, ako ima pešak on može na crveno da prođe, nije nikakav problem, a ako nema pešak onda ćemo da vidimo šta će da mu kaže lice koje reguliše saobraćaj?
Onda kaže – ne zaustavi pred prelazom puta preko železničke pruge ukoliko je uređaj za zatvaranje saobraćaja spušten ili počeo da se spušta, ili ako se daju svetlosni ili zvučni znaci koji upozoravaju da će taj uređaj početi da se spušta, odnosno da se prelazu puta preko železničke pruge približava voz, u slučajevima kada se u vozilu prevozi dete mlađe od 12 godina, ili upravlja autobusom kojim se prevoze putnici, odnosno drugim vozilom kojim se vrši javni prevoz putnika.
Kakve veze ima koliko godina dete ima u vozilu kada se prelazi pruga na kojoj je spuštena rampa? Pitam vas kako će da reaguje vozač na 85% pruga gde ne postoji rampa, ni svetlosni ni zvučni signalni znak? Kako ćemo to da regulišemo ili kako ćemo to da sankcionišemo, sa obrazloženjem da je to teško saobraćajno delo?
"Dete mlađe od 12 godina". Hoćete da kažete da bolje brinete o našoj deci nego mi, pa ćemo da dođemo u situaciju da rizikujemo život naše dece prelazeći preko pruge koja nije obeležena i time plaćajući kaznu od 150.000 dinara?
"Kao učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je neko lice zadobilo telesne povrede, odnosno poginulo, ili nastala velika materijalna šteta, nije zaustavilo vozilo, odnosno nije obavestio policiju i ostao na mestu nezgode do dolaska policije i završetka uviđaja."
Objasnite mi, ko će to da proveri i kako? Uvideo sam saobraćajnu nesreću, kompletan saobraćaj treba da zaustavim da bi ispoštovao ovaj član zakona, ne sme niko da prođe dok se uviđaj ne završi. Gde to može? Kada je to bilo u praksi? Ja ću da podležem zakonskoj odgovornosti i da platim kaznu od 150.000 dinara zato što nisam prijavio policiji.

Dame i gospodo narodni poslanici,  spremnost Vlade da učestvuje finansijski pa i u ovom projektu bila je poprilično potvrđena još 2008. godine. Sada ostaje jedna velika dilema da li je 2008. godine Vlada Srbije znala kakav će biti kurs evra, koja je sudbina dinara bila tada predviđena ili uopšte da li će postojati evro kao valuta u 2010. godini, s obzirom na to da ste stavili jednu naznaku,  , da ćete obezbediti dodatna sredstva ukoliko bude potrebno vezano po osnovu kursnih razlika?
Dakle, ako je odvojeno 12 miliona dinara, potrebno je ukupno oko 150 hiljada evra, onda moramo shvatiti da je tada evro bio u drugačijoj vrednosti.
Ono što je suštinski u Predlogu ovog zakona jeste neka obaveza koja je potpisana u nekom periodu ranije. Danas smo postavili pitanje – kolika je administracija države Srbije, zašto je tako velika, koje su njene nadležnosti, da li se preklapaju, ko odgovara za ovoliku administraciju? Važno je da mi administraciju školujemo.
Sada tu postoji jedan osnovni problem u državi Srbiji. Kako koja vlast dođe – tako menja administraciju. Kako koji direktor dođe – tako radi sistematizaciju radnih mesta. To je suština problema ovog zakona. Sutra će političkim dogovorom ili političkom trgovinom neka stranka da traži neke druge pozicije unutar vladajuće partije, unutar vladajuće koalicije. Tražiće neko drugačije ministarstvo zato što će osetiti potrebu da preko tog ministarstva može da izvrši takve manipulacije da niko ne odgovara, a da budžet stranke ili budžet pojedinca bude dobar. E, onda će se raditi restrukturiranje ili, kako volite da kažete, afirmacija pri evropskim integracijama. Izvršiće se novi pravilnici, formiraće se nove agencije, stvoriće se nova radna tela, radne grupe za implementaciju nečega što nasleđujemo od protokola ili obaveze iz EU.
Uopšte ne postavljamo pitanje da li će sedište biti u Crnoj Gori ili u Srbiji, nego koja je uloga ove škole. Imali ste priliku da i u ovoj raspravi po pisanim prijavama ko će da učestvuje da vidite da je zainteresovanost velika i ogromna da se ljudi u administraciji školuju, tako da bi pratili tekovinu EU. Tekovina EU se zasniva prvo na budžetu. Naš budžet u odnosu na zemlje u Evropi je daleko skromniji, siromašniji, jadniji. Sada hoćemo da pariramo nekim stvarima da bismo bili samo deo te tekovine.
Zaboravili ste da niste deo te tekovine kada je u pitanju iskustvo EU, kada je u pitanju obračun sa kriminalom i korupcijom ili kada je u pitanju reizbor sudija. Tada tekovine EU ne postoje. To postoji samo onda kada je to potrebno ovoj državi, kada je potrebno da se uhlebe pojedinci iz političkih partija i kada je potrebno da se nađe zaposlenje na osnovu koga može da se uceni onaj kako će delovati u narednom periodu, da bi njegov činovnik ili onaj ko ga je zaposlio ostao na vlasti.
Sada pitam članove vladajuće većine, G17 plus, Miroljub Labus je svojevremeno napustio Vladu sa obrazloženjem da se upravo sprečava sprovođenje ovog zakona zato što je uslov Haškog tribunala bio isporučenje Ratka Mladića i kaže – zbog neisporučenja Ratka Mladića uskraćeni smo za osnivanje kancelarije za razvoj, za edukaciju administracije itd. Ujedno je nabrojao i CEFTA sporazum i neke druge stvari. Pitam vas, gospodo iz G17 plus, pošto i dan-danas nije isporučen Ratko Mladić, hoćete li vi danas podneti ostavku na sve vaše funkcije, jer i danas postoji uslov Haškog tribunala, za evropske integracije, takođe, da se isporuči Ratko Mladić.
Ako se setite 2008. godine, nije bilo tako daleko, prošlo je svega dve godine, bili ste tada u jednom drugom paketu Vlade. Bilo kako bilo, nijednu Vladu niste zaobišli od 2000. godine, ali ste uvek imali izgovor zašto obarate Vladu i šta je potrebno kao osnovna klauzula da se iz nje izađe, dakle, zato što je neispunjavanje uslova Haškog tribunala onemogućilo i sprečilo ulazak u EU, tačnije, stopiranje evropskih integracija, zato što ovaj zakon nije mogao tada da stupi na snagu, onda ste rekli da je kriva i DSS, partija Vojislava Koštunice.
Danas smo u istoj situaciji, u istoj poziciji. Vi se čak niste ni prijavili za diskusiju. Niste se čak udostojili ni da ponovite ono što je rekao Miroljub Labus. Jeste li se vi to distancirali od njegovih izjava ili stojite na istom putu kao što je to bilo ranije?
Ono što je ostalo kao nedoumica jeste sistem državne uprave u Srbiji. Znamo da je glomazan. Međutim, ono što ne znaju u samoj državnoj administraciji jeste odgovor na pitanje – zašto je toliko glomazan? Vlada Srbije, nažalost, nema sistematizovanu jedinstvenu evidenciju svih tela koja je ona osnovala. Kada žele da se prisete šta sve imaju pod svojim okriljem, u Vladi, kako su nam rekli, oni moraju, dodatno, poprilično, da idu peške. Da na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja traže podatke koja agencija, koje radno telo i koji deo Vlade za šta služi. Onda tu nastaju neka nejasna pravila računanja. Brojke govore – 24 ministarstva, 29 upravnih okruga, 28 organa uprave u sastavu ministarstava, 22 posebne organizacije.
Međutim, tu se ne završava neizvesnost kada je u pitanju popisivanje ''pipaka'' u vlasti u Srbiji i organa koji se koriste našim poreskim uplatama. Dakle, spisak agencija, zavoda, drugih organizacija na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja ima preko 100 rednih brojeva. Zamislite sada kolika je to administracija, pa i onih 150 hiljada evra, koliko treba da se da iz budžeta, jeste malo za ovoliku administraciju.
Dalje, nezavisna tela. Poverenikov katalog pruža okvirnu cifru organa jer su u dometu javne vlasti, kako ne spadaju u organe državne uprave, ipak, osim što je neuređen, nije ažuriran, tela u ovom popisu nisu uvek razvrstana prema pravnom statusu.
Poslovi vlasti naročito su medijski interesantni kada se poveravaju u agencijama. Međutim, agencije je nemoguće s preciznošću prebrojati. One se gase, osnivaju i stupaju na snagu gotovo neprimetno. Pojedine postoje samo u propisima, neke uopšte nisu ni javne agencije. Takve su Agencija za energetsku efikasnost, BIA, Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, Agencija za strana ulaganja i promociju, Agencija za izvoz SIEPA i Agencija za rudarstvo, koje su posebne organizacije.
Hoće li ova škola edukovati i ove agencije, postavlja se pitanje? Agencija za zaštitu životne sredine je organ uprave u sastavu Ministarstva. Onda se postavlja pitanje – šta je RRA ili Agencija za borbu protiv korupcije? Čini se da niko ni u ovoj sali ne zna odgovor. Pošto vi ne možete da nam date odgovor, ministar nije tu, žao mi je što smo ostali uskraćeni i za to.
Najlakše je reći nezavisno regulatorno telo ili agencija. Upravo ovaj pojam unosi dodatnu zbunjenost u merenje samog državnog aparata, jer sam taj naziv nije neka pravna kategorija, nego je nešto što se može tako nazvati. A kakva je uloga i funkcija nikada nismo dobili izveštaj i nikada nismo imali kaznenu politiku za neku agenciju koja je uradila nešto loše.
Ne postoji ni opšti pravni okvir u koji bi se svela sva ta tela koja regulišu po Srbiji ili, recimo, stavili svi u isti kalup kako bi taj kazneni okvir važio za sve isto. Vladana Jovčić, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu je rekla da smatra da to jeste zabrinjavajuće, međutim, ne vidi način na koji bi se to postiglo, a da se ne naruše fleksibilnost i zahtevi na putu evropskih integracija.
Evo, ova gospođa otvoreno kaže da su putevi evropskih integracija politička trgovina prilikom spajanja Vlade, kako će koje ministarstvo i koji ministar iz koje političke stranke da vodi i ako se ne dogovori formiranje Vlade ili većine u parlamentu, imamo problem –zahtevi stopiranja puta za evropske integracije. To je ona klasična preambula – ono što je dobro, pozivaćemo se na Evropu, a ono što Evropa kaže da je loše, tome nećemo da dajemo nikakvu pažnju i to ćemo da zanemarimo. To smo već pominjali više puta.
Moram da pomenem i ovo je citat, da ne bi bilo da sam rekao neistinu.
''Posle susreta sa Renom, Labus u Briselu izjavljuje da neko u Srbiji za to treba da preuzme odgovornost kada je u pitanju kredibilitet Vlade, da će ta stvar u Srbiji imati političke reperkusije i da će on o tome razgovarati sa svojim političkim partnerima kada se vrati u zemlju.
Labus je početkom aprila tražio da se izvrše smene u službama bezbednosti ako posao ne bude obavljen. Na sajtu Vlade tog popodneva plasirana je vest da su komesar EU za proširenje, Oli Ren, potpredsednik Vlade Srbije, Miroljub Labus i predstavnici Hrvatske, Albanije, Makedonije, BiH potpisali Protokol o saradnji na osnivanju Regionalne škole za državnu upravu. Da je cilj Regionalne škole stvaranje mehanizma za unapređenje obuke i usavršavanje državne uprave i da je to jedan od dokaza o konkretnom napretku u ispunjenju Solunske agende o regionalnoj saradnji i evropskoj perspektivi u Zapadnom Balkanu. Da je to treći korak u tom pravcu proteklih mesec dana i da su pre toga početkom aprila u Bukureštu počeli pregovori o zoni slobodne trgovine u okviru Sporazuma CEFTA, kao i da su počeli preliminarni razgovori o viznim olakšicama za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju."
Onda ide ovde preambula, kaže – ''Pominje se da će i Oli Ren, kao bivši profesor političkih nauka, predavati u školi na dobrotvornoj bazi, da će Evropska komisija pomoći njenom funkcionisanju sa milion evra u naredne dve godine.''
Ovo je izjava sa sajta, zvanična izjava. Na istom sajtu u istom danu, kaže se da Miroljub Labus podnosi ostavku zato što Haškom tribunalu u određenom vremenskom roku, koji je obećao Koštunica, nije isporučen Ratko Mladić. Dakle, zbog toga podnosi ostavku, zbog ove tri stvari. Ova treća stvar je danas u skupštinskoj proceduri, tj. prva.
A, gde je danas G17 plus? Opet u Vladi. I, šta onda to govori? Nemam uopšte nameru da sada žigošem neku političku partiju, nego imam nameru da vam kažem – da je vama stalo do ove agencije, da vam je stalo do kadriranja ili školovanja administracije, vi biste to uradili i bez ove agencije mnogo, mnogo ranije. Ali pošto vi kadrove i administraciju menjate u odnosu na to kakav je politički dogovor, kako ko dolazi na vlast, kako ko zauzima koje ministarstvo, vama edukacija i ne treba, vama su potrebni poslušnici. A ovi iz EU što sede, stranci koji prevode ove zakone i donose ih u naša ministarstva, koji kreiraju šta će biti na dnevnom redu Skupštine, e, oni su ova agencija. Ako treba za njih da odvojimo pare, onda to recite otvoreno. Ako treba njih da plaćamo iz našeg budžeta, to recite otvoreno.
U svakom ministarstvu u Srbiji ima strano lice koje ima zadatak da prati sprovođenje zakona koji je on doneo i pustio u proceduru, samo je prevedeno na srpski jezik, pa čak imamo problem i sa prevođenjem. To je suština vaše evropske integracije.
Ko će se školovati? Ministar? Sekretar? Zamenik ministra? Ako je to politička funkcija, onda vi priznajete da je administracija nesposobna. Ako hoćete da je školujete, onda vi priznajete da je ona troma, da je nesposobna, da je glomazna, da je korumpirana. Vi to otvoreno priznajete.
Mislite da ćete to rešiti sa 150 hiljada evra? Pa, ne može. I to preko noći da bi ispoštovali neku klauzulu potpisanu 2008. godine, pa će da putuju ministri i sekretari u Crnu Goru da se edukuju, a predavanje će da drži, ni manje, ni više, nego, Oli Ren. To je zahtev evropskih integracija. To je zahtev ovog predloga zakona. To je obaveza po kojoj mi danas gubimo vreme, umesto da rešavamo probleme sa kojima se država Srbija suočava, umesto da shvatimo da će evro vrlo brzo nestati, da se EU raspada, mi težimo ka nekim ciljevima u kome ima i potpisnik ispred Kosova i Metohije, UNMIK u skladu sa Rezolucijom 1244.
E, to je odnos i prema državi, e, to je odnos prema administraciji i prema samoj sebi kao Vladi, a ne odnos prema građanima. Rešavajte, gospodo iz Vlade, probleme! Rešavajte privatizaciju. Rešavajte pljačku, kriminal i korupciju. Ne rešavajte kako ćete potrošiti pare.
Ova Vlada je dokazala da nije sposobna da upravlja projektima. Koliko god da je projekata i pozajmica bilo, nijedan nije završen, nijedan nije ostvaren, ni u roku, ni mimo roka. Ova Vlada nije sposobna ni da pare potroši, osim pojedinaca u Vladi, ali ono što treba da se vidi ne postoji do predizborne kampanje. To je problem ove Vlade.
Problem su evropske integracije kada to treba da se sprovede kroz novac. Kada treba da se sprovede kroz bolji život, evropske integracije ne postoje. Onda ćemo da pratimo sporazum i zemlje EU koje imaju budžet deset puta veći nego mi, koje imaju industriju, industrijsku cenu struje, industrijski gas, industrijsko gorivo. Sve imaju bolje, jeftinije i kvalitetnije od nas, a mi ćemo njima da pariramo, zato što pojedinci pune džepove.
Molim vas, nemojte nas više zamajavati ovakvim stvarima koje stvarno nemaju nikakvog značaja za građane Srbije, nego za političke partije koje danas mogu da budu u Vladi, a sutra ne. Dajte konkretne zakone kojima ćemo da se bavimo, vezano za poboljšanje standarda i života ljudi, da ozbiljno raspravljamo u ovom parlamentu. Hvala. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što bih ispred Poslaničke grupe SRS u startu zamerio jeste obrazloženje razloga za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Dakle, mi smo pre nekih mesec, dva, tri, čini mi se, imali jedan zakon u kome smo raspravljali na koji i kakav način ćemo prelaziti sa analognog na digitalni sistem emitera i prilikom toga smo donosili neke zaključke kojima smo osporavali brzinu kako će se taj proces odvijati, kolika su finansijska sredstva za to potrebna i šta je sve preduslov da se ispuni da bi se taj zakon mogao primeniti.
Ono na šta smo tada skrenuli pažnju jeste da je i plan Vlade napravljen da se ta, neka, Strategija razvoja telekomunikacija i uopšte prelaska sa digitalnog na analogni može sprovesti na način kako to treba da se sprovede jeste i ova činjenica da danas dobijamo ovaj zakon.
Imenovanje ili preimenovanje Agencije sa dodatnim nadležnostima, načinom da li je ona samostalna ili nije, da li donosi finansijski plan u saglasnosti sa Vladom, da li se članovi Upravnog odbora biraju kao članovi Agencije za radio-difuziju preko skupštinskog odbora ili javnim konkursom, da li Upravni odbor treba da bira direktora ili će on biti imenovan samostalno precizirano je ovim zakonom, ali ono što nije precizirano jesu stare mane i stare, da tako kažem, problematične tačke koje je imao i sam RATEL, a i sama Agencija i prilikom samih izbora članova istih.
Sada, usvajanjem ovog zakona, mi ćemo doći u poziciji da jedne iste ljude na kontu drugog zakona zadržavamo, na osnovu toga što su oni stručni, mnogo godina radnog staža imaju u ovoj oblasti itd, itd.
U Obrazloženju Razloga za donošenje ovog zakona kaže se: ''Razmatranje Predloga zakona o elektronskim telekomunikacijama po hitnom postupku predlaže se imajući u vidu doprinos zakonskih rešenja koji će omogućiti da se prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskih signala ostvari do 4. aprila 2012. godine, kako je predviđeno Strategijom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje…''
Onda smo mi navodili primere kako je to u zemljama Evrope i koliko je puta i Amerika probijala taj rok i koliki je to proces. Manje-više, oko toga, svi zajedno smo se složili. Ono u čemu ne možemo da se složimo jeste, prvo, do 2012. godine ima i te kako vremena, drugo, ovde nisu obezbeđena finansijska sredstva, a za prelazak sa jednog na drugi sistem je potrebno oko 50 do 70 miliona, što ste naveli u onom prethodnom zakonu.
Ono što nije definisano, pa čak ni ovim, jesu zakonodavne aktivnosti u cilju stvaranja pravnog okvira, pa za razvoj i ove agencije i same digitalne radio-difuzije. Tada smo spominjali vid specifičnosti pravnog sistema Republike Srbije, kao i postojeća prava i tržišni položaj emitera, koji svakako nije zanemarljiv ni onda ni sad. Imaoce dozvola za emitovanje programa, koje važe i nakon predviđenog datuma za isključivanje analognog sistema, nismo ostavili u pravnom okviru kojim će moći da zaštite svoja prava.
Onda smo rekli da je Strategija razvoja telekomunikacija u Srbiji od 2006. do 2010. godine zasnovana na tri zakona: Zakonu o radio-difuziji, Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o telekomunikacijama. Nijedan nije definisao ono što je bilo potrebno, pa, čak, ni ovaj zakon.
Stavili smo svima do znanja i onda, kao i sada, da je jasno da zemlja Srbija zaostaje za ostalim evropskim zemljama. Posledica je činjenica da televizijske stanice ne nude odgovarajuće digitalne platforme i ne pokazuju veliko interesovanje za pružanje TV usluga domaćem gledalištu.
Ako se sećate, ja sam napomenuo primer RTS, koji je prešao jedno vreme na digitalno, bez saglasnosti Agencije, pa mu je posle izdata naknadno saglasnost itd. Pored toga, razvijenost kablovske mreže značajno utiče na brzinu prelaska sa jednog na drugi signal. Dakle, kablovski sistem u Srbiji nije dovoljno razvijen, pa samo tako i isključivanje analognog programa svakako će se morati odvijati postepeno.
Do 2012. godine ne znamo kako će se razviti ovaj kablovski sistem, zato što imamo situaciju da danas niko ne kontroliše kablovski sistem, da imamo Tompsonov koncert usred Srbije, da zahvaljujući gledanosti kablovskog sistema i operatera koji sprovede kablovski sistem imamo kršenje predizborne tišine, imamo kršenje dana žalosti, imamo pornografiju u toku dana i imamo sve ono što ne treba da imamo, zato što nema ko da kontroliše kablovski sistem.
Da bi se kablovski sistem kontrolisao mi moramo prvo uvesti red u ovaj analogni, pa onda prelazak u digitalni. Da bi se ubrzao proces prelaska na digitalnu televiziju, Vlada je, još onda, na svom sajtu objavila da će do kraja godine doneti odluku o izdvajanju emisione tehnike iz RTS i da će nakon toga biti formirano posebno javno preduzeće koje će se baviti isključivo emitovanjem televizijskog programa, ne samo za RTS, nego za sve stanice koje imaju dozvolu za emitovanje TV programa na teritoriji Republike Srbije.
Znate da smo mi i tada kritikovali taj stav, jer to, praktično, predstavlja monopolizaciju prenosa i emitovanja digitalnog signala od strane budućeg javnog preduzeća, koje će možda biti u boljoj poziciji, nego što je ova agencija, da određuje ko će biti emiter i da postavlja uslove šta sve mora da se ispuni od strane emitera da bi on mogao da se nalazi na digitalnom signalu.
Postavlja se i pitanje zloupotrebe, koja će stranka u tom periodu biti na vlasti i koliko će zloupotrebiti ovo javno preduzeće? Ali, nije to suština celog ovog problema, suština se nalazi u samom zakonu. Mi iz SRS uopšte nismo protiv toga da se pređe sa jednog sistema na drugi, sa analognog na digitalni, štaviše i zalažemo se za to, ali na način koji bi bio jednostavan, bolji i korisniji za sve građane Srbije, a ne za političke partije.
Ono što je nerazrešiva dilema, koja će biti u svim zakonima, jeste zloupotreba u političke svrhe. Kako se može zloupotrebiti jedan sistem i jedno udruženje, pa i RTS, kao javni medijski servis, u političke svrhe, imamo priliku da vidimo svakog dana gledajući, recimo, ''Dnevnik''. Znate da je već postalo normalno da je opozicija kriva, da su svetske ekonomske situacije krive za loše stanje u zemlji i da su ''crne devedesete'' posledica zbog čega živimo loše itd.
Bilo kako bilo, na osnovu celog tog zaključka ne možete naći krivca u postojećoj Vladi i u postojećoj većini u parlamentu ili u nekom postojećem ministarstvu ili bilo kom drugom sistemu državne uprave, zato što je zloupotreba jedne javne kuće toliko transparentna da ne znam šta da očekujemo od drugih javnih kuća koje nisu pod kontrolom države.
Ono što bih iz samog ovog zakona kao primedbu izveo, jeste nekoliko načela koja se nalaze u ovim članovima. U članu 3. se kaže – ''Ciljevi i načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija zasnivaju se na…'', pa sada preambula G17 plus – ravnomeran razvoj. Preambula koja se koristi za svaki zakon, pa i za ovaj, nemamo ništa protiv, to je deo političke borbe, ali jedan dobar telekomunikacioni sistem može da pokrije celu Srbiju, pa i pola Evrope, tako da ''ravnomeran razvoj'' nije nešto na šta se treba pozvati.
Onda se kaže u tački 2) obezbeđivanje predvidivosti poslovanja i ravnopravnih uslova za poslovanje operatera. Vi ovim priznajete da ne postoje ravnopravni uslovi do sad ili do stupanja na snagu ovog zakona, prema tome, da do sada oni nisu bili ravnopravni ni po kojim uslovima.
Dalje, tačka 3) usklađivanje obavljanja delatnosti u obavljanju elektronskih telekomunikacija sa domaćim i međunarodnim standardima. Za šta su potrebna finansijska sredstva. Ovde kažete da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva, a ja vam kažem da jesu i vi to vrlo dobro znate.
Zatim, tačka 6) podsticanje konkurencije. Dakle, da li je ovo podsticanje konkurencije zbog liberalizacije tržišta, koje je često pomenuta reč ili termin u ovom zakonu¬? To znači da ćemo imati više stranih a domaćih javnih operatera ili stranih - domaćih i javnih servisa. Ako budemo podsticali konkurenciju, to znači da ćemo se otvoriti za tržište nekih drugih stranih zemalja, koje će možda moći da zloupotrebljavaju naš medijski prostor bolje nego što to radi današnja vlast.
U članu 7, koji se odnosi na pravni položaj, kaže se da je Republička agencija samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica. Pitam vas – kako nešto može da bude samostalno ako Vlada daje saglasnost na finansijski plan, ako Vlada sprovodi konkurs za članove Upravnog odbora, ako članovi Upravnog odbora daju predloge podzakonskih akata, daju saglasnost Vladi, ako je Vlada obavezna da odgovor da kako se neke odredbe mogu primenjivati, s obzirom na to da su u skladu sa ustavnošću i zakonitošću države Srbije?
Dakle, samostalna organizacija je možda želja, na osnovu Zakona o agencijama, da ona bude samostalna, ali ako ih Vlada uslovljava za sve ove stavke, pa i za finansijske, ovde ima preambula, ako se ne usvoji finansijski plan kako se mogu trošiti sredstva, pa, kako onda ova agencija može biti samostalna?
Ako je Vlada ta koja bira članove Agencije, koja ima široki spektar mogućnosti da kreira medijsku sliku, kako onda ona može da bude samostalna, ostaje pitanje? Onda, ovde kaže – nadzor nad zakonitošću i svrsihodnošću rada agencije u vršenju poverenih poslova vrši Ministarstvo. Ministarstvo je deo Vlade. Dakle, ne radi sud ili pravosudni organi, nego radi Vlada, to je opet dokaz da ona nije nezavisna.
Način rada uređenja Agencija uređuje se statutom, koji donosi upravni odbor. Rekao sam kako se biraju članovi upravnog odbora. Na statut Agencije saglasnost daje Vlada. Sada ne da Vlada saglasnost na statut, mogla bi, recimo, da i Skupština da, da to bude rasprava u Skupštini, pa da bude veći legitimitet od statuta, ali vi to niste predvideli. Agencija donosi podzakonske akte, odlučuje o pravima i obavezama operatera, korisnika itd, itd.
U članu 10, već sam rekao – upravni odbor ima predsednika, zamenika i članove upravnog odbora, bira i razrešava Narodna skupština na predlog Vlade. Sada mi recite – kada je Narodna skupština nešto usvojila ili nije, razrešila nekog, a da to nije bio predlog Vlada? Kada je to moglo da se desi? Kada je Narodna skupština usvojila predlog opozicije?
Prema tome, na predlog Vlade deluje Narodna skupština, čak je i ona kompromitovana u ovom slučaju. Ne može skupštinski odbor da neki predlog da, nego mora da Vlada da. Opet ću vas podsetiti kako se biraju članovi RRA: dva preko skupštinskog odbora, u kojem DS ima većinu, tako da je Skupština marginalizovana u svakom slučaju.
Direktor Agencije ima mandat na pet godina i može biti ponovo izabran. Ne piše koliko puta, to važi pravilo samo za članove upravnog odbora. Dakle, direktor agencije može biti doživotni direktor, kao Tijanić u RTS. Mogu da se menjaju članovi upravnog odbora, a može neko da bude u dva mandata član upravnog odbora pa da onda postane direktor.
Te neprecizirane stvari u ovom zakonu mogu da dovedu do poprilične zloupotrebe.
Ima tu još nekih zamerki, recimo, kaže se da je položaj Republičke agencije za rad elektronske komunikacije specijalizovan sa zadatkom određivanja operatera sa značajnom tržišnom snagom.
Ko meri značajnu tržišnu snagu operatera? Ko je kreirao sada mogućnost operatera, finansije? Dakle, onaj ko bude imao para on će moći da učestvuje u ovoj utakmici, a ko ne bude imao para neće imati mogućnost jer će se njegov položaj definisati kroz agenciju.
Kaže, dalje – Agencija iz svoje nadležnosti obavlja kao poverene poslove i dužna je da ih obavlja nepristrasno i javno i funkcionalni i finansijski nezavisno. Dužna, znači da ne mora. Imati dužnost ne znači da se sprovede.
Ako se na kršenje ovog zakona oglašava Ministarstvo, koje se složi sa tim da nešto ne mora – koja je onda kaznena politika ovog zakona? U članu 137. ( 138. 139. 140.) date su kaznene odredbe.
Kaže se da Agencija, u skladu sa zakonom, donosi podzakonske akte. Podzakonski akti još nisu doneseni, tek treba da budu doneseni od strane Agencije. I sada će Agencija da donosi podzakonski akt po kome treba ona da deluje. Pa, naravno da će da donese nešto što joj odgovara – da li će se nešto okačiti na sajt, da li će nešto biti dostupno javnosti ili ne.
Ono što mi je privuklo pažnju jeste član 41. tačka 8) koja kaže – ''obezbeđivanje zaštite podataka o ličnosti i privatnosti korisnika, kao i procenjivanje bezbednosti i integriteta elektronskih komunikacionih mreža i usluga, uključujući politike bezbednosti''. Šta to znači "politika bezbednosti"?
Evo, mi smo političari, mogli biste to malo bolje da objasnite.
Sada jedan operater napadne jednu političku stranku – zbog političke bezbednosti on ima neke privilegije koje nemaju ostali operateri? Ili, političke bezbednosti mogu da se ne odnose na one političke stranke, ili njihovu političku bezbednost, koje su opozicije, a one političke stranke koje su vlast da se zbog političke bezbednosti njima daju privilegije.
Mislim da je termin politička bezbednost nešto što se može poprilično zloupotrebiti.
Govorili smo o prethodnom zakonu koji je imao neke probleme. Ti problemi nisu definisani ovim zakonom. Tada smo govorili, ako već hoćete da pratite proces pridruživanja EU, da onda to usklađujete sa njihovim propisima. Njihove propise ne poštujete, pa, čak ni Evropske zajednice, ni legislativu, koja je proistekla iz potrebe efikasne podrške ubrzanog razvoja tehnologije elektronskih komunikacija.
Zakon o telekomunikacijama, ako pratite pridruživanje EU, mora biti usklađen tako da podzakonski akti budu usklađeni sa odgovarajućim propisima EU, a vi usklađujete ono što vama odgovara, a ono što vam ne odgovara, kada morate da ga uskladite, pozivate se na propise EU.
Praksa EU jeste da zemlje članice ne donose nacionalne standarde i tehničke propise, već se primenjuju dogovoreni harmonizovani standardi, sem u slučaju radio-opreme koja nije standardizovana na području EU, pa onda ima standardni tehnički pregled dozvola. To se i ovde pominje. A ti se propisi koje donose Agencije odnose samo na korišćenje telekomunikacionih mreža sistema i sredstava, a ne i na projektovanje, postavljanje i održavanje.
U ovom predlogu zakona imate čak i restituciju, maltene, eksproprijaciju, oduzimanje zemljišta radi potrebe postavljanja mreže, pa se pozivate na Zakon o planiranju i izgradnji, na Zakon o zaštiti životne sredine, radi izgradnje infrastrukture telekomunikacione mreže.
Kaže – može se napraviti objekat. Kakav je taj objekat, ko će da pravi taj objekat, ako nema u zakonu mogućnost finansijskih sredstava? Od čega, kako napraviti jednu zgradu, od prihoda agencije? Ako je to izvodljivo, složićemo se sa tim, ako uzmemo u obzir naknade članova upravnih odbora, direktora i svega ostalog, ti prihodi ne mogu to da pokriju.
Agencija kao regulatorno telo utiče na detalje tehnološkog procesa instaliranja opreme i opredeljenja operatera kog izbornog principa projektovanja i izbora opreme. E, tu su pare.
Telekomunikacione mreže sistema, sredstva, mogu se graditi bez prethodnih dozvola Agencije, na osnovu dozvola izdatih prema Zakonu o planiranju i izgradnji, i to, u slučajevima kada se oprema gradi na terenu, koji neće zahtevati ponovo ako se oprema dodaje radi proširenja kapaciteta i unapređenja tehnologije, a ne izrade nove.
Pokušao sam kroz neke primere ne da obesmislim ovaj zakon, uz vašu volju i želju da pratimo tekovine EU ili čak ovaj sporazum koji imamo na dnevnom redu, potrebna su finansijska sredstva, poverenje u institucije, praksa koja pokazuje da nema zloupotrebe prilikom dodele dozvole emiterima itd, a i favorizacija pojedinih medijskih kuća koje su finansijski dobrostojeće u odnosu na ove druge. To se posebno odnosi na radio-emitere.
Nisu svi u finansijskim mogućnostima da žive od reklama, jer nemaju gledanost, pa su neke regionalno, neke RATEL gasio, neke su favorizovane, neke je trebalo da ugasi, pa nije i došlo je do politizacije celog tog slučaja. Zato Agencija ne može imati opravdanost postojanja da će biti samostalna. Može biti samostalna ukoliko ne donosi niko drugi odluke, sem ona sama, i ukoliko za kršenje sopstvenog zakona koji je donesen u Skupštinu odgovara sudu, a ne Ministarstvu, kao i ukoliko se članovi upravnih odbora budu birali na neki drugi način, a ne bude ih konkursom određivala Vlada, a direktora birala Vlada, koji može da bude doživotno direktor, a članovi na pet godina, dva mandata celu deceniju. Za deset godina, ovo je predviđeno do 2012. godine, faktički za dve godine mi ćemo imati ljude iz Radiodifuzne agencije u ovoj agenciji zato što je ona preimenovana.
To je suština nepoverenja. Ako se nepoverenje stekne na praksi, pre stupanja na snagu zakona, onda će tako ostati i posle njegovog stupanja na snagu. Hvala. (Aplauz)