Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7319">Božidar Delić</a>

Božidar Delić

Srpska napredna stranka

Govori

Ovde jedino vi, izgleda, obmanjujete, gospođo.
Gospodine ministre, jutros niste bili ovde, mi smo pokrenuli jedno pitanje vezano za događanja na administrativnoj liniji. Do pre 20 minuta situacija u Kosovskoj Mitrovici je bila mirna.
Treba mi samo 30 sekundi, ovo je vrlo važno pitanje.
Gospođo Čomić, Kosovo i Metohija je pitanje od prvorazrednog značaja za ovu Skupštinu.
Gospođo, nažalost, vi ste predsedavajuća, ali vi ste poslednja osoba koju bih ja molio da govori…
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SRS iz principijelnih razloga ne može podržati ovaj predlog. Iako smo dobro proučili personalno svih pet kandidata koji se ovde predlažu, ne možemo glasati za ovaj predlog i ne možemo ga prihvatiti upravo zbog toga što je ovaj predložen hitni postupak, što je prekinuto zasedanje Narodne skupštine i što se praktično cela Narodna skupština ovde dovodi u situaciju da glasanjem za jedan ovakav predlog može jednostavno i svoj ugled narušiti, jer trebalo je da vodite računa, ne o nama koji smo iz opozicije, pogotovo ne o poslanicima SRS, jer oni uvek vode računa da kad za nešto glasaju da to bude i po zakonu i po Ustavu, ali trebali ste da vodite računa i o predstavnicima i o poslanicima vladajuće većine, jer kada budu glasali za ovaj predlog glasaće za nešto nezakonito.
Na ovaj način i Skupština dovodi sebe u situaciju da bude prozvana od strane stručne javnosti.
Možda bi najbolje bilo, gospodine ministre, kada biste povukli ovaj predlog, pa kada usvojimo novi zakon, da se onda na jedan transparentan način izabere savet agencije.
Ovde ne govorimo personalno, mogu to biti isti ovi ljudi koji ste ovde predložili, ali dovoditi nas tada u situaciju da jednostavno član 19. zakona koji je još uvek na snazi i biće na snazi sve dok ovaj novi ne bude usvojen, jednostavno zbog toga nećemo glasati o ovom predlogu.
Međutim, za ovih pet godina koliko ovaj savet postoji i koliko postoji agencija mogli bi da razgovaramo o onome o čemu smo govorili o Zakonu o energetici, o licencama za koje je inače nadležna agencija, kao i o oduzimanju licenci za koje je takođe nadležna agencija.
Nismo imali i nismo tada raspravljali o tome, ali sam pokrenuo drugo pitanje, pokrenuo sam pitanje blendovanja goriva, gde država gubi 270 miliona evra svake godine. Tada ste rekli da je to nešto što spada u domen tržišne inspekcije, međutim, ako se ovde, govorim o novom zakonu jer smo tada raspravljali o novom zakonu, za kvalitet goriva svi oni koji dobiju energetsku saglasnost, svi oni koji dobiju licence dužni su da, kada je u pitanju kvalitet goriva, svoje podatke dostavljaju ministarstvu.
Kada kažemo blendovanje goriva, bez obzira da li je u pitanju benzin ili je u pitanju nafta, svima je jasno da, pored određenih nus proizvoda koji izlaze iz naših rafinerija, velika količina energenata se uvozi i koristi se za blendovanje goriva i ima takvih nedodirljivih proizvođača energenata, možda svega dvadesetak u Srbiji, ali šteta koju ima Naftna industrija i posebno šteta koju ima budžet, jer se ta goriva prodaju na tržištu po cenama koje su umanjene za PDV, je ogromna.
Kada smo ispred SRS govorili o tome u petak prvenstveno smo imali za cilj da vam skrenemo pažnju jer ministarstvo je, na kraju krajeva, za to odgovorno a isto tako da skrenemo pažnju i agenciji koja u ovom momentu ne postoji po ako se pridržavamo člana 19. Zakona o energetici koji je danas važeći, da u svom radu istraži ove situacije i da praktično oduzme licence kompanijama koje se bave transportom, prodajom nafte jer, na kraju krajeva, ne bi mogli da dobiju, koliko mislim, neku licencu za proizvodnju nafte, ali se ući u trag ovim kompanijama može i javna je tajna kome je to u Srbiji dozvoljeno da od, raznih ulja i drugih energenata pravi naftu koja je lošijeg kvaliteta, pravi benzin koji je lošijeg kvaliteta, a onda to u određenoj meri popravlja sa energetntima koje uzima iz rafinerija NIS.
Gospodine ministre, na kraju, da bi sve bilo transparentno, mislim da je najbolje da se ovaj predlog za jedno određeno vreme povuče iz procedure pa kada se usvoji novi zakon da onda na jednoj od narednih sednica raspravljamo o izboru članova saveta Agencije za energetiku. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo četiri zakona o potvrđivanju sporazuma i memoranduma. Kao prvi zakon koji je stavljen na dnevni red, to je Predlog zakona o dopuni Zakona o ratifikaciji opcionog protokola, uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka.
Što se tiče SRS, ovde ništa ne bi bilo sporno. Ovaj zakon ima samo tri člana. Međutim, ipak moramo skrenuti pažnju na upotrebu nekih rogobatnih termina, verovatno kod prevođenja. Nikako se ne bismo mogli složiti da naš Zaštitnik građana obavlja poslove nacionalnog mehanizma. Ipak je umesto ovog "mehanizma" trebalo u našem jeziku neki primereniji izraz da se upotrebi.
Sa druge strane, ovde su date neke cifre koliko će to i u ovoj i u sledećoj godini koštati građane Srbije. Slažemo se da Zaštitniku građana treba dati dovoljno sredstava da može da radi svoj posao. Pre nekoliko dana, kada je bio ovde, rekli smo kako od njega očekujemo da taj posao radi.
U izveštaju se na jednom mestu spominje angažovanje eksperata i predviđene su dnevnice za te eksperte. Mi se tome protivimo, jer ako će dobiti ovaj nacionalni mehanizam još četiri člana i, uz sve ono što ima Zaštitnik građana, angažovanje lekara, angažovanje psihologa itd, mislim da to nije dobro i da bi to bilo razbacivanje parama. Ali, imamo drugu, mnogo ozbiljniju primedbu kada je u pitanju ovaj zakon.
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, mi se uvek inače protivimo jer kod nas hitni postupak izgubio svaki smisao, jer kod nas je sve hitno u državi Srbiji. Srbija je 1. decembra 2005. godine ratifikovala opcioni protokol uz konvenciju protiv torture i drugih surovih neljudskih ponižavajućih kazni i postupaka. Kao i sve druge države potpisnice, bila je dužna da za godinu dana, najkasnije za godinu dana nakon stupanja na snagu tog protokola i njegove ratifikacije uspostavi ili odredi jedno ili više tela koja će vršiti praktično nadzor nad ovim. Ona to nije učinila.
Gospodo ko i svaki dan ovde govorite o ljudskim pravima i koji govorite o evropskom putu kako možete sebi da dozvolite da napravite takav jedan propust i da šest godina ne uradite jednu osnovnu stvar. U opcionom planu za ispunjavanje preporuka iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu radi ubrzanog sticanja statusa kandidata preporukom 18 u poglavlju dva "Ljudska prava i zaštita manjina" takođe vam je skrenuta pažnja da je predviđeno i da treba da se izvrši osnivanje nacionalnog mehanizma prevencije. Tek kada je ove godine, posle dolaska ekspertske misije za ljudska i manjinska prava, koja je boravila u Srbiji od 14. do 18. marta ove godine, preporučeno, u stvari skrenuta je pažnja da nismo izvršili jednu tako važnu obavezu. Onda je to došlo na dnevni red.
Mislim da je ovakvo ponašanje nedopustivo da se šest godina ne uradi nešto što je tako jednostavno, što zahteva samo pisanje ta tri člana i naša najveća primedba je upravo u ovome, u načinu postupanja državnih organa koji su ovu problematiku trebali davno da stave na dnevni red.
Dalje, imamo dva zakona koji govore o sporazumu, odnosno memorandumu koji su između Vlade Republike Srbije i Republike Kipar i Republike Kuvajt. Prvo, kada je u pitanju Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipra u saradnji u oblasti odbrane. Ovo izgleda da je gospodin ministar, jer ipak mislim da je ovo radilo ministarstvo za potrebe Vlade, uvažio sugestije SRS i imamo dva sporazuma sa državama koje nisu priznale KiM, koje su prijateljske države i sa kojima imamo zajedničke interese.
Moram reći za prvi zakon da je to dobar zakon, odnosno dobar sporazum, da je urađen i zasnovan na principima ravnopravnosti i reciprociteta zajedničkih interesa i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i principima međunarodnog prava. Voleli bismo i da su drugi sporazumi sa nekim drugim državama napravljeni na sličan način. Recimo, uvek se setim SOFA sporazuma. Kada uporedimo SOFA sporazum i kada uporedimo ovo, to je nebo i zemlja. U ovom sporazumu su zaštićeni interesi Republike Srbije i apsolutno sve je urađeno na ravnopravnoj osnovi. Oblasti u kojima će se ostvarivati član 5. apsolutno podržavamo. Navedene su praktično sve oblasti, ali je na kraju rečeno da u svim drugim oblastima koje su od zajedničkog interesa, takođe i način ostvarivanja saradnje je nešto što mi ovaj put pozdravljamo, jer smatramo da sa svim državama se to treba raditi na taj način.
Međutim, kada je u pitanju član 10, kada smo bili na Odboru za odbranu i bezbednost, tu nije bio gospodin ministar, verovatno da bi on još na Odboru dao odgovor na to pitanje, dao sam primedbu na stav 1, pa ću sada to pročitati: "Osoblje strane pošiljaoca je obavezno da poštuje zakone, procedure, propise i običaje strane pošiljaoca tokom njihovog učešća u aktivnostima koje se realizuju na teritorije strane primaoca u skladu sa ovim sporazumom". Smatramo da je ovde greška, da treba da bude kada se drugi put u tekstu pominje strana pošiljaoca u stvari treba da bude strana primaoca, jer ovo ako bi bilo ovako je nelogično. Ovako nešto ima u SOFA sporazumu gde se demonstrira snaga, itd, a ako radimo u obostranom interesu onda ovde mora da stoji strana primaoca. Ako se čitaju dalje tačke 2. i 3. logično se dolazi do toga da jedino ovako bi bilo ispravno.
Očekujem da će to gospodin ministar da ispravi, ali pošto mi to smatramo greškom, a ovo je suštinska, ipak ako ovo pogledate ovo nije samo tehnička greška, jer ako bi ovo ovako ostalo onda je to suštinska greška. Gospodine ministre, napominjem da gotovo u svakom dokumentu koji smo dobili u poslednje vreme svaki put smo ukazali na određene greške. Nedopustivo je da se u Skupštinu šalju dokumenti u kojima grešaka, jer, moja ocena, to je nepoštovanje Skupštine. Ako u prvom čitanju mi otkrijemo da se radi o greškama, to bi svakako vaši saradnici ili oni koji pišu ove zakone i druge akte morali više puta da pročitaju i na različitim nivoima i da se ostvari ubuduće više ne dešavaju.
Očigledno je, kada je u pitanju sporazum sa Kiprom, kada ga pogledate on je urađen i zbog toga što na toj teritoriji borave naši vojnici, tako da je i sa te strane dobro što odredbe ovog sporazuma rešavaju i sve te moguće koji mogu da se dese prilikom mirovne misije.
Što se tiče drugog zakona o potvrđivanju memoranduma, takođe smatramo da je on urađen onako kako bi inače trebalo da se radi, da je i ovde apsolutno na jednoj ravnopravnoj osnovi i u interesu obe strane, znači da su praktično svi članovi da su kroz ove ciljeve, ovde je jedan od kolega govorio o toj nekoj saradnji u oblasti vojne industrije, itd. Možda se kroz ovaj sporazum i vidi da sporazum daje određene osnove da se mogu zaključiti i ti ugovori i ide u tom pravcu, što je u svakom slučaju dobro. Takođe i način realizacije sporazuma smatramo, koji će se kroz zvanične posete, konsultacije, izvođenje obuke, seminare, radionice, itd, smatramo da je to takođe jedna od metoda, odnosno načina na koji se ovi ciljevi mogu ostvariti.
Osim ove jedne primedbe na prethodni zakon za koju smatramo da je suštinska i za koju očekujemo da mora biti ispravljena, ovaj put kažemo da pred sobom imamo memorandum i zakon koji su urađeni i na adekvatan način štite interese Republike Srbije. Uvek napominjemo da bi bilo dobro da kada su u pitanju i neke druge veće, moćnije zemlje imamo i sa njima slične sporazume.
Kad se radi o četvrtom zakonu, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o readmisiji lica koja nezakonito borave na teritoriji Srbije.
Mi smo na Odboru za odbranu i bezbednost postavili i pitanje o tome - koliko lica iz Republike Albanije boravi na teritoriji Republike Srbije, odnosno koliko je takvih lica uhvaćeno u tom nezakonitom boravku? Ali, gospodo mi teritorijom Republike Srbije smatramo i teritoriju KiM, i onda smatramo da je ovaj sporazum sa Republikom Albanijom preuranjen, pogotovo mi kad ovo kažemo imao u vidu da je 1999. godine, što naša aktuelna vlast nikada neće da spomene, na strani agresora i NATO pakta bila i Republika Albanija. Po međunarodnom pravu ona se svakako svrstava u agresore, a i bila je agresor, jer je albanska vojska direktno učestvovala u napadima na našu zemlju. I zbog toga što nismo na kraju krajeva dobili iz MUP odgovor na pitanje - koliko imamo lica iz Albanije. Mi znamo da vi ovde kroz ovaj zakon razmatrate samo lica koja su uhvaćena ovde na teritoriji Srbije, bez KiM.
Smatram da je nedopustivo, jer na taj način vi već teritoriju KiM ne smatrate teritorijom Republike Srbije, ali za mene bi bilo još interesantnije koliko je to u Albaniji uhvaćeno državljana Srbije u nezakonitom boravku?
Očekujem da ćete, posle ove moje diskusije, nam dati odgovore na ta pitanja. Ali, pošto nam na jedno pitanje nikako neće dati odgovor, a to je koliko državljana Albanije nezakonito boravi na KiM? Evo, neke moje kolege kažu 300.000, znam da ih je verovatno desetine i desetine hiljada. Onda smatramo da jednostavno ne možemo glasati za ovaj zakon. Smatramo da on nije trebao da se nađe na dnevnom redu.
S jedne strane, dobro je da u poslednje vreme mi o svim sporazumima, memorandumima, raspravljamo možda u vremenskom periodu od šest meseci do godinu dana kada se oni potpišu. Još koliko prošle ili pretprošle godine mi smo ratifikovali neke sporazume iz SFRJ, pa zatim iz SRJ, tako da su neki bili i po 15 godina stari, što je nedopustivo. Svakako podržavam da moramo na tom planu biti mnogo ažurniji, ali kada je u pitanju ovaj sporazum, ovaj sporazum bi trebao da čeka dok na adekvatan način ne rešimo pitanje KiM. Hvala.
Gospodine ministre, kada je u pitanju ovaj Sporazum sa Kuvajtom, kada sam rekao suštinska greška, ona je suštinska, iako je, kako vi kažete, tehnička.
Mi ovaj put nismo imali englesku verziju, već smo imali samo srpski prevod. I sami morate da zaključite da je to suštinska greška, koja se desila tehničkom omaškom.
Kada vi to tako kažete, onda to prihvatamo i svakako nismo da neko ko je to samo prevodio ili kucao da njemu ide glava, ali taj poslednji filter ovih dokumenta, posebno dokumenata koji dolaze u skupštinu, pa posle toga kada neko nešto otkuca, valjda neko treba to da pročita i da vidi da li je to u redu. Makar u moje vreme je to bila praksa.
Što se tiče ovoga ostalog, posebno što se tiče Albanije, mi se celo vreme pitamo koliko to Srba tamo boravi bez dokumenata?
Znam da su mnogi Srbi boravili, ali da su svi završavali u žutoj kući, pa i taj podatak od MUP bi nama bio važan. Bilo je toliko Srba, ali nisu nam ih vratili ni u delovima.
Što se tiče ovog podatka, nama je važno da znamo koliko Albanaca je uhvaćeno da nezakonito boravi na teritoriji Srbije, ali tek kada budemo… vi pominjete 1999. godinu, pa da, mi smo 1999. godine sve činili na KiM da sprečimo da iz Albanije ulaze njihovi državljani i u tome smo imali, kao što znate, uspeh, iako su bili podržani NATO paktom, iako je to ona čuvena operacija "Strela".
Trebalo bi da pročitate "Njujork tajms" od 1. juna 1999. godine, pa ćete videti, naslov je "Operacija Strela pretvorena u kašu", a to je otprilike negde bilo u mojoj zoni.
Mislim da, ipak, razumete o čemu mi ovde govorimo. Govorimo, bez obzira što mi imamo problem sa Albancima koji dolaze na teritoriju Srbije da bi preko Srbije otišli u neku drugu evropsku zemlju i postoji način kako se to rešava, ali potpisivati ovakav jedan sporazum, kada između Albanije i KiM, kao dela naše teritorije ne postoji nikakva granica, mislim da je preuranjeno i da to treba da čeka neko drugo vreme.
Molim vas, treba mi samo pet sekundi.
Gospodine ministre, hoće li tekst na engleskom jeziku biti objavljen u "Službenom glasniku" ili na srpskom jeziku?
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, danas ispred sebe imamo jedan obiman i važan zakon. Mi iz SRS, kada razmatramo neki zakon, prvenstveno razmišljamo o tome koliko taj zakon doprinosi boljem životu građana i koliko rešava njihove probleme.
Ovaj zakon je posebno važan zbog toga što je to zakon o energetici. Ako se gleda koje je oblasti on sve dotakao, ne kažem rešio, onda je to posebno od interesa za svakog građanina Srbije. Da li je baš zakon uspeo da stvori uslove da se poboljša život građana Srbije? U svakom slučaju, ne. Tako mislimo mi iz SRS.
Gospodine ministre, evo jedne oblasti, oblast nafte i naftnih derivata, koja je u ovom zakonu obuhvaćena članovima 165. do 172. U zakonu, na stranicama 151, 152 i 153 govori se o evropskim direktivama koje su vezane za tu oblast.
U ruci držim jedan dokument, gospodo, koji je dobio svaki poslanik u skupštini, a naziv je: Gubici NIS i države u prometu naftnim derivatima u Srbiji. Pročitaću samo neke delove, da biste, gospodine ministre, videli da ovim zakonom niste rešili ono što treba da se reši i da sa stanjem koje imate danas u Srbiji ne možete u Evropu, jer vas Evropa jednostavno neće. Posle ću reći koja je to cifra.
"Gubici se mogu podvesti pod nelegalnim uvozom komponenti za namešavanje motornih benzina i dizel goriva uveženih kao repromaterijal za proizvodnju raznih industrija hemijskih proizvoda, za blendovanje motornih ulja, proizvode boja i lakova, rastvarača i razređivača, kao i za proizvodnju biodizela. Na legalan način odvijaju se nesmetano na graničnim prelazima, uz stalnu dovitljivost i maštovitost uvoznika, pod motom gore navedene proizvodnje". Komponente koje se uvoze za namešavanje motornih benzina, pa se navodi koje su to komponente, kao i komponente koje se uvoze za namešavanje dizel goriva.
U ovoj državi, gospodine ministre, postoje privilegovani pojedinci koji, pored NIS, na nekim drugim mestima prave razna goriva, prave i motorni benzin, prave i dizel goriva, time što razna laka ulja, razne proizvode, pa čak i iz naše rafinerije u Pančevu, jer i ona kao nus proizvod ima i petrolej i razna laka ulja. Privilegovani pojedinci od toga prave benzine i dizele koji su daleko lošijeg kvaliteta, te se onda ono što se inače na određeni način otuđi iz NIS, koristi da bi se podigao njihov kvalitet.
Izneću vam samo cifru koliko to godišnje košta državu i NIS. To je 270 miliona evra, uz 300 miliona evra koje smo onako poklonili EU pristajući na jednostranu primenu SSP. To su gotovo dve trećine od one milijarde koja nam svake godine hvali u budžetu.
Gospodine ministre, da li možemo u EU ako imamo jednu ogromnu količinu energenata i goriva koji nisu pod državnom kontrolom, gde se ne plaća PDV, gde se direktno oštećuje država? Zna se, u ovoj državi je oko 20 pojedinaca koji to mogu da rade.
Iz ovoga što sam video u članovima od 165. do 172. ne vidi se da ćete vi, gospodine ministre, preduzeti bilo šta da takvo stanje popravite u Srbiji, a za građane Srbije 270 miliona evra, koje svake godine se bace, to je toliko velika cifra da bi mogao da se, na kraju krajeva, zaposli jedan veliki broj ljudi ili bi moglo ono što je intencija SRS, da se smanji broj narodnih kuhinja. Mi hoćemo da dođemo na vlast i da ugasimo narodne kuhinje, da povratimo dostojanstvo građanima Srbije, a ne da otvaramo narodne kuhinje.
Drugo, gospodine ministre, pitanje direktno za vas. Ovim zakonom uvodite dve nove agencije: agenciju za energetiku i agenciju za energetsku efikasnost, uz druge oblasti u kojima ste ministar. Pokušao sam da vidim koliko vi agencija imate, kojima ste ili poverili određene delatnosti koje pripadaju vašem ministarstvu, ili su samostalne u obavljanju određenih delatnosti.
Kada biste vi ustali i rekli "gospodine Deliću, kada sam ovoliko agencija formirao, meni je potrebna samo sekretarica, vozač i vozilo u mom ministarstvu i ne treba mi ništa više", svi iz SRS glasali za ovaj zakon. Bez obzira kako ste vi obezbedili finansiranje te agencije, ovo iz dana u dan, iz zakona u zakon povećanje broja agencija, povećanje državne administracije, prosto je neizdrživo za građane Srbije.
(Predsednik: Nemate više vremena. Završite.)
Gospodine ministre, u članu 32. u starom zakonu bilo je bolje rešenje, gde se tražilo samo 30 dana za energetsku dozvolu. Zašto sada uvodite 60 dana?
Gospodine ministre, predložio sam amandmanom član 35. obavezno da izbacite, jer ovim članom uvodite nešto što do sada nije bilo, nekakvu saglasnost za male hidroelektrane do jedan megavat. To gospodine ministre nije dobro, jer ovamo niste dali ni rok, sada ćete izdati tu saglasnost i kriterijume za tu saglasnost. Smatram da je to nepotrebno. Tim ljudima koji inače moraju da obezbede pre 42 dokumenta, vi uvođenjem ovoga dokumenta otežavate taj posao. Bilo bi i te kako dobro ukoliko ova dva amandmana uvažite.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moja primedba na Predlog zakona o izmenama Zakona o vazdušnom saobraćaju je ta da se on donosi po hitnom postupku, bez adekvatnog konsultovanja svih adekvatnih i relevantnih faktora za koje je donošenje ovakvog zakona od životne važnosti.
Sve izmene koje su predložene bile su predmet diskusija i na oktobarskom zasedanju Skupštine Republike Srbije, kada je ovaj zakon inače usvojen. Veliki broj poslanika predlagao je amandmane koji su u duhu ovih sada predloženih izmena, ali je skupštinska većina takođe po hitnom postupku usvojila zakon ovakav kakav jeste.
I tada se znalo da je osnovna primedba EU na Zakon o vazdušnom saobraćaju bila pozicija vazduhoplovne inspekcije i organizacija ispitivanja udesa u civilnom vazduhoplovstvu. I pored velikih napora pojedinih poslanika, prvenstveno opozicije, desio se jedan suštinski nekvalitetan zakon koji se sada menja zakonom o izmeni Zakona. U međuvremenu se desilo da vazduhoplovstvo Republike Srbije 10 meseci funkcioniše bez ikakvog uvida u bezbednost, odnosno bez inspekcijskog nadzora na koji smo obavezni po Ustavu ove zemlje, kao i po međunarodnim konvencijama koje su ratifikovane, bilo od Skupštine SFRJ, SRJ ili Republike Srbije.
Sada se postavlja objektivno pitanje – da li se ovde radi o nečijoj nesavesnosti ili smišljenom ukidanju inspekcijskog nadzora, kako bi se određeni poslovi završili uz totalno odsustvo nadzora? Mi, gospodine ministre, iz SNS predlažemo da povučete iz procedure ovaj zakon iz sledećeg razloga:
Prvo, pogledajte član 9, koji se inače odnosi na član 232. Zakona o vazdušnom saobraćaju. Po izmeni zakona nadležnost za inspekcijski nadzor prebacuje se sa Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, znači, iz vašeg ministarstva, na Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Da bi ovo bilo moguće, gospodine ministre, prethodno ste trebali da promenite član 10. Zakona o ministarstvima, gde ova nadležnost stoji za vaše ministarstvo. Jer, evo kako stoji kod vas: "Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja koji se odnose na uređenje i obezbeđenje saobraćajnog sistema, realizaciju projekta izgradnje saobraćajne infrastrukture, unutrašnji i međunarodni prevoz, intermodularni transport, uređenje i bezbednost tehničko-tehnološkog sistema saobraćaja, obligacione i svojinsko-pravne odnose, inspekcijski nadzor, strategiju razvoja saobraćaja, planove razvoja itd.".
Da bi se inspekcijska nadležnost sa vašeg ministarstva prenela na Direktorat, moralo bi da piše kako je inače bilo u jednom od prethodnih zakona o ministarstvima, da stoji za vas: "Inspekcijski nadzor, izuzev nadzora u vazdušnom saobraćaju". U protivnom, ovde bi došlo do direktnog sukoba dva zakona, što Ustav Republike Srbije ne dozvoljava.
Opominjem moje cenjene kolege, poslanike iz vladajuće većine, ako budu glasali za ovakav zakon, napraviće jednostavno jedan pravni nonsens, narušiće osnovne norme i načela prava, jer ne mogu dve institucije biti odgovorne za jednu stvar. Ja mislim, gospodine Mrkonjiću, da ste razumeli o čemu se ovde radi.
Zakon o izmeni Zakona o vazdušnom saobraćaju predlaže donošenje člana 19a. i zbog toga takođe predlažemo da se zakon povuče. Šta kaže ovaj član? On kaže: "Ako je u interesu bezbednosti civilnog vazduhoplovstva neophodno da se preduzmu hitne mere koje se ne mogu odlagati, direktor Direktorata odmah izdaje bezbednosnu naredbu. U bezbednosnoj naredbi mora da bude navedeno na koga se naredba odnosi, razlozi za njeno donošenje, mere koje je neophodno preduzeti i rok za njihovo preduzimanje, datum stupanja na snagu i eventualno vreme na koje se naredba izdaje. U izuzetnim slučajevima, i za period koji ne može biti duži od šest meseci, Direktorat može odobriti vazduhoplovnom subjektu da bude izuzet od obaveze ispunjenja određenog tehničkog zahteva ukoliko utvrdi da je vazduhoplovni subjekat na drugi način obezbedio isti nivo bezbednosti koji se postiže primenom tog zakona".
Nepojmljivo je, gospodine ministre, da ovakav tekst može da prođe Vladu Srbije. Predlog ovog člana mogao bi mirne duše građanima Srbije da se objasni – dobro došli u Srbiju, zemlju bez zakona. Zapravo, jednom bezbednosnom naredbom direktora Direktorata van snage se stavljaju svi članovi zakona, i to po njegovom slobodnom ili interesnom ubeđenju. Primera radi, stavom 1. ili 2. ovog člana vi možete beskrajno maltretirati neko pravno ili fizičko lice koje je ispunilo sve uslove predviđene zakonom, po principu – nedostaje još ova ili ona sitnica. A trećim stavom ovog člana možete dati pozitivno mišljenje pravnom ili fizičkom licu koje ozbiljno tehnički ne ispunjava propisane uslove.
Ovako nešto nikada nije bilo u našoj pravnoj praksi, a posebno u vazduhoplovnim zakonima, od kad postoje u ovoj državi. Ovo daje mogućnost danas, i to jednom čoveku, da neograničeno trguje uslovima ratifikovanog multilateralnog sporazuma o vazdušnom saobraćaju, gde domaće kompanije mogu ostati kraćih rukava u odnosu na inostrane koje su spremne da ponude više.
Uzgred budi rečeno, neophodno je gospodine ministre da ispitate sve saglasnosti i odobrenja koja su do sada data u protekle tri godine od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva na štetu domaćih prevozilaca.
Posebnu pažnju treba obratiti na low cost company "Wizz air" i utvrditi tajnu njezinog favorizovanja na domaćem tržištu.
Sledeća velika primedba, gospodine ministre, u ovom predlogu zakona o izmeni Zakona, je zbog toga što eksplicitno nije navedeno da je vazduhoplovni inspektor samostalan u vršenju inspekcijskog nadzora, kako to inače predviđa Zakon o upravnoj inspekciji u svom članu 6, u kome govori o samostalnosti i radu inspektora.
U stavu 2. člana 6. Zakona o upravnoj inspekciji se kaže – Niko ne sme korišćenjem službenog položaja ili na drugi način onemogućavali ili ometati upravnog inspektora u obavljanju inspekcijskog nadzora i preduzimanju mera i radnji na koje je ovlašćen.
U ovom zakonu, ovi inspektori nemaju sva ovlašćenja gospodine ministre. Za razliku od toga, Zakon o vazdušnom saobraćaju je vrlo jasno, vazduhoplovnog inspektora stavlja u poziciju da u inspekcijskom nadzoru član 184. izda privremenu zabranu, a onda u roku od 72 sata o zabrani obavesti direktora, koji konačno treba da odluči o valjanosti zabrane ili preduzimanju mera, što takođe otvara prostor za bezgranične manipulacije.
Sve u svemu, Zakon o vazdušnom saobraćaju ima mnogo nedorečenih i pravno ne utemeljenih stvari. Da bi se po kratkom postupku ponavljale greške koje već imamo usvajanjem ovog zakona pre deset meseci. Opet da dođe do primedbe Evropske unije, koje se odnose na ovaj zakon, pa opet za par meseci da dođemo do toga da ponovo donosimo neki zakon o izmeni zakona.
Tri stvari gospodine ministre koje sam naveo, apsolutno, pogotovu ona prva, dovode u pitanje, znači ovaj zakon, i zbog toga predlog Srpske radikalne stranke je da se on povuče iz procedure, dok se, ako se može reći da je to proceduralna stvar, ali nije samo proceduralna, ne otkloni ono što je vezano za član 10. Zakona o ministarstvima.
Gospodine ministre, ako mogu, koliko još imam vremena? Pitanja na koja ne morate da odgovorite sada, ali kada bude rasprava u pojedinostima bilo bi dobro i Srpska radikalna stranka koja inače i ranije insistirala na ovoj tematici želela bi da ima ta saznanja. Poznato je da se svake godine na nivou "juro" kontrola odvajaju određena sredstva za unapređenje službe za traganje i spašavanje.
Lično, nemam nekih saznanja vezanih za tu službu, kako je ona formirana i kako funkcioniše, ali me zanima, jer ova saznanja druga imam, koliko sredstava i da li je uopšte Srbija povukla sredstva, da tehnički opremi takvu službu. Jer, takva služba u svom sastavu mora imati helikoptere za spašavanje protivpožarne i helikoptere i raznu drugu opremu. Zbog čega? Za sve ove godine nisu ta sredstva povlačena iako su povlačena, na koji način su trošena.
Jedno drugo pitanje gospodine ministre, da kažem one ljudske prirode, pre tri i po meseca znate da je došlo do udesa jednog srpskog civilnog vazduhoplova iznad Mrčajevaca kod Čačka. Videli smo svi tada na vestima, da je u tom udesu došlo do pogibije četiri lica. Da je istog dana izvršen uviđaj na licu mesta, kao i pregled letilice. Do današnjeg dana, porodice poginulih javno nisu obaveštene o tome, koji su razlozi udesa i ima li i čija je odgovornost za taj udes.
Ako možete za dan kada bude rasprava u pojedinostima, makar nešto pobliže zbog, na kraju krajeva i zbog ovih porodica, ali i zbog javnosti nešto više o ovome slučaju.
Gospodine ministre, ovde ima u ovoj fascikli izveštaj "juro" kontrole koja je od 17. do 21.11.2008. godine izvršila revizorski nalaz u praktično našoj Agenciji za kontrolu leta.
Moj kolega je rekao – da od 29 tih stavki koje je ta revizorska kontrola izvršila ili revizija, nigde nismo imali prelaznu ocenu, pa je tada rečeno, jednostavno izveden zaključak, da srpsko nebo nije bezbedno, da takav zaključak je mogao dovesti do toga da nam se oduzme pravo za vođenje vazduhoplovne plovidbe, da se nebo proglasi nebezbednim za prevoz komercijalnih aviona i da nam se oduzme odobrenje za izdavanje evropskih dozvola za letenje.Shvatio sam, čitajući ovaj zakon, da pojedina rešenja koja ste vi predložili u zakonu upravo treba da reše probleme koje je uočila ova revizija.
Drugo, gospodine ministre, ne mogu vas sada obavezivati jer je ovde bitno tumačenje Ministarstva pravde na presudu Okružnog suda u Beogradu, ali se odnosi na subjekat koji je ipak vezan za vas. Kaže – zbog nedostatka pasivne legitimacije Agencija za kontrolu leta Srbije i Crne Gore doo, nije pravni sledbenik Savezne uprave za kontrolu leta, ali mene bi recimo zanimao vaš komentar na ovakvu presudu Okružnog suda u Beogradu. Direktor Agencije, kako kažu inače u jednom pismu koje su nam uputili kontrolori leta, je smanjio vrednost osnovnog kapitala za 28 miliona 739 hiljada evra. Onda je pitanje potpuno logično sa naše strane. Šta je uzrok smanjenja vrednosti osnovnog kapitala, jesu li to neke elementarne nepogode kojih nije bilo? Zašto je smanjena ta vrednost i ko je ustanovio i kojim veštačenjem smanjenjem te vrednosti, ako to nije uradila ona ovlašćena međunarodna firma "Erste jung".
Toliko, gospodine ministre, mislim da smo se dobro razumeli, posebno u onome prvom delu gde smo dali primedbe Srpske radikalne stranke i zbog čega predlažemo da ovaj zakon povučete iz procedure, dok se ne reše ovih nekoliko problema na koje smo vam mi ukazali. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine Sretenoviću, gospođo Marković sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ovo je retka prilika da na jednom mestu imamo rukovodioce dve važne nezavisne državne institucije, koje su ujedno i ustavne kategorije. Ranije sam sretao ovde u hodniku gospodina Sretenovića i uvek kada ga sretnem osećam se loše, jer kad sretnem njega pomislim u kakvoj mi to državi živimo. Nisam imao priliku da srećem gospođicu Marković.
Ako imamo dve institucije koje su državne, odnosno ustavne kategorije, koje su stvorene zbog toga što je to tražio evropski put, o kome su danas govorile neke moje kolege narodni poslanici, koji takođe nisu svesni da na tom evropskom putu postoji jedna provalija i da se Srbija nalazi samo na jedan korak od te provalije, a SRS stalno upozorava na to.
Ružno sam se osećao jer shvatam da ste vi kao institucija stvoreni forme radi, da oni koji su vas stvorili u stvari ne žele da vi radite, a mi iz SRS očekujemo od vas da radite na pravi način. Kako je moguće da u Beogradu, gde je ranije vila Savezna skupština i savezne institucije, pa Republička skupština i republičke institucije, nema prostora i mesta za dve ovako važne državne institucije? To je apsolutno neobjašnjivo. Mi imamo desetine drugih agencija koje rade neke prenesene poslove i koje su, sa stanovišta naše stranke, apsolutno nepotrebne. Za njih se nađe prostor, a prostora za ovako dve važne institucije nema. Zašto, gospodo? Zato što vladajuća garnitura ne želi da vi radite. U stvari, žele da formalno radite, da postojite, da pravite nekakve izveštaje, da ih mi ovde u Skupštini usvajamo.
Ružno se osećam kao narodni poslanik, jer stalno govorim da ova Skupština nema svoje mesto kao najveći zakonodavni organ, jer vi niste odgovorni nikome drugom, nego Skupštini, a ona nije mogla da se izbori za vaš bolji status. Inače, uvek kažem da je Skupština samo transmisija Vladine volje, nažalost. U Srbiji će biti bolje kada se ta okolnost promeni.
Šta mi možemo da uradimo? Za prostor nismo mogli da uradimo ništa. Što se budžeta tiče, mi jesmo za to da vi imate takav budžet da možete da radite svoj posao. Uvek ćemo se za to zalagati.
Možda sam se nešto više usmerio na Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije i samo ću pročitati jedan stav iz člana 2. Zakona: "Korupcija, to je odnos koji se zasniva na zloupotrebi službenog, odnosno društvenog položaja i uticaja u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugog".
Kao funkcioneri opozicije, bez obzira šta govore naše kolege, ne plašimo se ove reči: "korupcija", jer kao opoziciju nas gotovo i ne dotiče.
Drugi problem koji sam sagledao čitajući ovaj izveštaj, ova Skupština je 2005. godine usvojila Strategiju, 2006. godine Akcioni plan, a institucija koja to nadzire je počela da radi 2010. godine. Kada sam gledao ovih 168 preporuka, ima tu mnogo toga što je već otišlo, što bi trebalo da se izbaci. Ta strategija bi možda morala da bude mnogo kraća, a onda bi vaš izveštaj bio mnogo kraći jer, morate priznati, 463 strane, to je, uz sve druge obaveze, ipak previše. Od 168 preporuka, vi nadzirete kako se one sprovode i napisali ste da je sprovedeno ili ispunjeno 25, delimično 99, nisu ispunjene 24, trajni zadatak ili obaveze koje traju – 15, a nema podataka za pet. Gospodo, samo ova činjenica dovoljno govori o našem stanju u ovim oblastima.
Takođe ste rekli da je 15% preporuka u potpunosti ispunjeno, 14 nije uopšte ispunjeno, 59 delimično. Zatim, vezano za konkretizaciju preporuka kroz 473 aktivnosti Akcionog plana, gde ste takođe rekli da je realizovano 97 aktivnosti, delimično 128, nije realizovano 99 aktivnosti, kontinuirano se sprovode 73 aktivnosti, a nema podataka o realizaciji 76 aktivnosti. Ovde očigledno nešto ne funkcioniše, neko ne radi svoj posao. U ovoj državi je problem naterati državne organe, pa i ministarstva i ministre, upravo da se bave svojim poslom.
Ono što mi je posebno, noćas, u kasnim satima zapalo za oko, mislim da je to apsolutno realno i tačno, ovako kako ste vi procenili, u stvari vi ste to preneli od nekih drugih agencija, rejting Srbije prema izveštaju o globalnoj konkurentnosti Srbije, gde se Srbija nalazi na 96. od 139 mesta. Ovo je ocena cele državne uprave i svih ministarstva, posebno je zabrinjavajuće, ove parametre koje ste vi naveli, a koji su važni za strane investitore, pošto se ovde mnogo govori o nekakvim stranim investicijama. Kaže – svojinska prava na 122. mestu se nalazi od 139 mesta, teret državne regulative, to je ono gde i mi učestvujemo, 131. od 139 mesta, efikasnost pravosudnog sistema u rešavanju upravnih sporova 132. od 139 mesta, efikasnost antimonopolske politike, ovde ima vas i ovde mora vas da bude 137. od 139 mesta, saradnja radnika i poslodavaca 135. od 139 mesta .
Mislim baš da su bili jutarnji časovi, gledam dnevnik i pojavi se naš premijer i kaže – Srbija je na nogama preživala krizu, sačuvali smo našu privredu, bankarski sistem, dok je pustoš u okolnim zemljama. To je bilo jutros, a te okolne zemlje, to su sve članice EU. To je taj put na koji vi želite da povedete i Srbiju.
Sledeće – rast BDP 3,5%, a rast izvoza 25%. Ne znam da li ja i građani Srbije živimo u istoj zemlji sa premijerom, samo nekoliko dana ranije mogli ste da vidite šta se to izvozi iz Srbije. Kaže – na prvom mestu čelični limovi, proizvodi od čelika. To je US "Steel", šta Srbija ima od tog izvoza? Na drugom mestu proizvodi od gume. To je "Tigar", "Trajal", "Ruma guma", sve je prodato. To nije srpski izvoz. Na trećem mestu obojeni metali. Srbija i njen brend je šporet Smederevac ima još u Vranju takođe neka fabrika šporeta, a čini mi se da sam pročitao i "Sirkove" i "Brezove" metle. Dokle smo mi došli u Srbiji?
Zašto kažem da oni koji su insistirali da se zbog evropskog puta stvore ova dva regulatorna tela ne žele da vi radite? Ako biste se vi samo bavili poslanicima, nekim nižim funkcionerima, to bi bilo još i prihvatljivo, ali dok mi ovde pričamo invalidi iz "DES-a" su ili ovde ispred Ministarstva ili ispred Gradske skupštine, ali to su invalidi. Nama su puna usta ljudi sa invaliditetom i sa posebnim potrebama, a niko neće da reši problem te firme koja ima 52% u svom sastavu zaposlenih invalida.
Sada da vam kažem, reći ću vam i ime firme, mogu i desetinu imena da vam kažem, recimo, "Kongrap", 15 hiljada radnika, ima ih par stotina, dobio sam jedan dopis gde je nekoliko radnika umrlo maltene od gladi, a neki zato što ne mogu da se leče. Samo "Kongrap" Makiš, 107 zarada duguje radnicima. Da li ćete nešto tu da preduzmete? Nećete, ne možete, jer visoki funkcioneri iz dve države su umešani u privatizaciju ove firme. Kada bih vam sada rekao imena, vi biste se smrzli i tu nema prave korupcije.
Jedan moj kolega reče – malim lopovima ide glava, a velikim lopovima se skida kapa. To je ono što je prisutno i ovde kod nas u Srbiji. Zato apsolutno računajte na podršku SRS ako se usudite da krenete u borbu protiv korupcije, jer korupcija ima tri nivoa. Onaj niži, ono je ruka, džep, doktor, profesor, to je nešto nisko i protiv toga bori se policija i može se protiv toga izboriti. Srednji nivo, tu su već preduzeća, veći iznosi itd.
Ali, glavna korupcija protiv koje ne možete ništa, to je korupcija povezana sa politikom, sa vladajućim krugovima, ne sa opozicijom.
Niste vi pravili ovu strategiju, ali nešto što je mnogo ružno, kada pogledate preporuku 34, 91. i 86, pošto je po ovoj informatizovanoj šemi, govori se o potrebnim sredstvima. To bi sve bilo u redu, ali zašto? Tu se radi o nekim usavršavanjima nosioca pravosudnih funkcija, službenika organa uprave javnih službi, u prvom je navedeno da treba nekih 450 hiljada evra, u drugom da treba 300 hiljada evra, a u trećem da treba 50 hiljada evra. Gospodo, mi živimo u državi Srbiji. Korupcija, jedan od izvora korupcije je upravo i naš ovakav odnos prema našem dinaru kao sredstvu plaćanja.
Opet kažem – niste vi ovo pisali, ali ne smete dopustiti da se pored našeg dinara, koga moramo da branimo, štitimo, i na svakom mestu pominjemo, da je to sredstvo plaćanja u Srbiji. Mi u našim zvaničnim aktima izražavamo naše potrebe u evrima. Priznaćete da je to nedopustivo, kada se radi o državnim organima.
Kada sam čitao ove preporuke, da kažem da mi iz SRS ponudimo i pomoć. Preporuka 88, 94, 98. i 114. Tu se govori o povezivanju informacionih sistema poreske uprave, uprave za javna plaćanja, uprave carina, Republičkog fonda PIO, MUP u jedinstven sistem državnih organa. Tu je neki rok bio 2007. godina. Nema bez toga napred. Ali, da vi ne biste kupovali neke sisteme, "Bam", "Navison", "Orakle", itd, u Srbiji imamo dovoljno pameti.
Mi iz SRS evo nudimo integralni informacioni sistem za koga profesori, doktori koji su ga napravili kažu da će svake godine dati više u budžet Srbije milijardu evra, upravo onu milijardu što vam uvek fali. To je uradila i nauka. Nije korupcija prvi problem Srbije. Možda je tek na trećem mestu. Prvi problem Srbije je neznanje. Apsolutno prvi problem. Kriminal i korupcija dolaze tek kasnije.
Zašto neće, ponuđen je ovaj program Vladi Srbije i mi iz SRS kažemo – kada dođemo na vlast integralni informacioni sistem će sigurno biti uveden u državnu upravu, javna preduzeća, u sva druga preduzeća, posebno u Poresku upravu. Zašto? Zato što svaki dinar može da se prati, a današnjoj vlasti ne odgovara da može da se prati svaki dinar, jer ovaj program za koga oni koji su ga napravili kažu da je najsavršeniji na svetu, tačno u dan može za svaku firmu da vam pokaže kad je ušla u sivu zonu, koji to ne mogu da plate PDV, a posebno koji to neće da plate PDV.
Imamo mi u našem ekonomskom programu, koji smo nazvali "Program za izlazak Srbije iz krize" rešenje i za sva ostala pitanja. Ali, ponudio sam vam da ako imate hrabrosti, a nije ih bivša ministarka finansija imala, da joj bude prezentovan ovaj integralni informacioni sistem.
Ako vam kažem da rešavam glavni problem koji svake godine imate u budžetu, da obezbedi tu milijardu evra koja nedostaje, javite se, pa da sa srpskom pameti, jer ipak je ima na svu sreću u Srbiji, uradimo nešto za Srbiju, pa mi neko kaže za Evropu, mnogo smo toga uradili za Evropu jednostavnim prihvatanjem SSP, koji ovu siromašnu državu košta 300 miliona evra.
(Predsedavajući: Gospodine Deliću, vreme vam je isteklo.)
Nije to samo 300 miliona evra, koliko nas je radnih mesta koštao još?
Samo da završim.
(Predsedavajući: Približite se mikrofonu, molim vas.)
Još jednom, žao nam je što nemate mogućnosti da radite svoj posao. Ako budete želeli da ga radite na pravi način, od gospodina Sretenovića nama je potrebno da u reviziji budžeta i trošenja budžeta se približi, tako da ono što ni jedne kada usvajamo budžet nismo imali, a to je da nam Vlada ispostavi način kako su potrošene pare, nikad nismo videli završni račun u ovoj skupštini, da gospodin Sretenović obezbedi da kod usvajanja budžeta imamo odmah i kako je prethodni trošen. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, gospodo ministri, gospodo iz ministarstva, kolege narodni poslanici. Kada je SRS zatražila da danas raspravljamo o odnosu Republike Srbije prema vojnim savezima i kada je zatražila da nam se ovde u Skupštini obrate predsednik države, premijer, ministar inostranih poslova i ministar odbrane, to je upravo zbog toga što su jedino to ljudi koji mogu apsolutno da nam daju konkretne odgovore po ovim pitanjima. I vi ste gospođo predsedavajuća u svakom slučaju trebali da obavestite predsednika države da postoji takva inicijativa i smatram da nemate pravo da se pozivate na članove našeg Poslovnika i da kažete da ne postoji pravni osnov da predsednik države dođe u Skupštinu.
Mi smo predstavnici naroda, i ono što smo mi danas ovde želeli da pitamo predsednika države i te kako je vezano za ovo naše pitanje. Upravo zbog toga što je predsednik države potpisao SOFA sporazum sa Kondolizom Rajs, a taj SOFA sporazum i te kako zadire u važna pitanja državnog suvereniteta Republike Srbije i odnose sa NATO paktom.
Ne znam ko može danas da nam da odgovore na ova pitanja. Vi, takođe, znate za inicijativu koja postoji već dve godine. Vezana je za organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Možda ovo pitanje uopšte ne bi bilo postavljeno da se ova Skupština i svi drugi državni organi pridržavaju rezolucije ove Skupštine od 2007. godine, kada smo rekli da je Republika Srbija vojno neutralna.
Ali, sa druge strane, onda imamo da je Vlada Republike Srbije, pojedini ministri, ili čak i jedan državni sekretar, potpisali tri sporazuma sa NATO, a predsednik države, takođe, potpisao jedan sporazum sa NATO. U međuvremenu je oformljena i naša misija pri NATO paktu. Juče sam u ovoj Skupštini, kada je bio ministar odbrane, rekao da ova Skupština primenjuje dvostruke standarde. Zato, postaviću pitanja, ali ne znam ko može da da odgovor.
Gospođo predsedavajuća, pošto je ovde danas predviđeno da govore ljudi iz Vlade, vi znate da je četiri puta u Republici Srbiji boravio i potpredsednik Ruske Dume koji se interesovao za ova pitanja. Vi, takođe, znate da smo mi ovde …
(Predsednik: Vreme. Imate pravo još dva minuta. Izvolite.)
Onda, moram postaviti najkonkretnije pitanje, pa očekujem da gospoda makar odgovore pismeno.
Svi sporazumi sa NATO paktom, osim Sofa sporazuma, koje je potpisao predsednik, potpisali su ministri ili članovi Vlade. Da li je Vlada svesna činjenice da posle svih ovih sporazuma više uopšte neće biti bitno jesmo li mi formalno članica NATO pakta ili nismo?
Drugo pitanje – kada će Ministarstvo inostranih poslova dati svoj stav o ODKB? Pošto se u ovoj Skupštini često puta odgovornost, kad hoćemo da formiramo parlamentarnu delegaciju, koja po mom mišljenju nema veze sa MIP, uvek prebacuje loptica na MIP. Kada će ono dati mišljenje Da bi jednom mi mogli ovde u Skupštini da formiramo tu delegaciju? To su bila pitanja.
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas evo u ovom zajedničkom pretresu imamo više tačaka koje praktično počinju od borbe protiv kriminala, pa preko diplomatskih pitanja, trgovine, zatim kulture, sporta i završavaju se sa Sporazumom o bezbednosnim informacijama između Srbije i severnoatlanske organizacije, odnosno NATO pakta.
Odmah na početku da istaknem stav SRS. Kad su u pitanju razni ovde zakoni o potvrđivanju sporazuma, pošto se ovde radi o državama koje nisu priznale KiM, naš stav po ovom pitanju je poznat. Međutim, kad se radi o ovom zakonu o potvrđivanju sporazuma između Vlade RS i NATO koji je gospodin ministar potpisao 1.10.2008. godine, a o kome mi raspravljamo 2011. godine, stav SRS je apsolutno negativan i protiv. Mislim da, evo pokazalo se i u Skupštini, nismo jedinstveni u tome stavu. Nismo sami u tom stavu. Danas 85-90% građana Srbije se protivi učlanjenju Srbije u NATO pakt, a posebno ovo angažovanje NATO pakta u Libiji nas podseća i ova agresija na Libiju nas podseća na ne tako davne…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, uz dužno poštovanje za argumentaciju koja će se koristiti, ipak vas molim da govorimo o Sporazumu koji je potpisan od strane Vlade 2008. godine, a sad je predmet ratifikacije. Da pokušamo da se držimo teme bez Libije i političkih stavova koji su suviše udaljeni od teme koja je neposredno tema dnevnog reda.)
To je itekako povezano, to su sve bezbednosna pitanja koja su vezana za NATO pakt..
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, nisu bezbednosna pitanja. Rat u Libiji i članstvo zemalja u NATO paktu koje su priznale Kosovo ili nisu priznale Kosovo, one koje nisu jesu članice, one koje jesu neke jesu, a neke nisu, nisu tema ovog dnevnog reda. Molim vas o Sporazumu koji je na dnevnom redu.)
Ipak, ako je to za vas humanitarna intervencija, mi iznosimo stav SRS…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sad vas upozoravam. Upozoravam vas da namerno kršite odredbe Poslovnika i da vređate i mene, kao predsedavajuću, zato što govorite stvari koje ne možete da znate. Ne možete da znate šta ja mislim o tome šta i kakav karakter ima intervencija u Libiji. Moj posao je da primenjujem Poslovnik, vaš posao je da primenjujemo Poslovnik. Tema dnevnog reda, član 106. koji mene obavezuje da vas prekinem i podsetim, a vas obavezuje da ga primenjujete ili da zajedno učestvujemo u nepopularnom procesu izricanja mera opomene.)
Da, da, samo vi radite svoj posao.
Ovo je četvrti inače sporazum koji je potpisan sa NATO paktom. Počelo je od onog sporazuma o tranzitu trupa Vuka Draškovića i tad je objašnjenje bilo da se ne bi ponovila 2004. godina, da je eto potrebno da obezbedimo tranzit NATO snaga, kako bi pravovremeno mogle da zaštite sebe na KiM. Zatim, smo imali onaj čuveni SOFA sporazum, koji je potpisan od strane predsednika države. Nedavno imali smo sporazum o kodifikaciji, standardizaciji i usvajanje kodifikacionog sistema NATO pakta. Mi danas imamo Sporazum o bezbednosti informacija i kodeksu postupanja. Pre tri godine, na jednom naučnom skupu, u kome su učestvovali i predstavnici Ministarstva odbrane, jedan od njih je na pitanje novinara o stavu Ministarstva odbrane o stavu Srbije i šta se radi u Ministarstvu, rekao da je u toku tiho učlanjenje Srbije u NATO pakt. Na jednom naučnom skupu od ove godine, upotrebljen je jedan drugi izraz, kaže, puzeća integracija u NATO.
Gospodo, i od predstavnika ovog parlamenta, od kolega narodnih poslanika, u dva navrata sam imao priliku da čujem da će Srbija brzo postati članica NATO pakta. Zbog toga, ne samo u ime SRS već u ime ovih 85-90% građana koji se tome protive, iznosim naš stav. Ako su to mogli da iznesu i predstavnici Ministarstva, ali i narodni poslanici, ponavljam, to je rečeno na parlamentarnoj Rouz – roc seminaru u Skoplju, a i prošle godine na Parlamentarnoj skupštini NATO pakta u Varšavi. Čak na pitanje predsedavajućih Parlamentarne skupštine o tome, kako će Srbija postati članica NATO i kolika je podrška od strane građanstva Srbije, naš kolega je rekao da je podrška 25%, ali da neće biti referenduma u Srbiji, da o tome neće raspravljati Skupština i da će o tome Vlada doneti takav stav.
To što sam čuo je apsolutno suprotno od svega onog što se govori ovde u Skupštini. To je suprotno i Rezoluciji o vojnoj neutralnosti iz 2007. godine. Potpuno je opravdano kad ovde iznosimo takav stav, jer smo ga čuli na više mesta. Treba da ovaj naš stav čuju i građani Srbije. Mi govorimo da se prema nama, prema našoj državi, u međunarodnoj zajednici primenjuju dvostruki standardi i to je tačno. Često puta čujemo da govori i vladajući deo, a gotovo uvek govori opozicija.
Vidite, i mi koji smo pogođeni, kada se prema nama primenjuju dvostruki standardi, spremni smo da primenjujemo dvostruke standarde i svedoci smo takvog ponašanja ove skupštine. Dok sa jedne strane sve što dođe od NATO pakta, svaki predlog, svaki sporazum, bez ikakvog problema prođe ovde u Skupštini, ova inicijativa koja traje već dve godine i normalno je što ministar nema saznanja o tome jer to je inicijativa samo prema ovom parlamentu, da parlament formira parlamentarnu delegaciju i to u ulozi posmatrača, za praćenje aktivnosti ODKB. Razgovori koji su bili u Skupštini sa šefovima svih poslaničkih grupa ili velikih poslaničkih grupa, niko nije odbio i nije bio protivan da se formira ta delegacija. Više inicijativa i više pisama, a do toga nije došlo.
Gospodin ministar kaže da nema ništa protiv toga. Svako razuman kaže – ako ste vojno neutralni, pokažite da ste neutralni, budite prisutni i kod jedne i kod druge strane, a mi, ovakvim ponašanjem, upravo pokazujemo da smo se već svrstali, jer sve inicijative sa druge strane odbijamo. Tamo bi bili samo posmatrači, a naša delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta je u svojstvu pridruženog člana i to, na kraju krajeva, nije problem, jer pratimo sve aktivnosti te parlamentarne delegacije.
Nešto što bi svaki čovek prihvatio, svaki čovek koga biste sreli na ulici, a ne predstavnici i izabrani predstavnici građana ovde u Skupštini, ovde takva inicijativa jednostavno ne može da prođe.
Što se tiče samog sporazuma, svaki sporazum i svaki zakon o potvrđivanju ovih sporazuma, kada se o njima raspravlja, kaže se da je to zbog Partnerstva za mir. Kada je gospodin ministar objašnjavao 2008. godine rekao je da je ovo neophodno da bismo mogli da napravimo neke još korake dalje u našim aktivnostima koje su vezane za Partnerstvo za mir. Vidite, ministar je sporazum potpisao 2008. godine, mi treba da ga ratifikujemo 2011. godine, a u međuvremenu nikakvih problema nije bilo u sprovođenju tih aktivnosti koje su vezane za Partnerstvo za mir.
U samom sporazumu Partnerstva za mir se nigde ne spominje, ali ono se spominje kada je u pitanju obrazloženje, jer kada je NATO pakt u pitanju, mi sve pokušavamo da objasnimo time što nam je to potrebno radi Partnerstva za mir.
Prethodni kolega poslanik je govorio i o strategiji odbrane Republike Srbije, govorio je i o tome da je neprihvatljivo produbljivanje saradnje sa NATO paktom i zbog toga što NATO pakt obučava bezbednosne snage ili, da kažem da svi razumeju, vojsku Kosova i Metohije. Ako se onda kaže da je značaj ovog sporazuma zbog Partnerstva za mir, da, sporazum je potpisan od ministra ranije, ali posle toga je usledilo i otvaranje misije Republike Srbije u NATO paktu u Briselu, ali kada se kaže da nam se ovim sporazumom omogućava nesmetano učešće u uspostavljanju mehanizma Partnerstva za mir, a onda kaže – školovanje pripadnika u NATO školi u Nemačkoj, zatim – na NATO koledžu u Rimu i posebno učešće pripadnika naše vojske i snaga bezbednosti u komandama i ustanovama NATO pakta. Šta će oni tamo da rade? Da je ovde rečeno, a mogli smo to da vidimo i na onoj prošloj zatvorenoj sednici, gde se sve školuju pripadnici naše vojske i kada bi bilo obezbeđeno da se pripadnici naše vojske školuju, kako u školama koje pripadaju određenim vojnim savezima, a isto tako i u nekim drugim školama nekih drugih zemalja, možda bi to u određenoj meri bilo prihvatljivo, jer, na kraju krajeva, treba da upoznamo i taktiku i način školovanja i obučavanja i u drugim vojskama.
Ovo takođe podrazumeva da ćemo se mi u tim NATO školama sresti i sa oficirima vojske tzv. republike Kosovo. Da li je to prihvatljivo da se naši oficiri školuju zajedno sa teroristima sa KiM? I naš predsednik nije otišao na neke međunarodne skupove na kojima su bili prisutni predsednik i predstavnici KiM. Tako da ovo objašnjenje, gospodine ministre, koje ste dali mom uvaženom kolegi iz DSS, to podelite i sa predsednikom države, jer ako kažete da je to šteta, onda bih ja trebalo da izvučem logičan zaključak da je šteta što predsednik Srbije nije otišao na takve skupove, jer da je otišao tamo, to bi bilo dobro za Republiku Srbiju. Eto, ja podržavam tu inicijativu i taj postupak predsednika države kada nije hteo da sedi za istim stolom sa predstavnicima kvazi republike KiM.
Šta god vi mislili, gospodo iz ministarstva, naš strah i naše obrazloženje koje smo ovde dali treba da shvatite kao jednu dobronamernu kritiku. Posle svega što smo čuli i u ovoj skupštini i od strane predstavnika ministarstva, verujemo da, kada se svi ovi sporazumi potpišu, više uopšte neće biti jednog dana važno da li je Srbija članica NATO pakta, jer će se ona faktički ponašati kao da je članica NATO pakta, kada bude potpisala sve sporazume koje su potpisale NATO zemlje. Obrazloženje da je to potpisalo 64 ili više drugih država, za nas uopšte nije bitno. Ne vodimo računa o drugim državama. Jesmo za dobrosusedsku saradnju, jesmo za razvijanje ekonomskih, kulturnih i svih drugih veza, ali mi prvenstveno ovde razmišljamo i vodimo računa samo o svojoj otadžbini, o svojoj državi, o Republici Srbiji. Za naš ovakav stav imamo podršku većine građana Srbije. Vi ćete verovatno u vašem komentaru reći da niko ne govori o NATO paktu, a mi kažemo – nekada nije važno šta se govori, mnogo je važnije šta se radi, a i kroz ovaj sporazum i kroz neke druge stvari mi osećamo da se radi upravo na tome da Srbija bude NATO partner, možda ne NATO članica, ali bude država koja se ni po čemu neće razlikovati od drugih NATO članica. To nam, na kraju krajeva, potvrđuju ti potpuno nepotrebni dvostruki standardi sa kojima opet vi i ministarstvo nemate dodira, ali koji se primenjuju ovde u Skupštini od strane vladajuće većine, kada je u pitanju organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti.
Zbog toga, ne samo kada je u pitanju ovaj sporazum, možda će ih biti više, mi ćemo uvek iznositi stav SRS. Nikakav sporazum sa NATO paktom, jer svaki sporazum sa NATO paktom je direktna i prst u oko građanima Srbije, i to onom većinskom delu građana Srbije koji će se, nadam se, na sledećim izborima znati opredeliti između onih koji bi da uvedu Srbiju u NATO pakt i onih kojima je samo Srbija i njena bezbednost na prvom mestu.
Gospodine ministre, vi ste počeli sa tim – rekao mi jedan čovek, a taj čovek ima ime i prezime, poslanik DS, gospodin Samofalov, eto sada znate da je to vaš mladi poslanik, nedavno završio i vojni rok.
Rekli ste, radikali prisustvuju i na Parlamentarnoj skupštini NATO pakta. Upravo je neophodno da radikali prisustvuju, jer pored toga što prate i te aktivnosti Parlamentarne skupštine, prate i kako se ponašaju naši poslanici. Da li tamo štite interese Srbije ili nečije druge interese?
Upravo zahvaljujući članovima delegacije iz DSS i iz SRS, obezbeđeno je da naše delegacije osim ovih nekoliko ispada, bude jedinstvena i da popravi rezolucije koje u Parlamentarnoj skupštini nisu bile u korist Srbije, a radilo se najčešće o rezolucijama vezanim za KiM.
Gospodine ministre, upravo zbog toga što sam član te delegacije, sreo sam se i sa najvećim zločincem iz NATO pakta, Veslijem Klarkom, pa sam imao prilike da ga pitam kako je protiv pravno i bez odluke UN izvršio agresiju na našu zemlju. Za vas bi trebao da bude interesantan njegov odgovor - nismo postigli konsenzus u okviru NATO pakta. To je otprilike odgovor koji bi mogli da čujemo u nekom vrtiću. Tako što se tiče SRS i što se tiče toga što ste vi rekli za školovanje, mi smo rekli da ne treba biti i ne treba se školovati samo na jednoj strani…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Evo, još 30 sekundi.
…, već ako se naši oficiri školuju, onda treba da se školuju u više zemalja, ali ovo sada što ste vi rekli školovanje u nekim drugim zemljama, to su samo pojedinačni slučajevi, a školovanje u NATO školama i NATO kursevima je masovno, apsolutno masovno.