Pošto ste u okviru ove rasprave stavili nekoliko tema koje se bitno razlikuju, ja bih krenuo nekim redom.
Malo je bilo govora o ovim promenama u radnim telima Narodne skupštine. Mislim da danas možemo da konstatujemo da, što se tiče tih promena, veliki uspeh za parlamentarizam će biti ukoliko ti ljudi mogu da rade u odborima u skladu sa Poslovnikom koji važi, koji se primenjuje u Narodnoj skupštini, a da im se ne desi da rade na način kako beše sednica Administrativnog odbora pre 15 dana. Gospodine Milićeviću, mi vam stvarno izuzetno zahvaljujemo. Na šta bi ličila ova Skupština kada bi vi predsedavali na isti način kao kad bi se predsedavalo sednicom Administrativnog odbora? Ja želim ovim ljudima koji ulaze u novi sastav puno sreće, uspeha, neka vode računa kada se javljaju za reč da ne dođu u veliki sukob sa Poslovnikom.
Što se tiče sudija i predsednika sudova, pa znate i sami, od velikih promena Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, Narodna skupština je dobila ekskluzivno pravo da bira pripravnike i predsednike sudova, a sve između je u nadležnosti VSS, a Ustavni sud kaže da VSS ne treba da ime neke nadležnosti, pa pre dva-tri meseca Ustavni sud se oglasio u utvrdio da pojedine odredbe nekih zakona, dva zakona, nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Onda se stalno postavlja pitanje – kako se to radi, šta se to radi, po kom kriterijumu se radi? Vreme će to da pokaže, a i uvek kada se zbrčka diskusija, više tačaka u okviru jednog vremena, budite sigurni da je to urađeno samo zbog toga da se ne čuje nešto što ne odgovara nekima.
Kada smo kod ovih sudija Ustavnog suda, od 2007. i 2010. godine desila se stvarno jedna velika promena. Oni koji su 2007. i 2010. godine glasali „za“, sada su „protiv“ i deo onih koji su 2007. i 2010. godine bili „protiv“, sada su „za“, a i jedni i drugi vode Srbiju ka Evropskoj uniji. Jedni kažu da su EU opozicija, a drugi kažu da su EU vlast. I to je ta promena. Drugih promena nema.
Što se mene lično tiče, svi oni koji su bili sudije Ustavnog suda, ne bi smeli više da budu sudije Ustavnog suda. Zašto? Zato što nisu dobro vršili tu funkciju. Moram da vam skrenem pažnju, ustavno sudstvo nije u sistemu pravosuđa, a na bazi iskustva koje imamo u dosadašnjem radu Ustavnog suda Republike Srbije najgore su se pokazali, kao sudije, upravo sudije Ustavnog suda, upravo oni koji su došli iz pravosuđa. Zašto? Više razloga postoji. Glavni razlog je što oni nisu osposobljeni za to suđenje i oni mnogo više vode računa o činjenicama i procesnim delovima, a u Ustavnom sudu treba da vrše ocenu ustavnosti zakona i drugih opštih akata, treba malo više da poznaju neke druge stvari.
Ovaj Ustavni sud, sudije zaslužuju pre svega kaznu od strane Narodne skupštine. Zašto? Pa, evo zamislite sudije Ustavnog suda Republike Srbije nisu znale da protumače član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji glasi - narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stave svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci, na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.
Eto vidite, tu vrlo prostu i jednostavnu odredbu oni nisu znali da primene i pokazali su neke druge sposobnosti da bi to sve izigrali, prvo su vršili ocenu ustavnosti Zakona o lokalnim izborima, pa onda došli na neka tumačenja Zakona o izboru narodnih poslanika.
Samo da vas podsetim da je to bilo vrlo jednostavno, jer kada je Ustav Republike Srbije donet 2006. godine bilo je prigovora da je referendum falsifikovan, da se tamo nalaze neke anti civilizacijske odredbe. Sećam se prednjačio je Čedomir Jovanović i još neki, i onda je ta Evropska komisija poslala svoju Venecijansku komisiju da protrese kompletan Ustav i kada su došli do člana 102. obavili su razgovor sa tri ključne ličnosti u Republici Srbiji, sa Koštunicom, Tadićem i u to vreme Nikolićem i oni kažu u svom izveštaju da su dobili uveravanje da ta odredba mora da postoji zbog Bogoljuba Karića, koji krade mandate. I ne leži vraže, posle godinu i po dana Boris Tadić i Miki Rakić, uz veliko protivljenje velikog broja članova DS, napraviše ovde jednu političku stranku.
Šta je još tu interesantno? Tokom svim promena u pravosudnom sistemu, najveći kritičari tih promena bili su poslanici SRS, drugi su pretežno ćutali. Samo da se podsetimo, nikoga nisu svojatali. Ustavna, ta sudska reforma je kasnije propala.
Zašto ne treba ljude koji su već bili sudije Ustavnog suda više stavljati na listu, uopšte razmišljati o njima da budu sudije, uzeću taj Briselski sporazum, odbili su, kažu – to je politički akt, koji nikoga ne obavezuje i niko nema obavezu po njemu da postupa. I samo što su to rekli, delegacija Republike Srbije, u skladu sa Briselskim sporazumom je otputovala u Brisel na pregovore, a onda su donete i neke uredbe i neki podzakonski akti, u čijem obrazloženju stoji da se pozivaju na Briselski sporazum. Sećam se je jedne pretnje koja je bila prema sudijama – samo vi kažite da je to neustavno, pa onda vi sudije idite, pa obezbedite da državni organi Republike Srbije funkcionišu na teritoriji KiM.
Interesantna stvar, pre mesec dana je ovde ratifikovan Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, kao međunarodni akt i opet se pojavilo to Kosovo sa fus noticom, odnosno sa zvezdicom. I, niko više ne pomišlja da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, jer se Ustavni sud obrukao, skroz se obrukao. On selektivno i pronađe poneki put da nešto i odluči u skladu sa Ustavom, ali naš narod kaže – i, ćorava koka nađe neko zrnce.
Evo, pre nekoliko danas su doneli odluku i utvrdili da su tačke 9. i 10. uputstva za sprovođenje izbora na teritoriji Kosova i Metohije, 2014. godine nezakonite odredbe. I, to je karakteristika našeg Ustavnog suda da posfestum radi. Uzeću jedan primer. Mi smo pokrenuli postupak za ocenu ustavnosti Statuta AP Vojvodine. Sećate se, pravili ste ovde svašta protiv SRS, jer navodno poletele su neke cipele. Ustavni sud je rekao, da su cipele sa pravom letele prema Gordani Čomić i Slavici Đukić Dejanović. Niko se nije izvinio srpskim radikalima za te cipele. Slično je prošao i Zakon o poveravanju poslova ili nadležnosti nije ni bitno u ovom trenutku kako je pravi naziv zakona koji je takođe u pretežnom delu ocenjen kao neustavan. Ali, to su sitna zrna, to čak nisu ni laste koje nagoveštavaju proleće.
Kada pogledamo ova imena uz svaku čast pojedinim izuzecima o kojima je predsednik SRS pričao, zaključujem da postoje još neki problemi. Prvi i osnovni problem za koji bih mogao da vam skrenem pažnju jeste, pošto je naš Ustavni sud trodelni u izboru, kako je moguće da neke sudije ne mogu da prođu u onih pet kandidata koje bira Vrhovni kasacioni sud, pobegoše mi svi ovlašćeni, šta da radim, takva me sreća bije, dobro, ovaj ne pije lekove za razliku od onoga prošli put. E, vidite, ako jedan sudija ne može da prođe kod svojih kolega sudija za sudiju Ustavnog suda, s kojim pravom ga neko drugi predlaže od ova dva, da li Narodna skupština, da li predsednik Republike. Pa, poenta Ustavnog suda je upravo u tome, da ljudi sa životnim iskustvom, a to je 40 godina, sa nekom praksom od 15 godina u pravnoj struci, sa nekim ugledom kao pravnici, štite ustavnost od Narodne skupštine i od svih onih koji donose propise i opšte pravne akte.
Zamislite paradoksalnu situaciju kakva postoji kod sudija Ustavnog suda. Oni će vrlo rado da cene ustavnost i zakonitost svakog opšteg akta bilo koje političke stranke, ali u ruke neće da uhvate niti Briselski sporazum niti sve ono što je rak rana za teritorijalni integritet, nezavisnost i suverenost Republike Srbije. Onda ne čude ovakvi skromni predlozi. Čovek predloži rođaku, pa onda se predloži žena koja je omogućila da naše ATP Maja Vojvodina Republika ne bi odgovarala krivično za neke stvari koje su se desile i to su sve nagrade. Nagrade za ćutanje u budućnosti. Nagrade za neka dela koja su uradili i naravno to je sve praćeno dobrom apanažom, pa vi sami proceniti koja je ta plata.
Znači, ovi kandidati proći će onako kako odluči većina. Od ovih osam koje je predložio predsedik Republike, proći će četiri koje odluči većina. Od deset kandidata na listi koju su napravili, proći će oni koje opet izabere predsednik Republike koji je napravio ovu većinu. Onda se stvarno postavlja pitanje, a šta bi to moglo da bude odlučujuće i presudno da vi predložite jednog brilijantnog kandidata za sudiju Ustavnog suda, ukoliko on nema većinu.
Vidite, u tom smislu su Amerikanci daleko iskreniji. NJihov vrhovni sud ima sedmoro sudija, trenutno je šest, trojica su demokrate, trojica su republikanci. Od budućeg predsednika republike zavisi ko će od njih imati većinu. I to svi znaju u Americi, jedino u Srbiji većinski kadrovi su stručni, ugledni, poštovani, sa referencom itd.
Da nije ove tačke dnevnog reda, pola ovih kandidata nikada ne bi ni znali da su oni izuzetno poštovani i stručni. Mi u ovoj diskusiji njih obaveštavamo da su izuzetno stručni. Možete da zamislite kakav će to gubitak da bude za beležnike, za izvršitelje, za akademiju, za javno tužilaštvo, ako gospođa Marković, kojim slučajem, bude izabrana za sudiju Ustavnog suda. Pa, to je nenadoknadiv gubitak za tužilaštvo u Republici Srbiji. Ja mislim da se tužilaštvo neće oporaviti posle tog izbora. Ima da kleca još 20 godina. Ili, da ne pričam o ovim nekim drugim kandidatima na vrlo važnim mestima. Ja mislim kada se ovaj iz „Službenog glasnika“ bude izabrao, „Službeni glasnik“ 15 dana neće da izlazi uopšte. To je takav gubitak, to je takav potencijal. To su takvi kandidati. NJima se uopšte ne preporučuje da idu raširenih ruku i da tresu, jer to samo standardi demokratski izlaze iz rukava.
Mi smo vam rekli, ako idete na glasanje, za nekoliko kandidata ćemo glasati u znak poštovanja prema tim ljudima i za sve ono što su uradili u okviru pravne struke, ali smo vam preporučili i predložili da ovu listu od deset vratite na doradu, a da nešto nije u redu sa tim listama, pa evo, samo da vas podsetim, bez obzira što su ovo velike knjige, kako reče neko ko se bavi knjigama, ali ova velika knjiga predsednika Republike je u skladu sa težinom njegove diplome, ima obrazloženje, to je jedna rečenica. Kaže se ovako – smatram, ej, zamislite, on smatra, da predloženi kandidati poseduju stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije sudije Ustavnog suda. A, ovo ovamo, to je sve ono što su kandidati sami o sebi napisali.
To je ta visokoumna rečenica za koju po Ustavu i ne treba diploma, ali on mora da ima diplomu. Zašto bi se on razlikovao od Luletovog diplomca, kako stoji u onoj sudskoj presudi, kaže – a onda mu je dao diplomu n.n. iz Niša zvani Lule. E, taj diplomac je predsednik Odbora za kontrolu tajnih službi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala vam što mi niste izrekli opomenu.