Amandmanom na član 27. hteli smo da usaglasimo nešto što postoji već u postojećim zakonima. Član koji reguliše obuku, specijalističku obuku, izdavanje sertifikata i sada Pravosudna akademija vrši obuku na osnovu svog programa. Mi smatramo da ova Kriminalističko-policijska akademija to treba da radi na osnovu svog programa. Iako su one vrlo specifične visokoškolske institucije, moram da vas podsetim da Policijska akademija postoji i pre DOS-a i ima razloga što se one zovu akademije, a ne zovu univerziteti ili fakulteti. Ali, bez obzira što su pod direktnim patronatom države, one imaju odgovarajući stepen svoje autonomije, a autonomija se ogleda i pre svega u tome što imaju svoje programe. Kompatibilnost programa verovatno treba da postoji, ali svakako da policijska obuka ima neku svoju specifičnost i neke veštine koje treba da se nauče, sigurno nisu one veštine koje treba da budu prisutne u Pravosudnoj akademiji.
Zbog toga smo podneli ovaj amandman, da bi jednostavno ispravili ono što smatramo da ste propustili. Mi ne sporimo sličnost ta dva programa, ali smatramo da svaka od tih akademija samostalno treba da propisuje taj program, a vi kao Vlada, kao predlagač, koji imate ipak patronat nad celokupnim tim procesom, možete da obezbedite i to usaglašavanje.
Međutim, iskoristio bih, ako mi dozvoljavate, i ovo vreme ovlašćenog predstavnika povodom ove tačke dnevnog reda, pošto je ovo poslednji amandman SRS na ovaj predlog zakona, da se osvrnem i na ovaj amandman i na neke prethodne amandmane.
Smatram da mi ovim zakonom možda imamo dobru nameru, ali da nećemo rešiti probleme. Brojni su problemi. U osnovi se nalazi loš koncept, pogrešno polazište. Polazište je ono što je u Istanbulu potpisano, to nas obavezuje. Kako je to napisano, tako treba da ga tresnemo ovde u pravni sistem Republike Srbije i to je to. Ovo je jedan od propisa kojim se dokazuje da Srbija čvrsto korača prema Evropskoj uniji. Ali, propis koji neće da omogući baš one rezultate koje svi želimo.
Moram da vam skrenem pažnju da je 2003. godine donet jedan zakon o sprečavanju nasilja na sportskim manifestacijama. I tada smo mi iz SRS upozoravali da je loš koncept, da neće ništa dobro da se desi i, nažalost, eto, posle 13 godina konstatujemo svi da se taj problem nije rešio. Sličnu sudbinu će imati i ovaj zakon.
Moram da konstatujem da je poprilično jednostran prikaz ili pristup ovoj materiji bio tokom ove naše rasprave i uopšte zato što smo unapred definisali ko je žrtva i ko je mogući učinilac akta nasilja. Ja želim da potenciram da mogući učinilac akta nasilja može biti svako ko je obuhvaćen ovim propisom kao član porodičnog domaćinstva, u širem smislu reči, i da svako od njih može biti žrtva, bez obzira na godine života, imovno stanje, pol itd.
Moram da vam skrenem pažnju na još jednu činjenicu. Veliki broj postupaka za nasilje u porodici vodi se protiv pripadnika policije. Morate da znate da ćete teško naći u policijskim stanicama ljude koji će biti voljni da prođu ovu obuku da bi primenjivali ovaj zakon. Zašto? Zato što ljudi koji su imali prilike da u rukama drže predmete nasilja u porodici, pa bez obzira da li po Zakonu o porodičnim odnosima ili Krivičnom zakoniku, a evo ja imam jedan od takvih predmeta, to su predmeti koji su najodvratniji za čitanje. Zašto? Zato što izlazi najintimniji prljavi veš bračnih drugova. Vrlo je teško da nešto što u osnovi ima emociju, vremenom se ta emocija izgubi, onda dođu neki interesi i pojave se neki drugi elementi i mi to realno ne možemo da rešimo.
Morate da znate da veliki broj tužilaca su razvedeni, veliki broj sudija su razvedeni, pa, bi možda bilo malo i bezobrazno, da smo kojim slučajem pisali amandman da će se osposobljavati i raditi na ovim predmetima samo tužioci i sudije koji imaju stabilan brak, jer ćemo sad doći u situaciju da vispren advokat može da dezavuiše kompletan zakon, apsolutno kompletan zakon.
Moram da vam skrenem pažnju da niste rešili osnovnu stvar, a to je što posle svakog ovakvog predmeta neminovno ide razvod braka i ide otvaranje pitanja vaspitanja, obrazovanja, nege, imovine itd.
Ovaj zakon će da podstakne takva pitanja, bez namere da prejudiciram, bez namere da me neko loše shvati, svako nasilje je kažnjivo, društveno je osuđeno, odavno. Nasilje u porodici postoji od kada postoji porodica, sankcije za nasilje u porodici su moderna tekovina. To se sprovodi preko 200 godina i naš postojeći pravni sistem postoji odgovarajući instrument, ali na ovaj način, sa ovako nedorečenim propisom, mi nećemo učiniti dobro, jer akt ekonomskog nasilja može da bude kada suprug kaže supruzi, izvini molim te nisam primio platu, ne mogu da ti dam toliko i toliko para za neke stvari. Dođe u policiju, prijavi čoveka i šta će da se desi sa tim čovekom.
Ili, što mi se javila jedna gospođa, zbog jedne obične porodične, bračne svađe, ona je onako nervozna otišla u policiju da ga prijavi, policajci nisu hteli da postupe, jer su videli da to nema baš neke, bog zna šta veze. Oni su posle deset dana došli, čoveka priveli i oduzeli mu pištolj, jer je imao dozvolu za držanje pištolja u svojoj kući i posle se žena izvinjavala suprugu da ona to nije mislila itd.
Da vam objasnim, neću sada zbog imena i prezimena, kroz koji pakao prolazi jedan čovek, koji živi na Zvezdari, zato što je olako ušao u neki bračni odnos, rukovođen pre svega nekim emocijama. Budite oprezni ljudi, budite oprezni ovaj Predlog zakona ima više mana, nego dobrih rešenja.
Ovaj Predlog zakona ima samo plebiscitarno zalaganje za prava i ništa više drugo. Nema ni jedne garancije da će da se to sprovede na način kako mi svi to želimo. U praksi će biti opasno. Zapamti te, postoje organizovane grupe ljudi u našem društvu, koje žive od toga što žele da rade na procesima evro-integracija i žele da žive na tome što nameću priču o nasilju u porodici. Budite sigurni u to.
Namerno nisam otvorio pitanje imovine i nečije dedovine. Sada postavljam pitanje bilo kome od prisutnih ovde, ako bi se primenio ovaj zakon, kako bi se rešilo pitanje kirije, plaćanja struje i drugih stvari? Da ne pričam o vlasništvu. To ne treba da deluje, kao podsticaj nasilnicima, nasilnike treba suzbijati na svakom koraku, ali ovakav Predlog zakona nudi mnogo nedorečenih rešenja za mogućnosti zloupotreba.
Zapamtite, nađite koliko je sudija razvedeno, nađite koliko je tužilaca razvedeno, nađite koliko je policajaca razvedeno, nađite koliko se postupaka za nasilje u porodici vodi protiv sudija, protiv tužilaca, a pogotovo protiv policajaca. U nekim mestima kažu, pola policajaca je u nekom postupku nasilja u porodici. Došle supruge, pa ih prijavile. Da li je to akt nasilja ili ko to živi zna? Da li će ovi ljudi koji su ovlašćeni da procenjuju biti u stanju to da procene? Sumnjam, sumnjam.
Mislim da je najbolji način za ovo, da se ovo vrati na jednu dobru doradu, ovaj Predlog zakona. A, što se tiče dokaza da smo ispunili uslove na tom putu ka EU, zaboravite to. Zaboravite to, od toga nema ništa.