Pričam da je SRS prihvatila vaše demokratske standarde.

Gospođo Čomić, zar ne vidite da kvarite ovu diskusiju u vreme kada je najveća gledanost. Sneg pada. Svi gledaju ovaj prenos. Svi su zainteresovani za ovo, zainteresovani za to da li postoji Srbija ili ne postoji Srbija.
Ako vi ne dozvoljavate da hvalim bivše članove DS, moram da hvalim postojeće članove. Gospodine Šutanovac, zahvaljujući Gordani Čomić, moram i vas da hvalim. Što se smejete?

Smej se po pesmama tvog tasta, ali ja moram da vas hvalim.
Gospodine Šutanovac, dobro ste savladali neke škole i moram da vas pohvalim. Znate da u tom geostrategijskom postoji podela na evroatlantiste i evroaziste. Vi pripadate evroazistima. Radite za jednu grupu koja se zove GRU. Ona je došla anonimno i prepoznajem u vašim predlozima i vašim političkim stavovima da vi zastupate takav stav. To je pohvalno. Gospodine Šutanovac, to je izuzetno pohvalno. Zašto je pohvalno?

Pričam o članu 7, gospođo Čomić.

Mi predlažemo da bude 15 dana nešto što može predsednik da skrati, jer ako bi skratio za mesec dana bilo bi opasno. Ako je značajno da vam to kažem.
Ne dozvoljavate mi da vam kažem argumentaciju zašto je važno samo 15 dana, a ne 30. jednostavno, nervozni ste. Ne znam zbog čega ste nervozni. Na početku sam vam rekao da citiram vašu dokumentaciju. Ne dozvoljavate mi da hvalim gospodina Šutanovca. On radi za jednu drugu interesnu grupu koja …

Ne pričam o njemu kao Draganu Šutanovcu, nego kao predstavniku Vlade.

Zar ne mogu da pohvalim ono što je napisao u Predlogu zakona?

To vam pričam. Pričam to, gospođo Čomić, samo što vi ne želite da shvatite to.
Stavite se u poziciju da je danas 19. decembar, nemojte 9. nego 19. decembar, i da je završeno sve ovo što vas žulja.

Dozvolite da vas ubedim. Mada mi je vrlo neprijatno pošto je jedna vojna kamera otišla. Bile su dve.
Zašto je važno da predsednik Republike može da odlučuje o skraćenju do 15 dana? Zašto je preko 15 dana elementarna nepogoda za RS? Zbog toga što postoji još jedna neustavna odredba. Malopre sam vam naveo član zakona o vojnoj i onim drugim obavezama.
Ne može predsednik Republike samostalno da odlučuje o tome da će da uspostavi vojnu obavezu. Ne može. To se reguliše zakonom, a zakonom to ovlašćenje ne može da se prenese na nekoga. Ne može da se prenese ni na Vladu. Ne može ni na predsednika Republike.
Sada kada bi vam pričao koji su razlozi što ne može, vi biste mini koknuli 16 opomena, ali neću da vam to zadovoljstvo priuštim. Opasno je kada se jednom pojedincu, bez obzira što je u liku pojedinca, i individualni državni organ prenesu takva ovlašćenja, jer onda dolazimo u ovu situaciju o kojoj smo pričali u diskusiji u načelu. Znači, interesovanje, volja, patriotizam, ljubav prema otadžbini postoji u narodu.
Preporučio bih vam da preslušate jednu emisiju koja je bila u nedelju na Radio Beogradu, Prvi program sa ispraćaja jednog vojnika iz nekog sela opština Vladimirci, gde su obični ljudi, seljaci dali tako visokoumne misli da nije to pitanje samo da li će neko da ide da se nauči da rukuje oružjem, nego pitanje njegove elementarne zrelosti kao čoveka.
Celo selo je došlo i oni uopšte ne shvataju ovo i odmah su se seljaci dosetili. Rezervna varijanta za ispraćaj u vojsku jeste proslava punoletstva. Nije zbog toga što oni patološki žele da se druže ili vole harmonikaše, pevače i pevaljke, nego što ozbiljno shvataju šta je država i vide da su svi atributi državnosti izgubljeni u Republici Srbiji i da to ne može da se pokrije nekim drugim stvarima.
Naravno, profesionalizacija je potpuno drugi proces. Mi taj proces ne želimo da dovedemo u pitanje, ali želimo da dovedemo u pitanje da li se ovde neguje, gaji, podstiče ta vrsta patriotizma? Ne. Samo stavljam u kontekst, dobrovoljno se čovek prijavio da služi vojni rok, on je već sam doneo odluku koliko treba da provede u skladu sa zakonom. Zašto bi nekome omogućili, ukoliko ga ne oktroišemo nekim vremenom da smanji obavezu služenja vojnog roka za 99% tog vremena koje je propisano. O tome se radi.
Upravo vam kažem, mada gospođa Čomić nije htela da mi dozvoli. Hteo sam da vam dam i numeričke podatke o nečemu što je nekada DS zastupala. Mogu da vam kažem i da nije bilo toliko loših podataka koje su oni izneli. Najekstremniji je bio Dragoljub Mićunović, koji je rekao ne treba da se pravi hiljadu stanova za vojna lica nego sto. Ali, to vi pročitajte, to su vaše reči, to nisu moje.
Ovo ne može da se izbegne sa osmehom. Ovo ne može da se izbegne sa dve kamere iz Ministarstva odbrane koji treba da snime ministra kako epohalno završava neki posao ovde. Ne može. Država je ozbiljna stvar. Vojska, to je ozbiljna stvar. Oružane snage to je ozbiljna stvar. Obaveza svakog državljanina Republike Srbije prema svojoj državi to je izuzetno ozbiljna stvar i ozbiljna je stvar obaveza države Republike Srbije prema svojim građanima.
Smejte se vi. Vi se neprekidno smejete, a Srbija propada. To je taj naš problem. To je naš problem. A vi taj problem ne želite, nego podmećete sve i svašta. Podmećete reklame, podmećete neke koji nisu ni služili vojsku, podmećete neke koji će da laprdaju ovde sve i svašta da bi dezavuisali osećaj kod građana. Osećaj kod onih ljudi koji žele da Srbija bude njihova država. To je naš problem.
I meni je drago što profesionalci slušaju i gledaju ovaj prenos i nepogrešivo saznaju neke stvari. Neću da vam čitam o ovim vašim nalozima. Neću da vam čitam o ovim vašim prijateljima. Neću da vam čitam ono što i te kako dobro znate. Budite razumni. Napokon, okrenite se prema Republici Srbiji, prema državi Srbiji, prema građanima Srbije. A sada možete da radite šta god hoćete.
Zahvaljujem gospođo Čomić, što ste imali strpljenja da me slušate i pozdravljam sve one koji su imali prilike da čuju i da vide pred kojim se izazovima nalazi Republika Srbija. Hvala vam.

Mislim da je Zakonodavni odbor vrlo lepo doneo mišljenje o tom amandmanu, a da su Vlada i ovi drugi koji su se pitali povodom ovog amandmana napravili veliku grešku.
Radi javnosti član 2. iz zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu omogućava, praktično, Upravi za duvan da učestvuje u pripremi nacrta zakona, drugih propisa i podzakonskih akata itd. Suštinska izmena odnosi se na mogućnost učešća u izradi zakona, ovo što se tiče podzakonskih i dosad je bilo.
Smatram da nije u skladu sa ustavnopravnim poretkom Republike Srbije da Uprava, to je neki deo u organu državne uprave i Ministarstva finansija, može da dobije tu vrstu nadležnosti, jer ovo nije obična normativna, već nešto što prevazilazi normativnu delatnost koja je kod Uprave zasnovana, pre svega, na podzakonskim aktima.
Sada, ako se donose ozbiljni zakoni, onda moraju da se izbegnu te norme opisnog karaktera. Ovo kako ste vi napisali, to mi više deluje na Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije - svako se pita za sebe, svako može da učestvuje, svako može da daje neko mišljenje. Ova uprava, pre svega, ima te svoje izvršne funkcije koje su zakonom propisane i one, mahom su, pored evidentiranja, vođenje registara, izdavanje nekih dozvola i nešto što liči na neki vrstu kontrolne funkcije. Mislim da ovo prevazilazi mogućnosti koje Ustav i naši zakoni dozvoljavaju.
Ne znam zašto je toliko značajno da se toj upravi da ova vrsta nadležnosti, jer ako se ovo ovako napiše, onda se postavlja pitanje – a, šta će da se desi ukoliko u budućoj nekoj promeni zakona Uprava ne bude učestvovala? Da li to predstavlja veliku povredu nekog postupka, izrade predloga zakona, zbog kojih mi ne bismo mogli da raspravljamo o predlogu zakona? Pa, ne. Ne, sa gledišta Poslovnika, sa gledišta drugih propisa. Zato mislim da je ovo nepotrebno što se unosi, a očigledno treba da zadovolji neke potrebe onih ljudi, onih rukovodilaca koji rade u Upravi za duvan.
Mene ne bi iznenadilo da u sledećoj fazi promene ovog zakona budemo u situaciji da čak normativno zakonom regulišemo i situaciju da bi možda u izradi nacrta zakona mogli da učestvuju oni koji su recimo 1992, 1991, 1993. godine bili ulični prodavci cigareta. Toliko široko idete u tumačenje tih svojih ovlašćenja šta možete da predlažete, pa me ne bi ni to iznenadilo.
Da se recimo kaže, a onaj koji je u Resniku 1992. godine prodavao kese ili švercovane cigarete iz Crne Gore, ima dovoljno iskustvo da može da vrlo značajan doprinos da u izradi nekih propisa. Doduše, takvi su i napredovali, pa su se i direktori javnih preduzeća. Očigledno da to radno iskustvo sa ulice je bilo odlučujuće prilikom određivanja da li treba da vode neko veliko javno preduzeće. Ima takvih koliko god hoćete.
Ne bi iznenadilo da su rekli u ovom predlogu zakona da bi obavezno morali da se konsultuju i sa Canetom, sa "Futurom", ili sa ovim drugima koji imaju stvarno neposrednog iskustva u definisanju ovih odredbi. Mada, onaj ko ih je naučio kako se taj posao radi, koliko se sećam, krajem 2000. godine je ubijen u Atini.
Ovo su, praktično, sve njegovi učesnici i učenici. Oni su pravilno raspoređeni u svim institucijama. Očigledno da ta vrsta akumuliranog iskustva dragocena prilikom izrade nekih zakona.
Kada smo već kod ovog viđenja šta bi sve mogla da radi ta uprava, moram da vam skrenem pažnju da biste onda morali da demonstrirate i poštovanje principa ravnopravnosti i jednakosti prema svim građanima u Republici Srbiji. Nemoguće da onaj koji na kutijama 1992-1993. godine prodavao cigarete, sada postane direktor Javnog preduzeća, a onaj koji je danas, zato što je izgubio posao, na nekoj kutiji na ulici prodaje nešto, neku robu, bude rasteran.
Šta će da se desi ako tih 10-15 hiljada ljudi koje ste rasterali ovih dana, dođu ispred Skupštine grada i kažu – izvinite, molim vas, isterali ste nas sa posla, ne dozvoljavate da radimo na pijacama, ne dozvoljavate da radimo na ulici. Evo vam naša deca, evo vam naši računi, pa gospodine Đilas i vi ostali gradonačelnici, vodite ispravnu socijalnu kritiku i prema nama.
To su sve moguće posledice kada se ovako neozbiljno pristupa promenama jednog zakona. Mislim da ovaj amandman treba da se usvoji, jer ukoliko nastupi ta svojevrsna zbrka između klasičnih izvršnih funkcija i nečega što je poprilično uticajno u preliminarnom delu, pre onog zakonodavnog, da to nije dobro. Ta verovatna iskustva zapažanja treba da koriste pre svega oni koji su odgovorni za sastavljanje predloga budućih zakona. Hvala.

Mislim da uopšte nije jasno zašto se menja ovaj član koji je obuhvaćen 8. članom Predloga zakona. Zašto ovo pričam? Zato što mislim da je postojeće rešenje dobro, a to postojeće rešenje znači za ove naše fabrike koje proizvode duvan, duvanske prerađevine, proizvode prema matičnim licencama.
Vi znate da imamo dve fabrike koje su kupili stranci i stranci treba da svoje robne žigove i robne marke proizvode u tim fabrikama i da prodaju na tržištima. Sada se to širi, pa se omogućava sve i svašta. Naravno, pošto ne verujem DOS-u, onda izvršim neku proveru i dolazim do razloga, odnosno do uzroka, zbog čega se to radi.
Sada bih zamolio i prisutne poslanike i javnost da shvate o čemu se radi. Vidite, Uprava za duvan je u svojoj evidenciji proizvođača duvana upisala 11 pravnih lica; odlažem spisak. Vodi evidenciju obrađivača duvana, ima 13 obrađivača duvana; odlažem spisak. Vodi evidenciju proizvođača duvanskih proizvoda, imamo četiri, po njihovoj evidenciji – Fabrika duvana Niš, pa onda "BAT" Vranje, pa "Monus" i četvrti je JT "Internacional" Senta; odlažem i ovaj spisak. To je vaša dokumentacija.
Onda ova uprava, to kada kažem agencija je greška, nekada je bila agencija, u Čovićevo vreme, vodi evidenciju uvoznika duvana, obrađivača duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Na tom spisku se nalazi 16 uvoznika, odlažem spisak. Vode evidenciju, oni u stvari daju dozvolu, izvoznika duvana, obrađivača duvana, duvanskih proizvoda, 15 pravnih lica; odlažem spisak. Vode evidenciju trgovaca na veliko duvanskim proizvodima – 11.
Neću namerno da čitam nazive tih firmi, ali postoji još nekoliko trgovaca na veliko duvanskim proizvodima. Ako meni ne verujete uporedite spisak od 11 sa natpisima na kombićima koji razvoze duvan i imaju status tog trgovca na veliko.
Druga evidencija koju vodi Uprava za duvan. To je registar o markama duvanskih proizvoda, odeljak prvi – cigarete. Pređemo na treću stranu i dođemo do proizvoda marki, pa kaže za marke pod rednim broj 60 do 66 i 84, uvoznik "Filip Moris" d.o.o. Beograd, Bulevar Avnoja 64a. Nema ga u ovom spisku. Ako klimate glavom, uzmite spisak pa mi pokažite gde je. Nema ga.
Onda, od 85 do 92 – podnosilac zahteva i uvoznik Reemtsma d.o.o. Beograd, Diplomatska kolonija broj 20. Nema ga u spisku. Idemo dalje, "Galaher" d.o.o. Beograd, ulica Trgovačka broj 2. Beograd. Nema ga u spisku. Za cigarete pod rednim brojem 103 do 115.
Dalje, od 116 do 120 to je ova "Karelija" itd. podnosilac zahteva i uvoznik FCG d.o.o. Beograd, nema ga u evidenciju koju vodi Uprava, pa jedna strana tačna, pa onda za cigarete do broja 175 – podnosilac zahteva D trejd d.o.o. Beograd, Petra Kočića broj 10. Zemun. Nema ga u evidenciji koju oni vode. Kakve su vam te evidencije?
Onda, pod rednim brojem 204. uvoznik FCG d.o.o. Nema ga u ovoj vašoj evidenciji ovoj, ima ga u ovoj za marke. Onda, 213, 214. Reemtsma Beograd, pa onda 216, 217, takođe ta Reemtsma, kako vi to kažete proevropski. Nema je u vašoj evidenciji.
Pa od 261. do 262, opet ta Reemtsma, nema je u vašoj evidenciji. Pa opet FCG za neki broj, pa opet Reemtsma, pa FCG, pa idemo redom. Čitam vašu dokumentaciju. Nije moja, verujte, mi opet C 336, 337 – to su neke OM cigarete, opet se javlja FCG. Pa za cigarete od broja 354 do 356 – to su marke, javlja se Imperijal tabako SCG, Beograd, nema ga u vašoj evidenciji.
Dalje, podeljak 1, cigare, tu za divno čudo tek kod cigareta od rednog broja do 70, javlja se uvoznik Kaza tabakera, Beograd, Topličin venac 3/4, nema ga u evidenciji, ni uvoznika, ni izvoznika, ni obrađivača, a ni proizvođača. Od 136 do 170, odnosno do 160, D trejd Beograd, tu se javlja boj 202-203, javlja se MPS grupa, Beograd, Karađorđeva 75. To beše onaj što je oslobodio Mihalja Kertesa u carini kada ste 5. oktobra otimali carinu. Tog Zabunovića nema u ovim vašim evidencijama.
Možete vi da se došaptavate, ali čitam ono što ste vi napisali i što se nalazi na vašem sajtu, izvinite. Pa cigarete od 204 do 209, Integral logistik, Kazablanka, pa Kaza de tabako, pa Megatabak, Oblakovska 48, nema ga u vašim evidencijama, ponovo Megatabak, nema ga u evidenciji.
Ima još puno tih robnih marki, cigareta, gde se javljaju kao uvoznici, podnosioci da se registruje neki proizvod i ti zahtevi su podneti kod pravnih lica koja nisu evidentirana kao lica koja učestvuju u proizvodnji, obradi i prometu duvanskih prerađevina.
Onda postavljam pitanje, zašto mi plaćamo ovu Upravu za duvan? Dakle, da bi nam dokazala kako evidencije nisu tačne. Ove evidencije nisu tačne namerno. Zašto? Da bi se zbunio protivnik.
Sada se ide korak dalje, šta se želi? Neko ko je zainteresovan, uvek se javlja monopol kada je u pitanju duvan, u svim varijantama, od proizvodnje do prometa i suočeni smo sa monopolima. Imamo kako se to kaže u novom žargonu, velike svetske igrače na našem tržištu. U stvari imamo neke koji koriste tuđe nazive da bi prikrili nešto svoje što rade ovde.
Prva od organizovanih kriminalnih grupa koja je nastala na teritoriji bivše SFRJ, to su one kriminalne grupe koje su se bavile duvanom. Nastale su, probijajući sankcije, nastale su pod velikim uticajem iz inostranstva, i pre 20 godina pokrenut je veliki sudski spor protiv najvećih firmi koje se bave proizvodnjom cigareta i prometom duvanskih proizvoda.
Jedan sudija Vrhovnog suda Njujorka nije prihvatio nadležnost, a onda je jedan omogućio da postoji nadležnost. Zašto u Njujorku? Zato što je sedište svih tih firmi u Njujorku. To je urađeno na zahtev EU, u to vreme Evropske zajednice, zato što su oni došli do zaključka da se 10 milijardi otima iz budžeta država, evropskih država, po osnovu nelegalnog prometa.
Da vas podsetim, mi 15 godina vodimo medijsku borbu i ukazujemo na dimenzije tog organizovanog kriminala u Crnoj Gori.
Malo-malo, kada Đukanović treba da ide u Bari, da ga saslušaju, sestra advokat donese nekoliko miliona i oni zaustave taj predmet. Čak je i predmet raspravljanja jednog suda u Italiji bilo da li predsednik Crne Gore ima pravo na imunitet kada dođe u Italiju, s obzirom da su povezane te stvari. To nije slučaj samo sa Crnom Gorom, to je slučaj i ovde.
Sećate se 2001. godine, kada je neko predlagao da se fabrika za proizvodnju duvana pravi u Kragujevcu umesto "Zastave". Nema njega ovde, bio je potpredsednik Vlade, sećate se da se Cane Žabac hvalio kako je 1996. godine 500 hiljada maraka dao i da je on velika okosnica demokratskih promena. Sećate se mnogih stvari, a ono čega ne možete da se setite, idite do SRS i uzmite knjigu "Cane Žabac kralj duvanske mafije". Tu je sve opisano do detalja, tu se javlja i ova fabrika iz Hrvatske, Rovinja, kako ona radi i šta radi na tržištu.
Tri-četiri promene u ovom predlogu zakona su urađene, pre svega, na zahtev monopolista iz inostranstva, to vam je i ono – da, može i na stranom jeziku, na našim paklicama da stoji natpis, to je ono proširivanje mogućnosti prodaje u fri-šopovima na aerodromu, gde bi se samo prala dokumentacija, a šleperi i dalje išli na neka druga mesta.
Taj kriminal sa duvanom ne prestaje. Svi su uspešni koji su učestvovali u tom kriminalu. Sećam se, pre nekoliko dana ste ga nagazili kao nekoga ko treba da pomogne u finansiranju nekog mosta, a on se svojevremeno hvalio kako je rukom lepio akcizne markice na paklicama cigarete koje su donošene ovde i tako je nastao prvi milion. On kaže, za taj prvi nemojte da me pitate, a ovo drugo sve imam u knjigama, ne mogu da izbegnem.
Da ne širim priču, pošto je mnogo njih uključeno u ovaj posao, shvatite jednu stvar, Uprava za duvan ima svrhu, cilj, da očuva postojeće stanje. Nema tu nekog izuzetnog značajnog posla od koga bi država mogla da ima neku naročitu korist.
Samo da vam skrenem pažnju, ono što mislite kada kupite u velikim trgovinskim lancima neke proizvode, pa vidite obračuni PDV i sve ono itd, to je samo optička varka. Da vi sa fiskalnim računom ne bi podizali galamu, u centrali postoji poseban kompjuterski program koji to sve opere, a ono što ne može da se opere, to se prijavi kao poreska obaveza i traži odlaganje plaćanja poreza do daljnjeg.
Po tom osnovu imamo nekoliko izuzetno bogatih pojedinaca u Srbiji, kao vlasnika velikih firmi, koji su veliki dužnici državi, ali zato su veliki donatori, imaće mogućnosti da formiraju svoje fondacije, mogu i zadužbine, društveno odgovorno se ponašaju, otkupljuju institucije koje se bave obrazovanjem i prosvetom, sponzori su kulturnih i sportskih manifestacija, i po tom osnovu država njima gleda kroz prste kada ne plaćaju obaveze prema državi.
Država, nažalost, nije takva prema običnim malim preduzetnicima ili onima koji rade u malim i srednjim preduzećima, tu je nemilosrdna. Onda moram samo da vam skrenem pažnju, kada neko legalno radi, pa podvuče crtu, vidi da je radio u stvari za Ministarstvo finansija, a da njemu nije ostalo ništa.
Onda ne čudi što se poslovanje seli u sive tokove i onda ne čudi kada državi zahvale pare da krene, počevši od ulice, preko tezge, do kafane, da zatvara sve redom, jer nemaju mogućnosti da vide da je nemoguće poslovati pod ovakvim uslovima.
Dakle, čitao sam vašu dokumentaciju, vi ste lepo sve napisali i omogućili da zaključimo zbog čega se vrše ove promene. Vrše se da bi monopolisti bili sigurni da će Uprava za duvan da im omogući da bude sve legalno, a poprilično se nalazi u zoni ilegalnog. Zahvaljujem.

Ima jedan deo koji se menja u ovom članu, koji je stvarno prihvatljiv, zato što se ispravlja neka mentalna greška prilikom donošenja zakona, a i u drugom delu vraćate se na nešto što smo mi već pričali 2005. godine, a to se tiče prevoza.
Moram da vam skrenem pažnju, vi ste tako epohalno najavljivali baš to rešenje da kada se prevoze duvanski proizvodi, a to mora biti u posebnom vozilu, posebno naznačeno, posebno obeleženo itd.
Znači, mi smo još 2005. godine ukazivali da to je neracionalno rešenje, da jednostavno stvara i troškove, bez obzira što se javljaju kontrolisani igrači u celom tom procesu. Tada ste odbili te naše stavove. Sada, posle pet godina, reklo bi se da vam je došlo u glavu da poslušate Srpsku radikalnu stranku. To bi moglo da deluje kao pohvalno.
Međutim, stvar je u tome što ste se vi dosetili nečega. Nije baš to toliko pohvalno, nego ste se dosetili nečega da to može da posluži za neke dobre stvari. Može kao ovaj novi kombi što ima pošta, pa imaju dostavljanje paketića, pa kada odete u kafić vidite ganc novo žuto, plavo, PTT piše, završila je dostavu i sada vi protumačite šta u onom paketiću nosi.
Da li se u okviru registrovane pošiljke nalazi i neregistrovana pošiljka, a vozači sve mali i nabildovani, kratko ošišani, kao ovi što rade za BIA, što nose ove male torbice, od naroda zvane…
Kako može da se doskoči nekoj ljudskoj prirodi? Nema tog zakona koji može da doskoči. Kako da se doskoči ukoliko zakon primenjuju ljudi koji sve to znaju i saučestvuju u tim poslovima? Onda je nemoguće, onda nema amandmana koji to može da popravi. Bukvalno rečeno, nema amandmana koji to može da popravi.
Vi ne možete zakonom i amandmanom da utičete na specifični sastav materijala, ljudskog materijala koji primenjuje propise. Da je kriminalizacija opšta, to se odavno zna, ne treba ja da pričam o tome, pričao sam kada je bilo opasno, tada ste me kažnjavali, a pošto sada svi pričaju, pa čak i vaši prijatelji iz inostranstva, jer vam ne veruju, tolike pare dođoše, nema nikakvih rezultata, sada i oni iz inostranstva gledaju da li se nisu ugradili oni njihovi kontrolori koji su vas kontrolisali, da ste i njih potkupili. Sve je moguće.
Da vam sada objasnim jednu stvar. Moram da vas podsetim, čini mi se 2001. godine Vojislav Šešelj je podneo tri prijave povodom javno raspisane nagrade koju je "Lutra" raspisala. Jedna od tih prijava, obaveštenja Vojislava Šešelja, odnosila se na Stanka Subotića Caneta.
Kako je on to prijavio, tako je dobio krivične prijave i krivične tužbe i od Caneta i od njegovog advokata, a Zoran Đinđić je tražio od Republičkog javnog tužioca da se pokrene postupak protiv Vojislava Šešelja, jer uznemirava javnost lažima.
Tu ću sada da stanem i da vas podsetim, vi već godinama vodite postupak protiv Caneta Subotića, upravo zbog onoga što je napisao Vojislav Šešelj kada ste ga proganjali. Doduše, nije to prvi put da se Vojislavu Šešelju dešava da ga neko proganja. On je bio kažnjavan i zbog "Bože pravde" u centru Beograda, zbog srpske trobojke, a sada vi stojite mirno i pevate to zbog čega ste kažnjavali Vojislava Šešelja.
Vi niste neko merilo za sigurnost, vi ste skloni greškama. Merilo za sigurnost je Vojislav Šešelj. Ako meni ne verujete, pozivate Srećka Kesnera iz Švajcarske, zaštićenog svedoka. On će lepo da vam objasni ko je sve iz Srbije, iz one vlasti, one bivše, one prethodno bivše i ove sadašnje u celoj priči oko šverca duvanskih prerađevina.
Samo da znate, nelegalno tržište, nelegalni promet nije se ni za jotu smanjio. Ovo vaše epohalno – da li će biti u obeleženom kombiju, neobeleženom kombiju ili u putničkom automobilu, ništa ne znači, verujte. Zašto? Zato što su se svi pozicionirali. Znači, svako ko učestvuje u ovom poslu mora da bude upisan u odgovarajući registar Agencije za privredne registre kao privredno društvo. Drugo, od proizvodnje do maloprodaje, svako ko učestvuje mora biti u evidencijama Uprave za duvan, da ih ona upiše, da im da odobrenje da se bave tim poslom.
Malopre ste videli iz evidencija ove uprave da oni amnestiraju, legalizuju šverc. Gde se pojavi veliki igrač, proizvođač duvana, da li iz Grčke, ko zna odakle, samo je kriterijum koliko će da napuni privatne džepove nekih ljudi koji su na vlasti. To nije specifično samo za Republiku Srbiju, to je specifično za sve koji su u tranziciji, jer im je mozak u tranziciji. Tu se javljaju različiti fluidi, odavde pa na gore, a najbolje je ako dođe u džep.
Zašto građani treba da budu žrtve pohlepe pojedinaca koji su planetarnom greškom u vlasti? To je centralno pitanje, a naša gospođa Diana se junački brani ćutanjem. Nazdravlje.

Pa, ovom izmenom ubacuje se strani faktor u igre na sreću. Ali, da bih objasnio zašto smatram da to nije potrebno, evo ja ću da krenem redom.
Gospođo Dragutinović, ovde je spisak ovih koji priređuju igre koje vi nazivate klađenjem, 22 priređivača, 1.220 lokacija gde ljudi isprobavaju svoju sudbinu, sreću itd. Onda idemo na drugu varijantu: automati - 77 priređivača, 1.822 lokacije, 17.806 automata registrovanih i kako rekoše vaši preko deset hiljada neregistrovanih automata.
Da ne bude zabune, sve čitam vašu dokumentaciju. Šteta što ga nema Veljko Odalović, ali dobro. Ovde je sada tombola, imate 48, završava se Risto i sinovi Zrenjanin. Nije vam tačna evidencija, gospodine Jodžiću. Kad biste mene pitali kod ovih svih evidencija, mogao bih još toliko da vam nabrojim. Ali, znate vi dobro.
E sad, idemo spisak igračnica: jedna - "Grand kazino", Bulevar Nikole Tesle broj 3, rekoše da je hotel, ali ajde "Grand kazino". E, sad "Grand kazino", to ćemo kod onog člana 16, tad ću da vam objasnim kako želite da sakrijete njihov kriminal odnosno kapital, a pošto u Srbiji nema razlike između kapitala i kriminala, onda vam je jasno.
Dalje, onda imamo Državnu lutriju Srbije u igru na sreću "Loto - 7 od 39", nije to što bi rekao Milan Dimitrijević 15 od 25, kako rekonstrukcija Vlade ide, pa TV "Bingo", pa "Džoker", "Srbija – lot", Pošta Srbije, "Štampa sistem", "Futura plus", njega gonite, "Korner šot", pa onda agenti Državne lutrije Srbije u igri "Moto", Mobilna Telefonija Srbije, 1992. godine Radujku je bilo ovo od cigareta u Resniku, dobro. Telenor, VIP mobil.
Čitam dalje, radi javnosti. Laboratorije u Republici Srbiji koje su ovlašćene za izdavanje sertifikata o bezbednosti aparata: dve. Dalje, evo hoću da vam ostavim za kraj, spisak ovlašćenih pravnih lica za tehnički pregled i popravku aparata koji poseduju ovlašćenje proizvođača aparata. Ukupno 22 firme, spisak pravnik lica ovlašćenih od strane Ministarstva finansija za utvrđivanje tehničkih ispravnosti i popravku automata za igru na sreću i stolova. Ima naziv pravnog lica, ima sve ukupno 45.
Nagradna igra u robi i uslugama, spisak onih koji su to prijavili vašoj upravi završava se sa brojem 115 - OK "Crvena zvezda". A koliko ih ima koji se reklamiraju, što preko televizije, što preko radija, što na ulaznim vratima velikih trgovina, da vam ne pričam. Tu su svi. Zamislite i "Službeni glasnik" d.o.o. i on učestvuje u igri u robi i uslugama kao davalac, pod nekim naravno uslovima.
E, vidite, nikada se mi nismo nešto preterano bavili ovim, računajući pa to je nešto igraju se ljudi pa isprobavaju svoju sreću, da li mogu da zarade, međutim, vrte se velike pare oko toga. I tu se i peru pare i to svi dobro znate. Šta se sve kod nas igra? Ko sve ulazi u kladionice i ovo što priređivači, da vam ne pričam.
Veliko, naveliko, značajna sredstva se nalaze u tome, država rešila da zavede neki red da uzme malo i ona ako može, a onda se nama nudi rešenje kako ćemo pet puta po 20% od onoga što pripada državi da podelimo u humanitarne svrhe. Pa se tu nalaze razne socijalne grupe, kao skrivalica za ono nešto što je možda najglavnije.
Kad se na to doda još pravo koje vi ovim članom 9. dajete Državnoj lutriji Srbije, a kad se kaže Državna lutrija Srbije moja prva asocijacija je Bojan Krišto. Je l' znate vi ko je Bojan Krišto? Gde god se pojavio neki kriminal je ispao. Niste verovali nama godinama,
Todorović, ne znam, godinu dana je pričao o Bojanu Krištu, posle godinu dana vi priznaste šta radi Bojan Krišto. Šta sve tamo, kažu da je namešteno, ko je dobio glavne premije, ko je ovo, ko je ono, jedan napravio televiziju, da vam ne pričam, kriminal do kriminala.
I, u suštini, mi sad ovde pričamo o kriminalnom vladanju, da su u svim kulturama društva ti pohlepni, koji u osnovi imaju te kriminalne aktivnosti, i mi sad živimo sa tim. Danas više nikakvo čudo nije kad se u Narodnoj skupštini priča o nekom segmentu društva, o nekoj aktivnosti i kaže se – to je kriminalno. To je standard. To se podrazumeva. To je etalon.
Danas bi stvarno izuzetak bilo da se nešto radi po zakonu, znate. Kada kažete – svaka vam čast, to ste uradili po zakonu, odmah televizori se uključuju, ljudi slušaju, šta je to po zakonu u ovoj zemlji. Sve mimo zakona. Ovo je monotona rasprava, predlažem vam da otvorite neke nove nagradne igre ili ovo priređivanje, ovo klađenje itd.
Prvo, možemo da se kladimo ko će da bude potpredsednik DS. Interesantno, imamo i kvote. Pa možemo da se kladimo da li će poslanik da pomene mleko ili jabuke u svom govoru bez obzira šta je tema. Pa možemo da se kladimo da li je Mirko Cvetković mogao u subotu da sastavi sednicu Vlade u "Areni" pošto su bili svi ministri tamo. Ne mora da pravi telefonske račune.
Pa, možemo da se kladimo zašto su ljudi iz Vlade bili na teniskom susretu, nije voleo niko toliko tenis nego videli reket, pa kažu što nam je poznato ovo. Ova sprava nam nešto mnogo poznata. Znate, sve možemo da stavimo sada, to je vrlo interesantno. Apsolutno interesantno.

Moje reči su pravilno odabrane, gospođo Đukić. Samo malo sačekajte, uvek mi aplaudirate a Srbija propada, to znam. Moj rečnik je izuzetno kvalitetan. Ali, nisam zadužen da pričam šta bi se vama svidelo. Tu smo mi u raskoraku.

Pa, vi ste sa mnom ...