Evo, na početku bih ukazao na ono što je zajedničko za oba predloga zakona. To je isti ustavni osnov, to je član 97. Ustava Republike Srbije, i moram da kažem za razliku od uobičajenih zakona koji se nalaze na dnevnom redu ova dva zakona spadaju u grupu tzv. posebnih zakona koji pored ustavnog osnova i imaju pravni osnov, a njihov pravni osnov se nalazi u članu 224. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pa ja i da malo i citiram kojim je propisano da se način, postupak i uslovi uzimanja i presađivanja organa, tkiva i ćelija kao delova ljudskog tela, odnosno način postupak i uslovi za lečenje neplodnosti postupci biomedicinski potpomognutim oplođenjem uređuju posebnim zakonom. Praktično ovaj prvi zakon ima svoj ustavni i pravni osnov.
Moram da skrenem pažnju 250 poslanika i svi oni koji dolaze kao predstavnici Vlade i poverenici jedne Vlade dolaze ovde da bi se bavili politikom, a ne strukom. Lekar, kao poslanik, lekar kao predstavnik Vlade kad se bavi strukom on se bavi strukom u ordinaciji u zdravstvenom centru. Advokat kada dođe kao poslanik, on se bavi politikom ovde, a advokaturom u kancelariji i u sudu. I ovo su propisi koji čine pravno-politički sistem Republike Srbije i ovde nije struka. Struka je ono što su vaši protokoli, procedure, postupci, izveštaji, analize kako se uspostavlja dijagnoza i koja je propisana terapija, to je struka. Ta stručno medicinska pitanja ne regulišu ova dva zakona. I, to jednom da završimo to se odnosi i na ove propise, to se odnosi i na propise o šumama, o vodi, o nekim tehničkim standardima. Struka nije ovde, ovde je laička Skupština i dobro je što je laička jer i laici mogu da pogode temu na politički način i da pošalju jasnu poruku o čemu se radi. Ako smo ovo savladali, a ja sam se potrudio samo da citiram ono što stoji u Ustavu Republike Srbije i u našem Poslovniku onda da krenemo dalje.
Vidite, vi kažete u vašem obrazloženju ovog prvog zakona da je sada na snazi Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, Zakon je donet 2009. godine. Kao što vidite u naslovu zakona koji je sada na snazi nalazi se upravo ona rečenica iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Vi to želite da izbacite iz pravno-političkog sistema Republike Srbije kada ovaj predlog zakona izglasate i postane zakon i on će tada imati naslov – Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Izgubilo se lečenje, izgubilo se lečenje. Zakon o zdravstvenoj zaštiti je u funkciji lečenja i obezbeđenja zdravlja nacije.
Idemo dalje, šta ste napisali ovde. Pod dva, koji su željeni ciljevi donošenja zakona? Osnovni cilj donošenja novog zakona o biomedicinskim potpomognutoj oplodnji je, šta je cilj, to je ona poslednja uporišna tačka koja treba da se osvoji, do koje treba da se dođe. Kako ste vi definisali taj cilj i posebnu tačku? Citiram – povećanja broja obavljenih postupaka BMPO i povećanja procenta uspešnosti obavljenih postupaka BMPO, izgubilo se lečenje. Vas interesuje tehnologija, vas interesuje tehnika, vas interesuje nadzor, vas interesuje evidencije i vas interesuje izveštavanje Evropskoj komisiji i Evropskoj Uniji. To vas interesuje. A ovde su svi poslanici do jednog ispričali da oni smatraju da nam je potreban zakon koji treba da pomogne lečenju i povećanju nataliteta. I, to je taj raskorak u kome se nalazimo.
Vi imate neke zacrtane ciljeve koji želite da postignete, te ciljeve krijete sa jednom lepom uspavankom koja je prihvatljiva, niko se protiv toga nije pobunio i nalazite se u raskoraku. Neko je to primetio ko se ozbiljno bavi politikom, neko ko u ovome prepoznaje lepe želje, on kaže – pa, ja imam pravo da imam lepe želje da verujem u nešto lepo. I, svi su u pravu, a da li smo mi rešili problem? Pa, vi sami kažete da je problem nerešiv ovim sredstvima koja se koriste od 2009. godine, i na poseban način asocirate da i posle ovog zakona neće to da se reši.
Pa, moram da vam objasnim nešto što je abeceda ili azbuka ovog posla kojim se mi bavimo. LJudi imaju izbornu volju, ali donesu i izbornu odluku i napravi se neka većina. Ta većina je dobila pravo od građana da rešava probleme, oni koji nemaju većinu njima je zabranjeno da rešavaju probleme. Oni su u obavezi da nas kritikuju, da gledaju gde ste pogrešili, da vam ukazuju na propuste, da utiču na vas da se ispravi nešto i da se po pravilima struke i zakona radi.
Šta vi kažete? Čitam takođe vaše obrazloženje, i ministar ga je pročitao na sebi svojstven način, pa verovatno prema stilu čitanja niko nije obratio pažnju. Ali, vi kažete da postojeći Zakon o lečenju neplodnosti ovim postupcima je loš, kaže – loše definisani uslovi, pa onda na drugom mestu, na drugom pasusu kaže – naime, postojeći zakon je na pogrešan način propisao uslove i itd, itd. Vi kritikujete propis koji je na snazi. Ali, moram da vam kažem 2009. godine, u tim klupama gde se vi nalazite bili su takođe predstavnici vlasti u to vreme, oni su držali taj zakon u formi predloga i od pozadi su nam pokazivali pečate, pokazivali rečenice, pasuse gde EU kaže da je to najbolji propis, bolji ne može da postoji, usaglašen sa svim njihovim direktivama i kažete - zakon koji je donet 2009. godine je loš.
Kod onog drugog zakona taj stav ne ističete na taj način, nego kažete -istekao mu je rok trajanja. Za šest godina on se pokazao, to je prva etapa, sada idemo sa novim zakonom, to je neka druga etapa. Molim vas, to ste vi sve napisali. Vi stojite iza tih reči. Ja vas samo podsećam šta ste napisali. Ja vas samo podsećam da sve ovo što ste vi napisali bitno odudara od diskusija svih narodnih poslanika ovde. Da li se nekome sviđa ko je koja politička stranka, uopšte nije bitno, ali svi su u ova dva zakona prepoznali nešto što je humano, visokomoralno, u funkciji nataliteta, u funkciji zadovoljstva i porodice i braka, i svega nečega, što svakako moramo svi da se zalažemo.
Ali, ja vas upozoravam, to što mi svi želimo, nema ga ovde. Molim vas, s kojim ste vi pravom izvoz i uvoz ubacili u ovaj predlog zakona? Izvoz i uvoz, to su klasični spoljnotrgovinski poslovi. To se reguliše Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. Tim zakonom se reguliše i uvoz i izvoz i robe i semena i traktora, reguliše se uvoz i izvoz usluga. Ovde se javlja nešto što je tkivo, ćelija, to je sa gledišta tog zakona predmet trgovine, predmet prometa. A, vi ubacujete u ovaj zakon i kažete da je to takođe medicinski posao. Nije to medicinski posao. To je posao spoljne trgovine, i kraj. Ne smete da ulazite posebnim zakonom u nešto što je regulisano opštim propisima, ne smete.
Dalje. Ja ću da preskočim sve ove vaše kritike na račun postojećeg zakona. Kaže - po postojećem zakonu ne postoji mogućnost zamrzavanja jajnih ćelija, pa onda je loše oko inspekcijskog nadzora, pa tako dalje, pa tako dalje.
Ali, molim vas, samo da objasnimo neke stvari. U ovom društvu postoji veliko poštovanje prema nečemu što se zovi beli mantil. Zašto? Zato što je to malo i zamagljeno nekom enigmom. Veruje se lekarima. LJudi kad su bolesni idu kod lekara, traže pomoć, traže spas, ne biraju sredstva itd, itd.
Kada su pitanju zdravstvene evidencije, kada su u pitanju neke stvari koje se rade u zdravstvu, pa na neki način imaju veze i sa ovim predlogom zakona, mi ovde u proceduri treba da dobijemo zakon kojim treba da se reši pitanje zamenjenih i nestalih beba. To je bilo u medicinskim ustanovama. Molim vas, niti je tužilaštvo, niti zdravstvo, niti policija, niti je jedan bilo koji državni organ uspeo da razreši tu situaciju. Molim vas, to je beba, to je dete.
Ovo što je predmet ovog prvog zakona, ako ga tretiramo kao neku robu, je neuporedivo manje i lakše je da se napravi svojevrsna manipulacija. Da li je neko želi, da li je neko ne želi, ja ne pričam o tome. Ko želi manipulaciju, on treba i da odgovara za to. Da li su moguće neželjene manipulacije? Verovatno su moguće i neželjene manipualicije. Ne samo sa ovim što je predmet ovog zakona, nego sa svim robama je moguće. Trgovina položajem, trgovina uticajem, sve je to moguće. Ma koliko država to da propiše, da uvede inspekcije da uvede kaznene odredbe, da angažuje ne znam kakve jedinice itd, itd, nijedna država u tome nije uspela da kaže da je 100% to regulisala.
Verujte ljudi, veliki broj zakona koji se donosi u ovoj Skupštini ovde, u suštini možda i nisu loši propisi, ali je primena tih propisa nešto što je poražavajuće, jer kada bi ta primena propisa bila na način kako je propisano, verovatno ne bismo imali ovolike primere nezadovoljstva i otvorenog svedočenja šta se u praksi dešava. Ne pričam konkretno o ove dve oblasti, da me pogrešno ne razumete, ali znate u svim istraživanjima javnog mnjenja kako se pozicionira vojska, policija, zdravstvo, obrazovanje. Vi ste već čuli kakva je percepcija građana kao publike i građana kao pacijenata. Sve je to poznato, sve je to priznato.
Dalje, moram da vam skrenem pažnju da ste napisali, vi ste napisali, kaže da postoji obaveza prema direktivama EU, a mi nismo članovi EU, da znate, kaže – Republika Srbija da svi propisi iz oblasti biomedicine budu potpuno usaglašeni sa direktivama EU. Ministarstvo zdravlja je preko projekta EU, pa je nešto tamo, ovo su oni platili, izabralo eksperta EU iz oblasti biomedicine. Pazite, izabrali ste eksperta iz oblasti biomedicine. Za šta? Za pisanje propisa, verovatno.
Ja mogu da shvatim da se vi pozivate na nekog stručnjaka medicinsko-profesionalne struke koji prenosi moderna saznanja iz ove oblasti, ali pozivati se na službenika EU da je stručnjak za ovu oblast, izvinite, molim vas, to ne postoji.
Čujem ovde, ljudi kažu, ovaj propis koji vi predlažete je izuzetno stručan. Direktiva 2004. godina, Evropski parlament, od 31. marta 2004. godine, o utvrđivanju standarda kvaliteta i bezbednosti za doniranje, dobijanje, testiranje, obradu, konzerviranje, skladištenje itd, itd, objavljen u Službenom listu EU iz 2004. godine. To nije stručan propis. To nije propis struke. To je propis nečega što liči na naš parlament. Naš parlament ne izdaje nijedan stručan propis. Ministar, konkretno zdravlja, i drugi ministri, vrlo retko donose podzakonske akte koji su izuzetno stručnog karaktera, već to rade posebne grupe, posebne asocijacije itd, itd.
Ovo nije stručni propis. Ovo je politički propis. Molim vas, taj propis iz 2004. godine, neko pre vas je napisao da je to već bilo u postojećem zakonu. Onda imate direktivu komisije iz februara 2006. godine, o sprovođenju direktive itd, itd. Pa, onda direktiva iz 2006. godine.
Mi nismo članovi EU. Odmah ću da vam dam i sledeći primer. Juče je Narodna skupština ovde glasala i donela Zakon o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumskom institutu. Nigde nema poziva na EU, nego se kaže – ovo je sve evropska institucija. Znači, postoje i takve stručne sve evropske institucije, ne samo institucije pod okriljem EU. Evropska unija je 28.