Gospođo Čomić, potpuno sam svestan da ne mogu da utičem na vas da vi razumno shvatite o čemu se radi. To je bezuspešan pokušaj i nemam nameru da to činim, ali, da li mogu da izrazim protest što odlazi neko s toliko godina radnog staža u pravosuđu, kao dobar sudija. Kao čovek koji diže glas protiv kršenja ljudskih prava, mogu da pričam o toj činjenici i pričam samo o toj činjenici, jer ako nam odu najbolje sudije, šta će nam ostati?
Znate, čovek koji ima 20 i nešto godina radnog staža u sudu, 30 i više, postaje autoritet. Njega poštuju kolege, poštuju advokati, poštuju tužioci, poštuju stranke. Dokaz zašto ga treba poštovati je upravo to što deli oduševljenje za ono što se zove međunarodni standard, a to je ono što gospodin Šešelj priča u sudnici.
Nama su potrebni pravi borci za ljudska prava, a ne ovi izmišljeni – Nataša Kandić, Sonja Biserko i ovaj sistem nevladinih organizacija.
Ako se ova vlast prema sudijama na ovaj način ponaša, šta će biti od našeg suda? Moram kritički da sagledam tu dimenziju našeg pravosuđa, jer ta dimenzija ne postoji u Strategiji reforme pravosuđa. Samo da vas podsetim, tu strategiju je usvojila neka druga većina u Narodnoj skupštini i u toj strategiji, takođe, stoji nešto što se odnosi na poštovanje dostojanstva svakoga ko vrši sudijsku funkciju. Pričam u tom kontekstu.
To što vlast želi medijski da nešto predstavi na jedan način, ne zabranjuje normalnim ljudima da to kritički sagledaju, vide i utvrde da je situacija potpuno drugačija. Mi ćemo malo-malo imati ljude koji će iz revolta da odlaze iz suda, jer ne mogu da trpe ovo.
Nevladine organizacije nemaju neki blagonaklon odnos prema SRS-u. Veliki kritičar Društva sudija je bio SRS, ali Društvo sudija je sada došlo na naše pozicije, sada oni pričaju o tim političkim uticajima na pravosuđe. Kako da sud oslobodimo političkog ticaja, da to personifikujem, kako sud da oslobodimo uticaja, recimo, Boška Ristića?
Gospođo Čomić, raspitajte se malo da vidite šta se dešava u Nišu i okolini. U onim izborima koji su sprovedeni u okviru sudova i javnih tužilaštava, u okviru sastava ova dva organa koja su propisana Ustavom Republike Srbije, teritorija tog budućeg apelacionog suda Niš itd. ostala je bez ijednog kandidata, jer je u kriterijumima navedeno – tu je Boško Ristić, ali on je poslanik, advokat u sukobu interesa. Kako jedan advokat može da odlučuje o tome ko će biti sudija, a ko neće biti sudija?
Odluka o prestanku sudijske funkcije je pravo mesto i dobar povod da se ispriča kakvo je stanje u našem pravosuđu i ne sme striktno, ili precizno, ili usko da se posmatra ovakav predlog odluke. On mora šire da se posmatra, u širem kontekstu, da ne bismo svakodnevno bili izloženi jednoj ovakvoj situaciji. Na lični zahtev ljudi odlaze, jer ne mogu da trpe, a mi smo dužni da im pružimo zaštitu i da ih oslobodimo tih pritisaka.
Locirao sam jednu vrstu pritiska, jednog člana po funkciji u dva državna organa, koja se tiče sudova i javnih tužilaštava. Znam da je on član DS-a, a vi morate da prihvatite ovu vrstu kritike. Mnogo je značajnije ono što treba da se zaštiti na osnovu ove kritike nego ono što se kritikuje.
Kako je moguće da čovek, koji je u stvarnom sukobu interesa, zastupa strane firme pred sudom, a istovremeno je predsednik Odbora za pravosuđe, član dva organa, i on treba da učestvuje u kolegijalnom organu koji treba da vedri i oblači ko će biti sudija i ko će biti tužilac?
Gospođo Čomić, verovatno znate da po Ustavu Republike Srbije Narodna skupština, kada su u pitanju ove stvari i ova materija, rešava o pripravnicima, a kada je u pitanju stalnost, nepromenljivost, onda jedan organ. Zar vam se ne čini da je to malo okrenuto? Zašto bi Skupština ovde bila u situaciji da ne odobri nekome da bude pripravnik? Po definiciji, on ide da se uči. Zašto bi Skupština nekog sputala u tome? Ono što je najvažnije, kada on treba da zasedne u sud da sudi, da bude oličenje samostalnosti i nezavisnosti u vršenju sudijske funkcije, onda se pita neko drugi, Boško Ristić, zato što je po funkciji predsednik Odbora za pravosuđe.
Nemojte da se resetujete. Neuspeo pokušaj s Ustavnom poveljom, neuspeo pokušaj sa stvarima koje radi u Narodnoj skupštini. Zakonomernost kaže, sve što radi, loše radi. Ne da ne zna, nego namerno loše radi, zato što postoji neka veća sila koja diktira tako nešto.
Identična je situacija i s ovom gospođom za koju gospodin Batić kaže da je bila njegova pripravnica. Mešanjem karata, postala je ministar pravde. Moram da vam skrenem pažnju, teško nama, teško našem sudstvu ukoliko reformu budu sprovodili ovi kadrovi s ovom ideologijom i na način kako su krenuli, a da to nije dobro, evo, i ovi vaši što vam daju pare kažu da nije dobro.
Morate sve da promenite. Nema mehanizma kako da se spreči politički uticaj na sudove i na javne tužioce. Do sada je bila situacija, kada ja to konstatujem i kažem – kritika, a posle dva meseca MMF to konstatuje, onda ćutite.
U oblasti pravosuđa, nešto kažem, a vi – kritika, posle mesec dana te reči ponove ovi iz inostranstva, vi ćutite. Želim da delujem preventivno. Naša je obaveza, kao narodnih poslanika, da preventivno delujemo. Znate onu staru maksimu – bolje sprečiti nego lečiti. Ako se spreči, makar se smanjuju troškovi za lekove.
Kako ovo da se izleči posle vas? Ovo je nemoguće lečiti posle vas. Da ne idem baš u tu medicinsku terminologiju, mogu da dobijem opomenu. Vrlo je teško. Zato apelujem da se DS povuče iz ovog posla. Uopšte nije problem. Niko to neće ružno da shvati, to će naići na veliko oduševljenje kod građana Republike Srbije. Vi se, jednostavno, povučete iz ovog posla i kažete – mi to ne znamo da radimo. Kada to radimo, mi to sve upropastimo i uprskamo. Nama treba stabilno sudstvo, oslobođeno svih pritisaka i svih uticaja.
Samo da vas podsetim, uskoro treba da se dokompletira i Ustavni sud, 2006. godine je donet Ustav. Da vas ne podsećam šta po Ustavnom zakonu još nije urađeno. Nešto što je urađeno na brzinu, evo, kaže se da je loše, ne valja. Izražen politički uticaj. Ako odete malo do suda, do tužilaštva, i porazgovarate s tim ljudima, videćete u kakvoj su oni situaciji.
Oni otvoreno kažu – na reizbor možemo da računamo ukoliko smo bliski s DS-om. I ranije je bilo velikog političkog uticaja na naše pravosuđe, ali u onim političkim predmetima, a oko međe, oko ovih stvari, nije bilo uticaja. Danas, što preko advokata, što na drugi način, mora da se ode do OO DS-a, ili do Odbora poput ovog što nam vodi Draganić u Beogradu, i da se odatle napravi pritisak na sud, pa i kada je u pitanju međa.
Da vas ne podsećam šta je pročitano u dnevniku vašeg bivšeg predsednika povodom nekih advokata. U takvim uslovima ljudi se odlučuju na ove stvari. Na lični zahtev odlaze iz suda. Apelujem na sudije i tužioce da to više ne rade, da malo imaju obzira prema tome šta je sud, da malo preuzmu odgovornost i da po svaku cenu ostanu, pogotovo ovi sa 25 godina radnog iskustva, koji su baš sazreli kao sudije, da ostanu da sude po zakonu i po Ustavu.
Ako ih Boško Ristić bude u toku reizbora menjao, neka ostane zabeleženo da nisu izabrani, a ne na lični zahtev i da ovo liči, otprilike, na najavu ostavke koju je Dragan Đilas skoro izrekao. Onaj ko najavljuje ostavke, za njega nemojte nikada da glasate. On pokazuje nestabilnost, nesigurnost.
Molim sudije i tužioce da na lični zahtev ne izlaze iz pravosuđa, da ostanu da se bore za svoju profesiju. Onda ova dva organa u postupku reizbora ne moraju da ih izaberu, ali će biti zabeleženo da nisu poklekli pred ovom silom. Ta sila je samo prividno velika, ona je medijski velika.
Samo da vas podsetim, kako da vam ostane neko u pravosuđu kada se vi preko medija obrušite na nekog sudiju zato što je u skladu s Ustavom i zakonom doneo neko rešenje i neku odluku? Zar sudija treba da strepi da li će kroz nekoliko dana da izađe u novinama i da mu još prikrpite neke stvari? Ja ovo ne generalizujem. Ima i onih koji to rade. Onda, po imenu i prezimenu, ako treba i preko nadležnih organa, a ne sve strpati u isti koš.
Još jedan manir koji koristite kod sudija i kod tužilaca – prilepite nešto, pa se kasnije ustanovi da to nije tako, i onda nema čak ni demantija. Ostane čovek zalepljen s etiketom za ceo život. Kako to da demantuje? Sa Beograđanke da baci iscepan jastuk i da skuplja perje posle?
Uvek je opasno kada se prave koalicione vlade, koje guraju, navodno, svoje kadrove. Nekada se to guralo preko Odbora i Narodne skupštine, a sada će preko ova dva tela – Savet sudstva i Veće tužilaca. Osetili ovi iz inostranstva i kažu, morate ponovo na popravni, sve ove zakone da preuredite. Pa, devet godina vrtimo jedno stotinak zakona. Stalno se menjaju ti zakoni i svaki sledeći je evropski. Stalno resetujete, resetujete, od početka da krenemo.
Da vam ne pričam koliko zakona je promenjeno u pogledu statusa sudija i tužilaca, oko izbora, prestanka funkcije itd. Pre dva meseca ste izabrali jednu gospođu koja ima najlošije rezultate.
Zašto to radite? Šta želite na taj način da dokažete? Da možete sve? Svi oni koji su na vlasti, mogu sve. Ograničeno je, jer ničija nije gorela do zore, to znate, valjda. Promeni se to začas. Okrene se. Raspoloženje naroda se promeni.
Malo bolja kontrola izbora i, evo, promeni se raspoloženje naroda i ne bi bilo dobro da se onda ponovo preganja i opet resetuje, i krećemo od početka.
Prošla ova vlada, došla druga, pa sad da vidimo šta je ona prethodna radila, to je izborno obećanje itd. To sve vrši pritisak na sudije. Možete da zamislite koji je pritisak na sudije bio pre nekoliko meseci kada je Ministarstvo napravilo neku analizu, neki inspekcijski nadzor, pa ste, čak, u izveštaj stavili predsednike sudova, zato što su potrošili pare za kafu! Koja je to vrsta nemoći? Nenamensko trošenje sredstava, u izveštaju piše – potrošio za kafu, a kod jednog ste stavili – pomogao je da se kupe lekovi. Kako u tom sudu da se radi dalje? Kod jednog sudije, odnosno predsednika suda, delegirana je nadležnost u Pirot i opet je Boško Ristić otišao tamo da zaglavi taj predmet, jer mu je kućna prijateljica.
O čemu mi to, gospođo Čomić, pričamo? Vi meni zabranjujete da kritikujem stanje u pravosuđu. Zašto mi zabranjujete? Da javnost ne bi to znala? Pa, javnost već zna, ta lokalna javnost u Pirotu i Nišu zna. Moram da upozorim sudije šta ih očekuje, kakva je ala krenula na sudove.
Gde su vam te zgrade? Gde su vam ti kompjuteri? Englezi dali, Amerikanci dali kompjutere za trgovinske sudove, sad imate uvid, navodno, kako se šeta predmet. Pravićete neke institute, da ih obrazujete, pravili ste centar za medijaciju. Čim vas neko ne sluša, odmah ide na televiziju. Dok vam je bila dobra Gordana Mihajlović, predsednik Drugog okružnog suda, opštinskog suda, dobro je bilo, sad vam više ne odgovara, otišla u advokate, e, sad na televiziju "Luka", ili, ne znam, "Ušće".
Šta sudije da rade? Onaj nije mogao da prođe za predsednika suda, ali je mogao da prođe za pomoćnika ministra za sudstvo. Pa, ako nije mogao da radi u sudu, kako može da radi u Ministarstvu i da vodi sudstvo? To je DS, to je vaša politika, to je politika pritisaka, pretnji, sejanja straha u Srbiji. Sejete strah, po sistemu – može i gore. Ma, ne može gore. Ne može gore od ovog stanja koje je s vama. Takva vam je zakonomernost, takva vam je priroda. Ideologiju nemate.
Pozivam sudije i tužioce da se više niko od njih ne usudi i ne krene ovim putem da podnosi lični zahtev da ga neko oslobodi funkcije sudije ili tužioca.
Dajte mogućnost Bošku Ristiću i Snežani Malović i predsednicima opštinskih odbora DS-a u vašim mestima da vas ne izaberu, što će značiti da su vas isterali, da ostanete zabeleženi u istoriji kao sudije koje su proterane od strane DS-a. Naročito molim one koji imaju više od 25 godina radnog iskustva. Izvinite, molim vas, ako imate dokaze za nekoga da je radio nečasne stvari, pokrenite postupak. Ne, vi hoćete to an blok, sve, zato što vama ne odgovara, zato što ne dolazi kod vas u kancelariju, da zakuca na vrata i da kaže – imam ovaj predmet, kako da ga odlučim, šta misliš.
Koje ste bravure za ovih nekoliko godina u pravosuđu izvršili! Tragikomično je čitati neke presude, neka rešenja i neke odluke. Ljudi moji, jedinica lokalne samouprave Crna Trava, sa šest hiljada stanovnika, a nema status ni kvarta Novi Beograd, sa 300 hiljada birača. Koji je to ''blistavi um'' mogao da smisli? Tražite od sudija da takve stvari tolerišu, podržavaju i da se na to pozivaju. U identičnoj situaciji, dva okružna suda donose različite odluke, a i jedan i drugi sudija iz tog okružnog suda su bili na savetovanju u Vrnjačkoj Banji i rečeno im je kako treba ta odredba da se primeni, ali vi terate. Zašto? Zato što ste etalon.
Zapamtite, 2001. godine bio je koncept demokratskog autoriteta. Pojedinac sa svim svojim vrlinama i manama je demokratski autoritet i rasadnik demokratskih i međunarodnih standarda, ali to ne može u Srbiji da zaživi, pa su vam nalogodavci napustili taj koncept. Sad je koncept – što manje, to više, da može da se kontroliše. To je taj problem. To je problem građana Republike Srbije.
Mi to možemo da rešimo. Pozivamo građane Republike Srbije da to s nama reše. Sa vama ne mogu da reše. Vi loše tumačite njihovu podršku i, kad dobijete neki glas, vi ga izokrenete, smatrate da ste dobili pravo da apsolutno sprovodite vaše želje, pa onda nije ni čudo što neko ima 16 agencija, ovaj drugi savetnik – sedam, onaj treći – jednu.
Prosto se naježim kad pročitam – po Ustavu, predsednik Republike može da predloži kandidata za nešto. Odmah znam da je to loš predlog, u startu znam da je loš predlog. Šta da radimo? Ne verujemo SRS-u, ali ćemo kroz dva meseca da kažemo da su radikali bili u pravu. To je ta zakonomernost kad su u pitanju radikali. SRS – ne, ne, a posle dva meseca – jeste, bili ste u pravu. Čekaj, što sad pričaš, sad je kasno. Za Srbiju nije kasno. Srbija ima perspektivu. Uskoro će to da bude mnogo očiglednije.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne ometaju govornika.)
Gospođo Čomić, nemojte da me čuvate od Srđana Milivojevića. Meni imponuje, on je glavni ideolog DS-a. Meni bi bilo neprijatno da mi Nada Kolundžija dobacuje, pošto znamo šta ona dobacuje.
Kada Srđan Milivojević, eksponent Američke ambasade, to radi, nemojte, molim vas, osim što je inspirativno, to je velika reklama za mene.

Gospođo Čomić, meni je Srđan Milivojević mnogo draga osoba. Jeste da je u problemu s onim zakonom o životinjama, ali meni je mnogo drag. Gospođo Čomić, bez nekih velikih reči, situacija u pravosuđu je loša i znajte da ne može da se popravi, pogotovo neće moći da se popravi, moram da vam kažem, nemojte da se vređate, s Boškom Ristićem i Snežanom Malović. Nemam ništa protiv njih lično, da vam kažem najiskrenije. Boško Ristić je bio, čak, i moj branilac u jednom postupku gde me je SPS proganjao zbog plakata; vaš koalicioni partner me je proganjao zbog plakata. Plakati - sredstvo izražavanja mišljenja. Na tim plakatima je bio i jedan brka, a nema ga sad, to je moj drug sa fakulteta. Boško Ristić mi je pomagao, branio me kao svedoka.
Nemam ništa protiv Boška Ristića, Snežane Malović još manje, ali ideološka postavka vašeg koncepta promena je pogrešna. Bežite od tog posla, ne znate vi taj posao da radite. Država je ozbiljna stvar, ne može mic-mic, ''mir, mir, mir, niko nije kriv'', ne može resetovanje. Zapamtite, ne može resetovanje. Iživljavali su se 78 dana nad ovom državom. Nemojte da resetujete. Zapamtite, setite se jedne stvari, oskrnavili ste onaj spomenik na Ušću, onu baklju, popravili ste ga. Za mesec dana preselićete posmrtne ostatke u Aleju velikana i moraćete da se izvinite. Hvala vam, gospođo Čomić.

Gospođo Čomić, mislim da je gospodin Petković, potpredsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, otvorio jednu načelnu temu koja je na neki način u vezi s ovom tačkom dnevnog reda.
Mislim da treba da dozvolite i raspravu o ovom stanju u pravosuđu, jer je taj širi aspekt neophodan da bi se videle konkretne stvari koje se dešavaju. On se pozvao i na neke stavove Venecijanske komisije i nekih drugih koji posmatraju šta se dešava s našim pravosuđem.
Moram da vam skrenem pažnju, jedna dimenzija su razgovori, druga dimenzija je šta oni to vide, treća dimenzija je šta oni traže, a četvrta dimenzija je šta mi saznajemo kao javnost o svemu tome. Moram da vam kažem da te četiri stvari uopšte nisu u skladu, to su četiri odvojene stvari, potpuno različite. U narodu se to kaže – kupus gleda, meso vadi. Kada se razgovara s tim ljudima iz inostranstva, pošto imam te transkripte, moram da vas obavestim da se tu nekompetentno, nestručno razgovara. Razgovara se po sistemu – kažite šta mi treba da uradimo, koji biste projekat vi mogli da finansirate, kojim sredstvima itd. Mi moramo da promenimo te predstavnike koji razgovaraju o procesima reforme nečega.
Druga dimenzija je ono što oni traže. Moram da vam skrenem pažnju da u nekoliko stvari zastupaju nešto što je međunarodni standard. Ne znam da li je vama poznato, UN je doneo svoje kriterijume za samostalnost i nezavisnost sudstva.

Gospođo Čomić, onda je apsolutno nerazumevanje između nas. Obavešten sam da imam još osam minuta. Izvinite ako sam pogrešio.

Znači, nemam pravo.        

Javnost treba da shvati da smo pre nekoliko meseci imali prilike da sa ove strane čujemo kako su ovi zakoni o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca toliko značajni da se obezbedi samostalnost i nezavisnost sudova i da se obezbedi, pre svega, samostalnost tužilaštva, a vidite danas, kada treba da se razmotri ko su predloženi kandidati – predstavnika vlasti nema, to više njima nije važno. Nije više njima ta tema važna. Od svih ovih naših kritika povodom ovakvog koncepta oni se uporno brane ćutanjem.
Ja sada moram da podsetim gledaoce da je 17. februara 2003. godine, po priznanju Karle del Ponte, napisala je jasno u svojoj knjizi "Lov", Zoran Đinđić kao predsednik Vlade od nje tražio da vodi Vojislava Šešelja i da ga nikad više ne vrati u Srbiju. Kada smo o tome pričali baš u to vreme, niko nam nije verovao.
Po pravilu, kada nešto radikali kažu, kritikuju, ljudi to primaju sa nevericom, ali prođe dva, tri dana, pet, mesec dana, dva meseca, pola godine i ispostavi se da je to sve tačno. Naravno, tačno je i ovo što ću da vam kažem. U Kusturičinom filmu "Podzemlje" ima jedna scena kada u tenk ulazi majmun, pa prisutni kažu – katastrofa, majmun u tenku. Zbog te katastrofe puca zid, izlaze ljudi na svetlost.
E, takva katastrofa je nas zadesila 25. januara 2001. godine i trajala je sve negde do februara 2004. godine. Uvek će u ovoj zemlji da bude katastrofa kada Demokratska stranka vodi državu, jer oni su demokratski standard – njihov hir, njihova volja, njihova želja, samo oni.
Svete se penzionerima zbog toga što pre deset godina nisu glasali za njih i nema onih 70% od plata, to su vas prevarili. Rekli su 500.000 novih radnih mesta, a 300.000 ljudi ima da izgubi radni odnos.
Ovo što je malopre gospođa Radeta pričala ovde, to saopštenje i taj zahtev upućen Vrhovnom sudu ima za cilj da posvađa one koji rade i one koji ne rade. Jer, oni koji ne rade idu na sud i traže svoja prava. Ako je ovakav zahtev prema Vrhovnom sudu da se ti postupci zaustave, blokiraju, onda ovi što rade treba da kažu – kada bi ovi uspeli u postupku došlo bi do blokade naše firme. Oni svađaju narod, svađaju ljude.
Zamislite bruku i skandal. Ja nisam siguran da li se ovaj Vladimir preziva Vukčević ili Kandić? To je, navodno, neki tužilac. Imate taj vaš zakon o saradnji. Kada ste digli glas povodom kršenja ljudskih prava Vojislava Šešelja i bilo kog drugog ko se nalazi u Haškom tribunalu?
Protiv Vojislava Šešelja nameravaju i treći postupak da pokrenu, samo da bi ga što duže zadržali, da Boris Tadić završi prljav posao sa svojim pomagačima. Videli ste jutros kako je to izgledalo – navodno, svađaju se nešto, prepiru se, zaklinju se, ovaj ne bi nikada nikoga isporučio, a on izdao i kuma i prijatelja. Jednom izdajnik, uvek izdajnik, znate i sami.
Očigledno, prljav posao nije završen – pitanje Vojvodine i pitanje koje će da se otvori zbog neke, navodno, regionalizacije, a po novom Ustavu svaka šuša biće u prilici da napravi autonomnu pokrajinu, sve dok se Srbija ne svede na Beogradski pašaluk.
Koga ste predložili i šta ste predložili? Završili ste posao. Imaćete problema već sa prvim konkursom. Imaćete problema, ne verujem da će neki ljudi koje ste predložili ovde da pristanu na ono što vi tražite od njih. Imate tri nezamenljiva člana, po funkciji, u oba organa. Dovoljno je reći samo "Boško Ristić", pa da se shvati da je problem što je neko ušao u tenk. To je jasno. Vi to morate da shvatite. Juče su se radovali onom svom epohalnom zakonu, što više ne moraju da se kriju, a sada će sudije da sprovode taj zakon tako da niko neće smeti da kaže istinu.
Ali, džabe ste krečili. Poštovani građani, verujte, od 1. maja biće stalno raspisan konkurs za ministre i niko neće da se javi. Ovo više niko ne sastavi, što ovde postoji. Nije problem to što su oni pukli kao bugarska skupština, ta vlada tamo, problem je to što oni temeljno uništavaju državu.
Od Borisa Tadića možete samo da slušate rečenicu – ja neću da potpišem nezavisno Kosovo. Ništa drugo nećete da čujete od njega. Trezor prazan, čak ne bi mogla da važi ni ona reklama – miševi jedu evre. Puklo, 30 - 40 milijardi dinara svakodnevno nedostaje da bi se uredno servisiralo. Šta radi u ovoj zemlji? Ništa ne radi. Njihov program jeste – što gore, to bolje; što gore za narod, to bolje za jednu malu grupu ljudi. I oni se tretiraju kao neki političari. Gde su vam rezultati? Gde je nešto dobro za narod? Nema. Gde vi prođete, sve je spaljeno.
Verovatno ćete pasti sa vlasti upravo onog dana kada se otvara renovirana zgrada Savezne skupštine. Ili ćete ponovo da je zapalite. Vi borci protiv kriminala? Da li ste rešili ko je zapalio narodnu skupštinu? Da li ste rešili problem ko je premlatio one ljude ispred RTS-a? Da li ste rešili problem ko je izdajnik u BIA?
Ko vodi ovu državu? "Otpor". Montgomeri ih je instalirao ovde. Pre nekoliko dana ste izabrali Čupića u onu agenciju. Američki ljudi vode državu. Vi drugi, koji ste izvorno demokrate, ne smete da pisnete od "otporaša". Imate supervizora.
Za ovih osam godina jedina dobra stvar koja se desila je to što je danas prvi put Gordana Čomić izašla za ovu govornicu da priča pa niko nije dobio kaznu, zato što je bila za ovom govornicom. Da je na onom tamo mestu, videli biste vi kako bi se prošlo. Da li ste vi ljudi svesni, meni ste izrekli opomenu zato što sam čitao član Ustava?! Gde to ima na kugli zemaljskoj? I vi pričate o parlamentarizmu, vi koji glasate iz Bodruma, vi koji hapsite po dvanaest-trinaest hiljada ljudi u jednom cugu! Još država ne može da isplati naknade štete.
Tu se nalaze i Ostojić i Vukčević, da ne ređam, sve provereni kadrovi, sa pet-šest godina radnog staža na ovim poslovima sa kojih dolaze, provereni kadrovi. Da li neko zna ko je vršilac dužnosti okružnog javnog tužioca u Beogradu? Niko nema pojma. Ona i ne dolazi tamo, ona ide u Ministarstvo pravde kod Homena. Ko je vršilac dužnosti Republičkog javnog tužioca? Čovek koji je uslovljen zbog jednog telefonskog razgovora sa jednom advokaticom.
Vi ste doveli Srbiju u v.d. stanje. Poslednji kandidat za Visoki savet sudstva, član G17 plus, muž joj je funkcioner G17 plus, tri-četiri godine a 40% ima ukinutih presuda. Kako ona da bude taj kalibar u čiju stručnost više niko nema potrebe da sumnja, jer ona ovim prvim izborom postaje turbo sudija? Niko ne sme da sumnja u njene kvalitete. Izborom oni postaju dva puta garantovani stručnjaci, kao što je dva puta potvrđen mandat nekim ljudima ovde u Narodnoj skupštini, zahvaljujući, gospodine Konstantinoviću, vama i onima koji nisu hteli da primene Ustav i zakon. O čemu onda mi pričamo?
Poštovani građani, moj savet je – čuvajte decu, čuvajte porodicu, a ako nešto preostane, izmirite neku obavezu prema državi. Ja nisam ni Zoran Živković, niti Boško Ristić da vam kažem – bacajte u bure. Ne, napravite svoje prioritete i pripremite se, jer samo je u vašim rukama zaštita Srbije. Ovi? To je kao onaj u tenku – rastura sve, gazi sve.
Zamislite šta se njima dešava: u jednoj opštini na istoku Srbije jedna mala grupa pučista kidnapuje odbornika DS-a i DS ne sme da štiti svog odbornika. Vidite koja je silina i jačina američkog ambasadora, engleskog ambasadora, onih koji se nalaze u BIA, onih koji se nalaze u Ministarstvu odbrane, onih koji se nalaze u Skupštini prikriveni nekom žutom bojicom, onih koji su kuriri između pravnog savetnika američkog ambasadora, zvanog Sam Nazaro i našeg pravosuđa. Da, to je ta presuda o kojoj ste pričali za Natu Mesarević. Doneli su nam je. Odakle? Iz američke ambasade.
Da li ta presuda sadrži utvrđenu istinu, utvrđene činjenice? To nikoga od njih ne interesuje. Njima je bitno da Đilas, Šaper i ovi drugi, Željko Mitrović, naprave medijsku kampanju i povika – Zemun, radikali, a o pitanjima – privreda, socijala, ekonomija, teritorija, pokrajine, centralizacija, decentralizacija, ne sme da se priča.
Ovo je do pre nekoliko dana bilo najznačajnije za pravosuđe – evo ih, desetak predstavnika vlasti, ni krivi, ni dužni. Živi stid ih pojede što ih kamera hvata. Zašto? Niko ništa njih ne pita. Pita se ovaj "i posle Tita - Tito". Tri sata dnevno provodi pred ogledalom da vidi da li medijski može da se uklopi. Takvi nas vode. Pričam vam danima, čuvajte se onih što se tri puta dnevno tuširaju. Juče su izglasali zakon baš ti što se tri puta dnevno tuširaju. Ne sme istina da se čuje u Srbiji.
Sudije i tužioci, imajte poverenja u svoju struku, u svoju profesiju, u svoju čast i ne dajte se. Ako vas kojim slučajem, a sumnjam da će uopšte taj konkurs biti sproveden, i odbace, tražite zaštitu svojih prava. Pogledajte ko su kandidati: ova žena iz Kragujevca - 46% ukinutih presuda, pa šta je ona radila? Šta je garancija njenog kvaliteta? To što joj je muž možda član G17 plus ili neke druge stranke. To je bruka i sramota. Devalvirate državu, vređate dostojanstvo ovog naroda. Ali, poboljšaće se vreme, budite sigurni.

Posle nekoliko meseci ponovo se vraćamo na temu pravosuđe i moram da vas podsetim da se upravo na onaj način vraćamo na ono kako smo to mi iz SRS krajem prošle godine najavili, šta će da se desi i kakav će koncept biti DS da temeljno sredi pravosuđe u Republici Srbiji. Moram radi javnosti samo da skrenem pažnju, u prvom delu ću da pričam o Visokom savetu sudstva i o kandidatima, a u drugom delu, na kraju rasprave, o Državnom veću tužilaca. Sada je tema Visoki savet sudstva.
Radi javnosti, mora da se zna da će Visoki savet imati 11 članova. Ima tri člana koja su „od Boga data“, to su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, mi ga nemamo i nećemo ga verovatno dugo imati, drugi član je ministar pravde, to je ona gospođa koja je mogla i bebu da ostavi samo da bi se prihvatila ministarske funkcije, i treći član je predsednik Odbora za pravosuđe, opravdano odsutni Boško Ristić.
O tim kandidatima ne glasamo, oni su po funkciji članovi Visokog saveta sudstva, ali su, takođe, i članovi i Državnog veća tužilaca.
Problem koji je izazvao gospodin Boško Ristić, činjenicom što je predsednik ovog odbora, može da se definiše kao „sukob interesa“, zato što je on advokat, narodni poslanik DS, u narodu poznat po tome šta god je napisao upropastio je državu, tvorac Povelje državne zajednice, Poslovnika i da ne ređam šta je sve napisao. Sve što je uradio, tu trava nije nikla, da znate.
Pošto je advokat, on je lično zainteresovan zato što ima i advokatsku kancelariju, ima zamenike koji i dan-danas rade. Ispalo je da, praktično, od Jagodine pa dole sve do Preševa i gore do Kladova niko nije mogao čak ni da kandiduje kandidata za Visoki savet sudstva i za Državno veće tužilaca, jer on se vodi kao univerzalni kandidat nekoliko apelacionih sudova. Nešto što je jednostavno od ''Boga dato'', demokratski standard veći nego Dragoljub Mićunović, u njega ne možete da sumnjate, ne smete da sumnjate, tako da niko nije mogao ni da se kandiduje niti da prođe, niti o bilo kom kandidatu da se razmišlja.
Kod Državnog veća tužilaca prošao je jedan profesor pravnog fakulteta, ali to je druga priča, to je drugi, ako mogu da kažem, izvor kandidata za ove visoke funkcije. Naravno, računam da će ove moje primedbe i ovi moji stavovi da utiču, pre svega na javnost, pošto na poslanike ne mogu da utiču, da se traži promena predsednika Odbora za pravosuđe, jer ovde imamo spoj nekoliko vrlo negativnih rezultata koji garantuju neuspeh operacije zvane – kadrovske promene u našem pravosuđu.
Znači, kada se kaže – Boško Ristić, znajte, pomor, ništa od toga neće biti dobro. On je već krenuo da preti po teritoriji apelacionog suda Niš.
Tresu se sudije i Okružnog i opštinskih sudova. On je takva persona, takva veličina, on ima skup tolikih funkcija na jednom vrlo malom prostoru, zaokruženom, da je to tako strašno i opasno, da to, otprilike, dođe kao kada đule udari i rasturi vrata, sve. On je toliko moćan, žalila se njegova svastika da joj smeta stambena zgrada, i znajte, može da se desi da se poruši jedna stambena zgrada u naselju "Maršal Tito" u Nišu. Jeste, jeste, nemojte da se čudite, ne znate vi Boška Ristića, ja ga znam, on je bio moj branilac. Vrlo dobro ga znam. Znači, to je taj prvi deo.
Sada idemo na onaj drugi deo gde se nalaze izborni članovi. Naravno, ova moja rasprava i ovo što ću da kažem malo će da odudara od onoga što je prošlo, da kažem nasiljem u Narodnoj skupštini, jer je većina izglasala onakav Zakon o Visokom savetu sudstva, ali imamo sada tu činjenicu da je predloženo osam kandidata i oni, takođe, kao Boško Ristić, postaju persone van svih propisa, van zakona, to su persone iznad atmosfere. Da shvatite o čemu se radi, znači, u njihovu stručnost, moralnost, kvalitet, čestitost, poštenje niko neće imati prava ni da posumnja kad ova većina izglasa i donese ovu odluku.
Tu se sada nalaze i ljudi sa skromni biografijama, skromno su biografije napisane, pa pošto je skromno napisana biografija, računam da je skromna biografija. Nalazi se jedan kandidat iz Kragujevca. Prema onome što je napisano, jedva može da se zaključi da ima 15 godina radnog staža u pravosuđu, ali zakon kaže da je dovoljno da je sudija. Za profesore i za advokate traži se 15 godina radnog staža u struci, ali ovde je potrebno da je, navodno, sudija. Onda se postavlja pitanje da li mi danas imamo sudije?
Moram da vam skrenem pažnju na neke kandidate koji su predloženi iz reda sudija, ako uzmemo sada koje funkcije obavljaju, na kom su nivou sudstva, prvi kandidat je šest godina u Vrhovnom sudu, drugi kandidat je šest godina u trgovinskom sudu, treći kandidat 15 godina na vrlo važnom mestu, za koga sam siguran da ispunjava uslove, četvrti kandidat je šest godina u sudu, ovom sada, peti kandidat je 12 godina u opštinskom sudu i ovaj poslednji je sedam godina u opštinskom sudu. Dat je uporedni prikaz njihovih rezultata rada i ažurnosti. Prema ovoj statistici, ne može da se uputi nijedna primedba. Ako je ova statistika tačna, verovatno se radi o ljudima koji znaju posao, ali poslednji kandidat ima vrlo nepovoljan procenat ukinutih presuda.
Sada ću to da pojednostavim radi publike. Verovatno je razlog što nisu poštovana procesna načela.
Onda se postavlja pitanje: da li takav kandidat može da ocenjuje druge kada se bude odlučivalo o novom izboru sudija, gde će oni postati stalni, trajni, nepromenjivi itd? To je ta velika zamerka.
Što se tiče ovih profesora koji su predloženi, pošto je otpao ovaj najgori kandidat, dobro je što je otpao, vaš je iz DS, bio je i ministar pravde u Panićevoj vladi, da vas podsetim, veliki srbomrzac, Momčilo Grubač, to da znate, to je kvalifikacija i SPS, nije samo SRS, da vas samo podsetim, da ne zaboravljate ono što ste nekada radili i što ste pričali.
Što se tiče kandidata iz Advokatske komore, prosto sam zaprepašćen da Advokatska komora nije podigla glas zbog takvog brutalnog kršenja ljudskih prava Vojislava Šešelja u Hagu, a znam da su advokati samoinicijativno tražili da se oglasi i Advokatska komora Beograda i Advokatska komora Srbije. Ovde ste predložili predsednika Advokatske komore Beograda. Na ovaj način je gospodin Nedić sam sebe diskvalifikovao, što se tiče SRS.
Naravno, mi nećemo učestvovati u ovome, ali koristim priliku da upozorim, ova dva profesora koji su kandidati, ako jedan od njih prođe, i ove druge, vrlo brzo imate da napustite Visoki savet sudstva, kada budete videli šta od vas zahteva DS, a ona je sada osnažena, ojačana, jer je upravo malopre izglasala za nju najvažniji zakon, za 20 godina kako postoji, a to je Zakon o zabrani diskriminacije.

Gospođo Đukić-Dejanović, vi kada kršite Poslovnik, vi to radite tako majstorski da ne kršite samo odredbu jednog člana, nego čitavog niza članova. Sada koristim priliku da se pozovem na član 103. stav 1. i da vam samo skrenem pažnju u čemu se to ogleda.
Vi ste dali reč gospođi Nadi Kolundžiji, koja je dezavuisala pre svega javnost. Molim vas, amandman gospodina Srete Perića se odnosi na član 3. stav 3, i u onome što je predložila Vlada, zabranjuje se vršenje prava utvrđenih ovih zakonom.
Prava utvrđeno ovim zakonom je pravo oštećenog lica, diskriminisanog da traži zaštitu, a ne radi se o pravu, kako ga ona tumači, zabrane diskriminacije. Pravo je jednakost i ravnopravnosti. Pre nekoliko dana sam vam dokazao da ona nije ni čitala zakon, niti amandmane.
Mnogo je bolja formulacija ''nije dozvoljeno'', jer ako ide formulacija ''zabranjeno'', onda mora da ide i sankcija. Vi u odredbama o kaznama u ovom zakonu nemate nijednu sankciju za povredu člana 3. stav 3.
Šta vredi, to je Demokratska stranka, „žutica“, „kupus gleda, meso vadi“, jedno priča, drugo radi. To je Demokratska stranka. Dragi građani, ne remetim vaše pravo da učestvujete na izborima i da glasate, ali snosite i vi odgovornost kada zaokružite ovo žuto. Kada zaokružite ovo žuto, dobijate ovakve zakone.

Ako nekada, kada smo mogli 15 minuta da obrazlažemo amandmane, nismo mogli predstavnika Vlade da ubedimo, onda sa dva minuta imamo 7,5 puta manje šanse da ono što je svima jasno učinimo jasnim i da uđe u glavu ovima iz Vlade.
Međutim, ovim amandmanom na član 4. pokušali smo da skrenemo pažnju na pitanje političke jednakosti i ravnopravnosti, jer jedno bez drugog ne može. Džabe mi trošimo vreme, pošto predsednik gradskog odbora DS 2000. godine, pošto je završeno uspešno paljenje Narodne skupštine, naprasno je postao sudija Ustavnog suda i ko zna šta.
Mora javnost da zna. Imamo ovde jednu poslaničku grupu koja nekritički, po svaku cenu srlja i u evroatlantske integracije i tamo jeste uslov da se gologuzo uđe. Naravno da sad postoji samo jedna podela u Republici Srbiji, taj proevropski blok – gologuzi blok, i onaj deo koji je normalna Srbija, koja se bori za normalan život dostojan čoveka.
Apelujem na građane da, ukoliko imaju prilike da sretnu porodice poslanika DS, da oni, majke, žene, ćerke, izvrše uticaj na ove poslanike koje je Boris Tadić obavezao da glasaju za ovakav gologuzi zakon.
Ovde su pali svi mogući argumenti. Ovde jedino žene mogu da spasu Srbiju, majke, ćerke ovih poslanika i svi drugi građani, da ih zamole da ne glasaju za ovaj zakon koji uništava Srbiju, zbog toga što jedna mala grupa po svaku cenu želi da ide u EU. Ako žele da idu gologuzi, zašto mora cela Srbija da bude gologuza. To je problem. Gologuzonje su na vlasti.

Gospođo Đukić-Dejanović, pozivam se na član 104. Poslovnika Narodne skupštine, vi vređate moje dostojanstvo činjenicom da ste se upustili da komentarišete ono što sam rekao. Ako ste hteli da komentarišete, da imate drugačiji stav, mogli ste da prepustite predsedavanje nekom drugom, pa da izađete ovde, da mi suočimo stavove.
Moram radi vas, da biste vi shvatili dubinu tog posrtaja koji ste malopre uradili, da vam skrenem pažnju na jednu stvar. Umesto danas da se priča da li su penzije 70% od plate, šta je sa KiM, šta je sa Vojvodinom, šta je sa ekonomskom situacijom, šta je sa socijalnim položajem naših građana, naš predsednik Srbije beži, ne sme da ide na KiM, ovde se ubacuju zakoni koji su ispod svakog dostojanstva, kao da bez ovog zakona nema evropske integracije.
Naravno, traže ovakav zakon, ne žele bogate Srbe. Opljačkana Srbija, prodata preduzeća, vi kažete da nema para od privatizacije, gde su vaše pare od privatizacije? Životne teme vi ne želite ovde, nego ste dezavuisali Narodnu skupštinu. Ovde nam drži predavanje neko ko nam je pokrao mandate, zakleo se u crkvi na vernost, bogu, založio čast svoje porodice itd.
Ne dozvoljavam da vređate moje dostojanstvo. Ako imate suprotno mišljenje izvolite ovde, a sa tog mesta ne možete da komentarišete moje mišljenje.

Otkada je DS na vlasti u Srbiji možete da budete homoseksualac, možete slobodno da koristite drogu, ali je zabranjeno pušenje. Ono najviše ugrožava zdravlje u Srbiji i nikoga ne treba da iznenadi ovo što punom parom, otvorenom dušom DS želi evroatlantske integracije i pošto želi takve integracije, naravno, ovo je uslov. Ali, šta da radimo ako većina građana Republike Srbije ne želi pod ovakvim uslovima da ulazi u evroatlantske integracije?
Naravno, okrenuo sam diskusiju povodom ovog mog amandmana, jer nemam s kim da pričam, iz prostog razloga što ovaj član 5. Predloga zakona je u suprotnosti sa članom 21. stav 3. Ustava RS i moram da vam kažem da u članu 2. Predloga zakon, u stavu 1, gde se kaže šta je diskriminacija i diskriminatorno ponašanje, izbacili ste sve druge oblike, svrstali ste samo oblik po osnovu nekog ličnog svojstva.
Tu ste pokazali svoju nameru. Vas ne interesuju invalidi, žene, Romi, drugi ljudi. Vas interesuje samo ona marginalna grupa koja zveči, dreči, galami, ponaša se po sistemu – ubice dečijeg lica.
To vam je ona situacija – kupus gleda, meso vadi. Ko može da veruje DS? Kada su oni pravi? Oni glasaju iz Bodruma, Soluna, hapse, uvode privremene mere. Ne interesuje ih KiM, Vojvodina. Šta njih interesuje? Što gore, to bolje. Da rasture Srbiju.
Naravno da neću da glasam za ovaj zakon.

Gospodine ministre, povodom ovog predloga zakona garantujem vam monografiju u kojoj će da se izvrši analiza svih ovih članova, posle koje ćete verovatno morati da izbegavate naučne skupove i sve skupove pravnika i onih koji se bave zaštitom ljudskih prava.
Vidite kolika je moć zloupotrebe ovlašćenja, pozicije kada je neko na vlasti. Sad ne ulazim u to što ih neko stiska iz inostranstva. Pitanje je da li ih neko stiska ili oni sami hrle ovome. Međutim, u rečima – jednakost, ravnopravnost – nalazi se i zabrana diskriminacije.
U članu 8. oni kažu – povreda načela jednakosti, prava i obaveza, nešto što teško ko može da shvati šta je pisac hteo da kaže. Moram da vam skrenem pažnju da je član 21. stav 3. propisao opštu zabranu diskriminacije, a vi ste u članu 2. stav 1. suzili zabranu diskriminacije i sveli je samo po jednom osnovu, lična svojstva, bez obzira kako izgledaju lična svojstva.
Član 21. govori – po bilo kom osnovu. Tu pada u vodu ono što je gospođa Judita pričala i oni drugi što su pričali o nekom krovnom zakonu.
Još jedna stvar, vrlo važna, s obzirom da se u ovom i u prethodnim članovima priča nešto što su oblici diskriminacije, pošto je diskriminacija kažnjiva, drugim propisima su regulisane radnje sa gledišta elemenata bića kažnjivog dela, ako je u pitanju krivično delo, ako je u pitanju prekršaj ili bilo šta drugo. Jednostavno, ovde se radi o nečemu da se ovim maše, da bi se izbegla priča o temama – ekonomska situacija, socijalni položaj...

Mislim da je ovaj zakon pisao čovek koji nema pojma šta su ljudska prava. Gospodine ministre, preporučio bih vam nekoliko knjiga, u mom izboru na prvom mestu je knjiga prof. Dragana Stojanovića – sudije Ustavnog suda, koji je doktorirao koristeći pre svega primere iz nemačke teorije i prakse o ljudskim pravima, o individualnim pravima, o tome koja su apsolutna, koja nisu apsolutna, i da vas više ne zamaram time.
Moram da skrenem pažnju javnosti mi, pored Zaštitnika građana koji se stara o ljudskim pravima, moram da vam kažem da je i diskriminacija pre svega radnja kojom se krše neka garantovana ljudska prava, tako da to pripada Zaštitniku građana u okviru njegove nadležnosti.
Osim njega, tu postoje i pravosudni organi, upravni organi, postoji Ustavni sud i kategorija ustavne žalbe, čak do Evropskog suda za ljudska prava, gde postoji mogućnost da se predstavkom pokrene postupak radi zaštite ljudskih prava pojedinca.
Naravno, ovde ste izabrali pogrešan koncept iz prostog razloga što ste, a ne znam šta vas je nagonilo na to, diskriminaciju pokušali da definišete zakonom, a znate i sami da su moje slobode i moja prava ograničena i omeđena vašim slobodama i vašim pravom.
Posle ovog zakona ćete imati konflikt sloboda i konflikt prava pojedinaca koji računaju na ono što im Ustav garantuje, što im Ustav jamči. Tu će nastati veliki problem. Ovo u praksi neće ličiti ni na šta, to moram da vam skrenem pažnju, jer ovaj zakon će biti neprimenljiv.
(Predsedavajući: Hvala.)
Još jedna rečenica, gospodine Novakoviću, biće interesantna za vas. U pravu postoje samo jedna kategorija kada je tuženi dužan da dokazuje, to je u slučaju klevete.
Ovde ste promenili i načela dokaznog postupka i sve ste nakaradno postavili zato što vam je neko rekao da ova marginalna grupa, čija prava vi potencirate, treba da nas uvede u Evropu. Teško nama i teško Evropi.

Gospođo Čomić, moram da vam skrenem pažnju i na član 27, i na član 143, i moram da vas upozorim da postoji odluka Ustavnog suda koja se tiče ovog pitanja koje ste vi ovako protumačili. Pre svega, počeću od odluke Ustavnog suda. Pisao sam 2001. godine, kad ste pisali onaj poslovnik, tražio sam ocenu ustavnosti, poništio sam vam 7 odredbi Poslovnika, a za 14, čini mi se, odredbi se Ustavni sud nije izjasnio, ali je dao pozitivno mišljenje.
Jedna od tih odredbi je i ona odredba koja je onemogućavala poslanike da podnose amandmane na svaki član predloga zakona. Tada je Ustavni sud zaključio da je neprikosnoveno pravo svakog poslanika da na svaki član predloga zakona može da podnese amandman. Neprikosnoveno pravo poslanika jeste i da obrazloži svoj amandman.
To što ste vi Poslovnikom u članu 143. napravili svojevrsni pravni masakr, pa ste odredili nešto kao subjektivni rok za poslanika dva minuta da obrazlaže amandman, i objektivni rok za celu Skupštinu od 10 sati, to je jedna pravna glupost nezabeležena u parlamentarizmu.
Da biste se izvukli iz ove situacije, savetujem vam da svakom poslaniku koji je podneo amandman omogućite da do dva minuta obrazloži svoj amandman. Sve drugo ukoliko budete uradili činite tešku povredu Poslovnika, Ustava i svega normalnog, a da ne pričam o tome koliko je to u suprotnosti sa duhom parlamentarizma i osećajem za toleranciju.
Naravno, reklamirajući ovu povredu Poslovnika, apelujem da popravite svoje ponašanje.

Gospođo Đukić-Dejanović, morali ste da upozorite prethodnog govornika da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Prethodnik nije ušao u sadržinu onoga što se predlaže ovim amandmanom, a ono što ste mogli da primetite, moj prethodnik nije čak ni pročitao obrazloženje podnosioca amandmana, već je iskoristila priliku da zloupotrebi Poslovnik kako bi napala SRS zbog toga što postoje amandmani na odgovarajuće odredbe ovog predloženog zakona.
Da je dotična gospođa pročitala obrazloženje, videla bi da su svi ovi amandmani u funkciji da se osnaži član 21. Ustava Republike Srbije i time što je neinformisana i želi da demonstrira diskriminaciju prema SRS, odnosno mržnju prema SRS zato što mora da sedi ovde i da sluša ove amandmane, ona je izokrenula ovu stvar. Molim vas da joj umnožite član 21. Ustava Republike Srbije i da date gospođi Nadi Kolundžiji da nauči napamet, kako ne bi pravila greške.