Potpuno sam iznenađen, gospođo Đukić-Dejanović, kako to da nisu prihvatili ovo. O čemu se radi?
Dragi gledaoci, morate da budete svesni činjenice da se ovim zakonom reguliše nešto što je najbolje regulisano Ustavom Republike Srbije. Ustav Republike Srbije garantuje političku jednakost i u okviru toga ravnopravnost svakog fizičkog lica, svakog građanina, svakog državljanina, svakog stranca koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije. A onda ova mala grupa ljudi iz Vlade Republike Srbije se dosetila da kaže da će posebnim zakonom da se reši nešto što je opšta zabrana diskriminacije i to rade na način kako devalviraju Ustav Republike Srbije. Zamolio bih vas, poslanici, da uzmete Ustav Republike Srbije, da pogledate član 21. stav 3, kao mogućnost pravljenja razlike među fizičkim licima javlja se pripadnost, poreklo, uverenje, stanje i na kraju invaliditet.
U ovom članu na koji sam podneo ovaj amandman oni, kao oblik diskriminacije, mogući, hipotetički, pojavljuje se i seksualna orijentacija. To u prevodu znači sklonost ili da budem još precizniji, nastranost.
Ovo nema nikakvih dodirnih tačaka sa Ustavom Republike Srbije, a ovaj gospodin bi morao da zna da ono što se zove korpus ljudskih prava, ukoliko se reguliše posebnim zakonom, onda može samo da se reguliše način ostvarivanja nekog prava, konkretno, u ovoj oblasti to je način ostvarivanja prava na jednakost i prava na ravnopravnost.
Ali, oni su zapljusnuti idejom o beloj šengen vizi, samo da vas podsetim, od bele šengen vize nema ništa, jedanput su nam rekli – donesite zakon o readmisiji, drugi put – potpišite onaj sporazum, a treći put – donesite nove pasoše.

Gospođo Đukić-Dejanović, je l' vidite da znam kako da se ophodim i da isteram zeca iz šume? Molim vas, videli ste, napokon je Vlada progovorila. Neću da objašnjavam ove stvari koje ne moraju da se objasne. Predlažem da Narodna skupština donese odluku, zaključak, rezoluciju, deklaraciju i ako treba zakon da gospodina Čiplića predložimo da bude pravni savetnik Baraka Obame, Sarkozija, Angele Merkel i ovih drugih, i da njima ugurate ovakav predlog zakona kakav gurate kod nas.
Znate li kako ćete da prođete? Na vratima ima da vam kažu – nemojte, molim vas, da ulazite ovde sa takvim jednim predlogom.
Samo javnost da podsetim, državni organi koji zaslužuju ili imaju ovlašćenja, ili imaju prava i obaveze i snabdeveni su atributima samostalnosti i nezavisnosti, svi su propisani Ustavom Republike Srbije.
Poverenik za ravnopravnost ne postoji kao kategorija u Ustavu Republike Srbije, ali nešto slično što treba da vodi računa o zabrani diskriminacije u smislu zaštite ljudskih prava jeste Zaštitnik građana.
Oni izvlače ovo iz Zaštitnika građana, definišu poseban neki državni organ samo zbog toga što u okviru jedne nastrane grupe postoje dve kategorije ljudi: jedni koji smatraju da njihova prava nisu ugrožena, niti njihova privatnost, i jedni koji žele javno da se time ponose i da se hvale, i da svoju nastranost definišu kao normalan obrazac ponašanja u Republici Srbiji.
Ako mi ne verujete, obratite malo pažnju na reklame koje se emituju na našim televizijama.

Gospodine Novakoviću, otkada je zavladala ova osmogodišnja "žutica", sve je naopačke u ovoj zemlji. Nisam pričao o pustim željama bivših "otporaša" koji stoje ispred i iza ovakvog predloga zakona. O tome će sud javnosti da bude vrlo jasan.
Naravno, potrudiću se da napravim specijalnu ploču na kojoj će da se ispušu sva imena poslanika koji su glasali za ovakav predlog zakona, da to ostane zabeleženo u istoriji i, naravno, potrudiću se da njihove porodice, decu obavestim šta su im roditelji uradili u Narodnoj skupštini.
Građani Republike Srbije moraju da znaju da je ovo najobičnija podvala. Tražio sam da se u članu 3. izbriše stav 2, iz jednog prostog razloga što stav 2. devalvira ono što je osnovno načelo kada je u pitanju stranac u Srbiji i osnovno načelo u pogledu uživanja ljudskih prava koja se garantuju strancu u Republici Srbiji. Stičem utisak da je i njima potreban ovaj zakon, da bi svojevrsnu perverziju mogli ovde nekažnjeno da sprovode, jer ovako postoji neko javno mnjenje koje to ne prihvata.
Sada bih gledaocima skrenuo pažnju, vidite, ova "žuta" vlast, koja je došla 5. oktobra na plamenu, sutra obeležava 10 godina od NATO bombardovanja, ali javnost je već upoznata odavno, još 1999. i 2000. godine, da su upravo pojedini predstavnici ove koalicije tražili nastavak bombardovanja još sedam dana da bi se Srbi opametili. Vidite da oni u svakom trenutku mogu sve: mogu da skinu optužnice, da ponište pravnosnažne krivične presude protiv NATO zlikovaca, mogu da onako skinutih gaća krenu prema Evropi i mogu istovremeno da obeležavaju NATO bombardovanje...
(Predsedavajući: Vreme.)
Gospodine Novakoviću, makar četiri sekunde. Nije valjda da su one odlučujuće za što brži ulazak u EU.

Na početku ću da navedem član 27, alineja druga, ali pošto to može da deluje malo komplikovano da javnost ne zna o čemu se radi, pozvaću se i na član 138. Poslovnika, o čemu se u stvari radi? Radi se o tome što je predsednik Narodne skupštine, predsedavajući morao ovaj predlog zakona da vrati Vladi i da upozori Vladu da mora da tekst ovog predloga zakona upodobi u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Konkretno, da obrazloženje za pojedina rešenja koja se predlažu da se da to obrazloženje, da to obrazloženje bude potpuno, da to obrazloženje bude normalno i da obrazloženje bude tog kvaliteta da isključuje mogućnost bilo kakvog krivičnog gonjenja.
O čemu se radi? Uskoro ćete imati prilike da slušate obrazlaganje amandmana na član 14. predloga ovog zakona. Tekst člana 14. predloga zakona je kriminal. Zašto kriminal? Ubacuje se nov stav…
(Isključen mikrofon.)

Na početku, gospođo Čomić, da bi me bolje shvatili, da ne bi napravili ponovo neku grešku, ovo što imam nameru da kažem da je povreda Poslovnika to niste uradili pre tri sekunde ili pre dva minuta, nego ste uradili pre nego što je ovaj govornik izašao za govornicu.
Radi se o povredi iz člana 104. Poslovnika Narodne skupštine, gde vi jednostavno od jutros, prepuni mržnje, besa ili nekog drugog emotivnog stanja sa kojim ste došli na sednicu Narodne skupštine, tretirate dostojanstvo Narodne skupštine samo u okviru dva minuta.
U dva minuta i jednoj sekundi, po vama, narušeno je sve, raspalo se sve i sve treba eliminisati iz Narodne skupštine, bez obzira koji je poslanik, bez obzira šta poslanik priča sa govornice.
Molim vas, skrećem vam pažnju, uzdržite se kada tumačite dostojanstvo Narodne skupštine i omogućite narodnim poslanicima da javno kritikuju nešto što u krajnjem slučaju može biti i kriminal, jer u protivnom, mislim za nekoliko dana da vam donesem lutke Miškovića, Beka, Đilasa i ostalih, pa njima izričite opomene, a ne narodnim poslanicima.

Svi amandmani na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji imaju za cilj da se uspostavi neki elementarni red u pogledu postupka utvrđivanja tog javnog interesa.
Međutim, ono što je mnogo važnije i što su svi podnosioci amandmana, osim ovog jednog amandmana koji je bio lukrativne prirode sa industrijskim selima i zonama, imaju za cilj da sačuvaju neprikosnoveno ljudsko pravo, pravo na svojinu, pravo da građanin raspolaže svojom imovinom, da ga niko ne ometa, a ako mu neko ulazi u pravo svojine da to bude maksimalno pod kontrolom, uz poštovanje ljudskih prava, jer sve ovo što radimo jeste borba za poštovanje ljudskih prava.
Međutim, kada inostrani faktor formira vladu, a domaći bogataši pomognu formiranje takve vlade, po sistemu što manjih feuda radi dolaska do broja od 126, onda imamo ovakva rešenja kao što su u članu 7, a naročito u članu 14. Predloga zakona, o kome će verovatno Aligrudić i Palalić više da pričaju, jer je to najbolji amandman povodom ovog predloga zakona. Ubedljivo najbolji amandman. On ima za cilj, pre svega, da spreči zloupotrebu, a kakvu su to zloupotrebu osmisli ovi iz Vlade?
Zbog građana i javnosti ću to na jednom vrlo jednostavnom primeru da objasnim. Na Novom Beogradu postoji Kvantaška pijaca. Tu postoji 16 hektara neke nepokretnosti, koja je u vlasništvu preduzeća "Jedinstvo" iz Apatina, tumačite - Mišković. Do toga se došlo tako što je nekada vršena eksproprijacija. U postojećem Zakonu o eksproprijaciji postoji jasna odredba koja je oročila eksproprijaciju, pa ukoliko se u nekom roku to zemljište koje je eksproprisano ne privede nameni, zbog čega uostalom i postoji eksproprijacija, onda se ide na deeksproprijaciju.
Ako stavite ovako kratke rokove, onda praktično sputavate deeksproprijaciju. Samo da vas podsetim, ušli ste u nešto što je pravo svojine koje je neprikosnoveno pravo, i da vas podsetim da tu ne važe rokovi zastarelosti, kao što nema roka zastarelosti za život, tako nema ni roka zastarelosti za imovinu.
Ako budete izglasali ovo ovako pozivam sve advokate, advokatske komore i sve one koji vode postupak protiv banke "Inteza", Miškovića i ostalih oligarha u ovoj zemlji, da nam se obrate, da nam dostave dokumentaciju, da javnost shvati ovu podmuklu operaciju DS-a.
Slično je i sa Direkcijom za izgradnju grada Beograda, koja je još pre 20 i nešto godina eksproprisala neko zemljište, pa ga nije privela nameni.
Sada se vraćam na ono juče o čemu smo pričali, zbog čega smo dobili grdnju, opomene i izbacivanje odavde, ko to utvrđuje javni interes? Kako utvrđuje javni interes? Šta je javni interes? Sve možete da privatizujete. Kod vas je moguća situacija da se javno preduzeće privatizuje, upravo zbog javnog interesa onoga što će za koji dan njegova lutka da bude ovde. Njegov skriveni interes koji vi ne prikazujete, a zna se ko ga je finansirao, kako je finansirao i on se tri puta dnevno tušira.
Zato mi pričamo. Zato. Advokati, svi što imate dokumentacije prosledite poslaničkoj grupi SRS. Dajte da završimo, da idemo sa čistim rukavicama, da raščistimo te račune, da vidimo ko iza koga stoji. Zašto država ne vodi računa o državnoj politici, nego preduzima mere da pomogne jednom čoveku? Ne može. Ne može njegov lični interes da bude javni interes. Ne može. Zabranjeno. To je u Ustavu zabranjeno. Zbog jednog čoveka menjate zakon. Pre 25 godina menjao se Zakon o radnim odnosima zbog Dragana Nikolića, direktora "1. maj" Pirot, jer nije imao fakultet, pa je data alternativa sa školskom spremom. To je jedan zapamćeni presedan u pravnoj istoriji.
Kada ste vi došli svaki zakon je presedan. Privatna prćija je nečiji lični interes. Neko ko vas vodi u Brisel da bi Oli Ren, Oli pogača napravili vladu, i kada podržite sve ove amandmane, naravno vi nećete, i kada bi se svi amandmani usvojili, Zakon o eksproprijaciji je unakažen. Zašto? Zato što je Osma sednica završena.

Za razliku od onih koji svoj koncept brane ćutanjem, mi iz SRS na vreme upozoravamo – da, ovo je centralni član kompletnog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Ovaj zakon će omogućiti, da ovi koji su na vlasti – sve proglase javnim interesom. Kada oni to proglase javnim interesom, više ne postoji mogućnost bilo kakve zaštite. Ovde se vrlo skromno pominje urbanističko-tehnička i planska dokumentacija, koja u svakom pogledu predstavlja osnovu za početak razmišljanja o eksproprijaciji. Samo da podsetim i poslanike i javnost sledeće.
U ovom konceptu njihovih izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji nema mesta primeni odredaba 82, 83, 84 ili 89, ne znam koji je to član Zakona o planiranju i izgradnji, gde je predviđeno – vraćanje gradskog građevinskog zemljišta ranijim vlasnicima, nema, oni o tome ne razmišljaju. Ovde je drp sistem.
Predlagači ovog zakona su samo ekspozitura, način, sredstvo, produžena palica – čija, onih čije ćete lutke da gledate mesecima ovde, koje ću da postavim? Ovi koji su uzeli i ne znaju koliko imaju i sve im je malo, malo, malo – ima još nečega u Srbiji što nije u njihovim rukama.
Pri razmatranju ovoga trebate da imate u vidu, da ako je raniji vlasnik kojim slučajem umro četiri i po godine posle donošenja rešenja, pa se pojavio naslednik, a da bi dobio rešenje da je naslednik mora da prođe još dve godine – nema prava kada se javi kao naslednik. Kada nasledi, šta nasleđuje – nasleđuje, u stvari, „status ranijeg vlasnika“, jer je već oteto eksproprijacijom? U slučaju vraćanja ne postavlja se pitanje neosnovanog obogaćenja, nego zakonitosti eksproprijacije, a javnim interesom možete sve da proglasite.
Na ovo treba da se doda i činjenica da postoji mešanje da jednostavno u mešovitoj svojini može da bude neko zavisno preduzeće, koje je osnovalo javno preduzeće i da oligarh pričeka, pritaji se jedno dve, tri godine ili druga varijanta, privatizacija, pa možemo uzeti i kod ovih preduzeća koja se vode kao javna, a koja se bave delatnošću – eksploatacijom mineralnih sirovina, rudnici itd. Zato se vraćamo na ono – vi dajete samo zagradu, vi dajete okvir, dajete ljušturu da je to legalno – nije to legalno, ne može biti legalno.
Razlika postoji između opšteg i javnog interesa. Kod javnog interesa se pre svega insistira na državi, državnoj nadležnosti, državnom poslu, a kod opšteg interesa potencira se delatnost i poslovi koji su nezamislivi, koji su nezamenljivi, koji su neophodni za život i rad građana na određenom području. To je ogromna razlika.
Vi na ovaj način vršite konfiskaciju, pa onda to što ste konfiskovali dodatno privatizujete. Zašto je nepokretnost interesantna u Srbiji – zbog budućih promena oko hipotekarnih zapisa i trgovine. Niste to vi osmislili. To su ovi što su pomalo žuti, ne baš mnogo žuti, već po malo žuti, a samo razmišljaju o tome kako da stiču bogatstvo, bogatstvo, bogatstvo.
Znate i sami kako pada vrednost naših preduzeća. Šta reče pre neki dan ovaj počasni konzul od Nikaragve? Kaže – pa da do 2000. godine nisu bila prodata preduzeća, ali ništa nisu vredela, ništa nisu radila, pa su onda morali da upadaju krizni štabovi, pa da ide Vlahovićeva privatizacija…

Gospođo Čomić, sad vas obaveštavam, s obzirom na ovo vreme kao u onoj seriji "Alo, alo", to ću jednom da kažem, jer imam malo vremena. Odbor za finansije je razmatrao i amandmane na ovaj predlog zakona i prilikom razmatranja bili su prisutni predstavnici predlagača. Prvo su od strane svih članova Odbora zamoljeni predstavnici predlagača da kažu koje amandmane prihvataju i tada im je skrenuta pažnja da to urade pri čistoj svesti i zdravom razumu, kako se ne bi naknadno zakazivala neka nova sednica Odbora za finansije.
Takođe je i predstavnik parlamentarne većine u Odboru za finansije najljubaznije zamoljen da se izjasni šta će parlamentarna većina da prihvati od predloženih amandmana. Na pretprošloj sednici Odbora za finansije, kada smo na vaš zahtev bili u sličnoj situaciji, naknadno smo sazvali sednicu i tada je i Odbor za finansije većinom glasova prihvatio amandmane poslanika koje je Vlada u međuvremenu prihvatila i tada smo doneli zaključak da to više nećemo da radimo, već tražimo od Vlade punu odgovornost da pri zdravom razumu daje svoju definitivnu ocenu o svakom amandmanu.
Te to što nas molite da ponovo sednemo da bismo raspravljali, mi to nismo u mogućnosti da uradimo, jer nas obavezuje zaključak Odbora. Ne ljutim se na vas, nego koristim priliku da vas obavestim o tome šta se desilo, kako se desilo i kako ćemo ubuduće da radimo. Ozbiljno.
Sada bih nešto malo o ovim amandmanima, naravno u okviru onog vremena koje ima poslanička grupa SRS. Nadam se da nećete da mi zamerite što sam se javio. Povodom ova dva člana 18. i 19, u razlozima zbog kojih se odbijaju ti amandmani Vlada je navela da se amandmanima predlaže povećanje roka sa 20, kako je u osnovnom tekstu zakona, odnosno 30 kako je Vlada predložila, na 40 kako se sa ova dva amandmana predlaže, rok da u ponovnom postupku prvostepeni poreski organ postupi po primedbama drugostepenog poreskog organa.
Kada je Vlada odbila ta dva amandmana rekla je - mi vršimo promene u članovima 147. i 152. Zakona, da bismo usaglasili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Što se tiče člana 18, tu su promenjena dva stava. U prvom od tih stavova rok je skraćen, u drugom je rok povećan sa 20 na 30 dana. Međutim, gospođo Dragutinović, nije ovo vaša greška, da se razumemo, ovde postoji mentalna greška iz 2002. godine, kada je donet prvi put proevropski, najbolji na kugli zemaljskoj, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Promoter tog zakona je bio onaj "Hajdi", "hajmo, hajte", onaj što je došao i nije imala kuca za šta da ga ujede, sada ima 11,5 miliona osnivačkog kapitala u Meridijan banci.
Kod njega je sve euforično, da je tu gospođa Đukić-Dejanović mislim da bi ona morala malo nešto da pogleda, jer s vremena na vreme tu se javljaju neke manično-depresivne psihoze, sa kojima ne bismo morali da ratujemo na ovaj način politički.
Šta želim da vam kažem? Gospođo Dragutinović, kada se vratite u Ministarstvo nađite nekog od onih starijih ljudi koji rade u Ministarstvu, ako to nije sve oterano, i zamolite ih da ovo što je u članu 147, gde se povećava rok sa 20 na 30 dana, da se taj stav izbaci, jer član 147. u jednom stavu i član 152. u nekom drugom stavu regulišu istu materiju, roku u kome treba da se donese u ponovnom postupku pred prvostepenim organom novo rešenje o porezu, postupajući po primedbama drugostepenog poreskog organa, koje je svojim rešenjem poništilo prvostepeno rešenje, vratilo na ponovni postupak prvostepenom organu i dalo primedbe, odnosno ukazalo šta sve treba da se otkloni u ponovnom postupku.
Taj rok može da bude samo u jednom članu, ne može da bude u dva člana. Zašto se ovde javlja u dva člana? Javlja se zbog toga što se zakoni sada pišu kao literarni sastav. Bukvalno rečeno kao literarni sastav.
Sreća naša dok je bio Balinovac, on je koristio još arhaičnu terminologiju između 1929-1939. godine, stoga, osim itd.
Zakoni moraju da budu vrlo precizni, jer i u Pržogrncima neko treba da protumači šta je autor hteo da napiše i zbog teksta kako to piše autor ispada da je cela Skupština arhaična. Nije ona arhaična, ona je vrlo moderna, što bi rekao onaj Pravdić iz DSS - proaktivna. Stremimo ka tim integracijama.
Što se tiče roka, gospodin Stevanović, koji je radio amandmane na ovaj predlog zakona, predložio je da taj rok u kome će prvostepeni organ ponovo da odlučuje po primedbama drugostepenog, da se sa 20 dana poveća na 40 dana. Zašto?
Zato što je moguće, pre svega, zagušenje velikim brojem predmeta i zbog činjenice da je moguće da se po primedbama drugostepenog organa mora sprovesti svojevrsna istraga i utvrđivanje nekih novih činjenica koje u prvom postupku nisu bile prisutne, pa da li je tu u pitanju onaj papirološki deo ili ponovni pregled poslovnih knjiga poreskog obveznika, u krajnjem slučaju nije bitno, ali je bitno da postoji opravdan razloga da se taj rok poveća.
Da li je moguće da se u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji povećavaju, produžavaju, skraćuju i na drugi način drugačije definišu rokovi za pojedine procesne radnje u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku? Moguće je. Zašto? Zato što je to specijalan zakon, poseban zakon i u njemu postoji neka specifičnost koja odudara i koja je opravdani razlog da se drugačije odrede rokovi. Znači, po principu nužda menja zakon, nužda menja pravila.
Gospodin Buha je pokušao da vam napravi jednu paralelu, da kaže koliko ima privrednih subjekata. Međutim, gospođo Dragutinović, danas imamo po nekim podacima, uputili smo vam pismo da nas obavestite o tome, Odbor za finansije vam je uputio pismo na inicijativu poslaničke grupe DSS, o tome pričam, tvrdi se da je 60.000 privrednih subjekata blokirano.
Zamolili smo vas da nam dostavite podatke i evo, ako vas nisu obavestili ovi vaši, računamo da do kraja sledeće nedelje dobijemo te podatke, da vidimo šta je uzrok te blokade, da li je ta blokada 50.000, 100.000, dva miliona, dvesta miliona, zbog čega su računi preduzeća blokirani? U kome delu se to odnosi na neizmirene poreze, u kome delu se to odnosi na neke druge stvari?
Naravno, ovo nam je potrebno da bi mogli normalno da funkcionišemo i da sagledavamo kakvo je stanje, pre svega, u javnim finansijama. Naravno, iskoristiću vreme, pošto novi proevropski poslovnik nam omogućava da u okviru amandmana vodimo načelnu raspravu o svim amandmanima.

Vidite kako sam znao šta treba da kažem, samo tri sekunde sam potrošio.
Skrenu bih vam pažnju na jednu vrlo važnu stvar na koju vam nisu do sada neki ukazivali, čudi me da neke poslaničke grupe nisu podnosile amandmane, a mi ne smatramo da imamo obavezu da samo mi podnosimo amandmane, gde postoji neki poseban interes, da se skrene pažnja ukazujemo, ali to ne znači da na svaki član treba da damo neki amandman.
U jednom od ovih članova je Vlada kao predlagač rok zastarelosti kod poreskog potraživanja svela, apsolutni rok, na, dobro je da ste to uradili u zakonu, da nije ni postojao taj rok, dobro je što ste ubacili bilo koji rok. Međutim, on ne može biti deset godina kao opšti rok zastarelosti na osnovu Zakona o obligacionim odnosima.
U poreskom postupku, upravo zbog te specifičnosti i upravo zbog činjenice da se radi o, ako mogu da kažem tako, "dugovanju prema državi, dugovanju prema javnim službama, dugovanju prema državnim organima i svemu onome što se finansira po osnovu javnih prihoda, sve ono što predstavlja javne rashode", tu bi morao da bude kraći rok, verovatno šest godina, kao što je u nekim zemljama.
Taj rok ne treba tumačiti samo kao rok u smislu potraživanja, nego ga treba tumačiti i kao rok koji nalaže efikasnost poreskih organa, jer kod poreske stvari, poreske politike, radi se o jednom javno-pravnom odnosu, nije obligacioni odnos, nije neki drugi, nego javno-pravni odnos. Onaj ko nastupa, istupa u ime države, u vidu poreske policije, poreske administracije, radi javni posao za državu. Odnosi između države i pojedinca gde se konstituiše porez, poreska obaveza je javno-pravni odnos i zato je dobro i poželjno da ti rokovi budu kraći od onih rokova koji su propisani Zakonom o obligacionim odnosima.

Ovo je najbolji Poslovnik koji postoji na kugli zemaljskoj. Formalno-pravno za jedan amandman možete 46 minuta, a to je jedan čas u školi.
Moram da skrenem pažnju da je ovom izmenom i dopunom zakona ubačen i priličan broj članova, svi se vode pod članom 24, ali tu ima skoro 20 članova i svi oni se tiču nečega što je radno-pravni status zaposlenih u poreskoj upravi.
Onda se postavlja pitanje - zašto bi moralo ovim propisom da se uredi nešto što je radno-pravni odnos kada postoji Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, nameštenicima itd. Onda se postavlja pitanje o kakvoj se to specifičnosti radi, da je potrebno ovim zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji urediti i jedan deo koji se tiče radnog odnosa i statusa tih poreskih inspektora, inspektora utvrđivanja poreza i inspektora poreske policije.
Odgovor je vrlo jednostavan. Evo, skraćeno ću da vam kažem o čemu se radi.
Nekada je dominaciju u tom Ministarstvu finansija imala DS. Menjali su se poreski propisi oko tih poreskih službenika i oni su navatali nešto svoje, zaposlili, zaposlili.
Onda je došao Mlađan Dinkić u dva mandata, kao ministar finansija, odnosno u jednom je bio ministar finansija, a u drugom je bio, čini mi se, potpredsednik Vlade. Godine 2004. je izabran, jednom je bio ministar, a posle je bio potpredsednik.
Onda je krenula navala ovih eksperata. Evo, da vam dam jedan primer. Glavni vam je bio, recimo u Nišu, neki Radan Ilić, čuveni SPO-vac, monarhista do daske – više voli kralja nego Mlađana Dinkića; više voli da ode na Ravnu Goru nego u filharmoniju.
Kada je on došao za tog direktora, posmenjivao je sve, izbacio je vas iz SPS, sve napolje i počeo da prima. Primio je svoje partijske drugove, morao, kume, rođake, a samo da vam kažem da je njegov otac svojevremeno bio predsednik Okružnog suda, zadužen za onaj predmet Čaruga, i da vam ne ređam dalje. Dok je bila Koalicija Zajedno, on i onaj Banana opet bili tamo sa Živkovićem. Znači, tu postoji kontinuitet uništavanja Niša – uništavanja Niša, zapamtite.
Niš je nagrđeno mesto od 27. januara 1997. godine, kada je Koalicija Zajedno napravila lokalnu vlast. Ako meni ne verujete, pitajte Mileta Ilića, on će to mnogo bolje da vam objasni. Možete da pitate i Živkovića, i on će sve lepo da vam objasni, pošto mu je sada došlo u glavu.
Sada treba da se napravi neko pokriće. Ne sme više onako ogoljeno da se kaže – on ima člansku kartu, on je prvoborac od 5. oktobra, on je išao na Narodnu skupštinu da se pali. Vi se sećate koliko je ministara do sada bilo u Vladi koji su u biografiji imali to „5. oktobra se zatekao na Trgu Nikole Pašića“.
Sećate se, 2000. godine u novembru Labus je upadao, krizni štabovi su upadali u preduzeća. Posle su molili da se prekine to – da ipak portiri ne mogu da budu direktori. Mora na neki način da se stavi okvir.
Onda se postavlja pitanje, kako taj radno-pravni status nije regulisan 2002. godine, kada je donet ovaj zakon – bio je proevropski, najbolji, pošto pre tog zakona ništa nije valjalo, ni Zakon o javnim prihodima, ni o javnim rashodima, koji je i dalje na snazi, samo da znate, i da ne pričam koji još drugi propis.
Prosto se čudim da se Dejan Popović nije pobunio. On i onaj Raičević su bili tvorci prvih naših poreskih propisa 1991. godine. Ruku na srce moram da kažem – ti propisi su bili dobri. Praksa je bila loša, a propisi nisu bili loši, ali vi kada ste krenuli od pepela i iz pepela, morali ste i to da obrišete.
Prosto se čudim da ta dva autora, takođe petooktobarci, odnosno ovaj jedan je bio rektor, a sada negde ambasador, čini mi se, dok ovaj drugi Raičević, on je profesor na Ekonomskom fakultetu. On se već hvata za glavu, kada čuje „Demokratska stranka“, da znate. On je čak i bio prvi direktor, čini mi se, u to vreme Republičke uprave javnih prihoda, ili ovaj Novaković – nije bitno, ali je krenulo. Uredio se taj poreski sistem, u skladu sa novim Ustavom, i to mora da se kaže. Rečeno je – prihodi su javni, mora služba da bude centralizovana.
Vi ste pre dve godine krenuli sa decentralizacijom po sistemu – vraćam poslove lokalnoj samoupravi u onom delu gde se radi o prihodima lokalne samouprave, da me ne bi neko prozivao, vrištao itd, pa ste naknadno uveli trezor, pa ste uveli još neku kontrolu, pa ste uveli kvote, a da vam ne pričam o budžetskoj inspekciji koja takođe postoji na lokalnom nivou, ta vaša odeljenja budžetske inspekcije.
Oni su morali da budu probrani, pa kada su oni utvrđivali šta se dešava u javnim nabavkama itd. kod javnih preduzeća od lokalnog značaja, onda ste brže-bolje pojurili kod javnih tužilaca – da se zaustave postupci i krenuo je progon i tih ljudi, to moram da vam kažem. Pre jedno godinu i po dana ste sveli – da skupština jedinice lokalne samouprave odlučuje o tome ko će biti načelnik te njihove sada lokalne poreske neke službe. Znači, idete na razgradnju, atomiziranje po sistemu – što gore, to bolje. Za koga? Za onog čije će lutke da budu u prvom redu.
Imamo još jedan fenomen. Vi tačno kada uđete u poresku upravu možete da odredite ko je predstavnik X – firme, Y – firme, Z – firme, Jota – firme. Oni su tu, ali imaju apanažu na drugom mestu. Ja se slažem sa vašom pričom da je taj materijalni deo vrlo značajan za poresku inspekciju, za većinu ljudi koji tamo rade, ali ima odabranih, kod kojih materijalni aspekt rada u poreskoj upravi je beznačajan – glavna apanaža se dobija na drugom mestu.
Možemo da pričamo i o tome – šta znači kada poreska inspekcija, poreska policija prođe kroz neko pravno lice, proveri knjige, blombira, a kolega koji dođe sledeći – ne mora da gleda ono što je bilo prethodno, a to je sve oprano, to je sve čisto. Šta mislite, zašto se napravila ova posebna jedinica za velike poreske obveznike? Ne da bi se naplaćivalo ili poštovao zakon, nego da bi međedi bili zaštićeni, pošto su oni motori razvoja Srbije – gde oni ubodu svoje dugme, tu nikne kaput odmah.
Naravno, vi ste morali na neki način da stanete iza ovoga. Vama su predstavili da tu postoje objektivni problemi. Međutim, nisu u pitanju samo objektivni problemi – u pitanju je nešto drugo. Nađite nekog poreskog inspektora, odvedite ga u kafanu neka popije dve dunjevače i neka otvori dušu – čućete o kriminalu, šta se dešava. Više se ne kriju, jednostavno – oni rade pod stresom.
Gospođo Dragutinović, malopre smo imali drugi zakon. Je li vi znate da ste promenama u onom zakonu uveli da tržišnu vrednost nepokretnosti koja je predmet eksproprijacije utvrđuje poreski organ. Da li poreska uprava ima veštake?
Sada ću da vas podsetim na još nešto što se desilo krajem prošle godine. Krajem prošle godine ste doneli Zakon o javnim nabavkama. Znate li da nepokretnosti više nisu predmet javne nabavke, nisu dobro – pa, nije, izbacili ste? Znači, svi oni koji su dužni da poštuju Zakon o javnim nabavkama, kada obezbeđuju nepokretnost to mogu da rade neposrednom pogodbom i onda vam je jasno ko je uzeo po pet-šest hiljada kvadrata, dva dograđena sprata, kao vid kompenzacije. Oni koji su bacili šapu na neko zemljište, obezbedili da u budućnosti može biti neka gradnja.
Kod nas su interesantne nekretnine. Možda su u Americi veliki problem. Možda su veliki problem i u Nemačkoj, gde ne postoji ni jedan santimetar zemljišta koji nije opterećen hipotekom, ali kod nas još uvek ima. Kada su u pitanju urbana mesta, kada su u pitanju gradovi poput Beograda, znate i sami kakva je cena nekretnina, kako se to menja. Bukvalno rečeno, na dva kilometra 50% se menja cena, tržišna vrednost neke nepokretnosti, i ko stavi šapu na to, završio je posao. Ko napravi veliki tržni centar, završio je veliki posao.
To mora da prati poreska administracija i zato se ubacuju odredbe 20 i nešto članova, koje regulišu status zaposlenih u poreskoj upravi, znači – inspektori utvrđivanja prihoda, inspektori poreske policije, navodno, njima se poboljšava neki položaj u odnosu na ono što je propisano Zakonom o državnim službenicima.
Imaće pravo na malo veću platu, uvažavaće se još neke stvari, a da li oni treba da završe posao – da se povećaju javni prihodi, da se zakonito naplate javni prihodi, to pre svega mislim i da onaj ko je poreski obveznik bude identifikovan kao poreski obveznik?
Vi ste čak u jednoj odredbi ovde, oko utvrđivanja poreske osnovice, prevazišli, odnosno niste dali samo metodologiju utvrđivanja poreske osnovice, nego ste se upustili u vrednost, što je materija Zakona o porezu na imovinu, Zakona o porezu na dohodak građana i drugih propisa. To je to.
Znači, ako nešto nisam na dobar način sagledao u Zakonu o porezu na imovinu, ubaciću te odredbe u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ako nešto nisam materijalno-pravno sredio, a tiče se poreza na dohodak građana, ubacujem u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iako to što ubacujem u ovaj procesni zakon je materijalna odredba koja mora da bude tamo. Naravno, da bi to neko primenio na normalan način, mora da ima poseban status.
Da to bude jednostavno svim poslanicima, mi u poslaničkoj grupi SRS nikada još nismo dobili listing ko je bio na utvrđivanju kvoruma, a poslanička grupa ZES svakog dana dobija listing ko je bio. Neko može da kaže - što niste tražili? I to može da bude razlog, i odgovor i sve. Onda se dešava kad sledeći put tražite, onda se kaže - ne, to se daje na kraju sednice, ne na početku. Znači, uvek postoji neki izgovor. U zavisnosti od toga ko gde sedi, kako se predstavlja, to može da bude krupan razlog, a može da bude i kijavica.
Protiv sam toga da se u odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ubacuje ovoliki broj odredbi koje regulišu radno-pravni status zaposlenih u toj poreskoj upravi, bez obzira da li je u pitanju organizaciona jedinica, centrala itd, jer onda ne vidim zašto ste hvalili Zakon o državnim službenicima, jer i u tom zakonu postoje odredbe o nekim specifičnostima.
Taj zakon je predvideo mogućnost da postoji nešto specifično. Sad vi ovde nešto regulišete zakonom, ovim izmenama i dopunama mnogo stvari prepuštate podzakonskim aktima nekog rukovodioca.
Drugo, verovatno nećete da primetite ili ne želite o tome da pričate, ali nisam siguran da dobro znate šta je proces decentralizacije. Ako ste nešto definisali kao javni prihod od republičkog nivoa, republički javni prihod, ne znam šta vam znači ova vrsta decentralizacije.
Mogu da shvatim da postoje isturena odeljenja, odeljenja na terenu koja su u sklopu poreske uprave, ali da to što tamo treba da se reši radno-pravni status tretirate kao decentralizaciju, ježim se pri toj pomisli.
Neki blistavi um mogao bi da kaže - i nezavisno Kosovo je oblik decentralizacije Republike Srbije u režiji Republike Srbije. Sa gledišta Ustava, mi možemo danima da vas prozivamo što niste obezbedili naplatu prihoda, javnih prihoda u Peći za sve poreske obveznike.
Što nemate u evidenciji poreske obveznike sa Kosova i Metohije? Vi ćete da kažete - imamo neke. Nemate, nemate one glavne.
Uvažavamo neku, da kažem, nametnutu, prisilnu realnost, ali vodite računa kada pričate o decentralizaciji. Jesam protivnik decentralizacije kod onih poslova koji su od državnog značaja i koje je Ustav Republike Srbije stavio kao republičku nadležnost, jer proces decentralizacije kod nas može da znači - svaka vaška obaška.
Videli ste i sami, da bi prošao statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, organizovan je sastanak u Jagodini, pa je organizovan sastanak u Nišu.
Poenta tog sastanka je da prođe statut, da damo ovu saglasnost, a na bazi nekih rešenja i opredeljenja i Niš može da ima stolicu pored Novog Sada u Briselu.
Ne dozvoljavam da bude nijedna stolica u Briselu, zato što Brisel je toliko daleko, a to što se vi nadate, pričate, pa vi se osam godina nadate, pričate, pričate, pričate, ode "zastava", ode ovo, ode ono, sve ode, a vaša trgovina maglom je najskuplja trgovina.
Zato, molim vas, budite oprezni. Mi nismo podneli veliki broj amandmana na ove odredbe o radno-pravnom statusu ljudi koji rade u poreskoj upravi da jednostavno ne biste prigovarali, te opet neka opstrukcija i za dva minuta itd, ali ovo ne rešava problem.
Problem je u feudima. Trenutno ovaj feud drži formalno-pravno Demokratska stranka, zapamtite, ali nema nekog većeg uticaja. Tamo su ovi "mlađkovi" koji sede već odavno i tamo su ovi tajkunski koji upadaju, koji treba da obezbede.
Nemojte da se čudite, slična je situacija i sa Narodnom bankom i sa drugim institucijama, gotovo identična. Naravno, vi ćete sada da kažete - nije, tu su eksperti, stručnjaci. Znam. Odite do Prćilovice pa objasnite onom seljaku to što imate da kažete.

Naravno, iskoristiću ovih osam minuta da bi građani mogli da shvate o čemu se, u stvari, radi i na šta se odnose amandmani, pošto se ovaj demokratski poslovnik i u raspravi u pojedinostima ne razlikuje od onoga kada je dan za glasanje.
Svi glasaju, a niko ne zna za šta se glasa. Sada se raspravlja o amandmanima, a niko ne zna kakav je taj amandman. Vidite koliki doprinos daju ovi ljudi iz većine.
Šta je prekršeno u ovom predlogu zakona? Ovi se zaklinju da nijedan građanin, državljanin Republike Srbije, neće biti isporučen stranom sudu.
Drugi princip, koji, takođe, navode, jeste da u svim odredbama ovog zakona provejava nešto za šta se može reći da je uzajamnost. Treći princip jeste da se u toj međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, u nekoliko odredaba ovog predloga zakona, vidi da se ne odnosi samo na krivičnu materiju, već da ima i nečeg malo šireg; istupa, pre svega, Ministarstvo pravde, pošto pravosudni organi završe neki posao, pre svega, utvrđivanje da li su ispunjeni uslovi.
Onda se postavlja pitanje: zar je moguće da u Srbiji do sada nije postojao institut međunarodne pravne pomoći?
Postojao je. Nekoliko posebnih delova Zakonika o krivičnom postupku regulišu tu materiju. Međutim, predlagač ne želi to da doradi, da se nekim odredbama preciziraju, pre svega, ovlašćenja nadležnih organa. Kad kažem, nadležnih organa, mislim i na tužilaštvo, i na policiju, i na sudski deo. Ne, nego se ide s posebnim zakonom kako bi se kukurikalo.
Bela šengen lista ne može bez ovakvog zakona. Da budem precizniji, ako bi se dogradile odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ne znam zašto bi to bila smetnja za tu vašu belu šengen listu. Od te bele šengen liste nema ništa. To treba da se zna.
Pre dve godine je potpisan jedan sporazum o readmisiji. U osnovi tog sporazuma se nalazi opredeljenje država EU koje, otprilike, ovako glasi – biće liberalizovan vizni režim prema onim građanima Republike Srbije koji imaju pare, koji mogu da dođu i koji mogu da potroše svoje pare, a sve ono što je, na neki način, otišlo u neku od tih država EU, a što nema para, vratiće se u Srbiju.
Oni finansiraju povratak našim parama, nikada ne finansiraju svojim param, kao što se i Euleks finansira našim parama. Po kom osnovu?
Donet je Carinski zakon, otvoreno je naše tržište, njihova roba ulazi po damping cenama, uništava našu proizvodnju, a ona razlika koja se ostvari, navodno, kod njih, služi za finansiranje Euleksa, odnosno okupacije dela teritorije Republike Srbije.
Kao što vidite, tu nema priče o beloj šengen listi, nema priče o međunarodnoj razmeni studenata, već se sve svodi na goli interes i na pare. Pare, pare, pare. Oni nađu jednu ekipu, instališu takvu vlast, daju im po pet-šest hiljada evra mesečno, oni ih stave u džep i onda ovde glume neku vlast.
Glumci. Glume da su vlast, da sprovode neku politiku, da imaju tu evroatlantsku putanju, samo što se ne udave u Atlantskom okeanu, i pripremaju teren da nas ponovo prevare na nekim izborima. Nekada je to bela šengen viza, pa lepo može da se putuje, pa će onda opet one Mlađine reklame o kupovini kola, kupovini stanova, iz 2001. godine, pa će opet krizni štabovi, koji će da upadaju u preduzeća koja više ne postoje, pa će opet dinar na listi stabilne valute, pa će opet transformisani bankarski sistem koji je pouzdan, smo što nema para, već banke služe da bi se oprao kriminalni novac, pošto on ne može u Nemačkoj da se opere, pa će opet naše devizne rezerve da budu u američkoj centralnoj banci, u engleskoj banci, u nemačkoj banci, s nekom beznačajnom kamatom, kao sredstvo obezbeđenja i garancije da, ako Srbija ne vraća kredite, oni mogu lepo da pokupe naše pare tamo, a vi, građani, budite spokojni, blaženi u neznanju, u medijskim manipulacijama, u navodnoj borbi za vaša prava od strane ovih koji vas isteruju s posla, koji vam gase firme, koji vam svaki dan zagorčavaju.
Naravno, mi smo opozicija jednoj takvoj vlasti. Naravno, opozicija ne sme da se čuje, još nekoliko meseci, i neće biti ni prenosa, onda ćemo morati na ulice.
Ova godina će biti teška za prehranu, zato je potrebno da se nakrše pritke, radi poljoprivrede, jer paradajz lepo raste uz pritku. Za neke druge stvari su potrebni malo ozbiljniji predmeti. Verovatno ćete za mesec dana, za elementarno pravo za život, morati svi da dođete u Beograd, ali ne ispred ove zgrade, nego one u Nemanjinoj.
Tamo je obećanje i za "Fiat", tamo je obećanje i za Bor, tamo je obećanje da se sadi kikiriki, da se pravi nameštaj, tamo je rešenje onog pitanja o kome Jojić priča već šest meseci – da je neko pokupio u zakup i uzeo neko zemljište. Ne plaća se zakupnina. Tamo je odgovor na sva vaša pitanja i na sva vaša očekivanja. To je mesto gde traba da se traži ispunjavanje obećanja.
Vidite i sami, Boris Tadić više voli da pobegne kod španskog kralja nego da porazgovara s onima preko puta njega koji četiri meseca štrajkuju. Demonstriraju ljudi. Traže neko osnovno pravo, niko ih ne podržava.
To znači, građani, da sutra, kada vi budete u toj situaciji, ni vas neće imati ko da podrži. Zašto? Sve je relativizovano u Srbiji. Zato služe mediji. Da operu nečiju savest, da smire nečiju savest, da kažu, može da bude nešto gore.
Da li može da bude nešto gore nego kada su demokrate na vlasti? Osam godina agonije. Napravite popis šta je bilo 25. oktobra 2000. godine i napravite popis šta je danas, pa vidite koliki je minus u životu, u ekonomiji, u finansijama.
Naravno da ne možemo da glasamo za ovakav zakon. Vlajko Stojiljković je zbog nekog sličnog izvršio samoubistvo i nije hteo oproštajno pismo da da ljudima iz SPS-a, nego Filipu Stojanoviću iz SRS-a. Znao je Vlajko Stojiljković kuda srlja i SPS i šta znači kada se pomire oni koji su se posvađali na Osmoj sednici.

Naravno, i ovim amandmanom tražimo da se ukloni mogućnost, mada je član 92. nedorečen; po tom članu, ispada da bi svako ko izdržava kaznu zatvora mogao kao svedok da bude predat.
Moram da obavestim javnost da između ekstradicije i predaje, ovi iz "Otpora", koji su pisali zakon, ne znaju, postoji velika razlika, ogromna razlika, kao što je ogromna razlika i u nazivu nekog nazovinezavisnog i samostalnog suda.
U Hagu postoji Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i u njegovom punom nazivu se već prejudicira da su lica protiv kojih se podigne optužnica odgovorna i tamo samo mogu da dođu da im se kaže koliko su kažnjeni.
Ali, oni su prihvatili nove termine i komemoracija za državu nastupa onog trenutka kada "Otpor" preuzme da je vodi. Vidite, ovu državu vodi "Otpor". Američka ambasada je mikročipovala neke osobe; nisu mogli pod Montgomerijem da prođu i da budu od strane naroda prihvaćeni, makar u cenzusu, kao Mlađan Dinkić, ali su došli preko "žutog preduzeća" i zavladali. Evo ga Homen, evo ga Milivojević, eno ga Konstantinović, da ne ređam šta je sve u državnim strukturama, kao državni sekretar, pomoćnik ministra itd.
Znači, dragi građani, glasajući za Borisa Tadića, vi ste glasali, u stvari, za Bila Klintona, jer njihovi predstavnici vode državu. Oni kreiraju vaš život. Zato, ako u toku ove godine bude izbora, nemojte za živu glavu da se opredelite za ovu žutu boju, jer onda ste apsolutno sigurni u negaciju. Znači, vi u dobroj meri glasate ...

Gospodine Novakoviću, ovo je forma u kojoj bih mogao da dođem do ove govornice da vas upozorim na nešto i da tražim odgovor, u ime svih poslanika. Hajde, ovamo ih nema (pokazuje rukom na svoju levu stranu), ali makar s ove strane ih ima.
Mi se sada nalazimo u stvarno nezgodnoj situaciji u pogledu primene člana 143. ovog novog poslovnika, posle ovih izmena. Pazite, vi ste rekli da smo prešli na 2. tačku dnevnog reda, a to je, znači, drugi zakon. Povodom tog zakona postoji dvadesetak amandmana, pretpostavljam. Sada se postavlja sledeće pitanje. Pošto je ta rasprava objedinjena, kako vi to kažete, da li ta kategorija, logički, uopšte može da postoji, to je drugo pitanje, ali mi sada postavljamo pitanje – ako podnosioci amandmana imaju pravo do dva minuta da pričaju, da li predstavnici poslaničke grupe mogu da koriste ono drugo vreme, konkretno, predstavnik stranke – 15 minuta, a SRS, još 68 minuta, koliko ima po nekim principima koji važe?
Treba da nam to objasnite vrlo jednostavno – da li imamo ili nemamo pravo, da bismo izbegli ove situacije, da ''kokate'' ovde opomene i da pokazujete solidarnost, humanost i brigu za nezbrinute tako što nekome otmete iz džepa. Ne želimo nikakve konflikte s vama. Samo želimo da nam se, vrlo prosto, objasni.
Kako god da vi objasnite, nema logičkog objašnjenja, zbog nakaradnog Poslovnika i onoga što je ugrađeno u taj poslovnik. Uopšte je nemoguće objediniti raspravu u pojedinostima povodom tri zakona, nemoguće je. Jer, ako to radite, onda mi možemo da krenemo s amandmanima na treći zakon.
Mi to ne želimo, već želimo da se samo to razjasni, jedanput za sva vremena. Verovatno će ovaj poslovnik malo da traje, jer ćete i vi, bogami, malo da trajete. Hvala.

Omaklo mi se pa sam napisao amandman na član 21. Tako vam i izgleda, da mi se omaklo? Evo, vidite, kako ja nađem, odmah se pacijent javi.
Član 21. reguliše šta sve treba da se uradi pre nego što se neki podatak upiše u matične knjige i taj član na nivou načela definiše tu materiju. Naravno, oslanja se na odredbe Zakona u opštem upravnom postupku. U poslednjem stavu predloženog člana, stoji da je matičar dužan sve to da proveri, ako dođe do nekih drugih podataka. Naravno da sve to mora po službenoj dužnosti da se uradi, zato što postoji prezumpcija tačnosti svakog podatka koji se upiše u matične knjige.
Greh SRS-a je taj što je, posle 3. stava ovog člana, tražio da se upiše još jedan novi stav, koji omogućava da i svako drugo zainteresovano lice koje želi da ukaže na nešto, ili da da neki podatak od značaja za vođenje javnih knjiga, može da se uključi u taj postupak. Međutim, Ministarstvo to ne želi, oni kažu da je sve to regulisano Zakonom o opštem upravnom postupku.
Usput da vam kažem, verovatno 70% zaposlenih na ovim ili sličnim prostorima, u jedinicama lokalne samouprave gde se rade povereni poslovi, ovo je državni posao, ali u prvom stepenu to rade opštinske uprave, znači, radi se o poverenom poslu, za njih sam apsolutno siguran da i ne znaju da primene sve one odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje omogućavaju da se javi i zainteresovano lice s nekim podatkom. Ovim amandmanom se ništa ne prejudicira, nego se samo daje upozorenje da i to treba uzeti u obzir pre nego što se izvrši formalno-pravni upis, koji postaje neka prezumpcija tačnosti.

Gospodine Novakoviću, da ne bih učinio, po vama, neku novu povredu, pa da nam vi to vreme zaračunavate od onog vremena koje nemamo, stvarno mislim da je krajnje vreme da nam neke stvari objasnite. Kakav je to način da isključite mikrofon dok čovek ne završi rečenicu? Ako već tako radite, da li možete da mi kažete u kom se to članu nalazi ovog našeg poslovnika?
Moram građanima Srbije da ukažem da na teritoriji KiM-a postoji nešto što se zove KEK – Kosovska energetska korporacija. Ona isključuje struju Srbima. Sada se pojavio gospodin Nikola Novaković, KEK naše demokratije, isključi lepo struju, isključi mikrofon, da narod ne može ništa da čuje.
Verovatno ste danas sahranili parlamentarizam i demokratiju u Srbiji, jer ovo je neshvatljivo. Ranije je bilo 15 minuta po amandmanu, pa nismo mogli da vam uteramo u mozak, verovatno bi u sledećoj promeni to trebalo da bude 20 minuta, da biste bolje shvatili. Ne, skinuli ste na dva minuta. I šta kažete? Nas to uopšte ne interesuje.
Vaš cilj je da se to nešto završi. Molim vas, kažite, po kom osnovu isključujete mikrofon, da li je to, možda, ova Lazarevićeva, Hamovićeva struja s većom frekvencijom, pa narušava energetski sistem? O čemu se radi? Ovako anonimno nas prekidate, omalovažavate Skupštinu, omalovažavate javnu reč, omalovažavate pravo da čovek ima drugačije mišljenje.
Nekada je demokratija bila forma, nekada je demokratija bila alternativa, danas je demokratija većina. Nekada niste prihvatali demokratiju kao većinu, pa ste palili Skupštinu, palili Beograd, uništavali sve. U svim varijantama, sve uništavate.
Objasnite nam, molim vas, po kom osnovu isključujete mikrofon?