Ako je sve tako jasno, onda nešto nije u redu sa zaključivanjem publike. Opet se pozivam na član 27. Naravno, ne želim da koristim ovu argumentaciju koju su moji prethodnici koristili, zato što o toj argumentaciji ne vredi pričati, pošto je to postala opštepoznata stvar. Ali, stvarno je problematično kada se svi starate o primeni Poslovnika, Ustava i zakona Republike Srbije.
Moram da vam skrenem pažnju, ne bih sada ulazio u te sitne detalje, znate i sami da postoje te provokacije, postoje preteća pisma, da su se fokusirali na Srboljuba Živanovića, sve je to opštepoznato, da ste vi, gospođo Đukić-Dejanović, deo tog osmišljenog sistema. Taj sistem je, otprilike, sledeći: Vojislav Šešelj čini velika čuda i spektakularne stvari u sudnici Haškog tribunala, SRS je poprilično jaka, EU, evropski san i evrofanatici padaju u defanzivu, jer taj mehur je pukao, i onda je potrebno nešto napraviti. Šta? Smanjiti uticaj SRS-a u Srbiji, kako bi se završilo efikasno ubistvo Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.
Vi ste na tom tragu, juče ste otišli samo da primite domaći zadatak od Olija Rena, Olija ''kečapa'' ili koga drugoga. To je ta priča. To treba da znaju građani Republike Srbije.
Ovde nije problem zakon, ovde je problem što Boris Tadić ne sme da primenjuje zakon. Neka podnese ostavku, neka spasi svoj život od tih stranaca kojima je neko nešto obećao, a mi da se vratimo normalnom radu, za građane Republike Srbije. Imate valjda mogućnosti da se pozovete na neko iskustvo. Niste vi od juče u politici.
Šta mene briga ko od vas radi u Institutu bezbednosti i što je morao da pobegne odatle? Nemate pravo da uništavate interese građana Republike Srbije. Koja je vaša poruka? Nezavisno Kosovo ne smete da demonstrirate, hapšenje Radovana Karadžića ne smete da demonstrirate. Kritikujete – ukidamo prenose, hoćete da pričate – uskraćujemo vam Poslovnik, digneš glavu – evo ti ga neki siledžija da te provocira.
Poštujte građane Republike Srbije. Mi nemamo Gonzalesa, mi nemamo NATO, mi nemamo alijansu koja treba da zavede red, mi nećemo da palimo Skupštinu, da se na plamenu Skupštine razvija demokratija.
Koja je vaša demokratija, Bodrum, Solun? Za šta god da ste se uhvatili, sve ste uništili. Ako treba da nas iznesete, iznesite nas, ali, mi istrajavamo. Poštujte zakon, Ustav i zakon, Ustav koji ste vi doneli. Gazite sve i još izađe neko ovde, pa nam priča – govor mržnje. Pojma nemate šta je govor mržnje. Ti ćeš da mi kažeš šta je govor mržnje? Ti? Meni koji sam pisao knjige o govoru mržnje?
(Predsednik: Vreme.)
Ti ćeš da mi kažeš šta je govor mržnje­?! Sram vas bilo! Uništavate Republiku Srbiju!

Gospođo Đukić-Dejanović, član 27. Ako pogledate sve stenograme Narodne skupštine, videćete da nikada u životu nisam ponovio isti govor, niti sam koristio istu argumentaciju.
Član 27. je preširoko postavljen u tekstualnom obliku, sa vrlo preciznim značenjem svake od tih reči. Svaka ta reč treba da znači toleranciju, parlamentarizam i svaka reč u tom članu 27. treba da znači da se poštuju one odredbe Ustava Republike Srbije koje se odnose na Narodnu skupštinu i na narodne poslanike.
Moram da vas obavestim, pošto vam, očigledno, ovi koji vam sufliraju nisu na vreme to rekli, ovaj poslovnik je više puta bio predmet razgovora, razmatranja, kako od institucija u zemlji, tako i onih iz inostranstva, i svi su izražavali čuđenje zbog ovih odredaba o kažnjavanju, jer je to potpuno neprimereno duhu parlamentarizma. To je u naš poslovnik ušlo 2001. ili 2002. godine, nije toliko bitno, i to je postalo sredstvo za disciplinovanje mišljenja, ne poslanika, nego mišljenja.
Postoje neka mišljenja koja se iznose sa skupštinske govornice koja paraju uši, obično vlastodršcima, onima koji sprovode državni teror, onima koji svaki zakon tumače prema svom interesu i svojoj volji, onima koji se nalaze na onoj strani gde treba da se uništi Republika Srbija, pa, pod uslovom da sačuvaju fotelje, oni neće da potpišu nezavisnost Kosova, ali ništa neće da učine ni da odbrane KiM u sastavu Republike Srbije. Slično će biti i s Vojvodinom.
Cobel vam je sve na vreme rekao, šta treba da se radi i vi uopšte ne možete da izađete iz te ''vade'', iz te matrice, da se pomerite sa tog puta. Da li će biti opomena, ili neće biti opomena? Vidite i sami, to je sve relativizovano. Bitno je da nema propisa, nema ozbiljne diskusije, nema ozbiljnih tema, jer Borisu Tadiću to ne odgovara. Ima ovih sporednih stvari. One se uveličavaju. Kada treba da čujete, vi čujete, kada treba, vi ne vidite, kada se čita Ustav, dobija se opomena, kada izađe neka gospođa iz SRS-a da nešto obrazloži, onda se prekida, vraća se na član, na stav, na ovo, na ono.
Idite vi tim putem. Javnost u Srbiji treba da zna da je nekada, kada je SPS bio samostalan na vlasti, on to demonstrirao. Kada su demokrate došle na vlast, oni su demonstrirali, Bodrum, Solun, "Sablje", privatizacije, uništavanje banaka. Sve su to demonstrirali, ali kada se to spoji i postane jedinstvena levica, onda vidite.
Građani Republike Srbije, znajte, kada nastupi sumrak parlamentarizma, nastupa i sumrak u vašim životima. Gledajte RTS, dok ima Drugog kanala. Pratite sednice Narodne Skupštine. Nemojte mnogo da se nervirate.

Sve ovo smo prevazišli, samo hvatajte vezu između onoga što se dešava u Hagu i u Narodnoj skupštini.

Naravno, u pitanju je član 27. Poslovnika, ne onaj deo koji se odnosi na staranje o primeni Poslovnika, nego na striktno poštovanje Ustava i zakona. Kada kažem član 27. Poslovnika, ne mislim ništa lično, gospođo Čomić, da ste vi ekskluzivni krivac ili neko ko krši tu odredbu. Naime, ta odredba se kod nas sistematski krši, a ja bih sada ukazao na jednom primeru zašto to smatram.
Jučerašnje saopštenje Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, pored nekoliko stvari za koje se može reći da su korektne, da se potencira protest da Nacionalni savet ne prihvata da se krše ljudska prava Vojislava Šešelja i njegovo pravo da se brani, dalo je jednu šturu informaciju, a ta informacija bi morala da se proširi zbog Vojislava Šešelja, ali i zbog Narodne skupštine i svih poslanika, jer je Vojislav Šešelj iz Narodne skupštine otišao dobrovoljno u Hag, 24. februara 2003. godine.
O čemu se radi? Ovo je prvi put da je neko od nadležnih organa, mada Nacionalni savet nije državni organ, ali nema veze, jasno saopštio da u toj saradnji s Haškim tribunalom nikada nije bilo problema sa svedocima Tužilaštva u predmetu protiv Vojislava Šešelja. To je rekao Nacionalni savet.
Smatram da je Narodna skupština dužna da zatraži kompletnu informaciju tog saveta, da i narodni poslanici, naša i svetska javnost saznaju pravu istinu, da nema pretnji, nema zastrašivanja, nema bilo kakvih mogućnosti da se taj predmet, u pogledu svedoka, uporedi s nekim predmetima koji su ranije bili u Haškom tribunalu. Nikom normalnom ne bi palo na pamet da bilo šta radi tim svedocima, jer i da se kaže "dobar dan", to bi se u Hagu protumačilo na potpuno drugačiji način i to bi otežalo položaj Vojislava Šešelja.
Koristim ovu priliku i pozivam predsednika Narodne skupštine da se obezbedi kompletna informacija, i radi Poslovnika, i radi naše javnosti, radi svetske javnosti i onih u Hagu, koji očigledno imaju neki smišljen sistem kako da okončaju taj predmet, jer oni su ga, u krivično-pravnom smislu, izgubili.
Juče je i Tužilaštvo priznalo da je otpao deo optužnice vezan za Zvornik. Čist falsifikat su pokušali da pretvore u istinu, a nije im prošlo. Mislim da moramo da podignemo glas, moramo zbog naših građana.

Pozivam se na član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Gospođo Čomić, sad ste me zbunili. Hteo sam da pričam o nečemu što je bilo pre nego što ste vi seli. Kako ćete vi to sad da protumačite? Verovatno preuzimam veliki rizik da budem pogrešno protumačen.
Starati se o primeni Poslovnika, poštovati Ustav i zakon, to je, po članu 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, primarna obaveza onoga koji predsedava, i to je prvi među jednakima. Ako taj prvi među jednakima smatra da je svevišnji i da ne postoje više jednaki s njim, onda nastupaju ovakvi problemi. Oni se manifestuju od zakazivanja sednice, preko utvrđivanja dnevnog reda, pa i samog rada na sednici Narodne skupštine.
Naravno, ne mogu da se pozovem na Poslovnik kad treba da prokomentarišem kakav je pogled, dikcija, glas i emocije, jer to je stvar ukusa i nečega što je karakteristika neke ličnosti, i ja o tome ne pričam, to nije politička tema, ali ono što, svakako, jeste politička tema u Srbiji, to je pitanje legitimiteta rada i legalnosti odluka Narodne skupštine.
Mi smo, kao vrhunac demokratije i stav DS-a kako treba da izgleda parlamentarizam i kako narodni poslanici treba da ispunjavaju svoje obaveze u Narodnoj skupštini, dobili ovu inicijativu da se promeni Poslovnik, da bismo ovde ućutali, a neko je zaključio da je Srbiji neophodno ćutanje u ovom trenutku, da se ćuti o KiM-u, da se ćuti o Vojvodini, da se ćuti o ekonomskoj krizi, socijalnoj bedi i da se ćuti povodom onoga što se dešava u Haškom tribunalu, gde istina ne može da živi, jer tamo joj nije mesto.
Onaj koji je prvi među jednakima mora da obezbedi da Narodna skupština bude sigurna kuća za parlamentarizam, za demokratiju, a ne da se dešava svojevrsna opstrukcija od onih koji su na vlasti i koji predstavljaju većinu u Narodnoj skupštini.
Ako predsednik nekog odbora koji pripada opoziciji, ili je član opozicione stranke, kao član nekog odbora ne dođe na sednicu odbora i ne obezbedi kvorum, to se, na neki način, shvata i razume, jer je vlast dužna da obezbedi većinu. Međutim, kad predstavnici vlasti ne žele da obezbede kvorum u jednom tako važnom organu kao što je Administrativni odbor, to je drugo.
Moram da skrenem pažnju, ljudi koji prate ovaj prenos odavno već znaju, sve je urađeno po preporukama predsednika Narodne skupštine, iniciran je postupak pred Administrativnim odborom. Vidite i sami, skoro mesec dana Odbor ne donosi odluku.
Molim vas, kada se pozivate na institucije, na legalnost, malo pogledajte šta vi radite i kakvu vrstu opstrukcije vršite u Narodnoj skupštini. Vaša opstrukcija daje loše rezultate u radu Narodne skupštine.
(Predsedavajuća (Gordana Čomić): Tri minuta i trideset sekundi.) Zamolio bih vas da u danu za glasanje stavite i ovaj moj predlog – da je predsednik Narodne skupštine prekršio član 27, a naveo sam veliku količinu razloga kojima potkrepljujem tu svoju tvrdnju.

Član 27. Poslovnika. Ne samo da se ostavi predsedavajući, nego da sve što radimo ovde bude u skladu s Ustavom i zakonom.
Moram da vam skrenem pažnju, naročito gledaocima koji ovo prate, dok još bude ovog prenosa, ovo nije opstrukcija, ovo je samo ukazivanje na nešto što se dešava, što svi građani Srbije osećaju da nešto nije u redu, ali se ne rešava.
Mi smo postupili po uputstvu koje smo dobili od predsednika Narodne skupštine. Tražili smo da se taj problem reši u okviru institucija, po pouci gospođe Slavice Đukić-Dejanović. Inicirali smo postupak pred Administrativnim odborom, ali vidite i sami, evrofanatici blokiraju Administrativni odbor, nema kvoruma, ne može da se radi, nema upozorenja na član 222.
Već smo čuli jedno vrlo interesantno tumačenje.
Pomoz Bog, došao nam je gospodin Konstantinović, sunce nas je ogrejalo, sada će Administrativni odbor da to reši, vidite da je kritika urodila plodom.
Martinoviću, stavite se na raspolaganje, vidite da se upornost u politici isplati, vidite da smo doveli i predsednika Administrativnog odbora da napokon krene u rešavanje ovog problema, u skladu s pravnom poukom koju smo dobili od Narodne skupštine i predsednika Narodne skupštine. To je ta povreda.
Gospođo Čomić, jedan savet, nije dobro kada kažete da ne može po Poslovniku, a tema nam je Poslovnik i po Poslovniku, nije dobro da kažete narodnom poslaniku da je to što se on poziva na neki član – u delu prava i obaveza narodnog poslanika. Kako onda da ispunjava svoja prava i svoje obaveze, ukoliko ne bi mogao da se pozove na taj član koji reguliše njegova prava i obaveze?
Naravno, tražimo da se reši ono što je oteto, na jedino moguć i zakonit način, gospođo Čomić, jer, znate i sami, nije problem Poslovnik Narodne skupštine, problem je jedno političko nasilje, I, ne morate vi meni da verujete, ali i ovi iz inostranstva, a i ovi vaši državni organi imaju sve više hrabrosti da kažu da ono što se dešava u Haškom tribunalu, u predmetu protiv Vojislava Šešelja, i te kako ima veze s ovim što se dešava s našim mandatima, i te kako ima veze s onim što se dešava na Kosovu i Metohiji i onim što se dešava na teritoriji Vojvodine.
Naravno, vi ćete reći – nema povrede Poslovnika, moram da prihvatim da nema, ali stičem utisak da nismo javnost ubedili da je sve u najboljem redu.

S obzirom na to da baš nisam mnogo spreman da preuzimam veliki rizik, moram da vam kažem da sam izašao i pozivam se na član 226. Poslovnika, još uvek važećeg. Tražim od vas, ne lično od vas po imenu i prezimenu, nego od funkcije, vaše i onoga ko je predsednik Narodne skupštine, jer smatram da su potrebna, dodatna obaveštenja, a bogami i temeljna objašnjenja ne samo meni, nego svim poslanicima koji se nalaze u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
O čemu se radi? Gospodin Srboljub Živanović je dobio (predaću vam, gospođo Čomić, na kraju ovaj original, a mogao bih i odmah da vam to dam) u Skupštini pismo.
Verovatno je poslato iz Beograda, junak se nije potpisao, ali sudeći po vrlo skromnom fondu reči i upotrebi raznih psovki na račun porodice Srboljuba Živanovića, smatram da Narodna skupština mora da reaguje, kao što mora da reaguje i povodom nekih poternica koje su se lepile ovih dana i takođe tražio, navodno, poslanik SRS.
Kada dajete ta objašnjenja ili tražite od nadležnih organa da postupe po ovim informacijama, samo da vam skrenem pažnju da se u ovom anonimnom pismu nalazi vokabular koji je upotrebljen ovde pre nekoliko dana iz jednog reda, doslovce je čovek napisao ono što je rekao javno, pa su ga razdvajali svi. Ako može da se uđe u trag nekome ko šalje poruke iz Čikaga ili iz Australije, verovatno može da se uđe u trag i ko je autor ovakvog pretećeg pisma.
Naravno, poštovani gledaoci, ovo morate da shvatite u kontekstu nagoveštaja ukidanja prenosa, restrikcija u pogledu mogućnosti poslanika da obaveste javnost o tome šta se dešava, u kontekstu neke buduće tačke dnevnog reda gde treba da se da saglasnost na statut AP Vojvodina, u kontekstu činjenice da ova Narodna skupština nije donosila rezoluciju o Kosovu i Metohiji, o Euleksu, u kontekstu svega ovoga što se dešava u političkom životu. Naravno, SRS i njeni poslanici postaju predmet progona, pretnji, kako od strane onih koji zvanično nešto uskraćuju, tako i onih koji anonimno prete da će da kolju familiju, da ubijaju. Zbog poslanika SRS i svih poslanika u Narodnoj skupštini zamolio bih da od nadležnih organa tražite da intervenišu, vi da tražite, Narodna skupština da traži da se ovo zaustavi.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Izvinjavam se, vidite i sami da sam bio u pravu što se tiče rizika.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da, u svom proverenom maniru, a tako radite već nekoliko meseci, sistematski kršite član 27. Poslovnika, jer očigledno da ova sednica uopšte nije pripremljena u skladu s Poslovnikom, ali gospodin Batić je ukazao i da postoji mentalni feler u zakazivanju i, uopšte, u radu povodom ove tačke dnevnog reda.
Dobro je što postoji prenos, pa su građani mogli tokom današnjeg dana da vide, da čuju ono što u novinama ne bi mogli da pročitaju.
Tačno je, gospodine Batiću, Predlog ove odluke ima osam članova, poslednja dva su prelazna. Znači, šest materijalno-pravnih odredaba, a na tih šest oni su podneli sedam. Ko je podneo? Ovi što su napisali Predlog odluke. Tako rade i sa zakonima. Oni nama uskraćuju brzi odlazak u EU, blokiraju nas.
Umesto da bude ovde zakon o Narodnoj banci, pa da vidimo kakva je monetarna politika, zakon o osiguranju, zakon kojim ćemo da zaustavimo otpuštanje radnika s radnih mesta, zakon kojim ćemo da podignemo penzije, oni ovde donose jedan predlog odluke koji je napravljen u Institutu bezbednosti na Banjici, a po nalogu američkog ambasadora.
Zašto po njegovom nalogu? Ovo je skandal šta se dešava u Srbiji. U kojoj to civilizovanoj državi ambasador neke države može da naređuje predsedniku Narodne skupštine, predsedniku države i predsedniku najveće poslaničke grupe iz vlasti da moraju da menjaju Poslovnik, da uskraćuju prava? Da li naš ambasador može u Americi da kaže, promenite odredbe o radu Kongresa i Senata? Ne, ovde Amerikanac dođe, tresne rukom o sto, zatreperi Institut bezbednosti i dobijemo jednu ''trezvenu'' varijantu i dobijemo ''pijanu'' varijantu iz Instituta bezbednosti.
Vi ćete o tome da raspravljate. O bolesnim predlozima kako da se uništi u Srbiji demokratija. Nećemo da vam pravimo društvo u tome.
Vi, gospođo Đukić-Dejanović, vodite računa u čemu saučestvujete.

Čl. 27, 103. i 104. našeg poslovnika.
Zbog prisutnih narodnih poslanika i javnosti, koja još ima prilike da prati šta se dešava u Narodnoj skupštini, moram da skrenem pažnju da ovde nemamo ni predstavnika predlagača ove odluke, niti, koliko vidim, podnosioce amandmana, da su na četiri do šest članova koji se menjaju u Poslovniku ti isti koji su sastavili Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika podneli sedam amandmana.
Imajući u vidu neka moja ranija izlaganja, i tada je bila situacija da Vlada podnese predlog zakona, a onda podnosi amandmane, ili nagovara poslanike vlasti da podnesu amandmane, pa prihvata amandmane, pa oni postaju sastavni deo Predloga zakona. Mi sada imamo takvu istu situaciju. Imamo Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, u međuvremenu je došlo sedam amandmana; predstavnik predlagača će da usvoji te amandmane, tako da ovi svi drugi koji su pisali amandmane, nisu ih pisali na taj tekst, nego na neki drugi tekst.
Ovo je svojevrsna zloupotreba, pre svega, od strane od DS-a, kome nije stalo da se ide u Evropu, a imam i dokaz za to.
Da vas samo podsetim, pre nekoliko dana je bila velika galama – kako to, Zoran Krasić, zamenik šefa delegacije pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a, pa su onda napisali – lažnjak, pa ovo, pa ono, svašta. Samo da vas podsetim, vaš Šutanovac reče pre dva dana da nema govora o ulasku Srbije u NATO. Što ga ne napadoste? Što ga niste razrešili odmah? Uništava vašu temeljnu politiku. Eto, vidite kakvi su. To javnost treba da zna.
Ova tema danas je u funkciji da opet bude kriva Narodna skupština, naravno, radikali, ako, ne daj Bože, udari sneg, mi smo obrali bostan kao politička stranka, da se prikrije da je Vlada neka trula koalicija, da se prikrije i ovo što se priprema za Vojvodinu. Računate da smo zaboravili ono što ste uradili kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Računate da će to da zaborave i građani, da će da zaborave i penzioneri ona obećanja i da će svi da zaborave ono sve, pošto će ovo da nadjača i da krene priča.
Da se ne bi na delu sprovodila ova vrsta manipulacije, gospođo Čomić, od vas tražim da u danu za glasanje stavite moj predlog da je gospođa Nada Kolundžija, po nalogu nekih njenih prijatelja iz Instituta bezbednosti Američke ambasade, osmislila ovakvu sednicu, gde bi se javnost, na neki način, dezavuisala, tako što bi se svrstavala ovamo ili onamo, ko je u pravu, ko nije u pravu. Ono u šta smo sigurni, nikada DS nije u pravu i ko god je s njim bio u koaliciji, rasturili su koaliciju na štetu države.
Molim vas da se u danu za glasanje ovaj moj predlog stavi, da je gospođa Nada Kolundžija izvršila tešku povredu Poslovnika i, da je neke pravde, sve ove troškove treba staviti njoj lično na teret.

Gospođo Čomić, malopre sam se obratio i vrlo precizno naveo odredbe Poslovnika za koje smatram da su povređene. Sada se pozivam na član 27, jer ste vi izvršili tu povredu. To nisam, navodno, obrazložio malopre i u vašem odgovoru niste rekli da će to ići na glasanje, pa predlažem da, istovremeno sa glasanjem o onome što sam tražio malopre, stavite na glasanje i ovo što pričam da ste sada izvršili povredu, odnosno malopre.
Moram samo da vam skrenem pažnju da nisam rekao da oni koji su potpisali Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine nemaju pravo na to, nisam rekao da oni koji su podneli amandmane na Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine nemaju pravo na to, samo sam rekao da su oni zloupotrebili to pravo.
Između kršenja prava i zloupotrebe prava, tanka je crta kao granica, jer su posledice iste. I u jednoj i u drugoj situaciji radi se nešto što je suprotno.
Vi to verovatno niste ni u obavezi da shvatite. Vežbate vaše retoričke sposobnosti, vrtite te odredbe Poslovnika, gledate da ih protumačite kako je napisano, a pri tom gubite smisao za suštinu i sadržinu neke norme.
Dakle, podsećam javnost, grupa ljudi koja je podnela Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine to je učinila na taj način što je zloupotrebila to pravo, pa je onda načinila drugu zloupotrebu, podnoseći amandmane na svoj predlog, i tako potpuno izmenila nešto, a onda nas ovde ubeđuju da se za dva minuta po poslaničkoj grupi može obrazložiti amandman koji se odnosi, recimo, na neki razdeo predloga zakona o budžetu, a tiče se nekoliko milijardi dinara. To je ta evolucija demokratije.
Sećate se, nekada je bilo "kondomom protiv kordona", a sada smo došli u situaciju da za dva minuta nećete dobiti opomenu ukoliko kažete "živeo kralj Boris", "živela kraljica Nada Kolundžija", "živeo predsednik Narodne skupštine", "živeli potpredsednici Narodne skupštine", koji pomažu u takvom efikasnom radu, a mi tupkamo u mestu.
Gde su vam ti evropski zakoni, gde vam je evropski poslovnik?
Samo da vas podsetim da je pre dve godine bio ovde predstavnik Saveta Evrope, inače, radi u Parlamentarnoj skupštini EU, koji je razmatrao naš poslovnik o radu i nije našao neke značajnije nedostatke.
Da nastavim u ovom lepom maniru. Skrećem vam pažnju, gospođo Čomić, da je nekada i Ustavni sud Republike Srbije razmatrao onaj poslovnik, onako evropski, kad ste ga vi radili, i utvrdio da su neke odredbe u suprotnosti i s onim ustavom, a siguran sam da će biti u suprotnosti i s ovim ustavom, te vas molim da ova moja dva predloga stavite na glasanje u danu za glasanje, a što se tiče vaše obaveze...
(Predsedavajuća: 3.30 minuta.)
... izvinjavam se.

Gospođo Čomić, javnost je već upoznata, pozivam se na član 27. Siguran sam da ste prekršili tu odredbu Poslovnika Narodne skupštine i, ujedno, samo da vas obavestim da sam se i u mojim prethodnim javljanjima, takođe, pozvao na odgovarajuće povrede Poslovnika, a prvi put sam u obraćanju rekao da se radi o članovima 103. i 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Naravno, vi to niste mogli da prihvatite, niti ste želeli, ali videćete sve to u stenogramu, pošto nemam nameru da ponavljam. O tome ćete da dozvolite Narodnoj skupštini da glasa, kao što ćete dozvoliti da se i ova povreda, o kojoj sada imam nameru da pričam, iznese na glasanje pred poslanike Narodne skupštine.
Ovde imamo dvostruki aršin. Ako amandman podnese neko iz opozicije, onda ljudi iz DS-a osporavaju pravo čoveku da podnese amandman, pa se kaže – kakvi su to amandmani "briše se"? Naravno da treba da se briše ovo sve.
Kako ovo dovesti u nešto što bi bilo normalno? To je nemoguće. Kako bi neko saučestvovao u gašenju parlamentarizma u Srbiji i promociji ''ćut demokratije''? Ovde je dobro ako se ćuti. Verovatno ste dobili saglasnost i od NATO-a i od Amerikanaca, a ono što već nekoliko puta pokušavam, verovatno je potrebno napraviti istragu, da vidimo gde je napisan ovaj predlog odluke.
Ovaj predlog odluke je napisan u Institutu bezbednosti. Zašto u Institutu bezbednosti? Zato što je tu centar, jezgro svih onih loših stvari koje se dešavaju Srbiji. Nama se ne dozvoljava da raspravljamo.
Naravno, ljudi, gledajte Drugi kanal, pratite sednice Narodne skupštine, neki put vam se sviđa, neki put vam se ne sviđa, ali ovde čujete istinu; nema je u novinama, nema je u medijima, sve je požutelo. Vidite, žutica je uhvatila celu Srbiju.
Gde god se okrenete, sve je žuto – žuta štampa, žuta stranka na vlasti. Naravno, starate se na taj način da ova sednica ni na šta ne liči, jer nema ni predlagača, nema ni podnosioca amandmana, otišli su u Institut na dodatne instrukcije. Uostalom, kada biste malo bili, što mladi kažu, "in" i slušali grupe "357" i ''Trula koalicija'', bilo bi vam mnogo jasnije. Mladi, slušajte njih, to je naša avangarda.

Gospođo Đukić-Dejanović, pozivam se na član 27. našeg poslovnika i dobro je što postoji prenos, da se vidi kako se loše, i vi i vaša prethodnica, starate o vođenju ove sednice Narodne skupštine.
Podsetio bih vas da je, pre nego što ste vi ušli, gospođa Čomić u prvoj rečenici prekinula poslanika koji je pravio uvod, pa je rekao – ja sam postavio pitanje, pa tražim objašnjenje. Ona mu nije dozvolila objašnjenje, nego ga je, maltene, oterala odavde.
To je nešto što će da bude svakodnevna pojava u Narodnoj skupštini, iz jednog prostog razloga, što je potreban poslovnički okvir da se glasa iz Bodruma, da se glasa iz Soluna. U sledećoj etapi, moguće je da budu i telefonske sednice Parlamenta, kao kad postoje te telefonske sednice Vlade. Onda smo čuli ovde neke nebuloze od ljudi koji blage veze nemaju s materijom.
Samo bih podsetio, pogledom mogu da vidim nekoliko poslanika koji su pre dve godine bili u Francuskoj, u parlamentarnoj delegaciji; posetili smo francusku Nacionalnu skupštinu i njihov senat. Kaže se ovako – kod njih proces donošenja zakona traje od šest do devet meseci, od kada predlog zakona uđe, pa dok izađe. Nema zakona na koji nije podneto 900 amandmana. Kada smo im rekli da mi u toku godine imamo 2.500 amandmana, oni su rekli – svaka čast, blago vama.
Malopre ste čuli jedan prototip kumrovačke škole, koji se zasniva na logici – ako smo prodali NIS "Gaspromu", a "Gasprom" su Rusi, oni smatraju da je to SSSR, pa žele Parlament da urede kao što je u vreme Varšavskog pakta važila izreka za Bugarsku. U Bugarskoj je u to vreme najteža operacija bilo vađenje krajnika, jer nisu smeli da zinu. To žele da uvedu ovi iz ZES-a, da ZES napravi sve, da jednostavno zavlada ova vrsta žutice u Srbiji, da sve postane žuto, da se sve upropasti, kako bi prikrili i Vojvodinu, i KiM, i sve ovo drugo što se dešava.
Koristim priliku da pozovem sve narodne poslanike da sutra i prekosutra, u 11 časova, budu ovde u sali, na sednici Odbora za finansije, gde ćemo raspravljati o vrlo krupnim temama – šta radi Vlada, šta radi Narodna banka, i da podsetim javnost, sve poslaničke grupe su dobile zvanično pismo da daju predlog kandidata za člana Saveta Narodne banke. Nijedna poslanička grupa nije dostavila predlog. Evo šta rade evrofanatici, jedna priča za javnost, druga priča za medije, treća priča ovde, peta tamo, šesta tamo.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas da u danu za glasanje stavite moj predlog vi, gospođa Čomić i svi koji ste se menjali tu, prekršili Poslovnik, opstruišete rad Narodne skupštine i ne dozvoljavate građanima da putuju u Evropu.

Gospođo Đukić - Dejanović, upravo sam se javio zbog toga što ste vi sada rekli da se vratimo dnevnom redu. Javio sam se po Poslovniku i koristim priliku da vas pozovem da pogledate čl. 160. i 136. Poslovnika, a to koristim kao osnov za ovo što ću da iznesem. O čemu se radi?
Čuli ste stavove SRS-a, odnosno poslanika SRS-a, i nijedan taj stav nema nikakvih dodira s bilo kojom ličnošću u Narodnoj skupštini, još manje s gospođom Nadom Kolundžijom, koja je, formalno-pravno, potpisnik ovog predloga odluke. Nemojte to da tumačite lično. Morate da shvatite jedno, ova rasprava o delegacijama i o sastavu RIK-a, koja u osnovi ima proporcionalnu zastupljenost političkih stranaka u Narodnoj skupštini, mora da se odvija na ovakav način s gledišta SRS-a, zato što su pregažena i ne poštuju se ona prava koja imaju građani koji su glasali za SRS.
Prema 78 mandata koji su verifikovani od strane RIK-a, mi toliko treba da imamo mesta i u tom paritetu treba da budemo zastupljeni u svim organima, radnim telima itd. To se ne poštuje.
Logički se nameće pitanje – kome to odgovara? SRS-u ova rasprava, očigledno, ne odgovara.
Zašto bismo se mi bavili mandatima kada nam to priznaje i Ustav i zakon i svi propisi? Onda se logički postavlja pitanje – ko nas je doveo u tu situaciju, da se o tome raspravlja? Dovela nas je vlast, gospođo Nado, nemojte sada da idete dalje. Zašto? Zato što ne želi ovo pitanje da reši.
Mogu da napravim jednu retrospektivu svih vaših odgovora i izgovora i da vam unapred kažem – mi ćemo o ovome da objavimo knjigu. Od 11. juna, sve dok se ne reši to pitanje, sve će to da odlazi kao dokument i prilog za istoriju uništavanja srpskog parlamentarizma, u režiji DS-a.
Gospođo Kolundžija, morate da shvatite jednu stvar – SRS je iskoristila sve pouke koje ste i vi i gospođa Slavica Đukić - Dejanović dale u pogledu pravnih sredstava. Imamo jednu dimenziju koja ide preko tužilaštva, jednu dimenziju koja ide preko suda; ne želim da vas opterećujem time. Imamo drugu dimenziju, po vašoj pouci, koja ide preko Administrativnog odbora, a svi znaju da je to blokirano u Administrativnom odboru, apsolutno svi.
Da li je to mogla da blokira SRS? Nije, kao što SRS ne može da blokira ono što radite s Poslovnikom i sa zakonom. Mi ne učestvujemo u tome, a opet, to ne funkcioniše.
Postavlja se pitanje – kome odgovara ovo stanje? Ovo stanje odgovara onom ministru koji ima dvojno državljanstvo i traži azil od neke južnoameričke države, da pobegne iz zemlje. Ovo odgovara onome koji, preko poslovnih banaka na međubankarskom tržištu, otkupljuje devize i nosi ih u inostranstvo. Ovo odgovara onima koji ne žele da podele odgovornost s opozicijom u Narodnoj skupštini povodom vitalnog pitanja ovog naroda. Blokirali ste rezoluciju o KiM-u, pa ste nam doterali Euleks. Vi ste krivci.
(Predsednik: Vreme.)
Samo jedna pouka. Pravni put za ovo stanje je već viđen. Uzeću primer dva mandata G17 plus od pre nekoliko godina. Konstatovan je prestanak mandata, upućeni su pred Ustavni sud da ostvare svoje pravo. Obrnuta situacija, gospođo Nado, nije moguća. SRS ne može da pokrene ustavnu žalbu, ali svako kome je prestao mandat u Narodnoj skupštini, ukoliko je nezadovoljan...
(Predsednik: Govorite pet minuta, gospodine Krasiću.)
Ja se izvinjavam.

Gospođo Čomić, u pitanju je član 104. Poslovnika Narodne skupštine. Znate da se vrlo retko pozivam na taj član, iz prostog razloga što je teško nekoga ubediti šta je dostojanstvo Narodne skupštine.
Narodna skupština, verovatno, ne bi mogla da štiti svoju čast, s obzirom na to da je pravno lice, ali dostojanstvo mora da ima. Svakako da je sastavni deo tog pojma – dostojanstvo Narodne skupštine, privrženost radu u skladu s Ustavom i sa zakonom i garancija koju u svakom trenutku Narodna skupština mora da pruža svima da ona radi u skladu s Ustavom i sa zakonom.
Kada izađe neko od poslanika i kaže da je za njega neinteresantna ova diskusija, da se u osnovi ove diskusije nalazi jedan nerešeni problem, da to košta, u potpunosti ga podržavam; to stvarno košta, ali ako toliko košta, to je moglo da se reši još septembra prošle godine, da ne bi koštalo toliko.
Molim vas da shvatite jednu stvar, ne postoji teoretska mogućnost da, u skladu s Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije, narodni poslanici koji pripadaju jednoj političkoj stranci budu u dve ili tri poslaničke grupe.
Upravo nas u to ubeđuje gospođa Nada Kolundžija i ljudi koji vode Narodnu skupštinu. Za ovih nekoliko dana, imali ste prilike da čujete da i ovi u svetu ovu grupu od 21 poslanika doživljavaju kao da su članovi SRS-a. To stoji i na sajtu Narodne skupštine, tako ih je predstavio i RIK, na bazi svog izveštaja.
Naš poslovnik ne dozvoljava mogućnost da pripadnici jedne političke stranke, kao narodni poslanici u Narodnoj skupštini, mogu biti u dve poslaničke grupe.
Da vas podsetim, gospođo Čomić, pošto ste vi sad predsedavajući, rekli ste pre tri dana, citirao sam vas, da između poslaničke grupe i političke stranke ne postoji nikakva razlika. Vidite, najavio sam da ćemo doći dotle kada ćete primetiti da ste sami sebe doveli u vrlo neprijatnu situaciju.
Vraćam se na centralno pitanje i molim građane Republike da shvate kome ova situacija u Narodnoj skupštini odgovara. Mogu da imam stav da je ovo nelegitimno i mogu da dokažem da je nelegitimno, ali to ne odgovara SRS-u. Imamo preča posla koja treba da rešavamo u Srbiji.
Kada nađemo odgovor na pitanje kome odgovara, onda ćete videti da taj daje ovakva tumačenja, ovakva obećanja – biće, biće, zakazaćemo, rešićemo, neće nikada da reše, ne žele da reše, žele konfliktnu situaciju u Narodnoj skupštini, kako bi se dovelo u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine, tim pre što već godinama traje medijska kampanja i atak na Narodnu skupštinu kao instituciju državnosti Republike Srbije. To svi osećate.

Na zahtev Nade Kolundžije, 15,5 minuta. Naravno, gospođa Kolundžija ne zamera što ja često upotrebim njeno ime i prezime tokom mojih rasprava o predlozima koji se nalaze na dnevnom redu. Nema tu ničeg ličnog, ali, radi javnosti, koja bi morala da zna šta je na dnevnom redu, ja bih napravio jedan mali pregled šta se to desilo.
Narodna skupština je 5. decembra 2007. godine donela Odluku o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK-a.
Ta procedura je, decembra 2007. godine, moram da kažem, bila identična kao ova danas, ili ovih dana. Naime, na predlog poslaničkih grupa, sastavlja se predlog takve jedne odluke i, po pravilu, te odluke su, putem opšteg konsenzusa, ovde usvajane, iz prostog razloga, što nijedna poslanička grupa nije htela da diskutuje o kandidatima neke druge poslaničke grupe.
Zašto kažemo – kandidatima? Poslanička grupa se javlja kao instrument, koja predlaže nekoga za člana ili zamenika prema određenoj kvoti koja pripada poslaničkim grupama. Mandat RIK-a traje četiri godine. Član 30. Zakona o izboru narodnih poslanika. Onaj zakon o kom se govori u članu 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, upravo je ovaj zakon o izboru narodnih poslanika.
Zakon o izboru narodnih poslanika iz 2000. godine bi, verovatno, morao da se menja i usaglašava s novim ustavom, ali kada se to ne uradi, onda, po Ustavnom zakonu, imamo jedan period kada se primenjuju postojeći propisi, do njihovog usaglašavanja. Po tom osnovu, i dalje je u primeni Zakon o izboru narodnih poslanika. Zašto? Zato što nije usaglašen s Ustavom Republike Srbije i zato što nije donet novi zakon.
Po tom zakonu o izboru narodnih poslanika iz 2000. godine, on je pretrpeo jednu izmenu, vrše se i izbori i po tom zakonu su i 15. maja bili izbori.
Znači, 5. decembra su predsednici poslaničkih grupa u Narodnu skupštinu Republike Srbije dostavili predloge i na bazi tih predloga je izvršen izbor. Ako uzmemo u obzir 5. 12. 2007. godine i rok od četiri godine, ovo nije hitno da se menja, ali su poslaničke grupe zaključile da je došlo do nekih promena i da treba promeniti sastav Republičke izborne komisije. Tu se slažemo, gospođo Nado.
Znači, ako neko ima neki problem sa postojećim sastavom, neka pita svog predsednika poslaničke grupe u to vreme, decembra 2007. godine, koga je on predložio, zašto je predložio i kako je predložio. Tu smo završili s istorijom.
Sada se vraćamo na nešto što je surova realnost. Surova realnost jeste član 33. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, gde se kaže da Narodna skupština bira, ali istovremeno se kaže – na predlog poslaničkih grupa.
Moram da kažem, pošto sam dugo bio u tim komisijama, od 2000. godine, Vjerica je bila naovamo, potpuno se promenio oblik nadležnosti i način rada te komisije. Nekada su komisije bile glasačke mašine. Po zakonu iz 2000. godine, svi članovi, zamenici itd., postali su na neki način radnici. Zašto? Jer su koordinatori na terenu, overavaju biračke spiskove, nose materijale, donose zapisnike i tako dalje. Sada da ne širim temu.
Svi prigovori koji se tiču pojedinih kandidata mogu da se stave povodom predloga svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Ja neću da stavljam prigovore povodom predloga drugih poslaničkih grupa. U nastavku ću samo da pričam o tome da je, prema toj proporciji koja postoji, SRS-u onemogućeno da dostavi tri predloga. Neću da pričam ni o imenima, kako su došla ta tri imena ovde, koja nemaju veze sa SRS-om kao predlagačem. Iza ta tri imena ne stoji SRS, on ih nije predložio. Šta se dešava?