Gospodine Dimitrijeviću, vi ste vrlo eksplicitno ovde rekli da se ovaj zakon donosi da bi se kadrovi G17 plus u zdravstvenim ustanovama sačuvali. Ne znam da li sam baš precizno interpretirao. Dakle, hajde onda otvoreno da govorimo o tome. Gde su ti naši kadrovi? Kažite, koji su to ljudi? Već je stvorena urbana legenda, mit o tome kako je G 17 praktično u celoj državi raspoređen. Hajde da govorimo o imenima. Koji su to direktori? Kojih zdravstvenih centara?  
Mi ćemo reći koji su naši članovi, vrlo rado ćemo odgovoriti, jer se radi o uglednim ljudima i vrlo smo ponosni na njih. Ali nikada politiku nismo doživljavali, naročito zdravstvenu politiku, kao nekakav partijski plen i nemojte to nama da spočitavate. Možda vi u vašoj stranci imate takav pogled na zdravstvo, da delite kolač u zdravstvenim ustanovama, ali mi to nikada nismo radili. Mislim da, ako je nešto kao ostavština mandata Tomice Milosavljevića, to je pokušaj depolitizacije zdravstvenih ustanova. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo Kalanović, gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ceo set prethodnih amandmana o kojem smo diskutovali, pa i ovaj gospodina Martinovića, suštinski pokazuje da mi ovde govorimo sa različitih i političkih i ideoloških pozicija, ali ono što će nam biti veliki problem i do kraja ovog pretresa je to što grupacija koju predstavlja gospodin Martinović, meni se ponekad čini, apsolutno govori sa pozicija 18. i 19. veka.

Dakle, mogu da razumem i znam isto što ste i vi rekli, etimološki aspekt reči za dušu, ali ako vi pokušavate da u sadašnju legislativu prenosite iskustva iz srednjovekovne Srbije, onda se mi duboko ne razumemo.

Ovaj zakon je i te kako važan i vredan zato što u jednu oblast koja je, pritisnuta jednim diskontinuitetom i duboko kompromitovana u Srbiji, praktično zamrla i u ovom današnjem obliku koji postoji ona ne može da da plodove kakvi se od nje očekuju. Dakle, mi ovim zakonom stavljamo nultu tačku, odnosno pokušavamo da rehabilitujemo filantropsku ideju u Srbiji.

Gospodine Krasiću, samo mi dozvolite da završim.

(Predsedavajuća: Molim vas da se ne obraćate direktno učesnicima na sednici.)

Ovde je pomenuto da je unošenje uopšte kao opštekorisnih ciljeva evropskih integracija problematično za neke poslaničke grupe i poslanike. To, gospodine Krasiću, vi mislite. To se pokazalo.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se ne obraćate direktno drugim učesnicima. Ja ću upozoriti narodnog poslanika Krasića.)

Ja vas molim da mi, u skladu sa Poslovnikom, omogućite da govorim.

Dakle, i same evropske integracije podrazumevaju uređenje svojinskih odnosa u ovoj zemlji. Za mene, kao poslanika G17 plus, nije dopustivo dalje tolerisanje razvlačenja zadužbinarske imovine, koja postoji evidentno u Srbiji. Dakle, taj problem želimo da rešimo kroz donošenje ovog zakona. Ako vi smatrate da je dobro prethodno zakonsko rešenje, koje nas je danas dovelo do ovoga što danas imamo sa zadužbinama i fondacijama, onda će to takođe procenjivati građani.

Predsedavajući, želim da skrenem pažnju da je ovde jedan od prethodnih govornika izneo jednu vrlo ozbiljnu konstataciju koja, uprkos demokratskoj atmosferi, ne može tako olako da se izgovara, a to je da je sadašnja vlast u Srbiji okvalifikovana kao marionetska.

Molim vas da ubuduće ne tolerišemo takve kvalifikacije, bez obzira na slobodu govora, jer mi živimo i radimo u jednoj samostalnoj i suverenoj državi i da takve kvalifikacije u narednom periodu ne moramo da slušamo.

Kao što sam i predvideo, imamo taj jedan zid koji nas deli u smislu razumevanja onoga što hoćemo. Dakle, ako razumemo današnje vreme u kome zakonom ne možemo da dozvolimo jednoj korporaciji i preduzeću da osnuje zadužbinu, nego ćemo se možda bazirati na tome i razmišljamo da to može da učini neki arhimandrit ili biskup, onda smo u velikom problemu.

Moramo da prepoznajemo ono što su zahtevi 21. veka, ono što je zadužbinarstvo u savremenim evropskim tokovima. Mislim da je taj zakon usklađen i da mi možemo to da sprovedemo i da konačno, i mislim da ćemo se tu naći na toj tački, da obnovimo hiljadugodišnju tradiciju zadužbinarstva u Srbiji. To nam je zajednički zadatak i mislim da ćemo ga kroz ovaj zakon sprovesti, a možda će ga gospodin Martinović razumeti kada bude u svom punom kapacitetu implementiran u Srbiji.

Uvažena predsednice, hteo bih da ukažem na povredu Poslovnika, član 106. stav 1. Pored ogromnog napora koji je uložen, ne mogu da dovedem u vezu izmene i dopune zakona, odnosno raspravu u pojedinostima sa diskusijama koje su bile u prethodnom periodu. Dakle, molim vas da se držimo Poslovnika i u okviru onoga što nam nalaže rasprava o amandmanima o pomenutom zakonu.
S druge strane, ovde u brojnim diskusijama bi neko ko je neinformisan, a građani Srbije nisu neinformisani, verujem da potpuno raspolažu drugim činjenicama, stekli biste utisak da praktično zdravstveni sistem u Srbiji ne funkcioniše i da nas niko ne leči, na šta moram da reagujem i kao lekar, štiteći svoju struku i sve zdravstvene radnike, jer prosto izgovaranje takvih neistina ne ide u prilogu ni struci, niti onome što se radi u okviru zdravstvenog sistema.
Istine radi, želim da naglasim, pošto to neko ne želi da uvaži, da je samo u periodu od 2006. do 2010. godine u ovoj zemlji rekonstruisano svih 157 domova zdravlja. Ne znam, možda to nekome ne odgovara. U ovoj zemlji takođe u tom periodu od pet do šest godina je rekonstruisano gotovo 20 bolničkih ustanova, da se u ovom momentu priprema rekonstrukcija svih kliničkih centara u ovoj zemlji.
Da li treba da naglasim da u tom periodu Srbija je stekla 38 magnetnih rezonanci, 90 skenera, dve pozitronske emisione tomografije? Pogledajte u okruženju čime raspolažu druge zemlje. Sramota je reći da to nisu rezultati. Mi možemo da se krećemo u okvirima korektne političke borbe, ali izgovaranje takvih neistina ili nečega što je (Predsednik: Vreme.) do te mere neargumentovano prosto nas stavlja u poziciju da imamo jedno potpuno nerazumevanje i obesmišljavamo bilo kakvu raspravu o uspešnosti vođenja zdravstvene politike u Srbiji.

Uvažena predsednice, ponovo se javljam po povredi Poslovnika. Imam utisak da samo kada raspravljamo u zdravstvu se pravi ovakva atmosfera. Prosto, može da se govori o čemu god kome padne na pamet i mi, pre svega ja kao ovlašćeni predstavnik svoje grupe, ispred Odbora suočavam se sa obiljem neargumentovanih činjenica koje često dosežu do ponižavajućih kvalifikacija, vređanja itd.
Molim vas da kao uvažen spiker ovog doma, kako kažu, da se starate o sprovođenju Poslovnika. Moram da napomenem nekoliko činjenica. Jedan od govornika je ovde citirao izveštaj Svetske zdravstvene organizacije, nakon intervencije ministra u tom pravcu, nikom ništa. Videli smo da to nije tačno.
S druge strane, imate kvalifikaciju da se ovde radi o hohštapleraju, o prodaji magle itd. Zaista, u toj atmosferi koja više liče na jednu pijacu je teško razgovarati o jednoj ovako ozbiljnoj oblasti.
Molim vas da ovu raspravu koja po ko zna koji put od ovog saziva Skupštine se ponavlja, da je usmerena u jednom pravcu, zbog onih koji treba mnogo ozbiljnije da doživljavaju zdravstveni sistem u Srbiji i da imaju poverenja u njega. Kako ćemo mi izgraditi poverenje u zdravstveni sistem, ako smo ovde nebrojeno puta konstatovali da on praktično ne postoji i da u zemlji ništa ne funkcioniše. Od 128 hiljada ljudi koji su zaposleni u zdravstvu, praktično ništa ne rade, da je korupcija na svakom mestu.
Naravno da konstatujemo da postoji akcija "Kraba". Koliko se sećam i ministar zdravlja je podržao tu akciju. Da li je ministar zdravlja odgovoran za svakog onog lekara koji posegne za mito? Koja je to logika? Kakva je to logika, molim vas?
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, da li mogu da dobijem vreme od svoje poslaničke grupe?
(Predsednik: Izvolite.)
Koja je tu logika? U tolikom sistemu, naravno da će postojati takvi slučajevi. Sigurno je da korupcija postoji u svim oblastima života. Ovde pokušava da se prikaže da je zdravstveni sistem taj koji je ovde najviše prisutan u smislu problema korupcije.
Ovde je važna jedna druga činjenica koju ovde primećujem, kada pričamo o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Sećam se diskusije od pre dve godine kada smo pričali o spornim članovima 277. i 199, zato što je tri godine nakon stupanja ovog zakona od njegovog donošenja, te odredbe su trebale da važe. Većina onih poslanika koji danas kritikuju su kritikovali i to rešenje.
Danas se kritikuju i ova rešenja. Ne razumem šta je onda rešenje vezano za radno vreme lekara? Da bi bio potpuno jasan, argument Lekarske komore je bio da ne može po danas važećem rešenju da se ospori lekarima dopunski rad. To pravo ostvaruju po Ustavu i po Zakonu o radu. Svaka profesija u ovoj državi ima pravo na dopunski rad do 1/3 radnog vremena. Šta je tu sada sporno?
Sa druge strane, koje rešenje nudite? Ovde je pomenuto da je 90-tih godina pokušano da se skroz odvoji i jedno i drugo. Znamo šta je bilo. Ovo prethodno rešenje koje je podrazumevalo podelu radnog vremena je napadano. Praktično je nastao takav otpor u zdravstvenim ustanovama da to rešenje jednostavno nije sprovedeno. Sada se nudi ovo, koje podrazumeva dopunski rad i koje omogućava lekarima da do 1/3 radnog vremena rade u svojim ili drugim ustanovama, da zaključi ugovor.
Postoji jedan regularan i legalan tok. Mislim da je krajnje nepravedno i prema lekarima i prema pacijentima sada ovde govorimo o jednoj koruptivnoj tendenciji u smislu izmena ovog zakona.
Zašto je sada u ovoj profesiji to onemogućeno? O čemu se tu sada radi? Za mene je potpuno neprihvatljiva kvalifikacija da se stotine hiljada lekara kvalifikuju kao hohštapleri i prodavci magle. Mislim da to nije dostojno ovog doma, niti je doraslo diskusiji o nečemu što se tiče zakonskog predloga koji reguliše oblast zdravstvene zaštite. Zahvaljujem predsednice na prilici da koristim vreme svoje poslaničke grupe.

Hteo bih da iskoristim pravo na repliku, s obzirom da sam (Predsednik: Ne, imate vreme poslaničke grupe kao ovlašćeni predstavnik.). Prihvatam.
Ovo je po ko zna koji put već pomenuta činjenica vezana za lečenje, odnosno kardiohirurške operacije koje su obezbeđene od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u jednoj klinici u Turskoj.
Istine radi, pošto se time veoma manipuliše, moram reći sledeće. U Srbiji, neka me isprave predstavnici Ministarstva i sam ministar, Srbija trenutno raspolaže sa 54 kardiovaskularna hirurga. U našoj zemlji, s obzirom da je stvarnost takva kakva jeste, u kojoj je on kardiohirurg, uz sva dežurstva koje ostvaruje i rad koji mu je omogućen po zakonu, može u jednom neto iznosu da zaradi 120 ili 130 hiljada dinara. Možda sam pogrešio10-20.000.
S jedne strane, imate veliku motivaciju kardiovaskularnih hirurga da napuštaju našu zemlju. Kardiovaskularna klinika na Dedinju raspolaže sa 19 kardiohirurga, od kojih su već tri otišla u Kuvajt. Sa mnogo manje posla su mnogo bolje plaćeni. Mi to kao država ne možemo u ovom sistemu da ostvarimo i da platimo te ljude.
S druge strane, imate rast broja ljudi na listi čekanja zbog rasta poverenja ljudi u zdravstveni sistem, što ovde niko neće da prizna, zbog poboljšane dijagnostike u oblasti kardiologije i imamo kapacitete koje imamo. Zato imamo, da bismo omogućili da se što veći broj ljudi operiše, da zaključimo ugovor i sa jednom privatnom klinikom i sa klinikom u Turskoj.
Ne možete prosto klonirati ili multiplikovati 54 postojeća kardio-vaskularna hirurga. Jedan kardiohirurg se stvara decenijama. To je nešto složeniji posao nego što se stvara jedan vojni pilot. Molim vas da u tom pravcu ne omalovažavate napor da se što veći broj ljudi koji se nalaze na listi čekanja, a imaju problem u oblasti kardiologije, odnosno očekuju kardiohiruršku operaciju, da ne izazivate kod ljudi jedno podozrenje i nepoverenje u zdravstveni sistem.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prevashodno i većim delom svoje diskusije ću se osvrnuti na dokument koji se zove – Plan razvoja zdravstvene zaštite.
Naime, radi se o jednom od dokumenata koji je po svom značaju u rangu onoga što su sistemski zakoni vezani za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje. Kao što je i predlagač rekao, u tekstu se radi o stručnom, ali i o političkom dokumentu.
Ovaj dokument, s obzirom da će usmeriti razvoj zdravstvene zaštite u jednom dužem periodu, svakako se tiče svakog građanina Srbije pojedinačno. Meni se čini da je ovo i dobar trenutak da se osvrnemo na ono što je rađeno u prethodnom periodu, ono što je današnji trenutak da bi mogli da ozbiljno i analitički govorimo o valjanosti prioriteta koji su određeni ovim planom.
I danas imamo diskutanata i imamo ono što je karakteristika brojnih osporavanja, kontraverzi, napada kojima je permanentno izložen sistem zdravstva u Srbiji, a prevashodno Ministarstvo zdravlja. Verujem da nijedan resor nije bio pod tolikim pritiskom lobističkih grupa, privatnih interesa, političke manipulacije, kao što je to resor zdravlja, a isto tako taj isti resor se stalno suočava sa poluinformacijama, laičkim pogledima na funkcionisanje zdravstvenog sistema, sa čestim izlaganjem jednostavnih rešenja, koja ni u jednoj praksi evropskih zemalja nisu moguća.
Želim da iskoristim priliku da kažem da u širem građanstvu, kod našeg stanovništva, postoje dve umrežene misli, odnosno navike koje u osnovi imaju logičku grešku. Jedna je da je zdravstvo besplatno, što apsolutno nije tačno. To je jedna od najskupljih delatnosti u svakoj državi.
Druga je da za ovoliki nivo novca, koji danas izdvajamo, a on je gotovo najmanji na evropskom kontinentu, možemo da dobijemo zdravstvenu uslugu koja je u svetskom rangu i potkrepljena tehnologijom koja je najbolja moguća, kojom danas svetska medicina raspolaže. To su činjenice koje rađaju nerealna očekivanja, a iz kojih proističe i nezadovoljstvo kojim se lako manipuliše.
Mislim da je dobar trenutak da se osvrnemo na ono šta je zatečeno, pošto se često spominje šta je urađeno za mandata prof. Milosavljevića. Moramo da kažemo da je zdravstveni sistem Srbije nasleđen od zdravstvenog sistema Jugoslavije, koja je bila daleko moćnija i u ekonomskom i u političkom smislu, zemlja koja je imala jedan od najrazvijenijih zdravstvenih sistema u Evropi. Naši ljudi, stručnjaci i političari su učestvovali u kreiranju politike tadašnje Svetske zdravstvene organizacije.
Imali smo po razvijenosti jednu od najboljih mreža zdravstvenih ustanova i najrazvijenije kadrove, a krajem 70-tih i početkom 80-tih godina, po tehnologiji, bili smo, praktično, u svetskom vrhu. Naravno, sa sudbinom te zemlje je došlo do urušavanja zdravstvenog sistema. On nije mogao ostati izolovan. Sa izolacijom zemlje, ratnim dešavanjima i svim onim što nam se dešavalo 90-tih godina, taj resurs zdravstvenog sistema je neprekidno iscrpljivan, da bismo pred kraj 90-tih godina došli do potpunog kolapsa.
Moram da podsetim da ono što se zove zdravstvena kasa, odnosno fond zdravlja, fond zdravstva, odnosno Republički zavod za zdravstveno osiguranje, 2000. godine je bio na rubu bankrotstva. O tome ovde treba da govorimo. To su činjenice koje bih želeo da neko ospori.
S druge strane, zbog samih dešavanja, 90-tih godina je došlo i do promena navika i odnosa prema sopstvenom i tuđem zdravlju stanovništva Republike Srbije. Eksplozija faktora rizika nije slučajna. Izloženost stresu je doprinela da se i nepravilno hranimo, da se manje krećemo. Imamo epidemiju alkoholizma i pušenja. Ne treba da nas začudi današnje stanje o zdravstvenoj slici stanovništva Srbije.
Ono što takođe treba da se istakne je, ono što je veoma važno, to su tzv. socijalne i ekonomske determinacije, odnosno odrednice na osnovu kojih su postavljeni prioriteti. Naše stanovništvo stari. Naravno, faktori koji utiču na to su mnogobrojni.
Praktično smo najstarije stanovništvo u Evropi. Populacija mladih se približava onoj granici gde imamo najmanje u onom najmlađem uzrastu, a da pri tome imamo, zahvaljujući onim faktorima rizika koje sam spomenuo, i jednu epidemiju tzv. hroničnih nezaraznih oboljenja.
Naravno, na sve to se nataložila i svetska finansijska kriza koja i otežava finansiranje u zdravstvenom sistemu. To su okolnosti koji je ovaj plan razvoja koji je sačinjen uvažio. To je veoma važno u kreiranju svih planskih dokumenata, da uvažite ono što su realni parametri.
Ono što takođe želim da kažem je, da kao i u onome što zovemo moralnom krizom i što su neki teoretičari nazvali moralnim samoubistvom ovog društva, za njegov oporavak su potrebne decenije. Tako ćemo u onome što smo dobili u zdravstvenom stanju stanovništva, takođe, morati dugo da sprovodimo aktivne mere kako bismo došli na neko nulto pređašnje stanje iz 90-tih godina.
Još jedna od važnih činjenica koju želim da apostrofiram, to je pitanje ljudskih resursa ili što se tradicionalno ovde poslednjih decenija govori - kadrovi. To je nezaposlenost u zdravstvu. Aktuelni ministar, profesor Milosavljević, još od 2002. godine upozorava na neracionalnu upisnu politiku koja postoji na fakultetima i visokim školama medicinske struke.
Da bih to slikovitije prikazao, reći ću vam da od 2006. godine do 2010. godine, aktivnim merama Ministarstva zdravlja je zaposleno 1.863 lekara i 4.125 medicinskih sestara. Ako se zadržimo samo na ovoj cifri, a pri tome znamo da samo na Medicinskom fakultetu u Beogradu svake godine se upiše do 500 studenata, praktično, i najbolje aktivne mere zapošljavanja u ovom sektoru ne mogu da potkrepe samo Beogradski univerzitet. Šta je sa Novim Sadom, Prištinom, Kragujevcem i Nišom? Pri tome, prošle godine imamo potpuno nerezonsko osnivanje Medicinskog fakulteta na VMA, da bismo taj problem, izgleda, pospešili.
U tom segmentu se ne može tražiti odgovornost Ministarstva zdravlja. To mora da bude krovno dogovorena politika.
Što se tiče samog dokumenta, kao što je i predlagač rekao, on svoje temelje ima u međunarodnim dokumentima. Svakako da je međunarodna konferencija u Alma Ati 1978. godine dala jedno opredeljenje u kome su učestvovali, moram to ponovo da kažem, i naši stručnjaci, gde se praktično reafirmisala definicija zdravlja, koju je spomenuo dr Krpić.
Naravno, ovde je jedan od važnih ugrađenih dokumenata i globalna strategija zdravlja za sve evropske regione iz 1984. godine. Po meni je možda i najvažnije to što se nalazi u duhu ovog dokumenta, a nije spomenuto u samom predlogu.
To je dokument koji je proistekao iz jednog sastanka koji je organizovala Svetska zdravstvena organizacija 1996. godine u Ljubljani, gde smo dobili dokument – Ljubljanska povelja, gde su se evropske zemlje dogovorile o sinergičnom, zajedničkom razvoju svojih zdravstvenih sistema, koji imaju svoje određene postulate na kojima se bazira ovaj dokument plana razvoja zdravstvene zaštite.
To su: jasno utvrđivanje ciljeva u pravcu očekivanih rezultata, formulisanje mera u skladu sa realnim potrebama stanovništva, jednaka dostupnost na svim nivoima i prevashodno orijentacija na primarnu zdravstvenu zaštitu.
Šta su današnje prednosti zdravstvenog sistema? Imamo veoma razvijenu zdravstvenu mrežu koja je na granici održivosti mreža zdravstvenih ustanova. Imamo u ukupnom obimu dovoljan broj stručnih kadrova. Međutim, zbog migracije stanovništva i unutrašnjih problema koji proističu iz neravnomernog regionalnog razvoja imamo neravnomernu raspodelu kadrova, te se u pojedinim područjima stiče utisak i zaista postoji potreba za stručnim specijalističkim i užim specijalističkim kadrovima.
Ono što su definisani prioriteti koje bih akcentovao u ovoj svojoj diskusiji, a koji su veoma važni, to je uspostavljanje jednog povezanog, kako se to u ovom stručnom dokumentu kaže – integrisanog zdravstvenog sistema. On zapravo znači da mora postojati mnogo bolja komunikacija između, u onoj vertikali koju sačinjavaju jedan dom zdravlja, opšta bolnica i klinički centar, i sa druge strane, moramo da prihvatimo koncept javnog zdravlja, odgovornosti za zdravlje svih faktora u društvu, a to je da jedan dom zdravlja sarađuje i sa opštinom ili sa gradskom upravom, sa verskim zajednicama i ostalim institucijama koje postoje u lokalnoj zajednici.
Naravno da će dodatni kvalitet u uspostavljanju tog jedinstvenog zdravstvenog sistema činiti implementacija informacionog sistema, koja bi trebalo da se završi za nekih dve do tri godine, koja će nam omogućiti da, pre svega, pratimo pacijenta koji je upućen na više nivoe zdravstvene zaštite, da pratimo kvalitet usluge, i u krajnjem, što je isto tako važno, da vidimo kako se troši zdravstveni dinar.
Ono što je takođe postavljeno kao prioritet, to je finansiranje zdravstvene zaštite. Moram na ovom mestu da kažem da je još 2004. godine uspostavljena stabilnost u zdravstvenoj kasi, u RZZO. Tamo nema više dugova koji bi sprečavali servisiranje zdravstvenih usluga. Ono što postoji je jedan dug koji se iz godine u godinu nagomilava po osnovi doprinosa i molim sve one koji nisu upoznati sa tim, da se upoznaju sa tom činjenicom. Po osnovi doprinosa RZZO-u se duguje 45 milijardi dinara.
Gospodine Ranđeloviću, mislim da treba da raspolažete tom činjenicom i da vidimo šta ćemo raditi sa tim ljudima koji ne mogu da overe svoje knjižice, jer ne mogu da plate doprinos za zdravstveno osiguranje.
S druge strane, imamo nešto što je prirodna potreba privatnog sektora, a to je da se u potpunosti izjednači u jednoj idealnoj situaciji sa državnim ustanovama, da svi zaključe ravnopravne ugovore sa RZZO i krenu u tržišnu utakmicu, da to tako izgleda u idealnim uslovima. Međutim, tu nameru je Ministarstvo zdravlja imalo još 2004. godine. Postojao je i pritisak MMF da tadašnji Zakon o zdravstvenoj zaštiti omogući tu ravnopravnost.
Međutim, procene su se pokazale apsolutno kao tačne zbog iskustvenih stvari koje postoje u zdravstvenim sistemima drugih zemalja šta bi se dogodilo? Imali bi smo jedan veliki odliv stručnog kadra iz državnih zdravstvenih ustanova u privatne.
To je jedna stvar, čime bi socijalno ugrožene delove stanovništva izložili osrednjem i lošem stručnom kadru u državnim ustanovama i sa druge strane, veoma brzo, kao što je iskustvo sa češkim zdravstvenim fondom, za šest meseci su doveli fond na rub bankrotstva. Mislim da bi to bila neodgovorna politika Ministarstva zdravlja.
Zato je pronađeno rešenje da se za tri godine odloži mogućnost odvojenog rada u privatnom i državnom sektoru. Zato danas, naravno, o tome će govoriti i moje kolege, imamo izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje treba da omoguće dopunski rad i mnogo bolju dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite, s druge strane, da omoguće lekarima da na jedan zakonit i legalan način mogu da zarade i nešto više.
Mislim da je takođe važan prioritet koji je definisan u ovom Planu razvoja zdravstvene zaštite - sistem upravljanja u okviru zdravstvenog sistema. To je jedan od ozbiljnih problema sa kojima se suočavaju zdravstvene ustanove i ne postoji ta politika Ministarstva koja će moći da sprovede bilo kakav organizovan plan ukoliko nemate sposoban, organizovan i odgovoran menadžment u zdravstvenim ustanovama.
Šta se nama u praksi dešava? S obzirom da nemamo specijalizovan kadar za zdravstveni menadžment, veoma često na direktorska i upravljačka mesta regrutujemo lekare koji su većinom izvanredni u svojoj struci, ali za početak ne znaju ni šta je virman. Onda se narednih godinu dana uče tom poslu kako upravljati zdravstvenom ustanovom. S druge strane, nemaju iskustvo u sprovođenju zdravstvene politike koja mora da bude jedinstvena, bez obzira na sektor ili na područje Republike.
U tom smislu podržavam apsolutno napor da se izvrši jedna intenzivna obuka ljudi koji bi se bavili isključivo zdravstvenim menadžmentom, čime bi se uspostavila racionalizacija i troškova, omogućila bolja organizacija zdravstvene službe na terenu.
Ono što bih takođe želeo da istaknem, to je organizacija zdravstvene službe u narednom periodu. Svakako da je tačna činjenica da je u međuvremenu, u poslednjih 10 godina, došlo do značajnih promena i u ekonomskom stanju, da će popis iz 2011. godine sigurno dati nekakve izlazne podatke koji će nas usmeriti na to kako i na koji način najbolje možemo da izvršimo jednu preraspodelu kapaciteta unutar našeg zdravstvenog sistema. Bilo u posteljnom fondu, bilo u broju kadrova, negde ćemo morati da smanjimo kapacitete, a na drugom mestu moraju da se povećaju zbog povećanja broja stanovnika.
Ono što je jako važno, s obzirom na strateško opredeljenje ovog dokumenta, to je da u potpunosti definišemo i učinimo funkcionalnim tzv. referalni sistem koji čine primarni, sekundarni i tercijalni nivo. Taj sistem apsolutno je nešto što je u svetu razrađen model i u kome domovi zdravlja treba da budu čuvari kapije tog sistema, da čuvaju potrošnju, da čuvaju zdravstveni dinar, a sa druge strane, da servisiraju i do 85% potreba stanovništva.
To sada nije slučaj. Mi imamo uvrežene navike da samo odemo po uput u dom zdravlja da bismo išli na viši stepen zdravstvene zaštite, čime se neracionalno troše sredstva.
Dakle, ono što je po meni možda i najvažnije u ovom dokumentu, to je opredeljenje u budućnosti za primarnu zdravstvenu zaštitu, a to pre svega u konkretnom smislu znači promociju zdravlja i zdravog načina života, a sa druge strane, to je prevencija i rano otkrivanje hroničnih nezaraznih oboljenja. To je zapravo jedini način da se ozbiljno suprotstavimo onome što danas predstavlja epidemiju tih oboljenja. Kao što je ministar rekao, učešće u mortalitetu tih bolesti danas je oko 85%.
Na kraju, na samom Odboru za zdravlje i porodicu bilo je diskusija, a verujem da će i danas biti. Pitanje je - zašto u samom dokumentu Plana razvoja zdravstvene zaštite nije spomenuta borba protiv korupcije? S obzirom da je korupcija evidentno bolest današnjeg društva i države, za nju je svakako potreban mnogo širi front u borbi od pojedinačnog resora.
Svi smo upoznati da je Vlada gospodina Cvetkovića, kojoj pripada i Ministarstvo zdravlja, u jedan od svojih prioriteta odredila borbu protiv organizovanih kriminala i korupcije. Ministarstvo zdravlja aktivno sprovodi mere u tom pravcu, a u ovom stručnom političkom dokumentu ne vidim da ima mesta za promovisanje aktivnih mera protiv korupcije, što mora da bude organizovana politika Vlade.
Dakle, poslanička grupa G17 plus podržava odluku o saglasnosti na Plan razvoja Republike Srbije i time mi izražavamo volju i podršku za nastavak onih promena koje su započete još 2002. godine, donošenjem dokumenta Zdravstvena politika Srbije. Verujemo da ćemo u narednom periodu doći do onoga što je naš zajednički interes, a to je da pacijentima, građanima Srbije, ponudimo najbolju moguću zdravstvenu zaštitu.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, činjenice radi želim da kažem da se Odbor za zdravlje nije ni izjašnjavao o odluci o planu razvoja zdravstvene zaštite. Neki od poslanika imali su istovremeno zakazane sastanke određenih radnih grupa.
Između ostalog, poslanici SRS u takvoj situaciji su napustili odbor, te smo ostali bez kvoruma. Dakle, to su činjenice vezane za poslednju sednicu, na kojoj smo imali jedinstveni pretres o planu razvoja zdravstvene zaštite.

Gospođo Čomić, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru vremena kojim mogu da raspolažem, ipak ću odreagovati na prethodnu opasku gospodina Momčilova, koja je, u najmanju ruku, neukusna.
Dakle, objektivne okolnosti koje su onemogućile prisustvo profesora Milosavljevića ovoj diskusiji, mislim da nema mesta da preispitujete da li resorni ministar ima poverenje u naš zdravstveni sistem, pogotovo što ne raspolažete elementarnim činjenicama koje se tiču njegovog zdravstvenog stanja, te vas molim da u daljoj diskusiji to ne bude tema.
Ono što bih želeo da kažem, što ovde pokušava da se zameni kao teza, to je da je ovaj zakon usmeren protiv prava pacijenata. Naprotiv, predloženi zakon o lekovima i medicinskim sredstvima je sačinjen na bazi najsavremenijih standarda i po ugledu na najrazvijenije zemlje EU, što možete pročitati i u obrazloženju ovog zakona, s obzirom da su u njega ugrađene sve važeće direktive EU.
Moram ovde da kažem da ste vrlo često skloni tome da onog momenta kada krenemo da raspravljamo o zakonima, zapravo, lažno prikazujete deficit javne rasprave o ovim zakonima. Moram da vas podsetim da se javna rasprava o zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima odvijala u punom kapacitetu, da su u njoj učestvovale sve relevantne institucije i udruženja.
Međutim, vi pokušavate da nam kažete da je izvesno udruženje, protiv koga zaista nemam ništa, pod nazivom Farmaceutsko jezgro, jedina relevantna institucija čije mišljenje je neprikosnoveno. Moram da vas podsetim da, pored Farmaceutskog jezgra, postoji niz drugih udruženja koja su dala pozitivno mišljenje na ovaj zakon.
Mislim da je štetno da kvalifikujte ovaj zakon na taj način da on ide na štetu pacijenata. Mislim da je pacijent, zapravo, centralni motiv ovog zakona. Zaštita zdravlja stanovništva Srbije, pre svega, jeste bio motiv predlagača ovog zakona.

Uvažena gospođo Čomić, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podstaknut sam naizgled ovim zavodljivim i šarmantnim retorskim pitanjima odnosno diskusijom gospodina Dimitrijevića, prosto da pomislim da do 2008. godine ista poslanička grupa i sam gospodin Dimitrijević nisu podržavali politiku aktuelnog ministra zdravlja.
Većinu njegovog bivstvovanja u Ministarstvu zdravlja u mandatima je podržavala i DSS. Prosto sam zapanjen tom činjenicom, ali moram da dodam još nekoliko stvari radi preciznog informisanja poslanika, a i same javnosti.
Dakle, spočitavate, između ostalog, listu čekanja, šverc lekova, korupciju itd. U kakvoj mi to zemlji živimo, vi to pitanje postavljate. Odgovaram vam na pitanje da živimo u zemlji koja sa najmanje novca obezbeđuje jedan od najstabilnije finansiranih zdravstvenih sistema u regionu.
Ako to ne želite da priznate, da sa 265 evra ili 300, pošto često volite da otvarate to pitanje, obezbeđujemo sistem gde danas imamo hiljadu i po lekova na pozitivnoj listi. U svakoj zemlji postoji sivo ili crno tržište, u manjoj ili u većoj meri, lekova. Srbija ne izlazi iz tog sistema ni po jednom parametru.
Ukoliko želite da kompromitujete zdravstveni sistem i da izazivate strah i paniku kod stanovništva, gde ste bili jedan od aktera tokom kampanje protiv svinjskog gripa i vakcinacije, to onda ide na vašu ličnu, ali i na kolektivnu političku odgovornost.
Vrlo je zanimljivo pitanje koje postavljate vezano za vakcine. Najpre ste bili kritičar zašto nema vakcina kada su vakcine nabavljane i sad gde ćemo sa tim vakcinama. Da se ne bismo vraćali na tu priču, očigledno nipodaštavate činjenicu da je u ovoj zemlji 89 ljudi, nadam se da ne grešim, zbog poštovanja prema tim preminulim ljudima, preminulo od novog gripa. Ako je to malo, onda ne uvažavate činjenicu da je to veoma ozbiljan problem s kojim smo se suočili u okviru zdravstvenog sistema.
Govorite o korupciji. Koji to zdravstveni sistem u svetu nema problem sa korupcijom? Priznajemo da on postoji, ali nije apsolutno odgovornost samo zdravstvenog sistema, nego i ostalih činilaca. Da li je ta korupcija postojala pre dve godine?
Sledeća stvar, pominjete listu čekanja. U ovom momentu imamo listu čekanja za kardiovaskularne operacije, pre svega za aortu koronarne bajpas. Znate vrlo dobro da su kapaciteti koji su trenutno na raspolaganju u zdravstvenom sistemu u pogledu toga preko svake mere i višestruko iskorišćeni. Naših 59 kardiovaskularnih hirurga u ovom momentu radi izvan svih kapaciteta i izvan standarda svih ostalih kardiovaskularnih hirurga u Evropi i u regionu.
S druge strane, kada smo vodili diskusiju o prethodnom zakona, gde smo pominjali najvažniji faktor rizika za izazivanje kardiovaskularnih oboljenja, gde se radilo o pušenju, vaša poslanička grupa je imala potpuno jedan romantičan pristup tome. Dakle, ako želimo tome da se suprotstavimo, naravno da moramo da smanjimo i liste čekanja, ali i da se bavimo faktorima rizika i problemima koji ozbiljno narušavaju opšte zdravlje stanovništva Srbije. Pozivam vas da ovde odgovorno raspravljamo o nečemu što je, u tome ćemo se složiti, osnovni resurs ovog društva, to je zdravlje stanovništva.
Moram da vam napomenem, prosto ste i vi pomenuli, mada se to nije čulo u tonskom zapisu, pominjete zdravstveno stanje ministra. Rekao sam, to je u najmanju ruku neukusno, pogotovo od vas u stranci u kojoj ste imali sličnu situaciju. Nemojte dolaziti u situaciju da bilo ko ovde to pominje. Kažem, u najmanju ruku je neukusno. Dakle, ministar Milosavljević nikada nije izbegavao otvorenu diskusiju ni ovde, ni na Odboru kada je u mogućnosti da prisustvuje.
Zakon o lekovima i o medicinskim sredstvima predstavlja sasvim sigurno jedan od najmodernijih zakonskih projekata koje je ova skupština donela i 2004. godine i danas, i nadam se da će većina poslanika podržati ovaj zakon.

Gospođo Čomić, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno imamo ovde dva pristupa sistemu zdravstvene zaštite, odnosno njenom konceptu.
Gospodin Dimitrijević je tipičan zastupnik demagoškog, neodrživog koncepta u zdravstvenom sistemu. To što vi možda vidite određeni politički kapital u svemu tome, to je vaš problem, ali održivost finansiranja zdravstvenog sistema i mera onoga koliko mi izdvajamo i koliko građani u ovom momentu dobijaju, to je maksimum koji je mogao da se obezbedi.
Dakle, samo vas molim i to sam i u prethodnom izlaganju rekao, ako pričamo o jednoj takvoj temi, kao što je funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite, onda moramo da se vodimo rečnikom odgovornosti. Vi kažete, mi uzimamo cene za lekove spram, na primer, Italije. Naravno da morate da uvažite tržište lekova ako hoćete kvalitetne lekove da uvezete u zemlju. Morate da se ponašate spram tržišta.
Ne želimo vreme kada su se u ovoj zemlji lekovi prodavali po buvljim pijacama. Možda taj rezultat nekom smeta što se danas to prodaje u apotekama, ali to je rezultat rada resornog ministarstva.

Gospođo Čomić, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, naravno i istine radi, imate podatke koje je uradila Svetska banka, koji potpuno, naravno, suprotno govore. Često se pozivate na činjenicu da ste pročitali. Morate da citirate izvor gde ste to pročitali.
Molim vas, samo da govorimo jezikom činjenica. Dakle, Svetska banka, po osnovu projekta koji je rađen ovde, procenila je da izdvajamo negde oko 270 evra po glavi stanovnika. To su činjenice, a ne pročitali ste negde. Hvala.

Želeo bih samo da prokomentarišem ovaj predlog amandmana gospodina Dimitrijevića, sada se uključio prof. Šami. Smatram da ovaj amandman ne može da bude prihvaćen zato što vi imate, pre svega, u gradu Beogradu javni prevoz za koji određena populacija, pre svega iz socijalnih razloga ne plaća naknadu. Imate penzionere, dakle, ljude iznad 65 godine koji ne plaćaju naknadu, prema tome, samo iz tog razloga je moralo da se razdvoji sa naknadom i bez naknade. Dakle, više je tehničkog karaktera, o tome se radi.
Vi ste spomenuli kategoriju sopstvenog prevoza. Moramo da napravimo jasnu distinkciju između javnog i sopstvenog prevoza. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Moram da podsetim da smo mi prošle godine u ovom domu doneli Zakon o javnom zdravlju, praktično, jedan od ključnih sistemskih zakona iz oblasti zdravstva.
Zašto je važan taj zakon? Zato što je on posle dugog perioda oslanjanja celokupne odgovornosti za javno zdravlje stanovništva na Ministarstvo zdravlja, mi smo tim zakonom definisali da tu odgovornost pored Ministarstva zdravlja snose i drugi činioci u državi i društvu, a pre sve tu su lokalne samouprave, državne institucije, kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou.
U tom smislu sam razumeo da restrikcija u smislu zabrane pušenja u ustanovama, kao što su državna uprava, lokalna samouprava, zatim, ustanove koje imaju izrazito važan javni zdravstveni značaj u smislu poruke, kao što su ustanove kulture, apsolutno zakon tu mora da bude restriktivan.
Meni se čini da mi preko donošenja Zakona o javnom zdravlju, a ovaj zakon, između ostalog, po odgovornosti koja se prenosi, proizilazi iz tog zakona, moramo konačno da razumemo da svi javno-zdravstveni problemi, koje evidentno danas imamo, moraju da budu zajednička odgovornost, kako poslanika koji sede u ovom domu, tako i ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, ustanovama kulture. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo Čomić, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moraću da odgovorim na deo ovih argumenta, deo pseudoargumenata uvaženog doktora Momčilova i pokušaću da shvatim da u žaru odbrane ili protivljenja mom amandmanu niste imali nameru da se uvredljivo izrazite prema meni, ali, činjenica radi i istine radi, ovaj amandman jeste podnet da bi prepoznao nešto što postoji. Zakon o igrama na sreću definiše nešto što se zovu  igračnice.
Moram da vas uverim da nisam jedan od konzumenata i nikada u životu nisam bio ni u kockarnici, ni u kladionici, ni u igračnici, ali to je jednostavno život i postoji deo populacije koji posećuje te prostore.
Predlagač, kada nam je dao ovaj predlog zakona, kada je ušao u skupštinsku proceduru, očigledno je taj segment preskočio.
Mogu da razumem vašu želju da napravite jednu političku konotaciju, pa možda i dobijate neki poen time što biste mene ovde predstavili kao lobistu za jaku duvansku industriju ili za kockarnice, ali mislim da ćete tu promašiti metu. Apsolutno ne pripadam tom krugu ljudi niti je takva intencija postojala i s tim u vezi pozivam vas da se upoznate sa Zakonom o igrama na sreću, pa ćete videti da postoje objekti tog tipa koje zakon, radi pravne sigurnosti poslova, mora da definiše.
Ono, što, takođe, moram da dodam, slušajući stavove vaše poslaničke grupe, u jednom momentu razumem da ste vi za restriktivan zakon, u drugom za zakon koji je za nešto više kompromisa, tako da mi se ponekad, ipak, čini, da vas vratim na početak vašeg izlaganja, da vi počinjete da bivate akterom jedne Joneskove drame iz ''teatra apsurda'', neka me ispravi ministar Bradić, prosto ne mogu da ispratim vaš politički stav, kada se tiče ovog predloga zakona. Zahvaljujem.