Pokušavam da nastavim, međutim, ovako snažni aplauzi, ovako snažni krici, ne znam čemu to.
Ja bih mog kolegu razumeo da se on negde oznojio, da se znojav vode napio, da će on da vraća ove kredite, ali da krenemo redom. Ne verujem u to, i dalje verujem da bi on sve gurnuo u stečaj, kredite ne bi vraćao, to ne treba vraćati. Ne bi dizao kredite sa nižom kamatom, da vraća kredite sa većom kamatom, zato što je on navikao da uzima kredite sa većom kamatom, a ne sa nižom, pa se onda postavlja pitanje ko se koliko ugradio, a ne šta je za ovu državu uradio.
Zahvaljujem vam što mi toplo mašete, jer napuštate salu, ali da krenemo redom.
(Saša Radulović, s mesta: Kako te nije sramota.)
Neki kažu da vi ličite na G17, meni ličite na IQ-17. Nego, da se vratimo ovim silnim dugovima koji su ostali, pa, bogami ja nisam bio ministar u Dačićevoj Vladi. Ovde imamo tri nosioca vlasti, četvrti je bio u Vladi G17 plus, onaj zamenik za prosvetu koga su motkama jurili zbog neke rang liste. Ja nikada nisam bio u vlasti, oni jesu. Ako je neko zadužio zemlju, ja nisam.
Da sam ja bio na vlasti mi bi danas raspravljali pošto ćemo da pozajmimo novac. Verujem da je Vlada Aleksandra Vučića onda bila na vlasti, u periodu od 2000. do 2010. godine, da mi sada ne bismo raspravljali o tome da uzmemo od, ne znam, Svetske banke, od Abu Dabija, da uzmemo kredite već da im damo kredite. Mi ne bi raspravljali pod kojom kamatom se zadužujemo, već pod kojom kamatom pozajmljujemo novac.
Evo, pokušaću da vam objasnim, zato što stalno nešto maskirate, nemojte kod mene da pokušavate, jer mi na selu smo malo zdravo razumniji, čist vazduh, priroda daje nam priliku da vrlo dobro pamtimo, da osvežimo pamćenje. Na kraju 2012. godine dug je bio 17,6 milijardi. Znači, ukoliko je bio nešto manji, ostavili ste deficit od dve milijarde, 17,6, ispod toga nije bio. Ali, zaboravili ste nešto, da mi sa sela dobro pamtimo, pa pamtimo, a kolege sa Maldiva je to smešno, ali mi pamtimo, ne samo njegove odlaske na Maldive, grickanje jastoga, vožnju jahtom itd, čarter letovima, mi pamtimo i donatorsku podršku koja je iznosila 4,1 milijardu bespovratno. Znači, tu dodajte na onih 17,6.
Pa imate Pariski i Londonski klub, to gospodin Dačić zna, 4,7 milijardi, jer je oprošteno dve trećine prethodnog duga. Znači, to je popunjeno i imamo prihod od privatizacije, 2.500 preduzeća za 2,7 milijarde, ali imate i druge prihode koji nisu išli kroz Agenciju za privatizaciju, koji su bili četiri milijarde, NIS „Mobtel“, itd. Ukupni prihodi od privatizacije su bili 6,7 milijardi.
Kad sve saberem i kad vam dodam onu milijardu iz Razvojne banke Vojvodine, da popunite ove budžete pred leto, dobijem cifru od 34,1 milijardu evra. Dug nije 17,6 na kraju 2012. godine nego je bio 34,1. Kad uzmemo da ste sem što ste zemlju zadužili, da ste potrošili donatorsku podršku, prihode od privatizacije, da ste potrošili ono iz Razvojne banke Vojvodine, prema tome, ukupno 34,1 milijardu.
U periodu do 2010. godine, Global, nemam naočare pa ne mogu da pročitam, kaže, američka, vi volite Amerikance, a ja ih ne mrzim, ali ih ne volim, ali vi volite da se pozivate na njih, pa hajde, oni kažu da je za 10 godina od 2001. godine do 2010. godine iz ove zemlje izneto 40 milijardi evra, odnosno 51 milijarda dolara. Tako kažu Amerikanci, meni ostaje, s obzirom da se uvek pozivate na njihove izvore, meni ostaje da verujem u to.
Nije što ste vi sve to potrošili, nije što ste izneli, nije što ste pokrali, nego je problem što ništa niste napravili. Vi ste od infrastrukture napravili 112 kilometara za 12 godina, čini mi se, 9,7 kilometara godišnje. Privredu ste ostavili raštimovanu, nije bilo ničega što nije prodato i pokradeno, ne znamo gde je završilo. Nema izvora duga koji bi trebao da servisira taj dug. To je još gore. Gde ste novac potrošili? Očigledno je da ste ga samo izneli.
Ovaj drugi deo duga je servisiranje vašeg duga, 24,15 uvećan za manje od 7 milijardi, ali sa kamatom koja je bila 2008. godine 117 miliona evra, a kamatu koju mi plaćamo na vaše dugove je jednu milijardu. Četiri godine po jedna milijarda za servisiranje vaših dugova je bilo 4,4 milijarde. Onda vi pitate gde je otišao novac. Za jednu godinu mi smo napravili infrastrukture nego što ste vi napravili za 12 godina. Zbog čega sam ja tu koaliciju DOS i napustio 2003. godine kada sam video ko vodi Vladu, rekao sam da himnu treba staviti da bude – Bože sačuvaj i otkazao podršku takvoj Vladi i bili su prevremeni izbori.
Niste napravili izvoz za vraćanje duga kada se država zadužuje, narod piše menicu. Država treba da štiti svoj narod i narod treba da štiti državu. To je uzajamna zaštita. Vi nikada niste pitali narod da li da ih zadužite, zaduživali ste to SMS porukama. Kada nekome daješ kredit, odnosno kad si žirant nekome, a narod je žirant nama moraš da ga pitaš da li će ti biti žirant i šta će za to da kupi. Gledaš da li će da kupi traktor, pa kasnije da servisira taj dug, vas nije bilo briga, bilo je bitno zadužiti se.
Da kažem još nešto, u vašem periodu dok ste se tako dobro zadužili 31 milijardu, 300.000 ljudi je ostalo bez posla za četiri godine. U Beogradu je sa 230.000 radnika u realnom sektoru palo na 23.000. Znači, nema izvora za vraćanje duga, a još gore unutrašnji dugovi su ostali spoljni, jer ste sve naše kamate, odnosno sve naše banke prodali stranim bankama, pa samim tim svaki unutrašnji dug postaje strani i oni to konvertuju u devize i iznose napolje. Danas, slušam te mudrace i gledam te mudre face kako nam predaju, dok pokušavamo da izvučemo ovu zemlju iz blata, a 2012. godine, da nisam došao ovde, da nisam ušao u tu baru ne bih znao koliko je ona duboka. Nažalost, znam koliko je sada duboka. Znam da mora da nam bude bolje. Znam da moramo da servisiramo dugove. Znamo da moramo da dignemo proizvodnju i da se samo pola od onih 34 milijarde pustili kroz poljoprivredu i da se pola izgubili ili pokrali, danas bi dug bio manji za 17 milijardi. Vi to niste uradili, vama je proizvod bio dug. Vi ste živeli od zaduženog, a ne od zarađenog i došlo je vreme, vrati koko što si pozobala.
Sad neko drugi treba da živi od zarađenog i još da od zarađenog odvaja, da vraća ono što je zadužen u vreme kad se novac iznosio napolje.
Mislim da mi moramo da budemo posvećeni razvoju ekonomije, da moramo vreme provoditi u radu i trudu, a ne na kauču. Ima ona izreka – ne možete se merdevinama do uspeha popeti sa rukama u džepovima. Vi ste to pokušali, zato ste pali. Mi ćemo pokušati da dođemo do uspeha ne preko kauča kao vi, ne preko Maldiva, već preko struga i pluga. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, sad vidite kako je meni. Naš dobri narod pati, to je činjenica, a pati iz razloga što nisu bili politički aktivni, nisu bili dovoljno društveno aktivni i nisu sprečili da loši ljudi vladaju i upravljaju njihovim sudbinama.
Ja sam već to objašnjavao i moj kolega poljoprivrednik je rekao da je Makedonija bolja od nas, da je na 10. mestu. Pa, Makedonija nije imala takvu gromadu za premijera. U Makedoniji ima izreka – ne daj Bože da ti vinodelac bude premijer. Ja u to verujem, kao što verujem da on nije uzeo ni dinara. On ne uzima dinare, on uzima evre. Ja čvrsto verujem u to, a imam i dokaze.
Ja znam da je on stručnjak za zajmove i ovo ima veze sa zajmom, pa kaže ovako – ugovor o kraktoročnoj pozajmici, kaže između ZŽ, poznatijeg kao moj kolega poljoprivrednik, to je zajmodavac, a zajmoprimac je opet ZŽ, moj kolega poljoprivrednik u ime firme „Empresa“. Kaže – zajam od 41.000 evra ZŽ daje ZŽ, pod kamatom, evo ga ugovor, ko ne veruje može da proveri, evo i potpisi ZŽ, ZŽ, zajmodavac, zajmoprimac. Ja pitam sve vas, a posebno dr Rančića, jer je on psiholog, kako su se ova dvojica dogovorili?

Pa, sporazum je.

Pa, sporazum za zajmove. Evo – zajmodavac i zajmoprimac, ZŽ, ZŽ, 41.000 evra. On kaže da dinara nije video. Zato što je uzimao evre. Privatizacije DIN-a prema „Filip Morisu“, evo opet ovi abraka-dabra, ćiribu-ćiriba mašu poslovnicima. Ometaju me. Ovo vreme da mi uračunate.
Ja se pitam kako su ugovorili 10% kamate? To mora da je bio prihod onih 12 miliona dolara isplaćenih za privatizaciju DIN-a „Filip Morisu“ koja je bila tri puta ispod cene, sigurno. Postoje dokazi. E, sad, šta je ko, koliko prokockao, šta je pretvorio u imovinu, ostaje da se vidi, ali zajam je nesporan.
Ja sad pitam ministra finansija - kako neko sam sebi može da pozajmi pare, još da uračuna kamatu od 10%? I drugo, da li je ovaj prihod od 41.000 evra prethodno bio oporezovan? Zato što je Z.Ž. poznat, već smo rekli da je bio direktor „Emprese“ i on kaže, kada smo već kod tih poreskih prihoda i sporazuma, kaže – utvrđuje se ne prijavljen porez na dodatu vrednost od 17.948.952 dinara, 29. januara 2016. godine, uz kamatu do 25.12.2015. godine od 4.430.932 dinara, što je ukupno preko 22 miliona. S obzirom da kamate idu ove godine, to je 25 miliona.
Dakle, moje pitanje bi glasilo – kako je moguće da osoba sa tolikim primanjem u evrima može da ima ovolike dugove? Tu je još jedno rešenje, zaboravio sam, od dva miliona, ovo je za njega sitnica. Ja vam kažem, nije on dinare video, on je video samo evre.
Na kraju da kažem da glupost nije smrtonosna bolest. Očigledno da neki ljudi dostignu najviše društvene visine i dožive duboku starost. Ja mislim da bih mogao da udelim savet mom kolegi poljoprivredniku, ali mislim da tu ne pomaže savet, da tu pomaže staratelj, a Pavićević … (Isključen mikrofon)

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiran član 103. st. 7. i 8. koji kaže – kada poslanik zloupotrebljava priliku da reklamira Poslovnik i pretvara u repliku da se to vreme oduzima. Ja ne znam da li je gospodinu ostalo dovoljno vremena, ali istine radi, radi se o dostojanstvu Narodne skupštine, rečeno je da je neki ugovor laž. Ja nudim svim poslanicima da se uvere u ovo i da provere. Dakle, to je jedno.
Broj dva, rešenje iz APR-a kaže – upisuje se Z.Ž. 23. novembra 2015. godine. Time je prekršen i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Evo, ko ne veruje, neka dođe da proveri.
Dakle, pošto se radi o dostojanstvu, ja sam u obavezi da ako treba pokažem još jednom, a svi poslanici mogu da dođu i da se uvere, rešenja Poreske uprave, a ima ih dva.
Dakle, ovde je jednom prilikom moj kolega poljoprivrednik rekao da je laž…

Kazao sam da je povređeno dostojanstvo, jer je rečeno da ja lažem… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih trebao da dobijem dve povrede Poslovnika, jer dok sam ukazivao na prvu, desila se druga, ali ću sve sabiti, kako to obično kažu, u jednu. Čl. 107, 108, 109. – uvredljivi izrazi, dobacivanje, ometanje itd, izricanje opomene.
O radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Gospodine Arsiću, vi ste malo ovu sednicu ispustili. Ovo, da mi oproste gledaoci, malopre je ličilo na oveći zverinjak. Dakle, ponašanje narodnih poslanika je bilo van svake kontrole, ali to na stranu.
Prolazeći pored nas njihov predvodnik ili njihov vođa, a grupa se po vođi poznaje, ne da je dobacivao narodnim poslanicima ovde, nego je opsovao. Ovde su kolege prisutne. Gospodin Radulović je ovde opsovao. Mislim da nije vredan citiranja, ali postoje kolege koje su tu psovku čule. Dakle, neću da padnem na te grane i da pominjem psovku koju je on upotrebio.
Njihovo je pravo da tapšu, naše je pravo da donosimo odluke. Oni spore pravo Narodne skupštine a demokratija je način donošenja odluka. Otprilike se završava brojanje glasova. Politička istina se utvrđuje brojanjem glasova članova Narodne skupštine i mi nismo krivi što je na isti način gospodin Radulović bio izabran u Vladu Republike Srbije i kada je bio izabran otprilike je dobio ovaj aplauz koji je sad on uputio nama.
(Narodni poslanik Nenad Konstantinović dobacuje.)
Gospodin koji dobacuje, koji se nudio da pređe na našu stranu, zahvaljujući meni je sprečen. Svakako ima pravo da dobacuje, ali me time ne može ometati.
Ja mislim, gospodine predsedavajući, ili vi da zavedete red ili gospodin Rančić, koji je po profesiji neuropsihijatar. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio malo sa mojim kolegom, poljoprivrednikom u pokušaju, da debatujem na ovu temu, ali budući da on nije tu, a znam da je posle privatizacije DIN-a i DIV-a, a znam da je posle privatizacije DIN-a i DIV-a, kako to naš narod kaže, klepio 12 miliona dolara i da je imao ozbiljnu nameru da kupi jahtu, znam i od koga, ja sam mislio da ozbiljno prodiskutujem na ovu temu, verujući, shodno članu 10, čini mi se, ministarka je tu, ona to zna, da razgovaramo o tim domaćim jahtama, jer verujem da je on bio patriota i da bi, za razliku od drugih tajkuna sa kojima je sarađivao, sa kojima je uzimao novac, da bi on registrovao jahtu da našu državu i time ovde platio neki porez. Međutim, i to je
problematično, s obzirom da je po dokumentaciji Poreske uprave,samo u toku poslednje dve godine, kao predsednik društva „Empresa“ utajio 23 miliona dinara, sa kamatama je to negde preko 30 miliona.
S obzirom da nije tu, ne bi bilo u redu da širim temu i da govorim o povredi poreskih propisa, odnosno utaji, koja je, evo, odoše i ovi drugi, koja je još malo, pa kao od one grupe – nikad im dosta nije bilo. Ovom je uvek malo bilo, a njima nikad dosta nije bilo, prema tome, ja sa ovim zaključujem ovu diskusiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da kolega zna Poslovnik. Na vreme sam reklamirao, odmah posle povrede koju su učinile prethodne kolege.
Naime, član 103. stavovi 7. i 8, gospodine predsedavajući, vama nalažu da kada bude ovakva zloupotreba koja je očigledna da oduzmete vreme od poslaničkih grupa poslanicima koji su zloupotrebljavali Poslovnik i izrazili svojim izjavama repliku. Tim pre što se ovde spominje neka istina, kako treba utvrditi istinu itd. Mi ovde ne moramo da govorimo istinu, ali ja je uglavnom govorim, oni ne. Ja sam spreman, na sve ono što sam do sada izjavio, da idem na poligraf, a oni beže od poligrafa kao đavo od krsta i mislim da bi se veoma lako utvrdilo koliko puta je nasipan put u Medveđi, taj bi bio visok sedam metara, koliko je piva „Hajneken“ popijeno tamo …

Ne možete dopustiti da neko traži ovde da mi govorimo istinu kada oni prvi očigledno ne govore istinu. Stoga, ubuduće zahtevam da u takvim situacijama oduzmete vreme od poslaničke grupe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o lukama i unutrašnjim vodama, ne znam, moram da pitam, nije mi kolega poljoprivrednik tu, da li su Maldivi unutrašnja voda ili…

Pa, naravno da sam počeo o zakonu, o lukama i unutrašnjim vodama. Sad ja pitam, s obzirom da je izvršena agresija na Maldive od strane stranke bivšeg režima – da li su Maldivi unutrašnja ili spoljna voda?
Ali, Bože moj, ja bih voleo da sam u njihovo vreme, za razliku od njih, ja bih voleo da smo na ovoj Duing listi napredovali, da nismo bili 91. da smo bili prvi. Ja bih to pozdravio. Ja bih na leđima nosio, ovim plovnim putevima bi ih nosio, makar plivao i na leđima nosio celu stranku bivšeg režima samo da su bili makar ispod 90. mesta, a ne 91. na toj listi.
U to vreme, koliko se ja sećam tih plovnih puteva, i plovnih i lovnih, bilo je tu svega i svačega, bile su dve liste. Jedna je bila za nas koji smo radili, a druga lista je bila za one koji su vladali. Oni su plovili na jahtama, a mi smo to gurali nekako svojim radom. Ovaj član 10. o jahtama se odnosi najverovatnije na njih, jer ministarka očekuje da iz patriotskih razloga oni to registruju ovde, pa nek se bar bave iznajmljivanjem. Ja verujem da imaju šta da iznajme. Mi nemamo, brate, ni čamac, mi koji smo radili.
Bile su dve liste. Jedna je bila ta duing, a druga je bila drping. Zato u nekim trenucima ja pomislim, kada razgovaram o Zakonu o unutrašnjim vodama i u lukama, da je stranku bivšeg režima sastavio sudski pozivar. Da to ima veze sa brodovima i lukama, govori njihov bivši predsednik …
(Radoslav Milojičić, s mesta: Da li je ovo tema dnevnog reda?)
Ne razumem kakvi su ovo krici. Ja ništa ne govorim što nisu rekli oni sami.

Ne treba. Ako budete izricali, nemojte, neka bude u pivu.
Dakle, ne mogu oni mene omesti, mudar čovek se ne da lako omesti. Evo, neko se tamo smeje. Znate ko može da prepozna mudrog čoveka? Samo onaj ko je mudar. Ja ne očekujem da oni to prepoznaju. Oni to ne znaju. Ja očekujem da samo napreduju na onoj drugoj listi. Ja o njima bih voleo da govorim najlepše, ali mi nisu dali razlog za to. Ja ne mogu u svojim govorima, moj govor je kao ogledalo, kao ogledalo sam prineo stranci bivšeg režima, otuda toliko galame i kad pričamo o brodovima i lukama i o jahtama, i to onim jahtama koje idu na Maldive, koje neće ovde da se izdaju po članu 10, to tamo gde grickate jastoge i ovde tođete i podrigujete pred sirotinjom koju ste napravili …

Lepo pričam o plovnim putevima.
Gospodine predsedavajući, da li mogu da pričam o brodovima? Evo neću spominjati onaj brod ludaka koji je spomenuo gospodin Bojan Pajtić dok je bio predsednik tog broda ludaka, evo neću spominjati. Ništa nisam izmislio. Ja pričam o tome da su neki tim plovnim putevima grickali jastoge, išli na Maldive. Znači, to su bili plovni putevi. To što podriguju pred sirotinjom koju su očerupali i stekli sve dok su ovi drugi gubili sve, pa nisam ja kriv, kriva je jahta, kriva je plovidba, krive su luke, sumnjive luke itd. Zato ja pozdravljam sve nove puteve, jer se njima prevoze ljudi, roba. Oni su samo turističkim razlozima izlazili napolje, a ja mislim da imaju jaki poljoprivredni razlozi za ovo.
Mi ove godine imamo brod od osam miliona tona kukuruza i nešto više. Biće višak tri i po do četiri miliona tona zato što su nam ovi uništili stočni fond, pa sada moramo da izvozimo kukuruz. Ja bih voleo da možemo da izvozimo gotove proizvode, ali ne možemo, industrija koju su oni ostavili bila je zanemarljiva. Sada im se ne dopada kada o tome pričam, kada prinesem ogledalu, njima se tu ne sviđa šta vide u ogledalu. Sami su krivi svojim delima i nedelima.
Dakle, mi moramo da izvozimo kukuruz, da izvozimo stočnu hranu. Voleo bih da izvozimo konzerve, voleo bih da izvozimo suhomesnate proizvode, ali bože moj, oni nisu ostavili nikakvu industriju i onda još oni koji su za to zaslužni, koji su nas tako lepo očerupali sada pričaju o tome kako će oni štititi očerupane.
Ja pozdravljam sve puteve, vazdušne, vodene, pozdravljam pruge, ali bih voleo da prevoze što više naših roba i što više naših radnika, a da nas prevoze u turističke svrhe, da i mi vidimo belog sveta, da i mi možda vidimo te Maldive, jer to što su ovi okupirali, ne znači da mi nemamo pravo da vidimo. Mi ćemo gledati da to zaradimo, ne da otmemo, kao što su oni to radili i zato mislim da je vreme da što više robe i što više naših putnika prevezemo, pre svega radnika, da oni svakog prvog donesu, da ono što seljaci proizvedu radnici prerade energijom koja može da se proizvede iz obnovljivih izvora, takođe, iz poljoprivrede i da sa tom robom stvorimo hleba i posla za sve. Oni nisu ostavili, sem za sebe, ni za koga nikakav prostor, da država bude jednakih šansi, da država ljudima koji su je stvorili može da garantuje da rade pošteno i da žive dostojanstveno od tog poštenog rada. Oni to nisu imali i zato ja pozdravljam sve puteve.
Zbog sigurnosti putnika, naša najveća stratišta su Jasenovac, Jadovno, Kragujevac i Ibarska magistrala. Svaki put, bio on vodeni, vazdušni, bila pruga, ja ću da pozdravim zato što putevi spajaju. Putevi spajaju ljude, putevi spajaju privredu. Ono što bih ja voleo jeste da više robe izađe iz naše zemlje, a da manje uđe, da imamo suficit, pokrivenost uvoza izvozom, možda zahvaljujući prevozom ove robe. Svakako nismo izvozili robu koju je proizvodila ova družina. To bi bile prazne barže, prazni šlepovi itd. Dakle, kolac nisu zašiljili.
Ja pozdravljam sve one koji su se oznojili, koji su svojim znojevitim rukama napravili neku robu koju izvozimo i zahvaljujući kojoj je ova država opstala. Ovi plovni putevi će doprineti da naša pokrivenost uvozom-izvozom bude još veća od sedamdeset i nešto procenata koliko je sada, u njihovo vreme bila je jedva 51, 52%, što znači da je ova država počela ozbiljno da proizvodi robu i da je izvozom pa i ovim plovnim putevima napravila novca da ljudi mogu da žive od toga. Roba je novac i ja mislim da je u proizvodnji spas.
Brod koji sam ja nekada hteo da potopim, sam se potopio, tu spasa nema, posada neće da izbaci novac iz džepova, on tone zbog te težine, odatle beže svi koji su pametni, tu spasa nema. Zahvaljujem svima na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao nešto više, ali mislim da je smisao opozicije bio da tekst amandmana, koji su predložili oni, bude usvojen. Da li višak suete i manjak znanja, uglavnom, ja da sam opozicija, bio bih srećan što sam doprineo da većina, vladajuća većina usvoji ono što opozicija misli da određenoj grupi odgovara. Ovom prilikom studenti su u pitanju. Na njihovom mestu ja bih bio srećan zato što je neko rešenje prihvaćeno, bez obzira u čijem tekstu i čije je ime potpisano. Kao što sam već rekao, znanje ima granice, neznanje nema.
Ja bih povodom ovoga rekao da ovde niko ništa nije govorio, a moj kolega poljoprivrednih posebno, zato što kolega Pavićević nije tu. On bi svakako rekao više. Međutim, na čudan način je eliminisan, onako akademski čestito. Moram priznati da meni nedostaje, a mislim da mom kolegi više nedostaje i ne znam ko će paziti na njega kada sledeći put dođe u Skupštinu i popije neku više, ali da se vratim na amandman…