Gospodine predsedavajući, nemojte prekidati sednicu zbog dobacivanja jednog docenta i doktora nauka jednom zemljoradniku jer on pokušava da ospori moje pravo, demokratsko pravo da budem ravnopravan sa svim drugim poslanicima. I te kako sam u temi i kažem da bi ovo povećanje od 7.000 dinara koje je veoma značajno, reći ću čak spektakularno iz prostog razloga što država koju smo zatekli nije ličila na državu, ličila je na ruševinu od države. Ekonomija je bila potpuno devastirana, ekonomija nije pravila viškove već manjkove.
Dakle, kada jedna vlada, jedna država uštedi u jednoj godini sredstva kojima po meni veoma značajno može da poveća prihode prosvetnim radnicima kojih ima 145.000 za njih je to malo, ali to malo je veliki uspeh i njih samih i nas. Dakle, da oni nisu štedeli kao poreski obveznici uplaćivali, da kao budžetski korisnici nisu uštedeli zajedno sa svima drugima, povećanja ne bi bilo. Da oni nisu oborili vlast stranke bivšeg režima sada ne bi bilo povećanja, bilo bi umanjenja. Da je ova vlast kao što je njihova bila, oni bi pustili inflaciju od 10% pa njima povećali platu 7%, pa bi oni realno imali 3%.
Zato je za mene ovo značajno, zato što pokazuje da uporedo sa povećanjem da se isplati štedeti, jer je štednja dobra zarada, da svi zajedno ujedinjenih treba da damo doprinos da oporavimo svoju ekonomiju. Kada je oporavimo i kada je stavimo na noge onda će nas poštovati i oni koji su nas podeljene koristili jedni protiv drugih. Nije lepo, nije korektno nečiji uspeh ma koliko on bio mali, a ja tvrdim da je značajan, jer sva velika značajna dela počinju jednim korakom ma koliko on bio mali i zato tvrdim da je ovo uspeh i zato preporučujem svi prosvetnim radnicima da ovo prihvate, da potroše sa svojim porodicama, da ne daju ni u kakve fondove kao što je to moj kolega poljoprivrednik predložio. On bi najverovatnije želeo da se osnuje neki fond vinogradara gde bi on bio na čelu pa koristio ta sredstva.
Predlažem im da potroše to sa svojim porodicama, da veruju u Vladu, da veruju u državu, da veruju u štednju, da veruju u to da kada se država razduži, kad ne budemo morali plaćati 130 milijardi kamate za suludo podignute kredite sa velikim kamatnim stopama u periodu kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog, kada je glavni proizvod u državi bio javni dug, ja im zato preporučujem da ovo prime kao veliku stvar jer je država raskinula sa onom vrstom politike koje su razne varalice u poslednjih 12 godina do 2012. godine servirale narodu, gde su tobož oni delili sa narodom dobro i zlo tako što su sebi uzimali dobro, a narodu ostavljali zlo. Narodu su pričali bajke, a sebi dizali dvorce, gde sad narod živi kao u basni, a oni kao u bajci.
Dakle, da znaju da ova izmena i dopuna budžeta jeste velika stvar, znači raskid sa takvom vrstom politike koju je sprovodila stranka bivšeg režima. Ovo je dobar znak da se u ovoj državi pojavljuje država, da se pojavljuje njena ekonomija, da ova država vraća suverenitet uporedo sa tim stvarima. Sebe i njih i vas, i vas gospodine predsedavajući, pitam koliko bi danas mogli da povećamo plate i penzije da nije u divljoj, predatorskoj privatizaciji uspostavljen divlji, suludi kapitalizam koji je počistio 700.000 radnih mesta.
Pitam vas, da imamo 700.000 doprinosa na plate, da imamo iz toga i PDV, mi bi danas mogli ponosno da kažemo da ćemo im povećati plate za 10, 15, 20, 30%. To što ne možemo više jeste proizvod toga što moramo da vraćao dugove iz perioda kada neodgovorno vladalo državom, kada je uzimao ko je koliko hteo, kada su pravili razne kombinacije i iz toga sve njih molim da ovo prime kao značajno delo, zajedničko delo svih nas i da ne veruju onima koji su ih opljačkali, a sada ih pozivaju da izađu na ulice, da ponovo pljačkaše vrate na vlast, valjda ponovo žele da ih dopljačkaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 104. Član 103. govori o pravu narodnih poslanika da reklamiraju povredu Poslovnika, i to je nesporno pravo, čak i onih koji to pravo osporavaju meni.
Moj kolega poljoprivrednik je imao pravo da reklamira Poslovnik, ali nije imao pravo to da koristi kao repliku. Nije imao pravo on da govori o broju grla, s obzirom da je završio višu oko ekonomske. Moram da kažem da je povredio Poslovnik time što nije primetio da broj grla svakako povećava BDP, da broj grla svakako u klaničnoj preradi uvećava BDP još više, da su time veći prihodi i da time možemo da uvećamo i rashode u javnom sektoru.
Pošto je on ekonomista, a ja poljoprivrednik, a on poljoprivrednik u pokušaju, ja sam u obavezi da mu objasnim da mu je reklamacija bila uzaludna.
Na kraju, da kažem, zbog jednog drugog, preokrenutog poslanika, da ja mislim da ipak nismo dobro izračunali broj grla u stočnom fondu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, jutros smo pažljivo razmatrali ove amandmane i ja sam očekivao da predlagač amandmana dođe na sednicu, međutim, on se nije pojavio.
Na Odboru nije želeo ni da brani svoj amandman, što pomalo govori o kvalitetu amandmana jer ukoliko je neko želeo tako strašno da zaštiti rakiju svakako bi se na tom odboru pojavio.
Moram reći da ovo nije samo zakon o proizvodnji alkohola i jakih alkoholnih pića, ovaj zakon je i o prometu. Dakle, sva pića moraju da budu ravnopravna. Ne može neko da predloži amandman po tome šta je sinoć pio. Recimo da neki predlagač dođe i zvizne tri vinjaka i kaže – ovo je zakon o vinjacima i ostalim alkoholnim pićima. Mislim da to ne bi bilo primereno. Ne možemo prilagođavati zakon prema sopstvenim potrebama već prema opštim potrebama. Dakle, ukoliko se radi o jedinstvenom zakonu koji reguliše proizvodnju i promet vi sva pića morate da stavite u isti položaj.
Dalje, u prilogu zakona imate 10 vrsta rakija kao jakih alkoholnih pića. Dakle, ne da su isključena nego je posebno istaknuto 10 vrsta rakija. Imate i alkoholna pića koja se proizvode od žitarica. Mi u Sremu to još uvek radimo, a ovi stariji ljudi vrlo dobro znaju kako se ta pića i prave.
Sada zamislite da donosimo zakon o sportu i da se neko doseti i da predloži – zakon o fudbalu i ostalim sportovima, zato što je fudbal najomiljeniji sport ovde. Jeste rakija u Srbiji najomiljenije piće, ali ne može da bude izuzeta od ostalih jakih alkoholnih pića i ne treba biti doktor nauka da shvatite da ne može da postoji zakon o fudbalu i ostalim sportovima, pa tako ne može da postoji ni zakon o rakiji i ostalim alkoholnim pićima, što je predložio jedan doktor nauka.
Savetujem da ne prihvatimo ovaj amandman, kao što savetujem da ne prihvatimo ni sledeći amandman ovog predlagača iz više razloga. Već sam naveo koji su to razlozi. Dakle, em nije došao na odbor, em bi zakon bio diskriminatorski na ostala alkoholna pića s obzirom da se radi o prometu i proizvodnji, em ne verujem da je onako i pročitao sa punom pažnjom zakon. Tako da mislim da bi ovaj amandman kada bi ga usvojili bio vrlo loš.
Još da napomenem, predlagač je pripadao poslaničkoj grupi, odnosno izbornoj listi na čijoj je listi izabran koja je 2009. godine…

O amandmanu govorim.

Govorim o amandmanu.

Kada bi usvojili ovaj amandman onda bi se vratili u 2009. godinu baš u taj zakon koji je od 2.000 proizvođača sveo tim novim zakonom, kako bi on želeo da predloži, na svega 300 proizvođača. Zato kažem da govorim o amandmanu zato što su to delovi jednog starog zakona koji je bio toliko loš da nam je od 2.000 registrovanih proizvođača sveo sve na 300.

Dakle, predlažem da kako ne može postojati zakon o fudbalu i ostalim sportovima tako ne može postojati ni zakon o rakiji i ostalim alkoholnim pićima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106, 107, 108. i 109. Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, gospodin Veselinović je dovodio rakiju i alkoholna pića u vezu sa Arapima. Kod nekih Arapa to je dozvoljeno, ali kod većine upotreba alkoholnih pića zabranjena. U koliko želimo da poštujemo svoju veru i tradiciju, molim narodne poslanike da poštuju i veru i tradiciju većine Arapa.
Dakle, zamislite kako se osećaju oni koji su iz arapskog sveta, koji su trenutno u Srbiji i koji imaju kao simbol vere i tradicije zabranu upotrebe alkoholnih pića. Ukoliko neki narodni poslanik alkoholna pića dovodi eksplicitno u vezu sa arapskim svetom, on mora da napravi razliku između onih arapskih zemalja gde je to dozvoljeno i onih arapskih zemalja gde to nije dozvoljeno i gde se to smatra velikim verskim i tradicionalnim prekršajem.
Mislim da narodni poslanik koji je to uradio treba najmanje da se izvine. Ne tražim o ovome da se glasa, gospodine predsedavajući, ne tražim ni da mu se izrekne opomena, jer bez obzira što je on doktor pravnih nauka, verujem da se radi o pukom neznanju. Stoga, ne tražim da primenite ove odredbe, ali ubuduće da pripazite malo šta poslanici govore i očekujem da se narodni poslanik izvine zbog ovakvog poređenja. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne treba prihvatiti amandman kolege Veselinovića iz više razloga, a ti se razlozi ponavljaju jer je predložio da se promeni ime zakona, naziv zakona i shodno tome je ostao dosledan u svim članovima, tražio je da se jaka alkoholna pića, Zakon o jakim alkoholnim pićima, njegov naziv izmeni o Zakon o rakiji i ostalim alkoholnim pićima.
Delovao je dosta nepovezano, međutim zbog naših gledalaca u obrazloženju zakona je on rekao da je TANJUG srpski brend. Jedan doktor pravnih nauka bi trebalo da zna da je TANJUG jugoslovenski brend, da je to brend bivše države.
Verujem da delim uverenje kolega da tražimo da se nađe rešenje za tu novinsku agenciju, bez obzira što u svom nazivu ima i jedno slovo koje određuje i naziv bivše države. Mi smo taj naziv do sada zadržali, ali radi pune istine ne radi se o srpskom brendu, radi se o jugoslovenskom brendu i verujem da delim uverenje ostalih kolega da se tu nađe neki način da novinari s obzirom da su trebali da dobiju besplatne akcije, a da to pravo nisu iskoristili da se nađe načina da u nekom dopunskom roku oni to svoje pravo iskoriste i da se ta novinska agencija od značaja ne gasi.
Verujem da ona nema veze sa amandmanom. Predlagač je to naveo pa sam ja dužan gledalaca radi da navedem ono što je puna istina.
Ne treba prihvatiti amandmane gospodina Veselinovića koje on navodi kao amandmane Pokreta za PREOKRET. Pokret za PREOKRET je jedno udruženje građana koje osnuje troje građana, nije uopšte politički faktor. To je jedan od razloga zašto ne treba prihvatiti amandmane. Drugi razlog je što mi ti amandmani izgledaju poprilično mamurno. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako mi akademska čestitost dozvoli da komentarišem amandmane, s obzirom da u poslednje vreme se spori moje pravo da komentarišem amandmane, pa u vezi predloga ovog amandmana da podsetim predlagača da demokratija vodi ravnopravnost.
Mi smo danas na odboru uvažavajući želju da se taj proces demokratizacije ovog društva nastavi, tragali za zajedničkim rešenjima, jer demokratija podrazumeva pristup različitim mišljenjima da dođe do izražaja, što je meni predlagač amandmana usporio više puta. Mi ne želeći da činimo ono što on čini smo tragajući zajedničkim rešenjima usvojili nekoliko njihovih amandmana. Time smo valjda dokazali svoju demokratsku orjentaciju, ali predlagač amandmana sporeći moje pravo da komentarišem zakone i amandmane je narušio osnovni princip demokratije, a to je ravnopravnost i kroz predlaganja svog amandmana on se čak usudio da priča o totalnim režimima. Znači, neko ko akademski čestito predaje na Fakultetu političkih nauka, neko ko je doktorirao na političkim teorijama, mada za široku javnost taj doktorat na toj političkoj teoriji kao doktorat na štrovenju komaraca, ne može dokazati na čemu je doktorirao.
Dakle, neko ko je doktorirao na političkim teorijama osporava pravo drugom narodnom poslaniku, demokratsko pravo, pravo na ravnopravnost da komentariše njegove ili bilo čije amandmane i dođe i kaže - vama Marijan Rističević brani zakon, vama Marijan Rističević, tumači zakone, tumači amandmane, time je osporio, ne samo moje pravo, osporio je svoju diplomu. Zamislite ga kao doktor političkih nauka, koji kao docent predaje na Fakultetu političkih nauka, se ponaša nedemokratski, šta njegovi studenti mogu da nauče iz toga?
Mi smo lepo, uvažavajući demokratske procese, pravo na pristup različitim mišljenjima, naravno i njegovim, to je njegovo neotuđivo pravo, tragali za zajedničkim rešenjima i našli ih usvajajući ovaj amandman. Međutim, konačno smo dobili tvrdnju kako smo mi totalitarni itd. a on je demokrata.
Ukoliko je moje pravo osporeno, a demokratija vladavine većine, brojanje glasova itd, naravno i procesnih prava manjine, ukoliko on osporava prava koja su njemu garantovana, on treba debelo da razmisli o svom doktoratu, o svojoj tituli. Ja koliko sam primetio, on je za specifičnu vrstu diktature, on bi bio za vladavinu znanja, ali pošto je i to znanje tanko, pošto nije stečeno zapažanjem i iskustvom, već pre svega bubanjem, recitovanjem, pamćenjem tuđih tekstova, koliko ja vidim on bi se zalagao za vladavinu zvanja. Zvanje koliko ja vidim iz njegovog ponašanja nama ne garantuje i znanje.
Razlika između fakultetski obrazovanih i mudrih je velika. On je samo fakultetski obrazovan, jer mudrost se ne …

Vratio sam se na amandman.
Tokom razlaganja on je naveo i ubistvo premijera, kao neki argument, ne želeći da nam kaže ko je bi savezni ministar unutrašnjih poslova i ko je nekoliko meseci pre ubistva premijera u Kuli pravio žurku, zajedno za jedinicom za specijalne operacije. Savezni ministar i republički ministar zajedno. Da li je to politička pozadina? Da li to neko svoju političku pozadinu želi da prebaci nama? Toliko ….

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, reklamiram član 106. u vezi sa članom 108. i članom 109. Naime, radi se o dobacivanju.
Gospodine predsedavajući, vi imate dva standarda. Gospodina Nikolića ste upozorili dva puta da ne dobacuje, a pre toga smo bili svedoci, mi koji smo ovde u Skupštini, da je gospođa Čomić ceo minut galamila i dobacivala. Gospodin Veselinović je to isto činio, i duže od jednog minuta. Vi nikoga niste ni upozorili, a u obavezi ste da sprečite dobacivanje koje je bilo neprestano, to je član 106. Bili ste dužni da ih upozorite, da ih opomenete i da izreknete mere iz člana 108. i člana 109, budući da se radi o gospođi Čomić, koja je bila toliko surova dok je predsedavala za vreme vladavine stranke bivšeg režima, kad je ta stranka bila jedna stranka i nije bila stranka više stranaka.
Dakle, nismo im mi krivi što se ta stranka podelila u više tabora. U ono vreme se ona smatrala Demokratskom strankom, a ja mislim da se ta stranka još samo zove Demokratska. Mi za to nismo krivi. Prema tome, vi treba da primenite mere iz člana 106, člana 108. i člana 109, budući da se radi o neprikosnovenom potpredsedniku Narodne skupštine, koja je takvu vrstu dobacivanja surovo kažnjavala u vreme dok je vlada ta stranka za koju više ne znamo kako se zove. Kad ih proteraju iz Krunske 69, ja predlažem da ih oteraju u Šilerovu a da im bazen bude zajednički. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas biramo 16 novih sudija i to je pravo osveženje s obzirom na više hiljada sudija koje obavljaju svoju funkciju. Odmah moram reći da ja nisam zadovoljan stanjem u pravosuđu i mislim da i nove sudije treba da budu svesne da su nam zakoni postali paučina kroz koju prolaze velike muve, a u koje se hvataju male.
Bez sudija, tu pre svega mislim na nove sudije zakoni su nam prazni. Šta nam vrede prazni zakoni bez primene? Imamo želju da kao većina sprovedemo pravdu, ali bez sudija nemamo moć, jer ih je neko loše 2009. godine selektirao. Ovi kandidati treba da budu svesni toga da naši građani kažu da po 99% naših ljudi, naših građana nisu opasni zakoni već sudije.
Neretko sudije i tužioci koji sude krivicu su lošiji od onih kojima sude. Ovi kandidati treba da budu svesni da pravdu kakvu dele naši sudovi i mnoge sudije, da je ta pravda često teža ljudima od nepravde. Saradnja sudija i izvršitelja koji divljaju po Srbiji je besprekorna, kao da rade na procenat bez ikakve veze sa pravdom i pravom.
Ovi kandidati treba da znaju da neki sudovi i neke sudije, neke sudske jedinice su gotovo privatno vlasništvo advokatskih kancelarija, a sudije puki izvršioci. Neke sudije su veći i jači stranački aktivisti nego oni u stranci koji su ih 2009. godine delegirali u sudove. Oni su još uvek sudije svojih partija.
Nove sudije trebaju da budu svesni toga da šta može sudija da učini ako krivicu krivca treba u Sremu da goni, kuma republičkog tužioca koja je iz Novog Sada Višem tužilaštvu u Mitrovici čiji je osnovni zadatak čuvanje potpredsednika stranke bivšeg režima Gorana Ješića. Očekivati da ga goni tužilac njegove stranke i osudi tužilac njegove stranke je kao očekivati da vrelu Saharu rashladi plutajuća santa leda.
Neki sudovi i sudske jedinice, a to ovi kandidati treba da znaju su gotovo samo puka odeljenja advokatskih kancelarija koje naručuju presude vrlo lako, kao pice i pljeskavice. Prava uloga pravde je da niko nikom nevinom ne naškodi, da se krivci kazne. Danas imate opozicione primerke političke gromade koji sa ponosom govore o tome da uprkos mnogim aferama temeljnom čerupanju države od strane pripadnika stranke bivšeg režima, izvršnih nedela u savezu sa raznim varalicama, secikesama, da je doneo malo presuda ili ni jedna presuda.
Sudije trebaju da znaju da postoji izreka u narodu „čega se pametan stidi…“ da ne govorim dalje. To što nije doneto mnogo presuda nije dokaz njihove nevinosti, već dokaz više njihove krivice. Krivice ne samo za sada nekažnjeno čerupanje države, već i krivica za lošu reformu, deformu pravosuđa, departijski opredeljeni pripadnici stranke bivšeg režima u sudskim odorama treba da sude svojim partijskim šefovima, mecenama, često protkani prisnim i bliskim rođačkim vezama.
Nove sudije treba da znaju čim nešto kritikuješ u pravosuđu odmah počnu da pozivaju na svetu nezavisnost pravosuđa. Na nezavisnost od čega? Sudije i tužioci bez obzira ko su ne smeju biti nezavisni od zakona, već od kriminala. Nažalost kod nas mnoge sudije su nezavisne od zakona, a vrlo zavisne od kriminala. Na sudovima je da utvrde istinu. Na sudu se nije utvrđivala istina već cena i tarifa. Za mnoge odluke nije trebalo pitati zašto, već pošto. Nije trebalo pitati kako, već koliko. Podmićenim, korumpiranim, stranački obojeni delovi pravosuđa gotovo javno i bez stida, bez srama se podsmevaju ministarstvu, Vladi, predsedniku Vlade, predsednicima sudova i naš narod kaže, dužan sam da to prenesem novim sudijama, da dok makar 10 ćelija ne napunimo korumpiranim i podmićenim sudijama i tužiocima, teško da ćemo u ovoj zemlji stići do pravde i prava.
Kandidati treba da znaju da više od hleba naš narod, siromašni narod, onaj otpušteni i slabo plaćeni želi pravdu. Želi da se kazne majstori tranzicije koji su sve što je bilo naše pretvorili samo u svoje. Umesto da svi imamo sve, sad svi sem njih koji jezde belosvetskim morima, jer nemamo svoje, imamo na umu da je naši, ne svojom krivicom najsiromašniji imaju pravo na život, na slobodu, na sigurnost i pravo na pravdu.
Pravda za sve. Ako već stanka bivšeg režima nije zaštitila mnoge siromašne, mi ne smemo i ne trebamo da štitimo bogate, one koje su ih pretvorili u siromašne i koji su se nagrabili na pohlepan i kriminalan način, na njihovoj nesreći i muci obogatili.
Ko treba da utvrdi šta se u proteklom periodu desilo sa državom, njenim kapitalom, njenim novcem, već sud i sudije, pa i ove nove, da krivce primereno kazne, a državu i njenu imovinu vrate narodu koji je vlasnik svoje države. Država mora da stavi tačku na kriminal i nepravdu i loše pravosuđe po svaku cenu, jer će, inače, kriminal i loše pravosuđe staviti tačku na državu.
Čestitam kandidatima koji će biti izabrani. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, dragi gosti, kada je moj kolega vinodelac podržao zakon, meni ne ostaje ništa drugo nego da ga i sam podržim, s obzirom da se radi o vrlo dobrom poznavaocu alkoholnih pića, jednom od vodećih uvoznika vina, mada se ovde radi o jakim pićima, ali se od vina da napraviti dobar vinjak. Od grožđa se da napraviti dobra loza, od komovice, odnosno od komine od grožđa da se napraviti dobra komovica, ona je čak i lekovita i očigledno je da je poslednjih dana ona dala neki određeni rezultat, pa ću se ja složiti sa time da treba podržati ovaj zakon, s obzirom da smo u prethodnih nekoliko minuta imali eksperta na vezi, dakle, u direktnom prenosu uživo. Prema tome, kada jedan vinodelja ovako pohvalno govori o zakonu, pripadnik opozicije, meni ne ostaje ništa drugo nego da to podržim.
Što se tiče šljiva i voća, ja sam za to da se to prerađuje u rakiju, ali pre rakije, mislim da to treba prerađivati na druge načine. Posebno bih bio zahvalan kada bi mi svi zajedno ubuduće ujedinjenih određenih problema u poljoprivredi, većinu tih šljiva osušili, prosušili i prodavali na način na koji su to radili naši preci i na takav način stvarali značajne devizne prihode. Dakle, taj izvoz suvih šljiva je bio značajan i gotovo da je popunjavao jednu trećinu srpskog budžeta, odnosno da je zauzimao 25% srpskog izvoza.
U poslednje vreme je suva šljiva ponovo dobila na ceni, sušeno voće, dehidrirano voće, itd, treba da bude ono što treba da bude krajnji proizvod kvalitetnog voća, onog najkvalitetnijeg koje se posle prodaje u svežem stanju može prerađeno prodati kao suvo.
Druga stvar je da se posle toga kroz kompote, slatko, itd, veliki deo tog voća treba da preradi u prerađevine u marmelade, u džemove, itd, a da ono što ostane ide u rakije, kako to naši seljaci kažu u mučenice, da se na takav način ništa ne baci i da se iz voćarske proizvodnje maksimalno izvuče kroz prerađivačku industriju i maksimalno izvuče ono što treba da izfinansira ne samo poljoprivredna gazdinstva, već da izfinansira onaj koji se bavi preradom, da im se taj biznis isplati, a da pri tome angažuju značajni broj radnika i da se ta proizvodnja obavlja što bliže selu, da bi se na takav način zadržao određeni broj stanovnika, da nam se teritorije ne bi ubuduće praznile.
Značaj tog voća je višestruk, a što se tiče rakija i vina, ono što naši proizvođači treba da znaju, da fizička lica, odnosno poljoprivredna gazdinstva koja to ne proizvode za promet, koja proizvode za sopstvene potrebe, nemaju nikakve promenjene uslove, ali ukoliko to budu stavljali u prodaju i promet, u takvim situacijama moraju da se registruju kao proizvođači alkoholnih pića, da bi mogli da učestvuju nesmetano u prometu. Ta odredba je, pre svega, zbog toga da se ne bi ugrozilo zdravlje drugih ljudi, a ukoliko proizvodite za sopstvene potrebe, u tom slučaju nemate nikakav problem sa proizvodnjom rakije, odnosno sa raznim vrstama rakija koje se dobijaju od voća i od grožđa.
Mislim da treba reći i da fizička lica koja to rade u okviru svog gazdinstva, kada to piće posluže nekim drugima, da se to ne smatra prometom, tako da nesmetano mogu da prave svadbe, da slave slave, nesmetano mogu i da posle sahrane popiju za nečiju dušu, mada su kod nas sahrane u poslednje vreme, posle vladavine stranke bivšeg režima, postale mnogobrojne, ne zbog žala za pokojnicima, već što je to prilika da ljudi čestito jedu i često posle vladavine stranke bivšeg režima na sahranama ljudi gotovo i ne pitaju ko je umro, već šta ima za hranu.
To što se dešava je proizvod, pre svega, neke prethodne vladavine, opšteg devastiranja, ekonomskog devastiranja naše države i mislim da naša fizička lica koja se bave proizvodnjom rakije svakako treba da znaju da što se tiče potreba njihovog gazdinstva i da ono što se popije na njihovom gazdinstvu nemaju nikakav problem ni sa proizvodnjom, a ni sa obeležavanjem raznih tradicija, običaja, pa sam već rekao – slava, veselja i, ne daj Bože, sahrana.
Mislim da ubuduće treba da vodimo računa da rakija bude taj poslednji proizvod koji ćemo proizvoditi. Mislim da treba više da se ulaže u poljoprivredu, ali takođe, mislim da smo u poslednjih desetak godina uložili nekoliko milijardi u poljoprivredu, a da pri tome nismo napravili značajan rezultat.
Stoga, ubuduće, s obzirom da je ministarka poljoprivrede tu, svi zajedno treba da to malo sredstava što imamo, a za ovako siromašnu državu to nije malo, jer se radi o iznosima od 250 do 300 miliona evra godišnje, pa kada uzmete, u poslednjih pet godina smo uložili milijardu i po, kada prođete Srbijom, baš i nemamo neki utisak da smo nešto veliko napravili, da se ubuduće sredstva plasiraju što više u projekte, tako da se iz tih projekata nešto značajno napravi, da se napravi neka proizvodnja u voćarstvu, povrtarstvu, da se podigne proizvodnja prerađevina od voća, pa time i rakija, koje mogu da na pojedinim tržištima imaju značajnu ulogu, odnosno da budu tražena pića, s obzirom da je kvalitet našeg voća i rakije od voća veoma poznat onima koji su to probali. Mislim da ukoliko ofanzivnije nastupimo napolju, da i po pitanju proizvodnje rakija možemo da napravimo dobar rezultat.
U svakom slučaju, ja sam od onih koji se zalaže za oživljavanje države Srbije, da Srbija ponovo bude država njiva i šljiva, momaka i devojaka, radnika i seljaka i da napustimo neke vrednosti i kombinacije koje su bile odluke bivšeg režima. Hvala.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, naprosto sam dirnu brigom iz stranke bivšeg režima za šume i za obnovljive izvore energije. Kako je jedan od njih rekao – samoobnovljivih izvora. Ja sam mislio da su obnovljivi, ali će me on svojom diskusijom čak možda i ubediti da to budu samoobnovljivi. Kako će to da budu samoobnovljivi, ne znam, ali znam za obnovljive izvore zato što se oni daju obnoviti, ali da li sami sebe mogu da obnove, to je malo teže.
Srbija ima pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Za vreme vladavine stranke bivšeg režima, od obradivog četiri miliona i 150 hiljada hektara spali smo na tri miliona i 300 hiljada, koliko se maksimalno obrađuje. Dakle, 800 hiljada hektara je ostalo neobrađeno, a to zemljište je idealno za obnovljive izvore energije, za biomasu, čak povoljnije nego šume. Zato što se radi o zemljištu koje je nekada obrađivano, koje ima pristupne puteve, tu atarsku infrastrukturu i na kome je lakše upotrebiti mašine i za setvu i za eksploataciju biomase, a ja ću govoriti, recimo, o čičoki, kineskoj trski, miskantusu koji na jednom hektaru sadnje godišnje može da da energije koja zamenjuje devet hiljada litara dizela. Sada zamislite kolika je ekonomska šteta na 800 hiljada hektara, ukoliko se na svakom od tih hektara može proizvesti energetski potencijal, odnosno biomasa koja menja devet hiljada litara dizela po hektaru.
Ako uzmemo samo polovinu toga, možemo lako da izračunamo da je na 400 hiljada hektara promašaj zbog toga što neko na vreme nije isplanirao proizvodnju biomase na tim površinama, neko ko je dopustio da se te površine zapuste, da se više ne obrađuju, da sela izumru, da nema ni vrednih ruku koje to mogu da obrade, samo na tih 400 hiljada hektara na polovinu od zapuštenog poljoprivrednog zemljišta je energetski potencijal koji menja 360 miliona litara dizela. Sada pogledajte koliko bi nam manje trebalo novca za uvoz raznih energenata da u prethodnom periodu stranke bivšeg režima nisu dopustile da svojom poljoprivredom i drugim zemljišnim politikama i drugim politikama to zemljište koje je trebalo da donese prihod stave na određen način u rashod, odnosno da nam sada treba brdo novca da se to zemljište zanovi i da ponovo bude obradivo.
Kako su oni delili bol za umrlim predsednicima, kako su delili nekad vlast sa nekim, to u ovom trenutku nije bitno. Kako oni sada cene brzorastuće drveće, recimo pored drumova itd, koga nema jer je isečeno, koje ne može da nas štiti od vetra, pa kad nas ne štiti od vetra, onda zimi imamo takve nanose snega, a kad neko pokuša da pomogne u tom snegu, oni ga ismeju. Uglavnom, za sve ono što su pogrešili, što su zgrešili, za sve one vetroparkove za koje su olako dali dozvole, a pri tome nisu mislili na biomasu, već vetar je najbolji, on ne diže poljoprivredu, uzmete vetrenjaču, date bivšim ministrima energetike i njihovim rođacima dozvole, papire, onda date finansijskom direktoru stranke bivšeg režima, date mu dozvolu i, gle čuda, Miodrag Kostić dobio vetropark. Te dozvole nisu izdale ovdašnje vlasti, te papire, te lokacijske itd, to je zatečeno stanje.
Ja sam o tome govorio 31. oktobra 2012. godine. Pitao sam ministarku energetike šta ćemo preduzeti po tom pitanju? Naša krivica i krivica Vlade je što tada nisu ozbiljno shvatili moju diskusiju i shvatili da energiju od vetra treba da platimo tri puta više nego što je prodamo građanima. Znači, ukoliko je prodamo za četiri ili pet evro centi proizvođačima energije od vetra, ovima što hoće da osvetle Srbiju, pa su zato podizali vetroparkove, njima moramo da platimo 15-16 evro centi. Umesto, kad su se već zalagali za biomasu, da su te papire izdavali za proizvodnju energije od biogasa, od biomase, pa na takav način povukli poljoprivrednu proizvodnju, a onda iz te poljoprivredne proizvodnje, recimo čičoka, ona može da služi i za proizvodnju energije i za ishranu stoke, onda bi pomoću toga podigli stočarstvo, kad bi proizvodili energiju od biomase, prerađivačku industriju i neke druge delatnosti, pa bi iz poreza na plate, PDV itd. bilo novca da tu vrstu obnovljive energije platimo, jer je ujedno proizvela porez odakle možemo da dotiramo privilegovanu cenu električne energije.
Ne, oni nisu hteli da povuku poljoprivredu, oni su hteli da osvetle Srbiju, da povuku vetroparkove, da mašu ovde rukama, prave promaju. Pobiće penzionere pozadi tako, mlataraju rukama da to proizvodi u sali promaju. I oni sada pričaju o obnovljivoj energiji. Kad su već toliko voleli biomasu i poljoprivredu, što su onda dozvole davali isključivo za solarnu energiju, a najrađe za vetroparkove?
Da vam to prikažem, to znači ovako, da samo onaj problematični papir, koji oni zovu prisluškivanje, da bi sada mi to dozvolili da se uradi do kraja, mi bi morali svake godine da dotiramo sa 100 miliona evra proizvođača te energije od vetra, ukoliko bi dozvolili da se na prečac to uradi. Stoga, njihova namera nije bila da dokažu neku aferu o prisluškivanju, već im je namera da izvrše pritisak da se izdaju dozvole za njihove unapred preuzete obaveze prema nekome ko je njihovo vreme hteo od vetra da proizvede novac, bez proizvodnje biomase i da tako na prečaca na brzinu zaradi. To je bio razlog zašto su oni podigli ovakvu buku, jer su suprotnom će morati da vraćaju pare.
Zato se čudim da neko ko nije hteo energiju od biomase, već je hteo samo od vetra, da se ovoliko zalaže da se tu spominju umrli predsednici i neke ranije koalicije. Ja ću da ih podržim u svim težnjama za brzo rastuće drveće, za obnovu pojaseva oko drumova, za obnovu šuma, za proizvodnju biomase, za brzo rasteće drveće ću da ih podržavam uvek, ali se bojim da su oni brzo padajuća stranka. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam naprosto iznenađen, juče je bio i pokušaj da budem i uvređen.
O parlamentarizmu priča osoba koja je juče smatrala da ja nemam pravo da komentarišem amandmane, odnosno amandmane koji su podneli drugi narodni poslanici. Naime, najverovatnije da je smatrao da je on neka elita, posebno vredna osoba. Osoba koja je isključivo vredna pažnje, a da svi drugi narodni poslanici svojim kvalitetom naravno ne samo verbalnim nisu dovoljno dobri za njegovu akademsku ličnost.
Danas osoba takvog potencijala parlamentarnog koja je osporila drugim narodnim poslanicima da komentarišu ne samo zakone već se radilo o komentaru amandmana, govoreći – pa vama, taj i taj brani zakon, a isključiva obaveza poslanika je da donose zakone, druge propise, da debatuju, kako on kaže u svetilištu demokratije, a onda misli da postoje poslanici koji su manje vredni, niže vrednosti od njega i da nisu dostojni da komentarišu amandmane koje on i drugi njegov kolega podnose na druge zakone. Proglašava pobedu. U parlamentarnoj debati ja ne verujem da ima nekog pobednika, ali ću dozvoliti da i takvu vrstu pobede proglasi.
Gotovo je neverovatno da izvlači iz toga i rejting na budućim izborima i tako dalje. Mislim da je konačno vreme da se komentator ovih amandmana, njegovo akademsko visočanstvo probudi, da se vrati u realnost, da doda dve nule ispod onih sedam, sedam i da je vreme da se, ako ne može da se probudi, da se uštine i da dodirne stvarnost, da utvrdi rejting svoje partije, svoj rejting i da ubuduće ukoliko želi da proglasi pobedu parlamentarizma, neosporava drugim narodnim poslanicima da se bave svojim poslom, jer ja ne verujem da je on posebno vredna osoba u ovom društva jer mu od organa radi samo jezik. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam iznenađen predlogom amandmana, tim pre što grupa poslanika koja je to predložila pripada partiji, koja je, recimo, ukinula domaće banke. Na njihovo mesto dovela je strane banke, da bi strane banke stekle profite, a onda nam ovde predlože da se mi nagađamo sa stranim bankama oko visine kredita i visine određenih valuta i visine određenih rata.

Prvo nas zatrpaju nečim, pa onda traže da mi lečimo posledice uzroka, a uzrok je bilo njihovo neodgovorno ponašanje, gde su domaće banke eliminisane u potpunosti u korist stranih banaka. Onda ta grupa stranka bivšeg režima, koja je dugo vladala, predložila je da se potpiše SSP i potpisali su SSP, u kome je preteranom liberalizacijom počišćeno mnogo malih poljoprivrednih gazdinstava, mnogo malih domaćih ulaganja, zato što tako brzo u liberalizaciji u uvozu poljoprivrednih prehrambenih proizvoda nije nikada nijedna članica koja je ulazila u EU potpisala, a da to ne stupi na dejstvo onda tek kada uđe u EU.

Dakle, ta preterana liberalizacija je uzela posla i hleba stotinama hiljada seljaka i stotinama hiljada ljudi koji su radili u prerađivačkoj industriji. Oni su naprosto lustrirani iz njiva i fabrika i sada neko hoće da kaže da mi favorizujemo strana ulaganja u odnosu na domaće ulaganje.

Kako su postupali prema stranim ulagačima? Dovoljan primer je „Energozelene“. „Energozelena“ kafilerija koja je građana u Inđiji tuži državu Srbiju zbog propusta stranaka bivših režima, zbog stranih ulaganja, pod znacima navoda, za 110 miliona evra. Gle čuda, u tom stranom ulagaču polovina kapitala ili polovina članova su bili istaknuti članovi DS - Mišić, Drecun, itd, gde su obećali da će ta fabrika raditi u punom kapacitetu i da će biti dovoljno animalnog otpada za još jednu takvu fabriku. To su im lepo napisali i potpisali. Danas belgijska firma, u kojoj su bili uštekovani ti članovi istaknuti DS, tuži državu Srbiju za stotinu milijona evra, što znači da će oni kroz 50% svog vlasništva naplatiti 50 miliona evra ako država izgubi taj spor, a oni su kroz svoje činovnike i kroz svoje ministre i direktore uprava potpisali da će ta fabrika raditi u kapacitetu 150.000 tona i da ima dovoljno materije da ta fabrika radi nesmetno.

Pošto toga nema, sada nas belgijski investitor tuži u kome, gle čuda, 50% drže članovi DS kapitala i za očekivati je, ako ne daj bože dobiju spor, da će država Srbija finansirati te istaknute članove DS sa 50% spora ukoliko ga ne, daj bože izgubimo. Gle čuda, ta je fabrika bila u Inđiji, gle čuda, nije ni ispunjavala neke tehničke uslove, gle čuda, prvo je građena, pa je onda kupljen plac, počela je gradnja uz učešće dva ministra, 27, čini mi se, septembra, a parcelu su kupili od Direkcije za izgradnju u opštini Inđija tek u decembru mesecu, što jasno pokazuje da je fabrika čak građena bez građevinske dozvole. Kada su oni u pitanju i njihov džep onda…