Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja mog kolegu poljoprivrednika moram da upozorim na dnevnom redu je Zakon o ulaganju, a ne zakon o laganju, pa bi bilo dobro da se držimo istine. Mi smo ovde kao neka vrsta suda i treba da utvrdimo šta je istina, šta je ulaganje, a šta je laganje.
Ako neko tvrdi da je ovo korupcija, e baš je našao ko da tvrdi da ovaj zakon ozakonjena korupcija. Neko ko je za vreme „Sablje“, u vreme najtežeg policijskog terora, prodao DIN i DIV.
Dakle, ta privatizacija, odnosno postupak privatizacije, najvećim delom je obavljen za vreme policijske torture kad je javnost i štampa bila slobodna da piše onako kao što im se naredi.
Kad su morali da pročitaju onako kao što im je napisano. To je bilo idealno vreme za privatizacije, za koje nije bilo sumnje da su koruptivne.
Tako je procena privatizacionog savetnika bila za DIN i DIV, čini mi se 1,2 milijarde evra, a prodati su čini mi se za 400 do 500 miliona evra, s tim što se, potpisnik Vlada Republike Srbije, koju je vodio moj kolega poljoprivrednik, obavezala da određeni broj godina niko drugi u Srbiji nema pravo da pravi cigarete.
Pa, sam se ja i onda pitao, napuštajući podršku toj Vladi, da li su oni prodali fabriku ili pušače? Ako neko proda obe fabrike cigareta i pri tome još u ugovoru napiše za vreme „Sablje“ da niko drugi određeni broj godina nema pravo da prodaje cigarete, taj je prodao i monopol. Dakle, idealno je bilo za korupciju.
Ako je neko dok je bio član Savezne vlade, ministar unutrašnjih poslova, prodao zgradu na Ušću, tako što je objavljen konkurs bez konkursne komisije u junu mesecu na 30 dana trebalo je da se imenuje konkursna komisija, nije je bilo.
Ko je sprovodio konkurs? Ne zna se. Pravobranilaštvo je dalo saglasnost na jedan ugovor, ali taj ugovor nije potpisan.
Na tom konkursu su učestvovale neke firme, pa i sa tim firmama nije potpisan ugovor. Konkurs je bio u junu, a u decembru je potpisan ugovor sa firmom koja uopšte nije registrovana u junu, kada je konkurs trajao.
Potpisan je ugovor sa neregistrovanom firmom za vreme konkursa, to je nešto slično vinogradu. Zemlju zakupiš u decembru, novembru 2007. godine, a vinograd zasadiš u martu i aprilu 2007. godine na tim parcelama. Gotovo nemoguće. To je bilo moguće samo za vreme te Vlade.
Ugovor koji je potpisan za zgradu CK, gde se nešto provlačio i finansijski direktor stranke bivšeg režima, ugovor je potpisan sa firmom koja je registrovana tek u decembru i nije mogla učestvovati na konkursu u junu.
Ali, gle čuda, ugovor koji je potpisan nije odgovarao ugovoru na koji je saglasnost dala Savezna direkcija, odnosno Savezno pravobranilaštvo, koje je o tome upozorilo Saveznu vladu, čiji je član, odnosno ministar za unutrašnje poslove, ministar protiv kriminala i korupcije, bio moj kolega poljoprivrednik. Za divno čudo, danas smo slušali o ozakonjenoj korupciji.
Najverovatnije da ima primedbu što nema bezakonjene korupcije, kakva je bila te 2003. godine za vreme policijske torture, kada su privatizovane obe fabrike cigareta u Srbiji, koje su imale monopol i za koje je dobijeno daleko manje od 50% od novca, za koji su privatizacioni savetnici, pretpostavljali da ga mi možemo dobiti.
Idemo dalje, pošto je kolega Babić pričao o tom vinogradu, ja sam samo rekao da je vinograd zasađen u proleće, na parcelama koje su zakupljene tek u jesen, gotovo neverovatno, i s tim u vezi nije bilo ni saglasnosti za investiciono ulaganje. Ono je dobijeno za tu parcelu tek 2012. godine, gotovo neverovatna stvar.
Sada neko priča o korupciji, o ulaganjima i zato sam rekao na početku, da li moj kolega misli da je na dnevnom redu zakon o laganju ili Zakon o ulaganju?
Što se mene tiče, takođe sam zabrinut što kolega nije pričao o ulaganju u poljoprivredi, jer ja sam to očekivao. Najverovatnije da su ta ulaganja njegova, odnosno državna ulaganja bivšeg premijera dala rezultate po njega i da ga ostatak ne interesuje, a ako njega ne interesuje, ima nas koji smo zainteresovani, a vi dragi gledaoci vidite ko je sve vladao u Srbiji.
Mi smo još i dobro prošli, kada se zapitam posle tih diskusija, šta pojedine moje kolege misle. Očekivao sam da nešto kaže o poljoprivredi, jer ja mislim da ulaganja treba koncentrisati na poljoprivredu, na prerađivačku industriju, na energetiku, na servisiranje te tri oblasti, gde poljoprivreda, sem što treba da nam napravi sirovine i dovoljno hrane u svežem stanju i smrznutom, za stanovništvo, treba da napravi sirovine za prerađivačku industriju, ali poljoprivreda u današnje vreme može da napravi i energetiku i za poljoprivrednu proizvodnju, biodizele i toplotnu energiju za grejanje stanovništva, ali i energiju u stočarstvu od biogasa, biomase.
Dakle, može da napravi energiju za prerađivačku industriju i da se kroz preradu, prerađivačku industriju, kroz razvoj energetike, kroz servisiranje, opremanje farmi, opremanje prerađivačkih pogona, da se može uposliti stanovništvo, tim pre što bi prerađivačka industrija trebala da se diže što bližem mestu proizvodnje, da na takav način oživimo sela, da ne budu pusta, da se zanovi stanovništvo, da prosek ne bude 59 godina, da ono što seljaci proizvedu na njivi, da njihovi sinovi, ćerke, snaje, prerade u prerađivačkim pogonima, što bližem mestu proizvodnje i da na takav način podignemo devastiranu ekonomiju, ne samo naše zemlje, već da podignemo i sela, da nam ne zamiru. To više nije samo poljoprivredno pitanje, to je pitanje slobode, suvereniteta, pitanje tradicije, pitanje opstanka tih teritorija, jer nije teško pretpostaviti da će nam neko zbog bele kuge, a bela kuga je najgore etničko čišćenje, kolevkama zauzeti tu teritoriju, jer barem mi kao većinski narod imamo sveža sećanja kako to izgleda kada vam neko iz rođene teritorije zauzme kolevkama, ukoliko mi ne podignemo ekonomiju ove zemlje, ukoliko ne podignemo poljoprivredu, ukoliko ne podignemo prerađivačku industriju, u tom slučaju, neminovno će se prazniti stanovništvo i na mestu tog stanovništva će doći neko drugi, hteli mi to ili ne hteli. Dakle, ja podržavam zakon, podržavam ulaganja. Strana ulaganja su prihvatljiva i ja bih voleo da domaćih bude što više, da se ulaže u oblasti za koje sam rekao, jer verujem da, ukoliko se ujedinimo oko problema u koji smo ušli, a mislim da je ekonomija i privreda naš najveći problem, ukoliko se ujedinimo, mislim da možemo
da napravimo posla i hleba dovoljno za naše stanovništvo, da svako ima pošten posao, pristojnu platu, da ima čestit dom, da svako može da se leči i školuje i da svako ima dostojanstvenu starost, da ne možemo više kao za vreme bivšeg režima da živimo od zaduženog, već da kroz ulaganja i podizanja privrede, a već sam rekao iz kojih oblasti možemo da zaradimo novac da ne živimo više od zaduženog, već da živimo od zarađenog.
Oni nisu znali kako se novac zarađuje, znali su kako se novac troši. Kod njih nije bilo ideje oko toga da se sadi i seje, bilo je samo oko toga da se bere i žanje. Pri tome, niko nije sadio. Otvarali su strane trgovinske lance. Niko nije proizvodio…

Molim?

Govorim o ulaganjima.
Dakle, moramo ulagati da se ne bi zaduživali, da za strani novac ne bi kupovali stranu robu.
Zato ću ja podržati ovaj zakon, jer je ekonomska politika bivšeg režima meni ličila na ono – posadiš čvarak pa čekaš da ti nikne prase. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, poštovani članovi udruge, ja reklamiram član 106. stav 3. i član 109. stav 1.
Član 106. govori da je za vreme govora zabranjeno dobacivanje. Član 109. stav 1. alineja tri govori o tome da predsedavajući ima pravo da onog ko to čini kazni opomenom.
Ja ne tražim od vas da izreknete tu opomenicu, ali ipak malo da upozorite poslanike iz sledećih razloga. Dok je govorio gospodin Marković, bilo je jedno desetak neartikulisanih uzvika, veoma glasnih iz pravca gde sedi Janko Veselinović i po tonu tog glasa ja verujem da taj glas pripada vođi te udruge.
Dakle, morate ga opomenuti iz prostog razloga što tako glasno, neartikulisano vikanje dok je govori gospodin Marković naprosto ledi krv u žilama, posebno nama malo plašljivijima, tako da smo u riziku mi sa slabim srcem i malo starijim da nas sa takvom vikom pošalje u neku invalidsku penziju.
Ubuduće malo, kada on to bude tako glasno vikao, dok bude govorio gospodin Marković, malo ga makar upozorite, ne morate da izreknete meru iz člana 109, ali ste u obavezi makar da ga upozorite, s obzirom da stvarno mi stariji rizikujemo da doživimo neke srčane tegobe, jer mi se naprosto plašimo kada tako neko glasno viče na nas i tako nerazumljivo, neartikulisano i time potvrđuje tezu - nekada je bolje ćutati, pametnije ćutati, nego govoriti na način na koji on to čini. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram član 105. i član 109, član 105. stav 1. niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine.
Svi ste svedoci drage moje koleginice i kolege, da je gospodin Pavićević dva puta uzeo reč, malo pre, dva puta uzeo reč, a da je nije dobio. Naprosto vodio je dijalog sa predsedavajućim, govorio je kada je on hteo, govorio je šta je hteo, posle završene diskusije. Dakle, ja smatram da je u tom trenutku on uzeo neovlašćeno reč.
S tim u vezi, član 109. kaže, da se opomena izriče narodnom poslaniku, pa u stavu 1. ili trećem delu stoji - govori pre nego što je zatražio i dobio reč.
Mislim da su ispunjeni uslovi, jer je gospodin Pavićević uzeo sam reč pre nego što je dobio od predsedavajućeg dva puta, posle završene diskusije i mislim da je zaslužio, po njegovoj meri, ili ma kako on to često nama spočitava, zaslužio jednu malu opomenicu, ali ja na njoj neću insistirati, svestan toga da su njemu zasmetala ona tri oslobođenja, a posebno zasmetalo ono četvrto oslobođenje od stranke bivšeg režima u Kruševcu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja podržavam mišljenje Vlade, posebno mi se dopao ovaj stav oko poljoprivrede. Dakle, seljaci, mučenici, braća po znoju, braća po muci, ljudi ne znaju šta je bolovanje, letovanje, godišnji odmori, 99% njih u životu nije videlo more, onaj 1% je služio mornaricu.
Dakle, zaslužili su makar da zaštita na radu bude nešto što će ih zaštititi od gubitka delovanja tela, posebno su sada jesenje berbe kukuruza, veoma opasne po zdravlje tih ljudi. Tako da je zaštita koja je predviđena za njih zaštita na radu veoma bitna, s obzirom da to bitno utiče na njihovo zdravlje, ne samo trenutno već utiče na to da postaju invalidi.
S obzirom da, posebno kada su uslovi meteorološki kao što sada jesu, kada žure da završe svoje poslove, kada žure da zaseju pšenicu, kada nemaju ni dovoljno novca ni dovoljno vremena, rizikuju da povrede na radu budu učestale.
Samo da podsetim ministra, da za onu sezonsku radnu snagu, za koju sam se već zalagao, da i ta sezonska radna snaga na određen način bude socijalno i zdravstveno zbrinuta, kada radi na poljoprivrednom gazdinstvu.
Zato sam u obavezi da to navedem još jednom, da ubuduće kada se bude spremao zakon o sezonskoj radnoj snazi, da se to oko poljoprivrede posebno reguliše na neki način koji će biti jeftin i dostupan svim nosiocima poljoprivrednog gazdinstva, da mogu sa punim pravom, na bezbedan način i na određen način, osigurani, da završe poljske radove, da prehrane stanovništvo i da prerađivačku industriju snabdeju sirovinama da možemo da budemo proizvođači prerađevina i da budemo konkurentni na svom i okolnim tržištima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, poštovani gosti, ja takođe smatram da ovo ne treba prihvatiti, ne zato što je to predlagač stranka bivšeg režima, već zato što nisu dosledni. U jednom trenutku se zalažu da ministarstvo treba razvlastiti, poštovati profesiju, struku, time i institute, a onda predlože amandman kako treba ministarstvo da preuzme ingerencije, recimo, u ovom slučaju instituta.
Ne znam kada su oni u pravu, kada su dosledni. Čak razmišljam sve da je amandman nešto u redu, treba da razmislimo zbog te nedoslednosti da li takve amandmane, koje predlaže stranka bivšeg režima, uopšte treba prihvatiti zbog nedoslednosti predlagača. Ako želite da razvlastite ministarstvo, a to vam je stalno cilj, govorite da ministarstva uzimaju previše ovlašćenja po pitanju izgradnje, itd, a sa druge strane, tražite da oni preuzmu ingerencije koje ima institut, onda stvarno ne znam šta predlagač želi. Iz tog razloga, dok predlagač ne bude utvrdio šta želi, predlažem da ne prihvatimo ovakvu vrstu amandmana. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto predlagač nije tu, ja ne mogu da predložim da se prihvati. Možda su otišli da plaćaju struju. Ali, ubuduće treba da razmislimo, kada budemo raspravljali o izmenama Poslovnika, da li treba razmatrati amandmane poslanika koji nisu prisutni. Iz tog razloga predlažem da ovaj amandman odbijemo, jer oni ne žele ni da ga obrazlažu, a mi treba da glasamo za njega. Hvala.

Poštovani predsedavajući, samo trenutak da vidim… Da li želite nešto?
(Jovan Marković, s mesta: Nije u redu da se dobacuje.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, ja čitam ovo i ovde ima neki višak navodnika. Ovde ima tri navodnika, dve tačke na kraju. Da li može, iako je prihvaćen amandman, da se skloni višak da ne bih i ja predlagao amandmane kao i akademski čestiti, da ne predlažem amandman na amandman, pa da Odbor ispravlja nekoliko tačaka. Ovde imaju dve tačke, a za mene kažu da sam nepismen i polupismen.
Verujem da mi ovde imamo dosta pismenih, ali malo usmenih. Imamo one koji pišu kao što im je rečeno, a čitaju kao što im je napisano. Sada se tu negde potkrala greška. Ovde imaju dve tačke na kraju. Da li ste vi primetili, gospođo ministar? Imaju dve tačke. Kako mogu da budu tačka, pa dva navodnika, pa tačka, pa još jedan navodnik? Pri tome oni akademski čestiti sada ćute. Da je grešku napravilo ministarstvo ili da sam, ne daj Bože, ja napravio grešku, ovde bi bile demonstracije akademskog nasilja nad mojoj malenkošću.
Molim ministarku da mi odgovori da li je to moguće otkloniti bez tih nekih amandmana, da ja sad ne budem akademski čestit, pa da predlažem – skloni tačku, stavi zarez? Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, poštovani predsedavajući, sada kada je došlo do mene, onda moramo da poštujemo amandmane, ali ajde. Dobro smo prošli. Nije lekar, ali ume da deli dijagnoze. Tako da gospođo ministarko, veoma dobro ste prošli i mi sa vama.
Ja se javljam zbog teksta amandmana i slažem se sa mojim kolegom poljoprivrednikom. U borbi za srpski jezik gramatiku i pravopis, slažem se i deklarativno i u praksi.
Hajde da pročitamo samo zadnju rečenicu, pošto je dugačka da pročitamo samo zadnji deo te poslednje rečenice. Kaže – i druge neposredne troškove za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, tačka, navodnici, tačka, navodnici. Za mene je to višak tačaka, višak navodnika. Ne znam gospođo ministarko šta vi mislite, ali ovde opet imamo gotovo elementarnu nepismenost. Da je neko iz osnovne škole išao na neku vežbu i da je imao pismeni ispit, kada bi ovako nešto uradio sigurno ne bi dobio peticu, dobio bi četiri, možda i trojku.
Ali, gle čuda, ovo su pisali akademski čestiti. Nisu pisali moji nepismeni poljoprivrednici, već su pisali pismeni poljoprivrednici. Među njima ima i akademski čestitih predavača na fakultetu itd. šta njihovi studenti uče, čitaju, šta ako napišu 200 tačaka i 200 znakova navodnika.
Za mene je to ne prihvatljivo i ubuduće te amandmane treba… ovaj amandman je prihvaćen i ne znam da li to bez odbora može. Sada ne može amandman, ne znam kako to možemo da rešimo, da ne bi sada odbor otklanjao te tačke, mislim da to nekim postupkom kasnije u ovom tekstu se da otkloniti, višak ovih tačaka. Možda će negde biti i višak slova. Jedan od predlagača ovih amandmana je bio i premijer, malopre je govorio o borbi za srpski jezik, za gramatički pravopis i ispalo je sasvim drugačije, stvarno ne znam šta ćemo da radimo u buduće.
Šta ako se pojavi i još ako nađemo neki amandman, šta će onda da bude? Ja verujem da oni imaju neku prepisivačku školu, ko od koga prepisuje, da li je ovaj akademski čestit prepisuje od ovog fruškogorskog bisera ili se radi obrnuto ili njih dvojica prepisuju od nekog trećeg. Ja ne znam šta se dešava, ali je ovo za mene potpuno polupismeni, gotovo nepismeni amandman.
Molim da se ubuduće posebno obrati pažnja na ova dva predlagača, s obzirom da oni nama predlažu po 200 amandmana gde se dodaje tačka, briše tačka, zapeta itd. Gde nastane bilo koja mala gramatička greškica, to se odmah skače, to se demonstrira, to se govori kako moramo da budemo pismeni, akademski čestiti, a kada oni pogreše nekoliko puta uzastopno, kada je očigledno da se radi o prepisivanju, a ne o njihovim, ko je ono bio protiv plagijata? Da li je ovo prepisivanje? Već smo videli da imamo identične amandmane sa istim greškama? Da li je ovo plagijat? Da li oni to prepisuju jedan od drugog? Da li ćemo sada da dovedemo u pitanje njihove titule, doktorate itd. s obzirom da su predložili nekoliko tačaka uzastopno, nekoliko ovih navodnika da elementarna pismenost zahteva da se amandman sastavi malo bolje? Hoćemo li sada da govorimo o plagijatima? Hoćemo sada da govorimo da to nije akademski čestito? Molim ministarku da mi da odgovor šta ćemo da radimo ako se ovo bude ponavljalo u seriji - kako ćemo sprečiti takvo ponašanje? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da ja nisam izazvao repliku niti je tog osnova bilo, dužan sam da odgovorim.
Ako neko kaže da pisani radovi se ne smeju prepisivati itd, ako već na nekoliko sednica ja utvrdim da su narodni poslanici, bez obzira na fakultetsko znanje, odnosno više zvanje nego znanje, na te velike akademske titule, pravili pravopisne i slovne, gramatičke greške, koje su neprihvatljive za osnovnu školu, ukoliko se to ponovi sa drugim poslaničkim grupama i drugim poslanicima, onda je logično da utvrdimo da je neko tako komplikovane pisane radove, amandman je svakako pisani rad, plagirao tako što je to prepisao od svog kolege ili je njegov kolega prepisao to od njega.
S obzirom da predlagač amandmana se počesto zalaže za tu neku vrstu akademske čestitosti, koju ja u praksi ne mogu ovde da osetim ni da vidim, moja je obaveza da podsetim takvu vrstu predlagača amandmana da su na određen način se ponašali dvolično, da jedna pravila diktiraju nama, a da druga, sasvim druga pravila važe za njih.
Ako se neko bori protiv plagijata, a ja uhvatim da su jedni od drugih prepisivali, onda možemo da razgovaramo na određen način o licemerju kada neko iz sednice u sednicu nama traži da se usvoji Zakon o visokom obrazovanju i da se u smislu akademske čestitosti otkloni svaka vrsta plagijata. Ako otklanjate tuđe plagijate i sumnjate u njih, onda prvo treba da otklonite svoje.
Inače, nemam ništa protiv da se na određeni način favorizuje opozicija, ali ja i dalje tvrdim da ovde ima višak tačaka i višak navodnika. Ne može da ide tačka, navodnik, tačka navodnik. Za mene je to neprihvatljivo kao pismenog čoveka. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, poštovani predsedavajući, ja sam pažljivo čitao ovaj amandman i drago mi je što je prihvaćen. Posebno zato što se amandman odnosi na industrijske koloseke, odnosno priključke. Veoma sam zadovoljan zato što verujem da mi treba da proizvedemo što više robe, da izvezemo, da je to jedini način i pozdravljam predlagača amandmana. Dakle, treba nam što više industrijskih koloseka, treba nam što više proizvodnje.
To se baš ne slaže sa njihovom ranijom filozofijom, bolje uvesti, nego proizvesti, ali na njihovoj podršci na nekoj proizvodnji koju će napraviti nova Vlad, ja im svakako zahvaljujem što su isplanirali da će nam trebati mnogo industrijskih koloseka za proizvodnju koju ćemo u narednom periodu razviti. Pošto će ova Vlada trajati nekoliko mandata, a pošto će ona druga u senci trajati još duže, pretpostavljam da će se ti industrijskih koloseci množiti i da će ih biti više u uvećanju od 7,7%.
Ako izračunamo, nisam zadovoljan obrazloženjem amandmana, gde je predlagač izvlačio neke svoje paralele sa brojem prihvaćenih amandmana sa podrškom u biračkom telu. Nisam zadovoljan, ali sam zadovoljan zato što je predvideo da će industrija biti razvijena i da će nam trebati mnogo industrijskih priključaka i na tome mu zahvaljujem. nema bolje podrške Vlade od toga kada neko kaže – trebaće nam industrijski priključci na prugama. Znači da on veruje u ovu Vladu, da je posvećen, da pažljivo prati rad Vlade i da veruje da će industrija, posebno prerađivačka industrija i poljoprivreda uz razvoj energetike i pratećih delatnosti doprineti tome da se u ovoj zemlji što više proizvodi, da se kroz proizvodnju dođe do novih plata, penzija, da te plate i penzije imaju podršku u proizvodnji i da njihov rast bude opravdan, da imamo što više robe, a kada imamo što više robe, onda imamo sve više novca. Neće se živeti više od zaduženog, kao što se živelo za vreme vladavine stranke bivšeg režima, nego će ljudi dobijati plate od proizvodnje. Delićemo višak, nećemo živeti od podele manjka, što je bio slučaj u prethodnom periodu.
Bez obzira što je predlagač amandmana sa liste stranke bivšeg režima koja je mnogo toga u industriji upropastila, svakako je vredno pažnje ovo što on veruje u novu Vladu. Što se tiče onih 7,7 verujem da se njemu nešto prividelo i verujem da nije video jednu ili dve nule ispred tih 7,7 tako da mislim da je to negde 0,077. Čvrsto verujem u taj procenat, a onih 7,7 i ne verujem da će da izađu sami na izbore. Tih 7,7 će biti na sveti nikad. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih čak i možda glasao za ovaj amandman, ali nisam siguran da će sam predlagač glasati za taj amandman. I, pitanje je - ko je predlagač? Ovde u mojoj evidenciji stoji da je predlagač narodni poslanik, da ne spominjem ime, jer mogu da izazovem repliku, ali sam predlagač je rekao da je predlagač Pokret za preokret. Za mene je to tehnički neizvodljivo da jedno udruženje građana predlaže amandmane. Prema tome, ne mogu da glasam za ovaj amandman, jer sledeći put on može da se predstavi kao žena u cenom. Hvala.