Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mog kolege poljoprivrednika, ja nisam završio tu višu oko ekonomske, pa nisam dovoljno razumeo njegov govor, uglavnom oni su predložili amandman po kome se briše ovaj član i po tome oni hoće da kažu da ovih 7.000 dinara ne treba podeliti prosvetnim radnicima, da je to milostinja itd.

Slažem se da bi to moglo biti više da se pare nisu trošile, recimo, na subvencije za vinograde, 525.000 eura, da nije otuđena parcela od 52ha kada je firma zajedno sa poljoprivrednim zemljištem koje je uzeto u zakup otuđena, pa se zbog restitucije predmet poljoprivrednog zemljišta morao obeštetiti sa 500.000 eura. Da nije tih milion i nešto evra otišlo za pokušaj mog kolege poljoprivrednika da se bavi poljoprivredom i vinogradarstvom, možda smo mi u ovakvoj situaciji mogli da uvećavamo više, a ne 7.000 dinara. Dakle, mogli smo da to bude uvećano i da iznosi 10.000 dinara po prosvetnom radniku, samo da se nije 2007. godine desilo da moj kolega poljoprivrednik mimo propisa iskoristi pravo na podsticaje, bude tri godine poljoprivrednik, izađe iz poljoprivrede, proda državno zemljište koje je uzeo u zakup i na takav način ošteti budžet Republike Srbije za 525.000 eura. Kada uračunamo da je to zemljište imalo pravne sledbenike koji zahtevaju restituciju, još 500.000 eura treba naplatiti u restituciji, dakle ukupno milion i 25.000 evra i tri miliona koje je dobio 2010. godine, mi bi danas da nije bilo takvih upada u budžet mogli da povećamo to i da u ovom trenutku ta jednokratna isplata prosvetnim radnicima bude 10.000 dinara.

Međutim, to se nije desilo. Ja razumem bes mog kolege poljoprivrednika, jer još stara poslovica kaže da onaj koji je vladao nad drugima njemu je nesnosna vlast drugoga nad samim njim. Prema tome, mislim da neko ko je vodio veoma lošu Vladu nekoliko meseci, a od te Vlade je bila gora samo njegova Vlada, mislim da ima određene namere prema nekome koji ima neki rezultat uprkos tome što je nasleđena veoma loša situacija.

Njemu kao ekonomisti u pokušaju, kao poljoprivredniku u pokušaju moram da objasnim da rashodi zavise od prihoda i da država za razliku od njihovog vremena kada se finansirala zaduživanjem mora da živi od svojih prihoda, mora to da zaradi. Prošlo je vreme kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog. Šta je još gore? Sada bi lakše živeli zarađenog i naš narod i prosvetni radnici bi to lakše podneli, imali veća primanja, da nije došlo vreme da živimo od zaduženog i da vraćamo kamate na ono vreme kada se živelo umesto od zarađenog, živelo se od zaduženog. Em moramo da zaradimo svaki dinar i uštedimo koji se isplaćuje u javne rashode, em moramo da vraćamo 130 milijardi ove godine smo vratili kamata na ono što su oni zadužili u prethodnih 12 godina.

Dakle, u potpunosti razumem njegovu nameru da rezultate nesumnjive koje je Vlada postigla, a svaka ušteda pa i mala je velika zarada, to takođe kaže narodna poslovica, međutim s obzirom da neznanje nema granice, ja mu na tome opraštam. Sve što je ušteda je i te kako velika zarada i svaka isplata prosvetnim radnicima je veoma značajna jer je stečena u izuzetno teškim uslovima za našu zemlju, međutim, on to ne želi da razume.

Da bi mu bolje objasnio, mi možemo u ovom trenutku svakom našem građaninu da podelimo po 5.000 eura. To je bio način na koji se ponašala prethodna vlast. Zadužimo zemlju, ubedimo nekoga da nam da 35 milijardi kredita i svima podelimo po 5.000 eura. Ništa nećemo postići jer će samo za godinu dana ti 5.000 eura naši stanovnici koji su siromašni i željni svega, zbog posledica koje je ostavio bivši režim, tih 5.000 eura ćemo potrošiti za nabavku strane robe kao što se trošilo u njihovo vreme kada su se kreditima, tuđim novcem kupovala tuđa roba preko stranih trgovinskih lanaca, kada je izvršena preterana liberalizacija, kada je SSP koji je potpisan garantovao takvu vrstu liberalizacije i olaku zaradu uvozničkom lobiju zato što im se dopalo da što pre padnu carine, što ni jedna zemlja nije uradila, uvek se ta liberalizacija poklapala sa datumom ulaska u EU te zemlje. Oni su to potpisali želeći pre svega da uvozni lobi, izvozni lobi što više zarađuju i na takav način je počišćena prehrambena industrija. Za tuđi novac smo kupovali tuđu robu i oni bi želeli da se to nastavi.

Mi kada bi podelili po 5.000 eura stanovništvo bi to potrošilo kao i ranije za nabavku strane robe. Mi ne bi oživeli svoju proizvodnju nego bi porasla proizvodnja u zemljama odakle tu robu uvozimo. Mi moramo da štedimo, mi moramo da se trudimo, mi moramo da dižemo svoj BDP da bi konačno od zarađenog mogli da imamo što više javnih prihoda i naravno da ova država treba da se finansira od onoga što ubere, a ne od onoga što povuče iz inostranstva i na takav način iz realnih izvora isplatimo i plate i penzije i da na takav način porastom BDP rastu javni prihodi i da rastu plate u javnom sektoru i da rastu penzije. Sve drugo može da nas odvede u sasvim suprotno, umesto u rast proizvodnje može da se odvede u pad proizvodnje i na kakav način bi učinili medveđu uslugu i svom narodu kao što su oni činili tako što su uvećavali penzije i plate za 5%, a onda puste inflaciju od 10% i uvozni lobi na razlikama u ceni preko stranih trgovinskih lanaca zarade enormne sume.

Mi to nećemo da radimo. Ja kao poljoprivrednik ne mogu ekonomisti koji je završio višu ekonomsku, odnosno višu oko ekonomske, višu uzaludnu, ja jednostavno ne mogu, a da opširno mu ne objasnim koja je razlika između njih i nas. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako i ja čujem žamor, žamor nije dobacivanje.

Reklamiram član 103. i 104, član 106. Poslovnika. Da krenem redom. Narodni poslanik ima pravo usmeno da ukaže na povredu Poslovnika.

Član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine, uvredljivo izrazio narodnom poslaniku koji nije član i iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime, ime i prezime, dakle, ne samo prezime, tako da gospodine predsedavajući, to su osnovi na osnovu kojih vi možete, a ne morate da date pravo na repliku.

U ovoj situaciji niste imali pravo ni da primenite vaše diskreciono pravo, jer nisu ispunjeni neophodni uslovi iz stava 1. nije spomenuto ime i prezime niti je bilo uvredljivo, a jedan doktor nauka i jedan docent za početak bi mogao makar da pročita celu odredbu stava 1. člana 104. Poslovnika o radu, a ne da to tumači na način na koji to, eto, doktori, docenti, akademski čestiti umeju da urade ne čitajući Poslovnik nego na svoj način tumačeći član 104. stav 1.

Što se tiče člana 106. nekoliko puta pre nego što je i ko dobacio, gospođa Čomić je zbog žamora u sali, reklamirala je dobacivanje iako tog dobacivanja nije bilo, pa s toga nisu bili ispunjeni uslovi člana 106. Dakle, poslanik je hteo samo da stavi publici do znanja da se njemu dobacuje iako se u tom trenutku samo čuo žamor u sali. Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj prethodni kolega poljoprivrednik i ekonomista, barem tako tvrdi mada ta njegova školska sprema meni više liči na onu višu oko ekonomske a ne na višu ekonomsku. Liči mi pomalo na višu uzaludnu kad na način na koji je tumačio povećanje, meni to izgleda kao da smo i umanjili za 50%, po načinu na koji je on tumačio ovaj Predlog zakona.
On je govorio o prljavom obrazu, gospodine predsedavajući, a kada o prljavom obrazu govore pendžetirani obrazi, od čijih obraza može da pravi vojničke cokule onda je za mene to malo dirljivo. Možda bi ovo povećanje bilo značajnije da nije nestalo 2000. godine 700.000 radnih mesta i da imamo 700.000 doprinosa …

Molim vas, on mene ne može da omete, ovaj docent tamo što dobacuje, čovek koji je doktorirao, koji prilikom predavanja skače po stolovima ni malo me ne iznenađuje kada dobacuje jednom zemljoradniku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Tema.)

Gospodine predsedavajući, nemojte prekidati sednicu zbog dobacivanja jednog docenta i doktora nauka jednom zemljoradniku jer on pokušava da ospori moje pravo, demokratsko pravo da budem ravnopravan sa svim drugim poslanicima. I te kako sam u temi i kažem da bi ovo povećanje od 7.000 dinara koje je veoma značajno, reći ću čak spektakularno iz prostog razloga što država koju smo zatekli nije ličila na državu, ličila je na ruševinu od države. Ekonomija je bila potpuno devastirana, ekonomija nije pravila viškove već manjkove.
Dakle, kada jedna vlada, jedna država uštedi u jednoj godini sredstva kojima po meni veoma značajno može da poveća prihode prosvetnim radnicima kojih ima 145.000 za njih je to malo, ali to malo je veliki uspeh i njih samih i nas. Dakle, da oni nisu štedeli kao poreski obveznici uplaćivali, da kao budžetski korisnici nisu uštedeli zajedno sa svima drugima, povećanja ne bi bilo. Da oni nisu oborili vlast stranke bivšeg režima sada ne bi bilo povećanja, bilo bi umanjenja. Da je ova vlast kao što je njihova bila, oni bi pustili inflaciju od 10% pa njima povećali platu 7%, pa bi oni realno imali 3%.
Zato je za mene ovo značajno, zato što pokazuje da uporedo sa povećanjem da se isplati štedeti, jer je štednja dobra zarada, da svi zajedno ujedinjenih treba da damo doprinos da oporavimo svoju ekonomiju. Kada je oporavimo i kada je stavimo na noge onda će nas poštovati i oni koji su nas podeljene koristili jedni protiv drugih. Nije lepo, nije korektno nečiji uspeh ma koliko on bio mali, a ja tvrdim da je značajan, jer sva velika značajna dela počinju jednim korakom ma koliko on bio mali i zato tvrdim da je ovo uspeh i zato preporučujem svi prosvetnim radnicima da ovo prihvate, da potroše sa svojim porodicama, da ne daju ni u kakve fondove kao što je to moj kolega poljoprivrednik predložio. On bi najverovatnije želeo da se osnuje neki fond vinogradara gde bi on bio na čelu pa koristio ta sredstva.
Predlažem im da potroše to sa svojim porodicama, da veruju u Vladu, da veruju u državu, da veruju u štednju, da veruju u to da kada se država razduži, kad ne budemo morali plaćati 130 milijardi kamate za suludo podignute kredite sa velikim kamatnim stopama u periodu kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog, kada je glavni proizvod u državi bio javni dug, ja im zato preporučujem da ovo prime kao veliku stvar jer je država raskinula sa onom vrstom politike koje su razne varalice u poslednjih 12 godina do 2012. godine servirale narodu, gde su tobož oni delili sa narodom dobro i zlo tako što su sebi uzimali dobro, a narodu ostavljali zlo. Narodu su pričali bajke, a sebi dizali dvorce, gde sad narod živi kao u basni, a oni kao u bajci.
Dakle, da znaju da ova izmena i dopuna budžeta jeste velika stvar, znači raskid sa takvom vrstom politike koju je sprovodila stranka bivšeg režima. Ovo je dobar znak da se u ovoj državi pojavljuje država, da se pojavljuje njena ekonomija, da ova država vraća suverenitet uporedo sa tim stvarima. Sebe i njih i vas, i vas gospodine predsedavajući, pitam koliko bi danas mogli da povećamo plate i penzije da nije u divljoj, predatorskoj privatizaciji uspostavljen divlji, suludi kapitalizam koji je počistio 700.000 radnih mesta.
Pitam vas, da imamo 700.000 doprinosa na plate, da imamo iz toga i PDV, mi bi danas mogli ponosno da kažemo da ćemo im povećati plate za 10, 15, 20, 30%. To što ne možemo više jeste proizvod toga što moramo da vraćao dugove iz perioda kada neodgovorno vladalo državom, kada je uzimao ko je koliko hteo, kada su pravili razne kombinacije i iz toga sve njih molim da ovo prime kao značajno delo, zajedničko delo svih nas i da ne veruju onima koji su ih opljačkali, a sada ih pozivaju da izađu na ulice, da ponovo pljačkaše vrate na vlast, valjda ponovo žele da ih dopljačkaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 104. Član 103. govori o pravu narodnih poslanika da reklamiraju povredu Poslovnika, i to je nesporno pravo, čak i onih koji to pravo osporavaju meni.
Moj kolega poljoprivrednik je imao pravo da reklamira Poslovnik, ali nije imao pravo to da koristi kao repliku. Nije imao pravo on da govori o broju grla, s obzirom da je završio višu oko ekonomske. Moram da kažem da je povredio Poslovnik time što nije primetio da broj grla svakako povećava BDP, da broj grla svakako u klaničnoj preradi uvećava BDP još više, da su time veći prihodi i da time možemo da uvećamo i rashode u javnom sektoru.
Pošto je on ekonomista, a ja poljoprivrednik, a on poljoprivrednik u pokušaju, ja sam u obavezi da mu objasnim da mu je reklamacija bila uzaludna.
Na kraju, da kažem, zbog jednog drugog, preokrenutog poslanika, da ja mislim da ipak nismo dobro izračunali broj grla u stočnom fondu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, jutros smo pažljivo razmatrali ove amandmane i ja sam očekivao da predlagač amandmana dođe na sednicu, međutim, on se nije pojavio.
Na Odboru nije želeo ni da brani svoj amandman, što pomalo govori o kvalitetu amandmana jer ukoliko je neko želeo tako strašno da zaštiti rakiju svakako bi se na tom odboru pojavio.
Moram reći da ovo nije samo zakon o proizvodnji alkohola i jakih alkoholnih pića, ovaj zakon je i o prometu. Dakle, sva pića moraju da budu ravnopravna. Ne može neko da predloži amandman po tome šta je sinoć pio. Recimo da neki predlagač dođe i zvizne tri vinjaka i kaže – ovo je zakon o vinjacima i ostalim alkoholnim pićima. Mislim da to ne bi bilo primereno. Ne možemo prilagođavati zakon prema sopstvenim potrebama već prema opštim potrebama. Dakle, ukoliko se radi o jedinstvenom zakonu koji reguliše proizvodnju i promet vi sva pića morate da stavite u isti položaj.
Dalje, u prilogu zakona imate 10 vrsta rakija kao jakih alkoholnih pića. Dakle, ne da su isključena nego je posebno istaknuto 10 vrsta rakija. Imate i alkoholna pića koja se proizvode od žitarica. Mi u Sremu to još uvek radimo, a ovi stariji ljudi vrlo dobro znaju kako se ta pića i prave.
Sada zamislite da donosimo zakon o sportu i da se neko doseti i da predloži – zakon o fudbalu i ostalim sportovima, zato što je fudbal najomiljeniji sport ovde. Jeste rakija u Srbiji najomiljenije piće, ali ne može da bude izuzeta od ostalih jakih alkoholnih pića i ne treba biti doktor nauka da shvatite da ne može da postoji zakon o fudbalu i ostalim sportovima, pa tako ne može da postoji ni zakon o rakiji i ostalim alkoholnim pićima, što je predložio jedan doktor nauka.
Savetujem da ne prihvatimo ovaj amandman, kao što savetujem da ne prihvatimo ni sledeći amandman ovog predlagača iz više razloga. Već sam naveo koji su to razlozi. Dakle, em nije došao na odbor, em bi zakon bio diskriminatorski na ostala alkoholna pića s obzirom da se radi o prometu i proizvodnji, em ne verujem da je onako i pročitao sa punom pažnjom zakon. Tako da mislim da bi ovaj amandman kada bi ga usvojili bio vrlo loš.
Još da napomenem, predlagač je pripadao poslaničkoj grupi, odnosno izbornoj listi na čijoj je listi izabran koja je 2009. godine…

O amandmanu govorim.

Govorim o amandmanu.

Kada bi usvojili ovaj amandman onda bi se vratili u 2009. godinu baš u taj zakon koji je od 2.000 proizvođača sveo tim novim zakonom, kako bi on želeo da predloži, na svega 300 proizvođača. Zato kažem da govorim o amandmanu zato što su to delovi jednog starog zakona koji je bio toliko loš da nam je od 2.000 registrovanih proizvođača sveo sve na 300.

Dakle, predlažem da kako ne može postojati zakon o fudbalu i ostalim sportovima tako ne može postojati ni zakon o rakiji i ostalim alkoholnim pićima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106, 107, 108. i 109. Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, gospodin Veselinović je dovodio rakiju i alkoholna pića u vezu sa Arapima. Kod nekih Arapa to je dozvoljeno, ali kod većine upotreba alkoholnih pića zabranjena. U koliko želimo da poštujemo svoju veru i tradiciju, molim narodne poslanike da poštuju i veru i tradiciju većine Arapa.
Dakle, zamislite kako se osećaju oni koji su iz arapskog sveta, koji su trenutno u Srbiji i koji imaju kao simbol vere i tradicije zabranu upotrebe alkoholnih pića. Ukoliko neki narodni poslanik alkoholna pića dovodi eksplicitno u vezu sa arapskim svetom, on mora da napravi razliku između onih arapskih zemalja gde je to dozvoljeno i onih arapskih zemalja gde to nije dozvoljeno i gde se to smatra velikim verskim i tradicionalnim prekršajem.
Mislim da narodni poslanik koji je to uradio treba najmanje da se izvine. Ne tražim o ovome da se glasa, gospodine predsedavajući, ne tražim ni da mu se izrekne opomena, jer bez obzira što je on doktor pravnih nauka, verujem da se radi o pukom neznanju. Stoga, ne tražim da primenite ove odredbe, ali ubuduće da pripazite malo šta poslanici govore i očekujem da se narodni poslanik izvine zbog ovakvog poređenja. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne treba prihvatiti amandman kolege Veselinovića iz više razloga, a ti se razlozi ponavljaju jer je predložio da se promeni ime zakona, naziv zakona i shodno tome je ostao dosledan u svim članovima, tražio je da se jaka alkoholna pića, Zakon o jakim alkoholnim pićima, njegov naziv izmeni o Zakon o rakiji i ostalim alkoholnim pićima.
Delovao je dosta nepovezano, međutim zbog naših gledalaca u obrazloženju zakona je on rekao da je TANJUG srpski brend. Jedan doktor pravnih nauka bi trebalo da zna da je TANJUG jugoslovenski brend, da je to brend bivše države.
Verujem da delim uverenje kolega da tražimo da se nađe rešenje za tu novinsku agenciju, bez obzira što u svom nazivu ima i jedno slovo koje određuje i naziv bivše države. Mi smo taj naziv do sada zadržali, ali radi pune istine ne radi se o srpskom brendu, radi se o jugoslovenskom brendu i verujem da delim uverenje ostalih kolega da se tu nađe neki način da novinari s obzirom da su trebali da dobiju besplatne akcije, a da to pravo nisu iskoristili da se nađe načina da u nekom dopunskom roku oni to svoje pravo iskoriste i da se ta novinska agencija od značaja ne gasi.
Verujem da ona nema veze sa amandmanom. Predlagač je to naveo pa sam ja dužan gledalaca radi da navedem ono što je puna istina.
Ne treba prihvatiti amandmane gospodina Veselinovića koje on navodi kao amandmane Pokreta za PREOKRET. Pokret za PREOKRET je jedno udruženje građana koje osnuje troje građana, nije uopšte politički faktor. To je jedan od razloga zašto ne treba prihvatiti amandmane. Drugi razlog je što mi ti amandmani izgledaju poprilično mamurno. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako mi akademska čestitost dozvoli da komentarišem amandmane, s obzirom da u poslednje vreme se spori moje pravo da komentarišem amandmane, pa u vezi predloga ovog amandmana da podsetim predlagača da demokratija vodi ravnopravnost.
Mi smo danas na odboru uvažavajući želju da se taj proces demokratizacije ovog društva nastavi, tragali za zajedničkim rešenjima, jer demokratija podrazumeva pristup različitim mišljenjima da dođe do izražaja, što je meni predlagač amandmana usporio više puta. Mi ne želeći da činimo ono što on čini smo tragajući zajedničkim rešenjima usvojili nekoliko njihovih amandmana. Time smo valjda dokazali svoju demokratsku orjentaciju, ali predlagač amandmana sporeći moje pravo da komentarišem zakone i amandmane je narušio osnovni princip demokratije, a to je ravnopravnost i kroz predlaganja svog amandmana on se čak usudio da priča o totalnim režimima. Znači, neko ko akademski čestito predaje na Fakultetu političkih nauka, neko ko je doktorirao na političkim teorijama, mada za široku javnost taj doktorat na toj političkoj teoriji kao doktorat na štrovenju komaraca, ne može dokazati na čemu je doktorirao.
Dakle, neko ko je doktorirao na političkim teorijama osporava pravo drugom narodnom poslaniku, demokratsko pravo, pravo na ravnopravnost da komentariše njegove ili bilo čije amandmane i dođe i kaže - vama Marijan Rističević brani zakon, vama Marijan Rističević, tumači zakone, tumači amandmane, time je osporio, ne samo moje pravo, osporio je svoju diplomu. Zamislite ga kao doktor političkih nauka, koji kao docent predaje na Fakultetu političkih nauka, se ponaša nedemokratski, šta njegovi studenti mogu da nauče iz toga?
Mi smo lepo, uvažavajući demokratske procese, pravo na pristup različitim mišljenjima, naravno i njegovim, to je njegovo neotuđivo pravo, tragali za zajedničkim rešenjima i našli ih usvajajući ovaj amandman. Međutim, konačno smo dobili tvrdnju kako smo mi totalitarni itd. a on je demokrata.
Ukoliko je moje pravo osporeno, a demokratija vladavine većine, brojanje glasova itd, naravno i procesnih prava manjine, ukoliko on osporava prava koja su njemu garantovana, on treba debelo da razmisli o svom doktoratu, o svojoj tituli. Ja koliko sam primetio, on je za specifičnu vrstu diktature, on bi bio za vladavinu znanja, ali pošto je i to znanje tanko, pošto nije stečeno zapažanjem i iskustvom, već pre svega bubanjem, recitovanjem, pamćenjem tuđih tekstova, koliko ja vidim on bi se zalagao za vladavinu zvanja. Zvanje koliko ja vidim iz njegovog ponašanja nama ne garantuje i znanje.
Razlika između fakultetski obrazovanih i mudrih je velika. On je samo fakultetski obrazovan, jer mudrost se ne …

Vratio sam se na amandman.
Tokom razlaganja on je naveo i ubistvo premijera, kao neki argument, ne želeći da nam kaže ko je bi savezni ministar unutrašnjih poslova i ko je nekoliko meseci pre ubistva premijera u Kuli pravio žurku, zajedno za jedinicom za specijalne operacije. Savezni ministar i republički ministar zajedno. Da li je to politička pozadina? Da li to neko svoju političku pozadinu želi da prebaci nama? Toliko ….

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, reklamiram član 106. u vezi sa članom 108. i članom 109. Naime, radi se o dobacivanju.
Gospodine predsedavajući, vi imate dva standarda. Gospodina Nikolića ste upozorili dva puta da ne dobacuje, a pre toga smo bili svedoci, mi koji smo ovde u Skupštini, da je gospođa Čomić ceo minut galamila i dobacivala. Gospodin Veselinović je to isto činio, i duže od jednog minuta. Vi nikoga niste ni upozorili, a u obavezi ste da sprečite dobacivanje koje je bilo neprestano, to je član 106. Bili ste dužni da ih upozorite, da ih opomenete i da izreknete mere iz člana 108. i člana 109, budući da se radi o gospođi Čomić, koja je bila toliko surova dok je predsedavala za vreme vladavine stranke bivšeg režima, kad je ta stranka bila jedna stranka i nije bila stranka više stranaka.
Dakle, nismo im mi krivi što se ta stranka podelila u više tabora. U ono vreme se ona smatrala Demokratskom strankom, a ja mislim da se ta stranka još samo zove Demokratska. Mi za to nismo krivi. Prema tome, vi treba da primenite mere iz člana 106, člana 108. i člana 109, budući da se radi o neprikosnovenom potpredsedniku Narodne skupštine, koja je takvu vrstu dobacivanja surovo kažnjavala u vreme dok je vlada ta stranka za koju više ne znamo kako se zove. Kad ih proteraju iz Krunske 69, ja predlažem da ih oteraju u Šilerovu a da im bazen bude zajednički. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas biramo 16 novih sudija i to je pravo osveženje s obzirom na više hiljada sudija koje obavljaju svoju funkciju. Odmah moram reći da ja nisam zadovoljan stanjem u pravosuđu i mislim da i nove sudije treba da budu svesne da su nam zakoni postali paučina kroz koju prolaze velike muve, a u koje se hvataju male.
Bez sudija, tu pre svega mislim na nove sudije zakoni su nam prazni. Šta nam vrede prazni zakoni bez primene? Imamo želju da kao većina sprovedemo pravdu, ali bez sudija nemamo moć, jer ih je neko loše 2009. godine selektirao. Ovi kandidati treba da budu svesni toga da naši građani kažu da po 99% naših ljudi, naših građana nisu opasni zakoni već sudije.
Neretko sudije i tužioci koji sude krivicu su lošiji od onih kojima sude. Ovi kandidati treba da budu svesni da pravdu kakvu dele naši sudovi i mnoge sudije, da je ta pravda često teža ljudima od nepravde. Saradnja sudija i izvršitelja koji divljaju po Srbiji je besprekorna, kao da rade na procenat bez ikakve veze sa pravdom i pravom.
Ovi kandidati treba da znaju da neki sudovi i neke sudije, neke sudske jedinice su gotovo privatno vlasništvo advokatskih kancelarija, a sudije puki izvršioci. Neke sudije su veći i jači stranački aktivisti nego oni u stranci koji su ih 2009. godine delegirali u sudove. Oni su još uvek sudije svojih partija.
Nove sudije trebaju da budu svesni toga da šta može sudija da učini ako krivicu krivca treba u Sremu da goni, kuma republičkog tužioca koja je iz Novog Sada Višem tužilaštvu u Mitrovici čiji je osnovni zadatak čuvanje potpredsednika stranke bivšeg režima Gorana Ješića. Očekivati da ga goni tužilac njegove stranke i osudi tužilac njegove stranke je kao očekivati da vrelu Saharu rashladi plutajuća santa leda.
Neki sudovi i sudske jedinice, a to ovi kandidati treba da znaju su gotovo samo puka odeljenja advokatskih kancelarija koje naručuju presude vrlo lako, kao pice i pljeskavice. Prava uloga pravde je da niko nikom nevinom ne naškodi, da se krivci kazne. Danas imate opozicione primerke političke gromade koji sa ponosom govore o tome da uprkos mnogim aferama temeljnom čerupanju države od strane pripadnika stranke bivšeg režima, izvršnih nedela u savezu sa raznim varalicama, secikesama, da je doneo malo presuda ili ni jedna presuda.
Sudije trebaju da znaju da postoji izreka u narodu „čega se pametan stidi…“ da ne govorim dalje. To što nije doneto mnogo presuda nije dokaz njihove nevinosti, već dokaz više njihove krivice. Krivice ne samo za sada nekažnjeno čerupanje države, već i krivica za lošu reformu, deformu pravosuđa, departijski opredeljeni pripadnici stranke bivšeg režima u sudskim odorama treba da sude svojim partijskim šefovima, mecenama, često protkani prisnim i bliskim rođačkim vezama.
Nove sudije treba da znaju čim nešto kritikuješ u pravosuđu odmah počnu da pozivaju na svetu nezavisnost pravosuđa. Na nezavisnost od čega? Sudije i tužioci bez obzira ko su ne smeju biti nezavisni od zakona, već od kriminala. Nažalost kod nas mnoge sudije su nezavisne od zakona, a vrlo zavisne od kriminala. Na sudovima je da utvrde istinu. Na sudu se nije utvrđivala istina već cena i tarifa. Za mnoge odluke nije trebalo pitati zašto, već pošto. Nije trebalo pitati kako, već koliko. Podmićenim, korumpiranim, stranački obojeni delovi pravosuđa gotovo javno i bez stida, bez srama se podsmevaju ministarstvu, Vladi, predsedniku Vlade, predsednicima sudova i naš narod kaže, dužan sam da to prenesem novim sudijama, da dok makar 10 ćelija ne napunimo korumpiranim i podmićenim sudijama i tužiocima, teško da ćemo u ovoj zemlji stići do pravde i prava.
Kandidati treba da znaju da više od hleba naš narod, siromašni narod, onaj otpušteni i slabo plaćeni želi pravdu. Želi da se kazne majstori tranzicije koji su sve što je bilo naše pretvorili samo u svoje. Umesto da svi imamo sve, sad svi sem njih koji jezde belosvetskim morima, jer nemamo svoje, imamo na umu da je naši, ne svojom krivicom najsiromašniji imaju pravo na život, na slobodu, na sigurnost i pravo na pravdu.
Pravda za sve. Ako već stanka bivšeg režima nije zaštitila mnoge siromašne, mi ne smemo i ne trebamo da štitimo bogate, one koje su ih pretvorili u siromašne i koji su se nagrabili na pohlepan i kriminalan način, na njihovoj nesreći i muci obogatili.
Ko treba da utvrdi šta se u proteklom periodu desilo sa državom, njenim kapitalom, njenim novcem, već sud i sudije, pa i ove nove, da krivce primereno kazne, a državu i njenu imovinu vrate narodu koji je vlasnik svoje države. Država mora da stavi tačku na kriminal i nepravdu i loše pravosuđe po svaku cenu, jer će, inače, kriminal i loše pravosuđe staviti tačku na državu.
Čestitam kandidatima koji će biti izabrani. Hvala.