Po pitanju privatizacije, završavam.
To nismo uradili zato što oni koji su trebali da budu uhapšeni su postavili tužioce za vreme svog mandata, reformom i deformom pravosuđa i s tim u vezi uhapšen je gradonačelnik Bandić, a kod nas ovi mnogi „Bandići“, „Bandići“ i banditi nisu uhapšeni i s tim u vezi sam potpuno nezadovoljan. Hvala.

Mislim da me je moj prethodni kolega, uz svo uvažavanje prema profesiji koja je slična mojoj,  pogrešno razumeo.
Govorio sam o periodu, gde je on nedvosmisleno potvrdio da je prodat gotovo ceo društveni kapital za 2,7% milijardi evra. Dakle, toliki je prihod koji je Agencija za privatizaciju prihodovala do 2012. godine.
Ostali prihodi su bili iz direktne pogodbe koje je on osporavao. Taj prihod, čini mi se, bio još tri milijarde, ali se radilo o direktnim pogodbama prethodnih vlada, dakle, direktnim dogovorima, koje je on osuđivao.
U to vreme je ostalo 400 do 500 hiljada radnika bez posla. Tragedija je još veća, jer kad ih izbacite sa prihodovane strane, prebacite ih na rashodovnu stranu. Dakle, oni na određen način postaju teret.
U isto vreme, broj radnika u javnom sektoru je porastao na 781 hiljadu. Dakle, to je ono što je ostalo. Zemlja je zadužena gotovo do gornjeg limita. Novoj vlasti je ostalo samo da se zadužuje da bi se razduživala po pitanju kamata i servisiranja obaveza koje su nastale u vreme kada se zemlja enormno zaduživala, a ništa se nije gradilo, već, naprotiv, sve je prodavala, gubila su se radna mesta i radnici su ispadali iz privrednog lanca.
Dakle, nedvosmisleno je potvrdio sve moje navode da se to dešavalo u vreme u kome sam opisao, od 2000. do 2012. godine. Dakle, sve je upropašćeno. Mogli smo slobodno da pevamo „Mirno spavaj, nano, sve je propalo“. Dakle, to su rezultati Vlade, između ostalog, i one koju je on vodio.
Što se drugog tiče, ja ne znam ko je bio osnov za repliku. Nijednom nisam spomenuo njegovo prezime. Spominjao sam neke Bandiće, Bandiće, Bandiće i nisam kriv što se neko u tome prepoznao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se svojim seljačkim poreklom ponosim. Samim tim, ne smatram da se ono „zeka“ nešto prepoznao. Znam na šta misli. Idite u ratno tužilaštvo.  Ja se neću baviti biznisom vaše žene, ali nema veze, znam šta ste mislili. Mislite da nisam dovoljno hrabar.
Nije baš bilo hrabro uzeti 525 hiljada evra i da tri godine budete vinogradar. Nije baš bilo pošteno imati ugovor sa narodom o restituciji, a onda ući u parcelu i zasaditi vinograd, navodno ga zasaditi, u parceli koja je oteta od porodice Jakšić 1946. godine i nikad im nije vraćena. Sada tu parcelu, s obzirom da ste preprodali firmu, mora država Srbija da plati 500 hiljada evra, da obešteti pravne sledbenike te porodice. Nije bilo hrabro biti suvlasnik sa tajkunom vinarije. Nije bilo hrabro biti suvlasnik sa firmom sa Devičanskih Ostrva. Nije bilo hrabro fakturisati sadni materijal Vinarije Živković sopstevenoj firmi koja se zove „Empresa“. Nije bilo hrabro izbeći služenje vojnog roka. Mnogo toga nije bilo hrabro, ali ja neću reći da ćete se vi prepoznati u rečenici „zeka“.
Što se tiče pokojnog Zorana Đinđića, vaša politika ne liči na njegovu. I lav može obučavati miša, ali će miš uvek biti samo miš.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo smišljen amandman ukoliko to posmatramo iz praktičnog ugla. Dakle, u Predlogu zakona licima koja omogućavaju sportistima da koriste doping bila bi izjednačena kazna kao i licima koja omogućavaju uživanje opojnih droga. Sama reč – uživanje znači da to neko koristi radi svog užitka. Ako to neko koristi da bi u sportu nekome dao da koristi doping u sportu na nesportski način napravio bolje rezultate, a time komercijalizovao svoj uspeh koji se može meriti milionima, što od direktnih prihoda, što od indirektnih reklama, onda pretpostavljam da je predlagač amandmana mislio na tu okolnost, mada je nije istakao u obrazloženju, da je jedno ako to neko omogućava licu da uživa droge, a sasvim drugo je da ukoliko neko to omogućava sportisti da napravi bolji rezultat, da na prevaru uzme medalju, novac, slavu itd.
Mislim da je teži prekršaj ovo drugo i da ovo povećanje kazni ima smisla, ali takođe imam razumevanja i za predlagača zakona i iz tih razloga ne mogu jedino da glasam za ovaj amandman, ali o njemu treba u budućnosti razmišljati. Da li izmenom ovog zakona ili nekim drugim zakonom, recimo, Zakonom o krivičnom zakoniku, izmenama Krivičnog zakonika da se ovo delo kada je u pitanju sport malo više i sportski rezultat malo više goni, nego kad je uživanje droge u pitanju?
Navešću primer Majkla Felpsa, mislim da se tako zvao plivač. Ne znam šta bi bilo sa njegovim kažnjavanjem i kažnjavanjem lica koje mu je to omogućilo, s obzirom da je on uhvaćen u korišćenju marihuane i s obzirom da ni pravila kada su sportisti u pitanju i doping nisu ista, da jedni važe za jedne sportiste, a da sasvim druga pravila važe za američke sportiste, pa s tim u vezi on je dobio kaznu od svega dva ili tri meseca i to u letnjoj pauzi kada nije bilo takmičenja.
Kada je u pitanju bio Viktor Troicki, on je dobio disciplinsku kaznu sasvim druge vrste, pa pretpostavljam da i po članu ovog zakona stranci će na način biti izuzeti. Šta ukoliko neko ko je sportisti omogućio da koristi ova sredstva i koji treba da podlegne kazni ovog zakonodavstva, šta ako taj neko izvadi američki pasoš i kaže da je on Amerikanac i da za njega ove zakonske odredbe ne važe? Šta ako strani ambasadori kažu da mi ovaj zakon ne možemo primeniti, recimo, na američkim sportistima ili na Amerikancima koji svojim sportistima omogućavaju da na teritoriji naše zemlje dođe do boljeg rezultata?
S tim u vezi, mi već imamo to mešanje raznih ambasadora koji se ovde ponašaju kao lideri političkih partija i svi smo sinoć videli onu nacionalističku političku brljotinu koja je izazvana na isti takav način, pa se ja bojim da ovaj zakon, bez obzira što je izuzetno dobar, neće moći da se primenjuje na strance koji prave prekršaje u našim uslovima.
Dakle, predlagač amandmana imao je dobru nameru, ali se bojim da, s obzirom da ovaj zakon mora da bude kompatibilan sa raznim međunarodnim preporukama, da u ovom trenutku to nije sprovodljivo, ali ostaje nama za razmišljanje da izmenama nekog drugog Krivičnog zakonika pooštrimo delo kada neko deli doping sportistima, jer nije isto koristiti nešto zbog uživanja i koristiti nešto zbog rezultata, zbog prevare, zbog boljeg prihoda, zbog boljeg prihoda od reklame, zbog slave, zbog zlatne medalje, srebrne itd. Jedno je uživati nešto, a drugo je koristiti se nečim nedozvoljenim da bi savladao nekog drugog i prigrabio slavu i novac koji ti ne pripada. Hvala.

Dakle, nisam govorio samo o međunarodnim sportistima, govorio sam o licima, pošto ovaj član govori – ko sportisti u cilju dopinga u sportu propiše ili izda ili na sportisti primeni doping sredstvo ili pomogne i na drugi način omogući sportisti da upotrebi doping sredstvo kazniće se zakonom od šest meseci do pet godina.
Govorio sam o licima koja omogućavaju stranim sportistima, a pri tome su i oni strani državljani. Izvade američki pasoš i kažu – ovi zakoni za mene ne važe.
Da li će se ovaj zakon primenjivati, s obzirom da su Amerikanci izuzeti od nekih doping testova bar tako kruže priče u sportskoj javnosti, i na strana lica, strance koji budu omogućavali našim ili stranim sportistima da koriste doping sredstva? Hvala.

Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, odmah na uvodu da kažem da se ne slažem sa mojim prethodnim kolegom, nije Vlada fontana želja, da ispunjava želje poslanika koji ministar treba da dođe, povodom kog zakona.
Vlada jednostavno ovlasti, ovog puta je ovlastila gospodina Ilića da zastupa ove zakone. Prema tome nas poslanika, neka pojedinačna želja se ne može ticati Vlade.
Kada bi to tako bilo onda bi nas 250 poslanika imalo 250 želja i svaki od nas bi birao ministra po nekoj svojoj želji, po nekom svom utisku, a već kad smo kod utiska mislim da nekima ne treba uzimati utisak, nego otisak.
Dakle, ukoliko želite da vidite pravu katastrofu onda treba da imate predsednika partije koji je bio premijer i koji je učestvovao u temeljnom upropašćavanju države.

Pričam o prirodnim katastrofama, gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedavajući, nije bilo veće elementarne nepogode, ako mi verujete.

Da li možete da upozorite kolegu, ometa me.

Dobro, ja verujem da, vi meni verujete da je to bila prava katastrofa. Dakle, zahvaljujem na upozorenju, međutim, kolega me ometa non-stop, on stalno stoji, drži tu podignutu ruku, staće mu krv, zabrinut sam za njegovo zdravlje.
Malo upozorite njega, a ne samo mene.
Što se tiče zakona posebno podržavam otvaranje graničnih prelaza sa Rumunijom. Dakle, Rumunija je jedna zemlja sa kojom imamo izuzetne istorijske odnose dakle miroljubive. Mislim da je to država sa kojom vredi sarađivati. Mislim da je to država sa kojom treba otvoriti ne granične prelaze, nego celu granicu.
To je država koja nikada sa nama nije ratovala. Država koja može sa nama ekonomski da sarađuje. Država koja može sa nama da dopunjuje određene privredne delatnosti i ja sam bio jedan od onih koji je podržavao ideju pokojnog premijera Zorana Đinđića da se napravi između 2000. i 2003. godine do njegove pogibije da se napravi savez sa Rumunijom i mislim da je to bilo korisno za obe zemlje, posebno kad imamo u vidu poljoprivredu, prerađivačku industriju i mislim da smo mi tada propustili neku određenu priliku.
Zahvaljujući onima koji danas baštine navodno Đinđićevu politiku koja apsolutno nema veze sa onim što je on hteo. Dokaz za to je ta saradnja sa Rumunijom koja nije nastavljena posle njegove smrti.
Ja podržavam što nova Vlada otvara granične prelaze. Doći će vreme da se otvori cela granica i da zahvaljujući tome što je Rumunija država sa kojom se mi privredno možemo nositi, država koja ima daleko više potrošača nego mi, država kojom mi ekonomski ako nastupimo možemo da razvijemo svoju ekonomiju koja mora da bude motor razvoja ove države.
Mi ekonomiju koju smo zatekli bila je u takvom stanju da nikakva saradnja ekonomska nije mogla da donese rezultat i jednostavno naša ekonomija je razvaljena i ubijena katastrofom koja nas je zadesila između 2000. i 2014. godine.
Godine 2012. prilikom preuzimanja vlasti videli smo da ne možemo ekonomski sarađivati sa tim državama, džaba nam prelazi i prolazi kada je stanje ekonomije bilo takvo da niste imali šta da izvezete i sa čim da sarađujete u prekograničnom prometu sa bilo kojom zemljom, pa tako i sa Ramunijom.
Što se sporazuma sa Makedonijom tiče, pozdravljam ovaj sporazum, posebno u vezi sa tim što je on predvideo i moguće zloupotrebe koje mogu nastati iz jednog dela Makedonije, a koja je poznata po aktivnostima koje se razvijaju na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije i delu Makedonije, da te vozačke dozvole ne budu zloupotrebljene, s tim u vezi pozdravljam što je zakonom predviđena izuzetno precizna provera ličnosti i dokumenata koje se prilažu u zemljama članicama, kako u Makedoniji, tako i u našoj zemlji.
Ukoliko dođe do pokušaja određene zloupotrebe, onda se proverom koja je propisana ovim zakonom, vrlo lako može proveriti, odnosno ustanoviti pravovaljanost određenih vozačkih dozvola i sa tim u vezi ovaj sporazum je detaljno propisao način na koji se te zloupotrebe mogu sprečiti.
Što se tiče ovih elementarnih nepogoda i katastrofa, u vezi Sporazuma sa Hrvatskom, mislim da ništa ne raduje kao što može da obraduje tuđa nesreća i mislim da ovog puta Hrvati se nisu obradovali samo našoj nesreći, jer je nesreća pogodila i njih, pa sa tim u vezi su pristali na ovakav sporazum koji ubuduće garantuje saradnju, a koja nije zakonom bila precizirana u vezi poplava koje su nas zadesile.
Kao pojedinac, imamo izuzetnu štetu od reke koja teče i kroz Hrvatsku i Republiku Srbiju, neko ko je imao izuzetnu štetu, želim da kažem da i stanje koje smo zatekli u vezi sa našom kanalskom mrežom, sa našim rečnim vodotokovima, u vezi sa naši mogućim akumulacijama za prihvatanje vode je bila neverovatna.
Dakle, neko ko je trebalo da sređuje vodotokove, on je išao po poplavljenim područjima i nudio sedative kokoškama.
Dakle, ja sam video među prvima iz bivšeg režima, kako je išao tamo negde u Trgovište i nije bio toliko zabrinut za zdravlje građana, za bezbednost građana, za bezbednost imovine i u sred tih nedaća, koje su tada zadesile Srbiju, on je bio zabrinut za zdravlje kokošaka i to izuzetno cenim, zato što je ponudio kao psiholog izuzetnu terapiju, a na brzinu je smislio jedan kokošiji sedativ i ponudio.
Ne znam šta vam je smešno, to je uradio prvi čovek ove države u mandatu do 2012. godine, lider jedne političke stranke, koja je sada daleko manja nego što je bila, ali su oni na takav način rešavali katastrofe, a o katastrofi koja nas je zadesila od 2000. godine, govori podatak da je iz ove zemlje izneto preko 50 miliona evra.
Nisu nas koštale toliko ni sankcije, ni bombardovanje, ni osiromašeni uranijum, ništa nas nije koštalo toliko, koliko nas je koštala elementarna katastrofa i nepogoda koja nas je zadesila od 2000. do 2012. godine.
Sa tim u vezi, mislim da nije u redu da neko ko baštini te stare vrednosti, ko želi ovde da izabere ministra, mislim da nije u redu birati ministra, kada su imali takvog eksperta, mislim da treba da požele da njega dovedemo ovde, da saslušamo i da ga pitamo u saradnji oko elementarnih katastrofa, kako je to čovek zamislio da treba zbrinjavati katastrofe na način, odeš i obiđeš poplavljena područja, uđeš u jedan kokošinjac i kažete – kokoške su živa bića, mislim da je ovde rešenje jedan mali kokošiji sedativ.
Dakle, neko ko je vodio takvu brigu na takav način o poplavljenim područjima, mislim da nije primereno da danas zamera na jednom veoma dobrom zakonu u saradnji sa Hrvatskom oko elementarnih nepogoda i katastrofa koje su nas zadesile i za koje se bojim da nas mogu zadesiti.
S tim u vezi, ja kao predsednik Odbora, moram da kažem da ćemo mi kao Odbor uskoro pokrenuti tačku dnevnog reda, koja će se odnositi na obnavljanje naše kanalske mreže, na čišćenje naše kanalske mreže, na jednom velikom projektu i na zbrinjavanju naših slivova i vodotokova za celoj teritoriji Republike Srbije.
S tim u vezi, valja da država odredi određene sredstva, jer voda može da bude velika korist, ali može da bude i šteta. Velika voda može da bude velika nevolja, ali ukoliko se velika voda na pravi način koristi, ukoliko se mudro postupa, ukoliko se ne bavimo nekim kokošijim sedativima, u svakom slučaju, ako se bavimo pravim poslovima, ako ne trošimo 50 milijardi na neke trice i kučine, ako to utrošimo u naše vodotokove, u slivove reka, ukoliko nađemo prostora za akumulaciju iz nužde, kada dođe velika voda da imamo to gde da ispustimo, a ukoliko imamo jasne planove, ukoliko obnovimo i zanovimo i očistimo kanalsku mrežu na teritoriji Vojvodine, u tom slučaju voda ne mora da bude nevolja, tu i takvu vodu i te vodotokove smo nasledili 2012. godine.
Sve je bilo zapušteno, država je surovo istrgnuta iz ruku siromašnih građana, novcem koji je otet od građana i novcem kojim je zadužena neka buduća generacija građana, ništa se nije izgradilo, nikakav plan nije postojao u odbrani od katastrofa, uglavnom smo se bavili sekundarnim stvarima, zaštitom kokošaka, zaštitom hrasta „lužnjaka“ kod obrenovačkog nasipa, gle čuda nisu obnovili nasip, nego su pored nasipa potrošili…

To je reka Sava koja teče iz Hrvatske i prolazi kroz Obrenovac.
Gospodine, ovde su pričali o svemu i svačemu.

Ja vas razumem i svakako poštujem taj vaš stav da kritike uglavnom uputite pripadnicima vladajuće većine. S tim u vezi, želim da podsetim da reka Sava protiče kroz Hrvatsku i Srbiju i da određene reke koje se ulivaju u Savu veoma utiču na katastrofe koje se dešavaju i u Srbiji i u Hrvatskoj.
Govorim o tome da u budućnosti ne treba da radimo, da učimo na tuđim greškama, jer je najbolje naučiti se na tuđim greškama i da ne ponavljamo greške tako što ćemo novac ulagati u zbrinjavanje hrasta lužnjaka trošiti više miliona, a pri tome nasip pored Save koji treba da štiti građane Obrenovca, dakle, potpuno zapustimo i ne uložimo ni jedan beli dinar.
O tome sam samo hteo da kažem, a poštujući veoma vas kao predsedavajućeg, poštujući vašu intenciju da ne zakinete ni na jedan način pravo opozicije da ne bi ulazili u spor želeći da uštedite vreme ovoj Skupštini. Poštujem vaš stav i prema tome ja se neću protiviti vašem stavu, podržaću sve ove zakone kao predsednik Narodne seljačke stranke, s obzirom da moja stranka i pripadnici moje stranke, ma koliko ih malo bilo, su u ovim elementarnim nepogodama najgore prošli. S tim u vezi, ja sam u obavezi da podržim posebno ovaj zakon o sprečavanju katastrofa koje ubuduće mogu da pogode Srbiju, bez obzira što se taj sporazum potpisuje i sa Hrvatskom.
U Sporazumu se otprilike govori o prinudnoj evakuaciji građana sa jedne teritorije na drugu. U potpunosti ne zanemarujem onu evakuaciju koja je sprovedena Olujom, Bljeskom, itd. I dalje mislim da je to bilo veoma loše, posebno po građane Republike Srbije, po građane Republike Hrvatske koji su proterani, ali to nas ne sprečava da obnavljamo odnose, s obzirom da prirodne katastrofe mogu da ugroze jedne i druge. S tim u vezi, zahvaljujem što ste me prekinuli samo dva puta, ali i dalje mislim da je ono bila katastrofa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi amandmana koji sam podneo na predlog ovog zakona ja sam shvatio u potpunosti nuždu koje ovo vreme donosi, s obzirom na dešavanja na međunarodnoj sceni.
Nije naša krivica kao države i kao društva što su se okolnosti u svetu zaoštrile i što određeni dobrovoljci, određeni „Psi rata“ u određenim zemljama prave stravične zločine. Naša odgovornost prema delu međunarodne zajednice, koja je i sama kriva za novonastale okolnosti, govorim o delu međunarodne zajednice, tim veća što smo mi na prostorima bivše Jugoslavije, koja je dok se raspadala bila u građanskom, a na određeni način u verskom ratu i bila izložena sličnim dešavanjima, zverskim rešavanjima života građana bivše SFRJ i, s tim u vezi, ja cenim plemenite namere predlagača zakona.
Ja sam u amandmanu dodao da državljanin Srbije, koji pa sam dodao „svojom voljom učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi“.
S obzirom da mnogi državljani Srbije rade na rizičnim područjima, mogu se naći kao pripadnici vojnih i paravojnih formacija, a da to ne žele svojom voljom da učine, već jednostavno mogu da biraju, ukoliko neka teroristička ili neka vojska na tom prostoru osvoji njihovo gradilište ili njihovu firmu u kojoj rade, u tom trenutku oni mogu da biraju ili odsecanje glave ili da pristupe takvim jedinicama. Ukoliko pristupe tim jedinicama, a to nisu učinili svojom voljom, već je to bilo pod prinudom, oni mogu biti predmet ovog zakona i mogu biti kažnjeni, a da pri tome nisu krivi ni odgovorni za pristupanje toj organizaciji, jer je to bilo prisilno.
Takođe sam dodao da pripadnici vojnih i paravojnih formacija strana u sukobu koje su proglašene terorističkim organizacijama od strane UN. Dakle, mislim da postoje paravojne formacije koje su službene i koje u nekim zemljama predstavljaju pomoćne vojne snage, to je slučaj u Americi i u Rusiji, pa pristupanje takvim paravojnim formacijama mogu, oni koji pristupe, doći u dodir sa kršenjem ovog zakona, što, po meni, nije baš pravedno. S tim u vezi, terorističke organizacije, terorističke grupe ne moraju biti paravojne i vojne formacije, pa sam predložio ovu vrstu amandmana.
Svestan da nam je potrebno veoma brzo donošenje ovog zakona i da on nije potpun, da u narednom periodu možemo doneti potpuniji zakon, za čega ću se ja zalagati.
S obzirom da je situacija kakva jeste, ja sam predložio da ipak na neki način omogućimo ljudima koji iz plemenitih namera budu želeli da učestvuju u nekim sukobima, jer može doći do masovnog kršenja ljudskih prava od strane vojnih diktatorskih jedinica u nekim državama, u takvim situacijama ne bi, po meni, trebalo kažnjavati one koji dobrovoljno uđu u sukob na teritoriji druge države.
Shvatam da vremena imamo malo, da naše međunarodne obaveze takođe stoje. Takođe sam svestan da je deo međunarodne organizacije i sam odgovoran za ono što se dešava. Kada se nama to dešavalo, ovakvog zakona na njihovim teritorijama nije bilo, što ne znači da mi ne treba da učimo na njihovim greškama i da usvojimo ovaj zakon.
Želeo bih da ovaj amandman bude usvojen. Ukoliko ne, ja sam spreman čak na određen način da ga pismeno povučem. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, mom kolegi poljoprivredniku ne zameram što je predložio ovakav amandman, s obzirom na njegovo vrlo tanko, gotovo nikakvo iskustvo u ratovima, vojskama, oružanim jedinicama, jer on nije imao sreću ili nesreću da u tome učestvuje.
Dakle, neko ko nije služio vojsku, neko ko nije učestvovao u ratu sebi može dati za pravo da predloži ovakav amandman. Pravo je čudo da nije predložio kaznu streljanja ili doživotnu robiju. Posle njihove vlasti smrtna kazna je ukinuta, ali je narod na doživotnoj robiji. S obzirom na te okolnosti, pravo je čudo da nije predložena još oštrija kazna.
Pristojno ili nepristojno na tu dilemu prethodnog govornika mogu reći da je pristojno i služiti vojsku. Pristojno je ponekad i učestvovati u ratu, pristojno je i nekad poželjno zaštititi slabije od sebe, pristojno je možda učestvovati ukoliko postoji neka vojna diktatura i progoni civile, kao što je to bilo u Ruandi, pristojno je pružiti otpor, pristojno je u španskom ratu. U španskom građanskom ratu je veoma bilo pristojno se suprotstaviti fašističkoj diktaturi, pristojno je bilo učestvovati u Oktobarskoj revoluciji, kao Aleksa Dundić i voditi određene borbe u revolucionarnim borbama, u ratnim vojnim sukobima.
Bojim se da ovde grešimo. Ovde polazimo od toga da su učesnici u sukobu svi krivolovci, da su im ruke krvave do lakata, da seku glave, da ubijaju civile, da vrše zločine. To je nešto sasvim drugo. Počinioci takvih zločina odgovaraju pred međunarodnim sudovima i sudovima zemalja u kojima počine te zločine, ukoliko je to moguće i čim je moguće.
Biti dobrovoljac u nekom sukobu ne znači izvršiti najteži zločin. Možete učestvovati u ratu na pristojan način. Recimo, možete biti lekar i bolničar, pripadnik nekih vojnih snaga, spašavati živote vojnika i civila, pri tome ne počiniti nikakav zločin, pri tome čak ne uzeti ni pušku, pri tome na human način učestvovati u tom sukobu i u takvim slučajevima možete biti kuvar u nekoj ratnoj jedinici.
Dakle, u takvim situacijama naš državljanin, za strane državljane se u ovom prvom stavu zakon ne odnosi, mogu biti kažnjeni šest meseci. Ukoliko ste bili kuvar u oružanom sukobu, u oružanoj formaciji u nekoj stranoj zemlji, možete po predlogu predlagača dobiti šest meseci. Predlagač amandmana koji nema iskustva sa ratovima i vojskom je predložio da to bude 10 godina. Zamislite nekog ko na human način želi, na pristojan način, da smanji patnju civilnog stanovništva učestvuje u nekom građanskom sukobu želeći da odbrani ljudska prava ljudi učestvuje na takav način. Mislim da je šest meseci i previše za takav prekršaj, ako je to prekršaj, ali tako nekome dati 10 godina zatvora zbog takvog učešća mislim da je preterano.
Cenim nameru kolege poljoprivrednika da oni najžešći zlikovci koji seku glave, koji čine neverovatne zločine i koji se angažuju sa naše teritorije budu osuđeni. Govorio sam da ovaj zakon ima mnogo nedostataka. On se ne odnosi čak na one koji nemaju naše državljanstvo. Ako neki apatrid ode sa ovih teritorija i učestvuju u oružanom sukobu napolju, on neće odgovarati. Ukoliko neko ko nema naše državljanstvo sa ove teritorije ode u taj sukob, neće odgovarati. Odgovaraće samo državljanin RS, čak i onaj ko je bio kuvar, bolničar, lekar, ko je spašavao živote ili učestvovao u prehrani određene vojne jedinice.
Mislim da je i šest meseci mnogo, a deset godina bi tek bilo vrlo drakonski i ne verujem da će predlagač ovog zakona, odnosno gospodin Meho Omerović prihvatiti ovaj amandman.
Što se mene tiče, ne pada mi na pamet da glasam za ovakvu vrstu amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, posle nastupa mog kolege poljoprivrednika ne znam da li da podržavam i dalje ovaj zakon. Najverovatnije da ovaj zakon, bez obzira što ima veoma plemenite namere, najverovatnije da ima i neke svoje manjkavosti.

Zasmetalo mi je ono što je prethodni govornik govorio, da bi ga bilo sramota da je potpisao itd. sa nekim svojim kolegama. Upotrebio je vrlo neverovatne izraze. To me ne iznenađuje, jer se bojim iskreno da se radi o pendžentiranom obrazu koji može da nastupa onako kako misli da svojim bahatim nastupom treba da nastupi. On je govorio ovde o učešću u nekim paravojnim formacijama itd. Verujem da je on vrli poznavalac paravojnih formacija, ali se bojim da je on izbegao da služi regularnu vojsku.