Govorim o amandmanu. Dakle, ne bih voleo da se ovim amandmanom nešto menja u ovom zakonu zato što pamtim ta vremena. Meni se desilo da su mi ubili premijera. Predlagač je u to vreme …
(Predsedavajući: Vreme.)
Sačekajte, koristim vreme poslaničke grupe. On je u to vreme bio savezni ministar koji se bavio poslovima bezbednosti.
(Predsedavajući: Da li se slažete da koristite to vreme?)
To se ne pita. Gde to piše u Poslovniku da se to pita? To se podrazumeva. Nigde u Poslovniku nema da predsedavajući treba da pita šefa Poslaničke grupe da li ja imam pravo da govorim i da koristim vreme poslaničke grupe. Čim sam se prijavio koristim vreme poslaničke grupe, inače ja nisam predlagač amandmana.
Pamtim ta vremena i pamtim da je ubijen premijer i znam da se neko bavio poslovima obezbeđenja. Ali još gore kada je postao premijer republičkog ministra kome je ubijen premijer nije smenio. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ja sam tražio repliku…

Sačekajte, član 104. stav 1. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime i funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Jedan od prethodnih govornika je rekao, pokazao rukom na mene i rekao da je prethodni govornik nešto „frfljao“. Pri tome je povredio i dostojanstvo Narodne skupštine, član 107. stav 1. jer je izneo jednu notornu neistinu.
Rekao je da predsednik Vlade ne menja ministra policije, ne može da ga smeni, već to rade poslanici.
Istine radi i dostojanstva Skupštine radi, moram da podsetim da, kada pogine premijer, ne daj Bože, pada cela vlada, a da je ministar policije ostao i u narednoj vladi koju je predložio upravo taj mandatar i postao predsednik Vlade.
Ne da ga nije smenio, nego ga je ponovo predložio da bude ponovo ministar policije. Zašto? Ne znam.

Želeo sam samo da skratim, rekao sam – ne tražim, nisam dobacivao.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se govori o rodnoj ravnopravnosti. Meni je zasmetalo zato što se to pretvorilo u diskusiju samo o pravima žena. Uprava za rodnu ravnopravnost treba da se stara, a i u amandmanu se gotovo isključivo potenciraju prava žena. Kaže – eliminacija, diskriminacija žena, pa Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena. Zašto tu ne piše eliminacija, diskriminacija žena i muškaraca ili nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i muškaraca?
Meni smeta kada muškarci žele da dominiraju ženama, ali takođe mi smeta kad u rodnoj ravnopravnosti žene pokušavaju da to predstave samo kao svoj problem i na određeni način da dominiraju i muškim pitanjima.
Dakle, ako govorimo o rodnoj ravnopravnosti, voleo bih da je ovaj amandman precizniji i da govori o rodnoj ravnopravnosti i jednog i drugog pola, kao što u Ustavu i Zakonu o izboru narodnih poslanika lepo piše – slabije zastupljen pol i tu se taj zakon i Ustav odnose na oba pola. Tako bih voleo da je i ovaj amandman malo precizniji. U tom slučaju bih ga podržao, a ovako nije malo previše ženski, kako bih ja rekao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, želeo bih da mi odgovorite da li se radi o članu 17?

Bojim se da nam je kolega profesor govorio o amandmanu na član 18. Ne pratite sednicu.
Koliko vidim u njihovom amandmanu piše – Republički sekretarijat za harmonizaciju sa pravnom tekovinom EU, Republički sekretarijat za harmonizaciju sa pravnom tekovinom EU. Mora da je bilo ono kako Srbi kažu „kopi-pejst“. To su neki Srbi iz Kalifornije. To se dvaput spominje – obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na prevođenje pravne tekovine EU, na srpskom jeziku izradu rečnika pravnih, tehničkih i drugih termina. To je amandman na član 17.
Koliko znam govorili su o robnim rezervama. Nisam profesor, ali kad neko pobrka lončiće moram da ga upozorim. Hvala.

Tražio sam repliku zato što sam pomenut i to dva puta.

Nije baš pozitivno. Dozvolite da protumačim. Ne mogu ovo da podržim.

Onda hoću povredu Poslovnika.

Povreda Poslovnika.

Povreda Poslovnika, član 107, pozivam se na dostojanstvo.
Ovde je rečeno da treba da prihvatim sve amandmane. Naprosto ne mogu da prihvatim te amandmane gde piše - Republički sekretarijat za harmonizaciju sa pravnom tekovinom EU, Republički sekretarijat za harmonizaciju sa pravnom tekovinom EU itd. Dva puta se ponavljaju po dve rečenice. Kako ovakav amandman uopšte mogu da prihvatim?
To je uvredljivo. Ma koliko bio seljak, ma koliko bio nepismen ovo „kopi-pejst“ na američki način ne mogu da priznam.

Dame i gospodo narodni poslanici, složićete se svi da su ovi amandmani u ovom trenutku gotovo pravno nemogući, jer ukoliko bi ovo usvojili, derogirali bi ceo zakon.
No, ja bih glasao za ovaj amandman, ali jedan od predlagača nije tu. Jeste on u sistemu, ali fizički nije tu. Ne znam da li je prošetao do Bodruma, do Soluna, ume on to tako, još kad je bio premijer. A vas, predsedavajući, molim da opomenete sve poslanike, uključujući i bivšeg premijera, mog uvaženog kolegu poljoprivrednika, da ubuduće izvuče karticu kad bude napuštao salu, posebno što se radi o predlagaču amandmana. Već tri, četiri njegova predloga prođoše, a njega nema tu. Nisam rekao da se izvadi jedna, rekao sam da se izvade sve, ali posebno zato što se radi o predlagaču amandmana. Bilo bi uredu da makar predlagač amandmana, kada predloži amandman, bude tu dok se njegov amandman obrazlaže. Nije po Poslovniku, ali nema veze, ja neću praviti oko toga pitanje. Hvala.

Biću vrlo kratak. Radi se samo o usaglašavanju ovog člana sa ovlašćenjima koje ima Ministarstvo poljoprivrede i dodaje se jedna polurečenica – nadzor nad robnim rezervama, sem Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije, ima i Ministarstvo poljoprivrede, ali u delu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Molim predlagača da prihvati ovaj amandman, ukoliko je to moguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, bojim se da vi imate jedan Poslovnik za mene, a drugi za druge poslanike. Reklamiram član 107. stav 2. i član 103. stav 3. Član 103. stav 3. kaže da predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine, kada neko zatraži povredu Poslovnika, daje reč preko reda. Ja sam to zatražio pre dva govornika, ali nema veze, konačno sam dobio reč.
Hteo sam da reklamiram član 107. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnih poslanika drugom narodnom poslaniku. Vi to dobro znate, kao i ja. Pustili ste živahno da ova Skupština teče tim tokom, da se neposredno obraćaju jedni drugima. To se može podnositi do određene mere. Međutim, mislim da ste ovog puta prekršili Poslovnik i da ste dozvolili da se u tom neposrednom obraćanju malo i pretera. Dakle, sledeće posle toga može da bude nešto više od neposrednog obraćanja, pa bih molio da se to otprilike vrati, dok još ima nekih regularnih tokova, da se to vrati u regularne tokove.
Što se tiče Poslovnika, narušeno je malo i dostojanstvo Skupštine. Ovde se 4. juli spominje isključivo kao praznik nekog američkog naroda. Ovo je srpska Skupština. Ovde je nekad bila jugoslovenska Skupština. Tamo je bio Ivo Andrić, koliko se sećam, poslanik. Mislim da se on sada prevrće u grobu kada se o 4. julu govori samo kao o prazniku SAD. Mislim da je američki mozak dospeo u srpske klupe. Nemam ništa protiv, ali 4. juli je bio i dan nekog borca. Ja sam bio tipični antikomunista, ali se treba prisetiti da je to bio praznik jedne velike države koje interesima stranih država više nema, ta država je uništena. Nema ni tog praznika, ali zašto bi morali toliko da pominjemo taj američki praznik? Hvala.