Hvala gospodine predsedavajući, pre svega želim da reklamiram član 103, 108. i 109.
Član 103. kaže da poslanik ima pravo da reklamira povredu Poslovnika, član 108. i 109. daje određena ovlašćenja predsedavajućem, koji može da ih koristi, ali ne mora.
U Poslovniku ne piše da ne mora, ali pre svega želim da protestujem zato što se za vreme izlaganja ministra dobacivalo iz klupa onih koje predvodi profesor Pravnog fakulteta, pa bi trebali da znaju i u svom obraćanju prema ministru, govorim gde je povređen Poslovnik. Svaki akt pa i Poslovnik, još od Deklaracije o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine, kaže da prava jednog pojedinca ne mogu biti na uštrb prava drugih.
Tako i ovde ukoliko se poslanici na odgovarajući način obraćaju ministru, on svakako ima ista prava da se isti način tim istim poslanicima obrati.
Što se tiče dobacivanja iz sale, iz određenih klupa, predvođeni profesorom pravnog fakulteta, mislim da je to vrlo loš primer za njegove studente, za poštovanje Poslovnika i smatram da ste mogli, a da niste morali da izreknete opomenu.
Moje poštovanje zaslužujete time što niste izrekli opomenu opoziciji, a sećamo se svih nekih prethodnih saziva, kada su oni vrlo često i vrlo rigorozno upotrebljavali takve odredbe Poslovnika koji su oni napisali, a ne mi. S toga ja ne tražim da se u danu za glasanje o ovome glasa i puno poštovanje prema vašem strpljenju za opoziciju koja je iskoračila iz svih svojih prava, barem po mom mišljenju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam poprilično iznenađen s obzirom da ja priznajem da ne dolazim iz oblasti pravosuđa, nekim „neznanjima“ koji su iskazali oni koji su trebali biti eksperti u ovoj oblasti, posebno ako neko predaje na Pravnom fakultetu i ako ubuduće treba sa tog Pravnog fakulteta da izađu sudije koje će se tu školovati i koje treba da obnove čast i dostojanstvo tog poziva koji je, žao mi je što moram to da kažem, ta čast i dostojanstvo je potpuno zagubljeno u poslednjih 20-ak godina, a u poslednjih 10 godina posle reforme i deforme, ne treba ni govoriti.
Za samo nekoliko sati sam prikupljao komentare na pauzi, šta misle građani o sudstvu, pravosuđu, mreži sudova, itd? Od svih komentara koje sam dobio, a ima ih stotinak za dva sata, koje sam uspeo da skupim, nijedan nije pozitivan. To govori o tome šta građani misle o pravosuđu, a ja moram reći da mnogi od nas ovde su govorili u vrlo ružičastom i pozitivnom svetlu o stanju u našem sudstvu, u našem tužilaštvu, o mreži sudova, o mreži tužilaca.
Nisam za manekenske osmehe, ali nisam ni zato da tužioce, posebno ove najvažnije republičke i za organizovani kriminal, nisam za to da ih dovodimo na svadbe državnog sekretara u Ministarstvu pravde, to je za mene neprihvatljivo. To govori o povezanosti izvršne vlasti sa pravosudnom, posebno ako mladoženja i tužilac nisu u rodbinskoj vezi. Ako jesu, tek je to onda problem. Dakle, nisam za tu vrstu manekenskih osmeha koji se pokazuju na tim svadbama, gde želi da se pokaže moć stranke nad pravosuđem i da se time stavi na znanje građanima kojima se sudi, u kojoj mreži sudova će se raditi, u kojoj mreži tužilaca.
Nisam iznenađen prošlom mrežom sudova i mrežom tužilaca, s obzirom da je ministar pravde bila gospođa koja je radila nekad u Kabinetu Ministarstva pravde, a između službenika u Ministarstvu pravde i Ministarstva pravde imala jednu odiseju koja se zove tužilaštvo.
Godine 2003. bivši ministar pravde ili ministarka pravde izabrana je za tužioca, odnosno imenovana protivustavno. Dakle, bivši ministar postao je tužilac protivustavno, odnosno ministarka i to je ustavni sud 2004. godine i proglasio da je to imenovanje 2003. godine bivšeg ministra pravde koji je kasnije postao ministar pravde, a tada je postao tužilac, bio neustavan, na istom imenovanju je imenovan i Bruno Vekarić.
Zato pitam ministra pravde, da li je tačno da je Ustavni sud 2004. godine proglasio neustavnim Zakon o tužilaštvu po kojima su imenovani, Snežana Malović za tužioca i Bruno Vekarić za tužioca? Ovo pitam tim pre što je Bruno Vekarić i dalje zamenik tužioca za ratne zločine i nije prošao prvi izbor u Skupštini. Dakle, njega je kasnije, molim malo za pažnju, Veće tužilaca ponovo izabralo na mesto zamenika tužioca za ratne zločine, bez obzira što nije prošao prvi izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato bih voleo da ministar pravde odgovori da li su to izbori iz 2003. godine bili protivustavni, odnosno da li je Ustavni sud to proglasio neustavnim?
Takođe, želeo bih da mi odgovori da li je isti taj Ustavni sud, odnosno u drugom sastavu, proglasio i neustavnim izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda? Danas kada slušamo kritike ovih zakona, treba da znamo da su većina izbora, većina odluka za vreme bivše vlasti proglašene neustavnim i da su čak oni čiji su izbori proglašavani neustavnim, rukovodili pravosuđem. Zato bih želeo da mi se na to odgovori ukoliko je to moguće.
Naš narod kaže da nema poverenja u ovu presudu i otprilike se svi komentari svode na to da sirotinja nema pravo da se tuži, da nema gotovo pravo ni da se uhvati za kvaku i da nema čemu da se nada kada se uhvati za kvaku bilo kog suda.
Mreža sudova koja je bila, bila je takva da smo mi iz Inđije i Pazove morali da putujemo od 50 do 70 kilometara svaki dan da bi došli do suda, odnosno Prvog osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Pri tome smo za godinu dana trošili goriva oko 100 hiljada, što stranke u postupku, što svedoci, što advokati, godišnje su trošili oko 100 hiljada evra, zato što im je Osnovni sud bio dostupan tek u Sremskoj Mitrovici, pa je od Pazove, Banovaca, Belegiša, Slankamena, Inđije, Novih Karlovaca trebalo putovati do Prvog suda i pri tome su se naravno koristili automobili i na taj prevoz je potrošeno preko 100 hiljada evra.
Takođe je izgubljeno svake godine oko 40 hiljada časova za vreme dok je putovanje sa tih mesta do udaljenog suda, do dostupnog sudstva, bilo dostupno u to vreme. Meni nije čudo što nas ogovaraju danas i što najlošije o ovom zakonu govore oni koji su izvršili reformu i deformu bivšeg suda. Kod njih je Boginja Pravde bila toliko slepa da su je priveli i učlanili u njihovu stranku. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 7. i 8. Da vas podsetim, ti stavovi govore – kada poslanik prilikom reklamacije povrede Poslovnika to očigledno zloupotrebi, predsedavajući vreme koje je poslanik zloupotrebio reklamirajući Poslovnik, ima pravo da odbije od vremena poslaničke grupe.
Stoga, s obzirom da se ovde pričalo o mostu, nekom moranju, evo ja ne idem, to je dobrovoljno. Dakle to nije vojska. S obzirom da se pričalo o autobusima itd. predlažem da se to vreme zbog zloupotrebe Poslovnika odbije poslaničkoj grupi, ali imam razumevanje za vaše ponašanje, što ne kažnjavate opoziciju, u tome vas podržavam.
Moj predlog je da gospodinu Janku Veselinoviću produžite vreme izlaganja, da mu maksimalno dozvolite, jer što više on govori to je bolje za nas. Još na kraju da kažem, bez obzira što se pričalo o nekim autobusima, stvarno mi je žao i molim gospodina Babića da za poslaničku grupu koja je zloupotrebila povredu Poslovnika naruči jedan kombi jer će svi stati u njega. Može i automobil.
(Marko Đurišić, s mesta: Može onaj od 100.000 evra.)

Dame i gospodo, narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 7. i 8. Da vas podsetim, ti stavovi govore – kada poslanik prilikom reklamacije povrede Poslovnika to očigledno zloupotrebi, predsedavajući vreme koje je poslanik zloupotrebio reklamirajući Poslovnik, ima pravo da odbije od vremena poslaničke grupe.
Stoga, s obzirom da se ovde pričalo o mostu, nekom moranju, evo ja ne idem, to je dobrovoljno. Dakle to nije vojska. S obzirom da se pričalo o autobusima itd. predlažem da se to vreme zbog zloupotrebe Poslovnika odbije poslaničkoj grupi, ali imam razumevanje za vaše ponašanje, što ne kažnjavate opoziciju, u tome vas podržavam.
Moj predlog je da gospodinu Janku Veselinoviću produžite vreme izlaganja, da mu maksimalno dozvolite, jer što više on govori to je bolje za nas. Još na kraju da kažem, bez obzira što se pričalo o nekim autobusima, stvarno mi je žao i molim gospodina Babića da za poslaničku grupu koja je zloupotrebila povredu Poslovnika naruči jedan kombi jer će svi stati u njega. Može i automobil.
(Marko Đurišić, s mesta: Može onaj od 100.000 evra.)

Dame i gospodo narodni poslanici, kao jedan od predlagača ovog zakona, nisam baš shvatio smisao amandmana, a pažljivo slušam kolege pravnike da pokušaju da mi objasne.
Svakako se zalažem za poštovanje ustavnosti. U obrazloženju ovog amandmana se poziva predlagač da se striktno treba poštovati Ustav. Izuzetno to poštujem, posebno kad to traži i čini jedan bivši ministar pravde. U Ustavu, pravosuđe je nezavisno i svako zalaganje za poštovanje Ustava podrazumeva i to, da ni jedna osoba koja je zaposlena u političkoj stranci, ne može sutradan da pređe u rad u tužilaštvu, jer to onda derogira nezavisnost pravosuđa. Jel tako, kolega Nikoliću? Ali, ako to učini ministar pravde koji se zaposli u DS, bivši ministar pravde, pa odmah sutradan ode u Tužilaštvo za ratne zločine, onda tu nema poštovanja Ustava.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao jedan od predlagača ovog zakona, nisam baš shvatio smisao amandmana, a pažljivo slušam kolege pravnike da pokušaju da mi objasne.
Svakako se zalažem za poštovanje ustavnosti. U obrazloženju ovog amandmana se poziva predlagač da se striktno treba poštovati Ustav. Izuzetno to poštujem, posebno kad to traži i čini jedan bivši ministar pravde. U Ustavu, pravosuđe je nezavisno i svako zalaganje za poštovanje Ustava podrazumeva i to, da ni jedna osoba koja je zaposlena u političkoj stranci, ne može sutradan da pređe u rad u tužilaštvu, jer to onda derogira nezavisnost pravosuđa. Jel tako, kolega Nikoliću? Ali, ako to učini ministar pravde koji se zaposli u DS, bivši ministar pravde, pa odmah sutradan ode u Tužilaštvo za ratne zločine, onda tu nema poštovanja Ustava.

Pa ja sam u tekstu amandmana.

Pa ja sam u tekstu amandmana.

Ne obraćam se nikome lično. Govorim o bivšem ministru pravde. Ako je to vama lično obraćanje…

Ne obraćam se nikome lično. Govorim o bivšem ministru pravde. Ako je to vama lično obraćanje…

Možda ste vi bili bivši ministar pravde? Kako nema veze sa amandmanom? Kako nema veze ako se neko zalaže za poštovanje Ustava, ja to podržavam. U obrazloženju amandmana predlagač se založio za poštovanje Ustava. Poštovanje Ustava podrazumeva i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva da osobe iz političkih stranaka ne mogu da prelaze na rad u tužilaštvo, jer se onda derogira nezavisnost pravosuđa i tužilaštva. A kada to učini bivši ministar pravde, onda se postavlja pitanje kvaliteta predlagača, dakle, kako neko jednom hoće da poštuje Ustav, a drugi put neće da poštuje Ustav. Shvatate?
Da bi potpuno bio u amandmanu, pitam vas, kada je izvršni dužnik država Srbija kao što u amandmanu piše, da li se to odnosi na plaćanje grešaka, kada recimo neko protivustavno ne izabere preko 1.000 ili oko 1.000, kolege će me ispratiti ako grešim, što tužioca, što sudija? Kada nastane šteta zbog neisplaćenih ličnih dohodaka zato što oni protivustavno nisu izabrani, kad to Ustavni sud oceni, kad nastane velika šteta i kada država Srbija biva izvršni dužnik. Pitam kolege pravnike ovde, ko izvršava takvu vrstu odluka, ko nadoknađuje štetu? Poznato mi je da plaćaju građani Srbije.
Dakle, greške koje počini recimo, Državno veće tužilaca, greške koje počini Visoki savet sudstva ili kako se to već zove, u kome učestvuje predlagač amandmana. Te greške rezultiraju milionima i milionima dinara, voleo bih da izvršni dužnik ne bude država Srbija, već da izvršni dužnik budu funkcioneri koji su doprineli takvom protivustavnom i nezakonitom stanju i zbog čijih grešaka moraju građani države Srbije da plate štetu i na kraju oni bivaju dužnici u ime države Srbije, a ne funkcioneri koji su napravili očigledne propuste, sa čistom namerom da izbor tužilaca i sudija bude takav da nikada ne odgovaraju za svoja nedela. Hvala.

Možda ste vi bili bivši ministar pravde? Kako nema veze sa amandmanom? Kako nema veze ako se neko zalaže za poštovanje Ustava, ja to podržavam. U obrazloženju amandmana predlagač se založio za poštovanje Ustava. Poštovanje Ustava podrazumeva i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva da osobe iz političkih stranaka ne mogu da prelaze na rad u tužilaštvo, jer se onda derogira nezavisnost pravosuđa i tužilaštva. A kada to učini bivši ministar pravde, onda se postavlja pitanje kvaliteta predlagača, dakle, kako neko jednom hoće da poštuje Ustav, a drugi put neće da poštuje Ustav. Shvatate?
Da bi potpuno bio u amandmanu, pitam vas, kada je izvršni dužnik država Srbija kao što u amandmanu piše, da li se to odnosi na plaćanje grešaka, kada recimo neko protivustavno ne izabere preko 1.000 ili oko 1.000, kolege će me ispratiti ako grešim, što tužioca, što sudija? Kada nastane šteta zbog neisplaćenih ličnih dohodaka zato što oni protivustavno nisu izabrani, kad to Ustavni sud oceni, kad nastane velika šteta i kada država Srbija biva izvršni dužnik. Pitam kolege pravnike ovde, ko izvršava takvu vrstu odluka, ko nadoknađuje štetu? Poznato mi je da plaćaju građani Srbije.
Dakle, greške koje počini recimo, Državno veće tužilaca, greške koje počini Visoki savet sudstva ili kako se to već zove, u kome učestvuje predlagač amandmana. Te greške rezultiraju milionima i milionima dinara, voleo bih da izvršni dužnik ne bude država Srbija, već da izvršni dužnik budu funkcioneri koji su doprineli takvom protivustavnom i nezakonitom stanju i zbog čijih grešaka moraju građani države Srbije da plate štetu i na kraju oni bivaju dužnici u ime države Srbije, a ne funkcioneri koji su napravili očigledne propuste, sa čistom namerom da izbor tužilaca i sudija bude takav da nikada ne odgovaraju za svoja nedela. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo postaviti jedno malo pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu spoljnih poslova - šta će uraditi povodom nečuvenog zadržavanja od strane hrvatske pogranične policije narodnih poslanika gospodina Linte i Čotrića, koji su putovali na Drugi kongres srpske omladine i bili zadržani preko 50 minuta na hrvatskom prelazu Bajakovo? Ovo tim pre što je ovde bio gospodin Josipović, koji se ovde gotovo u suzama kleo na dobrosusedske odnose.
Moje glavno pitanje se odnosi na Vladu, odnosno ministra privrede. Ja ću pokušati da dopunim moje kolege iz opozicije sa svojim pitanjima. Ukratko, u uvodu, vama je svim poznato da je u proteklih 12 godina izvršena tzv. burazerska privatizacija. Ja je tako ne zovem iz prostog razloga što braća oko imovine posvađaju, a ovde nije bilo nikakve svađe. Mislim da je na određen način izvršena divlja, divljačka, a ja bih se usudio reći banditska privatizacija društvenog kapitala.
Ovde je bilo mnogo prigovora na „Mobtel“. Samo da vas podsetim da je „Mobtel“ prodat, a to je bila privatna kompanija koju je država podržavila, nacionalizovala, pa prodala za milijardu i 830 miliona. Ceo ostali društveni kapital, znači ono što je trebalo biti predmet privatizacije, u 1.500 preduzeća vredeo je onoliko koliko je vredeo jedan „Mobtel“. Tako kad kolege iz opozicije pričaju o nekim stvarima i o nekim ljudima, ovo treba građani Srbije da znaju. Zato tu privatizaciju tako zovem i ja kažem često da je ona meni ličila na jedenje školjki, gde isisate što valja, a ljušture vratite nazad državi, praznu ljušturu, praznu firmu sa ispumpanim kapitalom. Procena je da je na taj način preko 51 milijarde otišlo iz Srbije.
Konkretno, pitaću o privatizacijama koje se tiču visokih funkcionera ove države, odnosno privatizacije, već sam pitao Vladu, a pitaću ih ponovo – šta je sa privatizacijama „Kongrapa“, „Zastava PES“ Surdulica, tri „Centrosrema“ u Staroj Pazovi koja su prodata za desetinu procenjene vrednosti u nekim ponovljenim aukcijama?
Takođe, želim da pitam – šta je sa privatizacijama tzv. tri privatizacije po tri evra? Svi znamo da je kupac bio finansijski direktor DS. Svi znamo da je kupac u to vreme bio kum predsednika DS. Svi znamo da je kupac u tom trenutku bio kum predsednika Skupštine AP.

Moram da napravim uvod, oprostite.
Samo kažem da je ta privatizacija bila preko partijskih linija. Zato hoću da postavim pitanje – šta će nova vlast učiniti povodom takvih nečuvenih privatizacija? Ja ću ovde da navedem tri privatizacije po tri evra poslednje tri izgrađene šećerane u Pećincima, Baču i Kovačici. Konkretno ću se zadržati na Kovačici, s obzirom da je država tužena u Strazburu zbog oštećenja malih akcionara, odnosno zbog procene kapitala.
Hoću da pitam – šta će Vlada preduzeti da se ta i slične privatizacije, posebno one 24, ne znam da li ova spada među te 24, šta će uraditi s obzirom da je u privatizaciji za tri evra otišla fabrika u kojoj je izvršen remont pet godina ranije, koji je bio vredan 2,5 miliona evra? Potrošeno je te 2012. godine 2,5 miliona evra za setvu, seme i đubrivo koje je nasledio novi kupac kroz dostavu šećerne repe. Stanje šećera u silosima je bilo oko 13.400 tona, a vrednost tog šećera je bila osam miliona.
Šta će Vlada uraditi povodom te privatizacije, s obzirom da je stanje suvih rezanaca bilo preko 1.600 tona? Šta će Vlada uraditi povodom te privatizacije kada je stanje melase bilo puna dva kesona, što je negde oko 10.000 tona? Šta će Vlada uraditi s obzirom da je u ovu šećeranu otišlo i 65 hektara zemlje najplodnije? Šta će Vlada uraditi kada je otišlo u šećeranu i 10 kombajna velike vrednosti, tri zgrade po 12 stanova? Šta će uraditi s time što je otišlo šest ulta, dva viljuškara, dva miliona 860 hiljada evra, osam traktora, pun magacin delova, tri autobusa? Šta će uraditi kada je umesto investicionog programa iz Belog Manastira dovezen iz Hrvatske zarđali…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Šta će Vlada uraditi povodom tih mafijaških privatizacija? Meni je jasno posle ujedinjenja dva kraka jedne partije ko će biti „kapo di tuti kapi“ i ko će biti „konsiljere“, ali me interesuje šta će Vlada preduzeti povodom ovih privatizacija. Hvala.

Reklamiram član 103. i član 104. Pravo poslanika je da u članu 103. reklamira povredu Poslovnika i to nije sporno ni za prethodnog kolegu, ni za mene.
U članu 104. vi imate diskreciono pravo da mi date repliku ili ne. Sa time mogu da se složim. Olako je dajete pripadnicima opozicije.
Hoću da kažem da ako bilo šta od onoga što sam u glavnim rečima rekao, da su otišle tri šećerane po tri evra na način koji …