Dame i gospodo narodni poslanici, član 103.

Gospodine predsedavajući pokušajte da ove replike traju do dva minuta. Samo se moja dva minuta nekako skupe, barem se meni tako čini, možda sam subjektivan, možda nisam objektivan, ali ja za prethodnog govornika imam razumevanja. Evo, ako se kolege slažu da se njemu dva minuta množe sa 1,35. To je onaj koeficijent za nacionalne manjina.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovo je u vrlo kratkom roku peti put da budemo optuženi za kontrolu medija. Ja ću ponovo morati da navedem moj primer.

Kako to kontrolu medija mi kao većina imamo nad jedinom televizijom čiji je osnivač država, gde ne možemo ni upravni odbor da postavimo kao vladajuća većina? Ne možemo da postavljamo urednike, niti ih postavljamo. Sve su zatečeni urednici do 2012. godine.

Moja supruga i supruga Orlića nisu radile i ne rade kao urednici na RTS. Supruge pojedinih opozicionih lidera, od kojih su neki 16 puta bili uživo u dnevniku, su radile ili rade kao urednici na RTS.

Sada taj moj lični primer. Ja uživo u emisijama RTS, kao najaktivniji narodni poslanik, koji nije bojkotovao sednice ni kada je bio bolestan, uživo u emisijama RTS, van Skupštine, samo da vam kažem, uprkos bojkotu, opozicioni poslanici sa jednom trećinom, su potrošili više uživo u RTS na sednicama vremena, nego dve trećine vladajuće većine, a ja uživo, van ovoga, na RTS nisam bio nijednom. Kolega Vukadinović je bio četiri ili pet puta. Kako ja to onda kontrolišem RTS, on četiri, pet puta, a ja nijednom? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući povreda dostojanstva, član 107. po ko zna koji put.

Ovog puta tražim da se o tome glasa zato što se povreda koju vi činite ne opominjući prethodnog govornika ponavlja.

Da vas podsetim da je 2012. godine opozicija imala nulu medija, bila je zastupljena u „Kopernikusu“ čini mi se dva ili tri sata u zakupljenom terminu i to je bilo sve. Sada kažu da je od protesta malo medijska slika bolja. Pa, ja se ne sećam da je pre godinu dana osnovan list „Danas“. Ja znam da od 2012. godine „Danas“, „Blic“, „Vreme“, „NIN“, „Nedeljnik“ su opoziciono nastrojene novine i časopisi.

Znam da prethodni govornik, zato kažem da je povreda dostojanstva malo teža, je vlasnik jednog medija koji doduše nije registrovan kao medij već kao udruženje građana, čisto da se zaobiđe zakon, vodi emisiju u drugom mediju, više je zastupljen od najaktivnijeg poslanika u Narodnoj skupštini, a ja i dalje tvrdim da je opozicija, uprkos godinu dana bojkota više vremena potrošila u Skupštini u direktnom prenosu nastupajući ovde, nego vladajuća većina koja ima 2/3 parlamenta.

Kakva je to onda cenzura? Recite mi kako mi, gospodine predsedavajući, evo odustajem od glasanja, ali da mi kažete, kako mi da nateramo ljude da čitaju „Danas“ koji ima više novina nego čitalaca, „Vreme“, „Blic“, „NIN“ itd. opozicione novine i časopise, kako da nateramo ljude da gledaju N1 televiziju, Nova S, Slobodnu TV itd? kako da nateramo ljude da to gledaju, da im to učinimo ili na kraju kako da nateramo ljude da glasaju za njih kada neće? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad god se javi Đorđe Vukadinović danas, imate povredu dostojanstva Narodne skupštine, član 107.

Da vas podsetim, ovde se pominju frekvencije. Sada vas ja pitam, u vreme kada je Boris Tadić delio pare iz Lutrije, ko je delio nacionalne frekvencije medijima? Ko je delio nacionalne frekvencije onom Grku, dve frekvencije TV Prvoj, B92 ili kako se to zvalo, TV Foks itd? Ko je podelio te frekvencije Hepi telefiziji? Ko je podelio frekvencije, recimo nacionalnoj televiziji, ko je podelio frekvenciju PINK televiziji? Ko je to kada je dodelio frekvenciju PINK televiziji „Velikog brata“ emitovao u rijalitiju čak i na B92, čak i na PINK? Dakle, u vreme je neko branio tu vlast zdušno, neko je dobijao na lutriji.

Ja pitam – kada se neko tako zalaže za slobodu medija, zašto ne kaže da u to vreme kada su delili frekvencije svojima, bio svoj do svojega, pa i u REM-u, pa se delile frekvencije, pa regionalne, pa lokalne, pa nacionalne? Pitam ja vas ko je sa puškama u ušao u BK televiziju? Ko je eliminisao jednu od najboljih televizija koja se videla na celoj teritoriji Republike Srbije? Zato što im je Bogoljub Karić bio politički protivnik. Ko je političkom protivniku uzeo televiziju da ne bi mogao da ima svoj program? Hajde da vidimo ko je upao u „Kurir“ sa puškama?

Da vidimo ko je zabranio nekoliko štampanih medija? Ajde da vidimo ko je uhapsio Rodića, vlasnika i urednika štampanih medija? I danas oni pričaju o slobodi medija, podelili frekvencije. Imaju „Danas“, „Blic“, NIN, „Vreme“, N1, koji upadne zajedno sa demonstrantima u državni RTS da podstakne i u javnom prenosu, navodno iz Luksemburga, jel, podstakne demonstracije ljudi koji se žale da ih nema dovoljno na televiziji, a svakodnevno se ne skidaju sa televizija.

Ne možemo da nateramo ljude da gledaju N1, ne možemo da nateramo ljude da gledaju Novu S, ne možemo da ih nateramo da čitaju njihove štampane medije. I to je problem. Ne možemo da ih nateramo da glasaju za njih. Zato hoće vlast ulicom. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja koji sam često govorio o elektronskim medijima, po pitanju kandidata nemam šta posebno da izjavim. Probao sam na Odboru da ustanovim kvalifikovanost i moram reći da sam blago razočaran zato što sam stekao utisak da kandidati nisu proučili, recimo, Zakon o elektronskim medijima, Konvenciju o prekograničnoj televiziji, da bi mogli da kontrolišu one koji ih finansiraju.

Pokušao sam da im ukažem da Zakon i Konvencija o prekograničnim televizijama jasno ukazuju na razliku između emitovanja i reemitovanja, da nema reemitovanja bez emitovanja programa u inostranstvu, da to mora da bude istovremeno preuzimanje i da je zabranjeno prekrajanje, umetanje drugih sadržaja, oglašavanja, recimo, po članu 27. Zakona o oglašavanju, menjanja reklama itd, sve što radi ova Šolakova firma.

Nisu u obavezi pre nego što budu izabrani ni da poznaju, ali moram da upozorim one koji na glasanju budu izabrani i one koji su već izabrani da ću pažljivo, a verujem i neke kolege, motriti na njihovo ponašanje, na njihove odluke i pre svega na njihovu kontrolu službenika koji tamo rade, recimo, izvršnog direktora i generalnog sekretara.

Sad kad postavite pitanje vezano za član 2. Konvencije o prekograničnoj televiziji o reemitovanju, za član 4. Zakona o REM-u, vi ćete dobiti odgovor od njih, od generalnog sekretara i od izvršnog direktora – kako „Junajted medija“ tvrdi, dešava se to i to. Znači, ja pitam REM, a onda mi se javi izvršni direktor i generalni sekretar, koji imaju pozamašne plate koje su veće od 129.000 dinara, i kažu mi u odgovoru – kako „Junajted medija“ tvrdi, oni program u nekoj playout room sobi obrađuju, šetaju signal itd, i to se u tehničkom smislu smatra reemitovanjem. To je kao kad bi kozu pitali da li je jela kupus i ona odgovori – kako druga koza tvrdi, kupus nije pojeden, već je tako na čudan način nestao.

Dame i gospodo narodni poslanici, domaći mediji su nezaštićeni i o tome sam više puta govorio. Znači, kad imate jednu radnju koja je prijavljena, plaća sve obaveze, pored nje se pojavi neka radnja koja daje usluge, kaže – ja sam registrovan u Luksemburgu i ništa ne moram da plaćam, naši zakoni to ne dozvoljavaju, pa ni Zakon o elektronskim medijima. U takvoj situaciji ceh plaćaju oni koji rade regularno. Svi zaposleni u REM-u dobijaju plate od elektronskih medija, televizije i radija, domaćih. Znači, svi zaposleni dobijaju novac, dobijaju plate, plaćeni su od strane tih domaćih TV kanala. Imam utisak da su samo pojedini plaćeni od Šolaka, oni koji pišu odgovore.

Zato kažem da oni moraju pažljivo da gledaju šta im radi ta služba, ne samo kakve odgovore pišu, nego da striktno poštuju zakone, ne samo o emitovanju i reemitovanju, moraju da utvrde listu najvažnijih događaja, to su ovi sportski prenosi, koje moraju da prenose televizije, po zakonu, koje pokrivaju, je li tako, gospodine Krliću, celu teritoriju Srbije. A nama se dešava ta lista najvažnijih događaja, nije utvrđena već tri godine, što obilato koristi Šolak i sport klubovi da prenose reprezentaciju i tako povećavaju interes i broj pretplatnika za svoje kanale zato što ne pokrivaju celo tržište, a emituju najvažnije događaje koje REM treba da stavi na listu i to bi mogli da prenose samo nacionalni kanali, RTS ili drugi, koji pokrivaju celu Srbiju. To je tako.

Sledeće, moraju da nateraju službu da obavesti operatore da nacionalni kanali moraju biti logički poređani, to je član 100. Zakona o elektronskim medijima, da mora prvo da ide RTS, nacionalni kanali, pa sve ostalo. Protivzakonito je to što Šolak radi, što je svoje kanale, a on je vlasnik SBB kanala, poređao na prvo i drugo mesto. To su programi koji 99% svog programa koriste za napad na vlast, a ponekad i državu Republiku Srbiju, što meni ne smeta njihova uređivačka politika, ali mi smeta da su lažni prekogranični kanali, da ubacuju reklame, da otimaju hleb regulatornim medijima. E, to je ono što mi smeta. To je ono što REM mora da učini da natera službu da se poštuju Zakon o elektronskim medijima, Zakon o prekograničnim televizijama i Zakon o oglašavanju. Na takav način će biti uređene. Zamislite da se svi naši kanali ponašaju kao N1, kao ovi Šolakovi kanali. Zamislite da se svi naši nacionalni kanali odjave i fiktivno registruju u Luksemburgu. Ko će onda plaćati naknadu od koje primaju platu i troškove ovi u REM-u? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi kompletirao gospođu Tomić, moja zalaganja u tom Parlamentarnom formu za energetsku politiku kao predsednika Odbora za poljoprivredu, a Odbor je jedan od osnivača tog foruma, da bih razjasnio o čemu se radi, moram reći da je naš nastup bio vezan i za zaštitu životne sredine, kako štititi životnu sredinu, a pri tome proizvesti veću količinu električne energije. Rešenje je poljoprivreda.

Narodni poslanici svakako znaju, posebno oni koji žive u Vojvodini, da Vojvodina ima milion i petsto hiljada hektara obradivih poljoprivrednih površina i da godišnje spali ili uništi preko tri miliona tona biljne mase. Toplotna vrednost, energetska vrednost koja bi se dobila od tri miliona tona, dobili bismo milion tona energetske vrednosti nafte. To je trećina naših potreba.

Znači, u Vojvodini se uništi ili spali, na različite načine se uništi tri miliona tona žetvenih ostataka, koje mogu da daju toplotne vrednosti za milion tona nafte, što je jedna trećina naših potreba.

Ako te žetvene ostatke palite, da li je tako, gospođo Tomić, zagađujete životnu sredinu i to bitno, to ste jesenas i te kako osetili, ali ako to pretvorite u energiju dobijate čistiju životnu sredinu, a pri tome dobijate veću količinu zelene energije koju mi moramo proizvesti u određenom procentu, jer to će biti naša obaveza.

Druga stvar koju ljudi veoma malo znaju je to, velika je povika na automobile oko zagađenja životne sredine, ali, recimo, da stočarstvo zagađuje vazduh daleko više nego ukupna prevozna sredstava, automobili, autobusi, brodovi, vozovi itd, zagade više životnu sredinu nego komplet saobraćajna vozila, odnosno putnička, železnica, vodni transport itd. Zašto? Jedna krava, sad se možete smejati, zagadi vazduh više nego automobil koji pređe godišnje 25 hiljada kilometara, zato što je preživar, a tu ima profesora poljoprivrednog fakulteta, ispušta metan. Dakle, jedna količina metana vredi kao 23 količine ugljendioksida, ali ukoliko bi taj metan, koji ostane u stajskom đubrivu tamo, preradili u električnu energiju, dobili bi nekoliko megavata električne energije, nekoliko desetina megavata električne energije, a možda i nekoliko stotina, preradom toga kao biomase u energenama, od toga bi se pravio gas, ili preko gasa električna energija.

Takođe bi kroz to dobili bolju životnu sredinu, ali dodatkom i u ishrani, malim poskupljenjem da se uloži novca, gotovo 10% te negativne emisija bi se otklonilo ukoliko bi uložili u neka sredstva poljoprivrednicima da drugačije spremaju stočnu hranu.

Ko je razumeo, pričaće.

Dame i gospodo narodni poslanici, recimo, Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, pre toga je bio pogrom 2004. godine i neki narodni poslanici su se setili Kosova i Metohije, zaboravljajući da su bili na listi, izbornoj listi onih koji su ćutke gledali martovski pogrom i proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, čak se nisu ozbiljno ni namrštili na kosovske Albance, ni na one koji su im pomagali. Aktivno su učestvovali u izgradnji nezavisnog Kosova i Metohije.

Danas je na pragu da 18. država povuče to priznanje i, gle čuda, u vreme kada se to Kosovo, jel, odvajalo, kada se Crna Gora odvajala, kada su oni bili vlast ništa im nije smetalo, posebno onima koji su se našli na izbornoj listi na poslednjim izborima upravo na strani onih koji su tada činili vlast. Zato sam naprosto začuđen i zato sam rekao – ko je razumeo, shvatiće. Ja baš nisam u potpunosti, sem što znam da su spaljene dve džamije, tek toliko da pokažemo da smo i mi loši, kao oni koji su potpalili na desetine crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, u našoj južnoj pokrajini.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako žetveni ostaci imaju veze sa energetikom, i to podržavam prethodnog kolegu, s tim što on nije govorio o tome da je to energetski potencijal, pa ću ja održati jedno malo predavanje. Dakle, da se svi ti žetveni ostaci, što sam i pokušavao, daju iskoristiti u proizvodnji električne energije, u proizvodnji gasa i da se tako naš uvoz smanji, da ova zemlja napreduje, a u poslednje vreme se to i radi.

Samo da obavestim naše građane, naše poljoprivrednike da je cena električne energije, obnovljive energije iz poljoprivrednih resursa, od žetvenih ostataka, od biomase, od stajskog đubriva, da ona ima cenu, proizvođačku cenu trostruku tzv. fiding tarifa, ako se ne varam, gospođo Tomić. Dakle, tu energiju koju proizvedu iz poljoprivrede naši poljoprivrednici imaće pravo na fiding tarifu, odnosno na trostruku cenu u odnosu na onu koja se plaća za proizvodnju druge električne energije.

Savetujemo naše poljoprivrednike da uporedo sa podizanjem novih farmi van naseljenih mesta, podiže energetske farme, čak i kombinovane da mogu da budu solarni proizvođač energije, da mogu da budu proizvođač od biomase energije koja će imati trostruku tarifu i ono što ne zarade eventualno u stočarstvu kroz proizvodnju energije, kao što je to slučaj u Nemačkoj, gospođo Tomić, jel tako, sa njima vi imate saradnju, dakle, ono što se ne proizvede kroz poljoprivredu, biljnu proizvodnju, kroz stočarstvo, taj dohodak se da uvećati kroz proizvodnju energije i ukoliko niste dovoljno zaradili na mesu, mleku i jajima, svakako ćete svoju zaradu uvećati proizvodnjom energije, a pri tome će, ono što je rečeno, naša životna sredina biti čistija, jer se neće spaljivati na stotine hiljada tona biomase, žetvenih ostataka ili milioni tona, koliko se spaljuje u ovom trenutku samo u Vojvodini. Time ćemo manje biti zavisno uvozna zemlja od energenata. Time možemo naseljena mesta koja nisu obuhvaćena gasifikacijom, da kroz žetvene ostatke grejemo toplotnom energijom i na takav način smanjimo uvoz gasa.

Više pozitivnih efekata može se postići, ali u to treba ulagati. Sada Vlada Republike Srbije i dalje poštuje fiding tarifu. Dakle, produžila je dva puta, a verujem da će to produženje biti još veće. Produžila je mogućnost da možete kao farmer da uporedo sa stokom proizvodite i električnu energiju ili gas i na takav način uvećavate svoju zaradu iz stočarstva i da pri tome budete dobro situirane, da obnavljate mehanizaciju itd.

Svi stočari su prethodno ratari. Naša ratarska proizvodnja je prevelika, a stočarstvo ne zadovoljava 0,33 grla po hektaru, ne zadovoljava prosek EU koje pod jedan samo ako podignemo po jedno grlo, uslovno po hektaru, odnosno za dve trećine koliko sada nismo, mi bi imali novih preko tri miliona uslovnih grla, a time bi potencijal, ne samo proizvodnja mesa, mleka, jaja porasla, nego bi porasla i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i tako bi ova država imala višestruku korist, smanjila uvoz, uvećala izvoz, povećala proizvodnju, znači intenzivirala poljoprivrednu proizvodnju, jer to je niz efekata kojim teži Vlada Republike Srbije za razliku od onih koji se gledali da u poljoprivredi samo kroz konsultantske usluge uzmu 62.000 evra u stočarstvu, pa onda kažu da na Staroj planini, eto, nema više stoke i projekat se završava konsultantskim uslugama, odnosno podelom novca. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ja sam deponovao posle, ne znam, četiri puta dokazivanja i pokazivanja dokumenata, zamenik sekretara je tu, to je deponovano u Arhivi Narodne skupštine. Svi podaci su bili autentični koje sam iznosio i nema nikakvih problema. To što je vođa tima naplatio za tim, ne znam ni koje bio vođa tima, ovog trenutka neću ni da znam zbog replike ni ko je bio vođa tima, ja sam to onako rekao. Možda se neko prepozao, ali 62.000 evra je naplaćeno. Znate za čega? Za razvoj autohtonog stočarstva na Staroj planini kroz zadrugarstvo. Trebalo je da se napiše 1.000 studija. Hiljadu malih studija da se napiše, vrednost svake od njih je 62 evra, kada to preračunate. Problem je, novac je isplaćen i ja sam uporno tražio tu studiju odštampanu, makar da nađem pet primeraka. Nigde nisam našao nijedan, ali da se razumemo.

Ako odete da kupite sabrana dela Ive Andrića, ako uzmete Crnjanskog, uzmete najskuplju literaturu naših domaćih pisaca, znači zbirku dela, dobićete manju cenu od 62 evra. Dakle, jedan komplet možete sigurno da kupite ispod 10.000 dinara, ako ga kupujete celog. Ali, biti najskuplji za jednu malu studijicu, najskuplji srpski pisac, e to je podvig.

Zato je naša poljoprivreda i propadala i stagnirala do 2012. godine. Što se tiče subvencija, ponovo da ponovim, te godine, 2012. godine, poslednje godine njihove vlasti, ukupan iznos subvencija je bio 19 milijardi dinara, broj korisnika je bio oko 70.000 poljoprivrednih gazdinstava. Sada su subvencije od 40 do 43 milijarde, odnosno od 105 do 125% uvećane u poljoprivredi, broj korisnika je negde oko 340 do 350 hiljada. To dovoljno govori o tome ko je koliko pažnje, koja vlast posvećivala poljoprivredi ukupno.

Još nešto, nisam uspeo da pronađem podatak koliko ulagali uopšte u stočarstvo, da li su krave bile subvencionisane sa 25.000 dinara, krmače sa 7.000, tovna junad sa 15.000 dinara itd. Nisam našao podatak da je 5.500 mladih u jednoj godini dobilo povraćaj od 70%, odnosno da je dobilo do milion i po dinara nepovratno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa 700 čini mi se i 80 hiljada gazdinstava za vreme njihove vlasti broj je pao na oko 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Znači, pao je, za recimo 150 hiljada.

Za vreme ove vlasti činjenica je da je broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 50 hiljada, ali prosečna starost na selu je 62 godine, prosečna starost, što znači da ima starijih, od 90, od 86 godina itd. Neki od njih su, nažalost, preminuli.

Put sa sela, gde ja živim, put sa sela vodi u dva pravca. Jedan vodi na groblje, a drugi vodi u velike gradove. Znači, put sa sela gde ja živim vodi na groblje i u gradove. Ja sam i dalje na selu. Odande mogu da odem samo na groblje.

Neki koji su otišli u grad sada pričaju o tome kako se smanjio broj poljoprivrednih gazdinstava. U poslednje vreme se smanjuje isključivo zahvaljujući tome što su ljudi umrli. Ali, neki koji žive u gradu, koji ne žele da se vrate na svoje imanje, sada zameraju nama koji se nismo ni odselili, a na sreću još uvek nismo umrli, zašto se broj poljoprivrednih gazdinstava smanjio. Dakle, smanjio se zbog toga što su ljudi umrli, ali da pitamo kako se za 150.000 smanjio pre ove vlasti, tri puta više. Šta se desilo sa tim? Da li je tad poljoprivreda bolje stajala ili sad? Nedvosmisleno su subvencije veće za 120%. Mi ćemo i u buduće izdvajati, ma koliko zahteva da se podnese. Ove godine treba 42.000.000.000. Ako se podnese više zahteva, isplatićemo i 50.

Možda je obrada u Upravi za agrarna plaćanja malo sporija zbog ograničenog broja zaposlenih, ali svi koji su konkurisali i ispunili uslove dobiće, neće biti selekcije a la Živković, neće biti selekcije a la razvoj autohtonog stočarstva na Staroj Planini za konsultantske usluge od 63.000 evra. Toga neće biti, ali će subvencije za poljoprivrednike biti i dalje onoliko koliko oni podnesu zahteva, ma probili stavku od 43.000.000.000. Ako podnesu zahteve za 50.000.000.000 dobiće 50.000.000.000, za razliku od njih koji su vršili selekciju i dobijali privilegovani poljoprivrednici, a la Živković. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako spomenete nečije ime, iznesete deo njegovog izlaganja to je svakako osnov za repliku, daleko veći ili deblji osnov nego što to koriste neki drugi narodni poslanici.

Dame i gospodo narodni poslanici, SBB, čiji je vlasnik bio Šolak, koji je to preprodavao Dejvidu Petreusu, kasnije su to preprodali „BC Partners-u“ uz neki njegov udeo, nastao je, čini mi se od „KD sistema“ daleke 2001, 2002, 2003. i 2004. godine. Vezivati Šolaka i Đilasa sa nama, sa vladajućom većinom je jako veća mašta nego što imaju maštu neki u nekim holivudskim filmovima koji su po duhovitosti daleko duhovitiji od izlaganja koje ja danima slušam u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, da saberemo koliko kritika na Šolaka, na Đilasa, na REM, na SBB, na „N1“, na „Sport klubove“, su izrekli poslanici većine, a koliko poslanici opozicionih stranaka i dobićete jasan podatak da je vladajuća većina veoma kritična prema zatečenom stanju.

Nismo mi ustanovili REM, nismo mi ustanovili način na koji se finansira REM, nismo mi raspisali ni takse, ni naknade koje elektronski mediji moraju da plaćaju REM da bi ovaj mogao da funkcioniše. Sve je to urađeno daleko pre nas i naše je pravo da kritikujemo to što smo zatekli i da tražimo da za taj novac REM konačno počne da vrši funkciju jer mu se sastav menja, da posle promene sastava saveta REM konačno počne da radi u korist domaćih medija, odnosno da poštuje Zakon o elektronskim medijima.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ni RRA postojao pre ove vlasti. Ništa nije postojalo. Nije postojao SBB, nisu postojali utvrđene nadoknade, vladajuća većina bira predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Gotovo neverovatno. Od kada mi to biramo predsednike sportskih organizacija? Verovatno na toj sednici nisam bio.

Jeste da sam ja, za razliku od nekih kolega koji dolaze ovde tek posle 12 sati, koji malo kasnije ustaju, kojima autobusi kasne od Beograda ili od Vranja, pa malo kasnije dolaze, možda sam ja za razliku od njih, koji dolazim na vreme, propustio taj deo sednice, da je vladajuća većina imenovala predsednika Košarkaškog saveza Srbije i da je to bio našom voljom izabran Dragan Đilas. Ja na toj sednici nisam bio. Sa Đilasom nikada nisam bio. Dakle, i kada sam sarađivao sa DS, on nije bio član DS. Postao je 2004. godine, jer ga nisu puštali da bude član, ali, Bože moj, sa njima je neko sarađivao.

Što se REM-a tiče, što se SBB tiče, što se „N1“ televizije tiče, što se „Nove S“ tiče, što se „Sport klubova“ tiče, ja i dalje pitam predsedavajućeg da li on misli da je više kritika na njihov račun uputila vladajuća većina ili pojedine opozicione stranke?

Ja možda grešim. Možda oni koji sa zakašnjenjem dolaze na sednice ne prate moje izlaganje, ali ja mislim da sam ja sam uputio više kritika na račun SBB, Šolaka, Đilasa, REM, SSB itd. nego svi opozicioni poslanici zajedno.

Dame i gospodo, čudna bi bila ta psihoanaliza Frojda zasnovana na seksualnim iskustvima kada bi je izvršili po pitanju pojedinih narodnih poslanika. Bilo bi tu čudnih zaključaka.

Ne znam zašto se neko poziva na Frojda, ali ja ću reći za Babića. Istina je da je Srpska napredna stranka zamolila mog bivšeg kolegu Babića da se povuče iz sportske organizacije koja se zove Vaterpolo savez Srbije. Znači, istina je da je tražila da se zbog mogućeg tumačenja da je tamo izabran zbog političkog uticaja iz toga povuče. To dokazuje onu moju tvrdnju da vladajuća većina ne bira predsednike sportskih federacija i organizacija, već da to rade sami klubovi i same sportske organizacija.

Da li je neki član SNS kao sportski funkcioner izabran ili ne, to odlučuju sportske organizacije, ali kada se pojavi neko zvučno političko ime, kako je bio gospodin Babić, u tom slučaju ja mislim da je Srpska napredna stranka, moj koalicioni partner, opravdano zamolila gospodina Babića da se izvuče.

Zašto Srpska napredna stranka nije mogla da zamoli gospodina Đilasa da se povuče iz sportske organizacije koja se zove Košarkaški savez Srbije? Iz prostog razloga. Da bi to učinila, morala bi da ima neku čvrstu vezu i da ima saradnju sa drugom Đilasom i Šolakom, a tu vrstu saradnje očigledno su imali neki drugi, a ne Srpska napredna stranka. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam više puta govorio o ovoj temi i prvo što želim da kažem da postoji izreka da je prava uloga pravde da nikome ne nanese štetu.

Ja sam dva moja izlaganja počeo rečima - sudije treba da sude po zakonu onako kako je u zakonu napisano. To se odnosi na tužioce. Ništa drugo ne treba da rade. To je apel nas koji donosimo zakone. Da li je to tako?

Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije. Ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije.

Kolega Atlagić zna, dva puta se meni desilo da me sud pozove protivustavno, to je član 103. Ustava i takav član je ugrađen u Zakon o Skupštini, da li je tako kolega Martinoviću? Dva puta ste, gospodo sudije, kršili zakon na moju štetu, dva puta. Šta obični građani treba da misle? Šta oni treba da očekuju? Šta se desilo sa sudijama koji su kršili Zakon o skupštini i Ustav? Oni su, tereteći mene kršili Ustav i Zakon, nesumnjivo. Tako piše, otvorite Ustav i Zakon, a kažu da sudije treba da sude onako kako piše u zakonu, kako piše i u Ustavu, ali u mom slučaju toga nije bilo.

Šta je bilo sa sudijama koje su to radile i koje su kao dokaz dobile prepis stenograma Narodne skupštine sa mojim govorom, a u najnovijoj verziji dobili su video snimak mog izlaganja na sednici Narodne skupštine? Možda se ja nekome dopadam ili ne dopadam, možda vi imate neki specijalan zakon da za mene Ustav i pravila ne važe. Šta je Visoki savet sudstva uradio po tom pitanju? Ništa. Verovatno ste im čestitali.

Ja se sada dvoumim šta da osporim, kog sudiju da osporim. Evo, neću nijednog. Neću nijednog. Osporiću Visoki savet sudstva, sem ministarke pravde i predsednika Odbora za pravosuđe, jer su oni tu po funkciji, ovo drugo osporavam sa pravom.

Dugo sam mislio da su delovi Visokog saveta sudstva i delovi pravosuđa OUR u okviru Demokratske stranke, sad sam se malo korigovao. Pravosuđe je nezavisno od ove vlasti, to ja tvrdim, ali od bivše vlasti više nisam siguran odavno. Ali u poslednje vreme neki delovi mi liče na STR, to je samostalna trgovinska radnja. Bojim se da tu spadaju razne pogodbe i nemojte misliti da je korupcija, barem vi koji radite u pravosuđu, samo kada neko dobije novac, korupcija i nepotizam, imate tri vrste korupcije: belu, sivu i crnu. Razmena usluga je korupcija.

U narednom periodu, a verujem i u budućem sazivu, ja ću vam jednom po jednom čitati ko se sa kim nagodio i kako se nagodio, koji su nepotizmi u pitanju. Za mene je gotovo neverovatno da Komisija sastavljena od tri člana Visokog saveta sudstva glasa za jednog sudiju jednoglasno, a sutradan na sednici Visokog saveta sudstva delovi te komisije glasaju protiv.

Znači, u tom slučaju on je glasao protiv sebe. Mene interesuje šta je bio motiv? Da li je trebalo u poslednjem minutu nekog ugurati ili izgurati, ja u to neću da ulazim, jer nemam dovoljno dokaza.

Piše lepo ovde. Evo, ovo je odgovor Visokog saveta sudstva. Ovo je poštovani Milojeviću. Kaže on lepo kada se sudija može razrešiti za delo koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije - kada nestručno vrši funkciju, ukoliko prekrši Ustav.

Gospodine Martinoviću, da li je tako? Kada krši Ustav i zakon i pozove narodnog poslanika na odgovornost za izneto mišljenje da li on nestručno vrši svoju funkciju? Kaže - ili je nedostojan sudijske funkcije, delo ga čini nedostojnim. Kaže - i ako se radi o kršenju zakona od strane sudije. U takvim situacijama dolazi do razrešenja sudije.

Jednog sudiju iz Kragujevca, mislim da je žena bila neka, smo razrešili, ali je udomljena za pomoćnika u Apelacionom sudu, na brzinu, kanalima kojima ne treba ovog trenutka da se bavim, ali ne znači da se neću baviti.

Moje pitanje je bilo sudija Majić. Taj se više bavi politikom nego svi politički lideri zajedno. Da li ga to čini nedostojnim sudijske funkcije? On je politički angažovaniji od nas. Njega ima više na televizijskim kanalima, u političkim debatama od nekoliko političkih lidera zajedno. Evo, od gospodina Martinovića, mene i gospodina Orlića zajedno više puta se pojavljivao u medijima i to po političkoj liniji.

Imate slučaj pedofilije. Sudija Majić je doneo presudu da se oslobodi pedofil star 26 godina zato što je obljubio devojčicu koja je ostala trudna sa 13 godina. Da li je to tačno? Neka neko kaže da nije tačno, a ako je tačno, da li je to kršenje člana 180. Krivičnog zakonika? Ako je to kršenje člana 180. Krivičnog zakonika, da se ne može obljubivati devojčica od 13 godina, da li je to kršenje zakona od strane sudije? Ne znam šta misle moje kolege, ali ja mislim da je to teško kršenje, tim pre što je rekao da se radi o Romima i da je to kod njih, manje-više, normalno, jer nisu znali da to nije kažnjivo.

Ima ono rimsko, neznanje ne oslobađa, da li tako beše, a ako neznanje ne oslobađa potencijalne krivce i obične građane, valjda to i sudiju hvata i valjda je to kršenje zakona od strane sudije?

Oslobađanje Gnjilanske grupe, 11 albanskih terorista. Jedanaest albanskih terorista je oslobođeno od strane sudije Majića i Hadžiomerovića. Oni su odlučili da budu oslobođeni. Dakle, 80 ubijenih Srba, 250 mučeno metodom laganog uzimanja duše.

Evo vam ovo - oslobođenje manijaka koji obljubljuje devojčicu od 13 godina, skandalozna odluka Apelacionog suda šokirala sve. U javnosti ste to mogli da pročitate, ne moram ja sve to da kažem, ali moja je obaveza prema žrtvama, jer je njima naneta šteta.

Kada sudija nanese štetu žrtvi, da li tako beše, to je osnov za kršenje zakona. Ako je to uradio protivzakonito, ako je kršio zakon i naneo štetu onoj devojčici od 13 godina, onda se to smatra kršenjem zakona od strane sudije i to je uslov za razrešenje. Na stranu bavljenjem politikom.

Evo je i Gnjilanska grupa. Sve je tu i sada imam stav Vrhovnog kasacionog suda. Gospodin Milojević je tamo predsednik, da li je tako gospodine Martinoviću? Tamo piše da je usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti povodom presude Gnjilanskoj grupi od strane Apelacionog suda, Hadžiomerovića i gospodina Majića i u usvojenom zahtevu za zaštitu zakonitosti piše da je došlo kršenja zakona, imam stav Vrhovnog kasacionog suda, na štetu oštećenih, a u korist optuženih. Zato što je u korist optuženih, suđenje se ne ponavlja. To je tako u zakonu, ali u zakonu isto stoji da je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je to bila nezakonita presuda u korist zlikovaca, a na štetu žrtava. Znači, na štetu onih ubijenih surovo, ubijenih 80, pa tu da vidimo da li ima i dostojnosti. Uglavnom, to je rešeno tako što su albanski teroristi oslobođeni.

Pavle Bulatović. Crna Gora je sa antipatijom gledala na posetu ministra odbrane i oficira Vojske Srbije, da se oda počast ubijenom Pavlu Bulatoviću, koji je ubijen pre dvadesetak godina.

Dokle je istraga došla, to ni Bog ne zna, ali moje je da se založim i za to. Da li je moguće da neko ubije ministra odbrane, a da tužilaštvo 20 godina ne može da pronađe ko je to učinio?

Imamo narko-dilera, koji je naredio ubistvo, koje je izvršeno, a izvršilac je priznao i tražio zaštitu. Tužilaštvo je to propustilo. Ukinuta je poternica i sada možemo očekivati da mafijaši, podstaknuti time, još više vrše krivična dela na teritoriji Srbije.

Sud treba da štiti nevine, a kažnjava krive. Tužilaštvo isto. Da li vi, gospodo, imate utisak da je sud štitio devojčicu od 13 godina, a kaznio pedofila od 26? Da li imate utisak da je sud štitio 80 žrtava od strane 11 albanskih terorista, koji su ih likvidirali najsurovije, mučili još 250 ili koliko već? Da li imate utisak da je sud štitio nevine, a kažnjavao krive? Ja taj utisak nemam. Dakle, mislim da je naše pravosuđe najslabija tačka i naši građani misle da smo mi odgovorni za sve postupke sudova?

Ono što ja tražim, ako je to izvodljivo, od Ministarstva pravde i Odbora za pravosuđe, da u svakoj sudskoj jedinici, u svakom opštinskom sudu, ukoliko to ne postoji, u svakom drugom sudu postoji nešto poput glasačke kutije, da građani koji se sude ili građani koji su svedoci, koji ulaze u sud, mogu da svoje žalbe i primedbe stave u to sanduče, da se ono povremeno otvara, da studenti prava, recimo, prave izveštaje i prilože dokumentaciju za Odbor za pravosuđe, da vidimo u kom pravcu se kreće naše tužilaštvo, naše pravosuđe, koliko su građani zadovoljni presudama, verovatno oni koji izgube sud nisu, ali da vidimo kako oni ocenjuju i koje primedbe imaju na određeni broj sudija, na određeni broj tužilaštva, da steknemo jednom makar jasan uvid šta nam se to dešava u pravosuđu kada su žalbe koje mi dobijamo od građana, svakog dana barem dobijem desetak, ne znam kako druge kolege, ali su neprestane te žalbe.

Na kraju ću citirati Zorana Đinđića. Kad god mi nešto kažemo i stavimo primedbu, to se smatra pritiskom na pravosuđe. Kada se sudija Majić meša u naš posao… On se više bavi politikom izgleda nego ja. Kada se on meša u naš posao, onda nikom ništa. Ako mi komentarišemo presude koje su stare nekoliko godina, onda mi vršimo pritisak, onda se diže Majić, diže se Visoki savet sudstva, dižu se razna udruženja itd, koja štampaju časopisa. Ima tu više konflikta interesa nego kod političara itd, da ne govorim.

Digne se kuka i motika iz pravosuđa. Svi su ovako, kao, vi ste svetog Majića komentarisali itd. Šta ako sam ga komentarisao, presude koje je doneo o albanskim teroristima? To je moja obaveza prema žrtvama. Šta ako sam komentarisao njegovu presudu koju je doneo prema maloletnici od 13 godina koju je obljubio lice, neću da spominjem imena, od 26 godina? Da li je to bilo kršenje zakona na štetu oštećene? Naravno da jeste.

Citiram Đinđića, kaže: „Sudijska nezavisnost nije božanska, sudije su nezavisne od kriminala, ali ne od zakona“.

Božanska nezavisnost u pravosuđu ne postoji po tom citatu i zato ja i dalje apelujem da popravite stanje u pravosuđu koliko možete, da pokušate da kažnjavate isključivo krive, a da štitite nevine, jer nevinih ima daleko više i oni ocenjuju i vaš i naš rad. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi bilo do kraja jasno, prilikom sudskog procesa za izneto mišljenje na sednici Narodne Skupštine, istina je da je sudija na Novom Beogradu, a to je valjda Prvi sud, Osnovni sud, na moju primedbu da ne mogu biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije, dakle, ne mogu biti pozvan, član 103. Ustava i član Zakona o Narodnoj Skupštini, da ne mogu biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost, on je meni odgovorio sledeće, što je za mene bilo onako frapantno i zastrašujuće.

Jeste, to piše u Ustavu, ali ja mislim drugačije i ne slažem se sa time što piše u Ustavu. Na moju primedbu da mi je tužba dostavljena na latinici i da ja kao pripadnik srpskog naroda imam pravo na ćirilicu na službeno pismo i da mi je to Ustavom garantovano, on mi je drsko odgovorio da on misli da ja nemam pravo na ćirilicu.

To nisu bili dovoljni razlozi za razrešenje takvog sudije i ja sam se obraćao VSS i dobio sam odgovor, da bez obzira što je sudija kršio Ustav i zakon, ne može da bude razrešen.

Vi gospodo iz Visokog saveta sudstva, treba da nam kažete da li ćete razrešiti sudije koji su vodili postupak protiv Zelenovića, gradonačelnika Šapca? Ona zastava je nečuvena.

Dakle, radi se koliko ja znam o zloupotrebama od pet ili šest miliona evra. Ono je nečuveno, da su sudije, baš sudije, dovukli predmet do zastare samo zato da bi se revanširali na čuvenoj reformi kada je stranka bivšeg režima birala sudije, odnosno to potvrđuje moju tvrdnju da veliki broj sudija nije zavistan od ove vlasti, da je nezavisan od nas, ali nezavisan od bivše vlasti.

Bojim se da se radi o revanšu i da još uvek u pravosuđu postoji deo organizacije DS, rezervni sastav, koji je plasiran u pravosuđe i da on brine da njihovi mezimci, oni koji su ih doveli na ta mesta ne budu u nekim slučajevima osuđeni i da se to radi o slučaju Zelenović. Zato pitam – šta će Visoki savet sudstva preduzeti protiv nečuvene zastare u slučaju Zelenović u Šapcu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Milija Miletić jeste rekao – tuđa ruka svrab ne češe, i verovatno je mislio i na onu izreku – bolje je patiti za selom nego na selu. Najbolje za selom pate oni koji žive u gradu, obuku narodnu nošnju i vizuelno se identifikuju kao osobe koje žive na selu.

Što se finansiranja tiče, vidim da dobro računaju, ali izborne liste dobijaju novac. Politička stranka Boška LJotića je zajedno sa DSS ušla u parlament. Novac za izbornu listu dobija Boško Obradović i DSS. Taj novac nije mali. Moram da vam kažem da svakog meseca Boško Obradović za političku stranku Dveri dobije 21.000 evra i nešto malo više, 21.000 evra.

Sada izračunajte 12 meseci. Znači, dobiju novac i za mandat prethodnog kolege koji kaže da nema nikakve veze sa Dverima, ali gle čuda, novac za poslanička mesta obezbeđuje Republika Srbija, za poslaničku listu, za deo koji se odnosi za politiku stranku Srpske Dveri ili Dveri, kako se to već zove. Dakle, na takav način su jasno identifikovani poslanici kome pripadaju, ko dobija novac itd.

Novac je tražio i Đorđe Vukadinović, koliko se sećam. Demokratska stranka Srbije tvrdi da je tražio 370 hiljada dinara, koliko pripada mesečno izbornoj listi po jednom poslaniku. Pošto je ta lista dobila 13, verovatno je poslanička lista Dveri dobila sedam i zato Boško Obradović godinu dana baštini sedam mandata, ne dolazi na sednicu, dobija platu hiljadu evra, dobija novac za stan na Dedinju, koji mu plaća Skupština Srbije i u vreme kada ne radi svoj posao, kada ne dolazi na posao u Narodnu skupštinu i osim toga zadržava i ovu 21 hiljadu evra, koja pripada političkoj stranci tako što novac, a ovde smo dokazali gospodin Martinović, Orlić i ja, da se novac ispumpava na preduzetničke radnje, što je Boško Obradović na kraju sam priznao da to radi preko Dimovića, Borče, Crepaje itd.

Novac nije namenjen političkim liderima, već za rad političke stranke, zato su i zamrle političke stranke, jer novac politički lideri nisu davali opštinskim odborima, svojim predstavnicima itd. već su ga zadržavali za sebe zato što su ga prali kroz preduzetničke radnje za fiktivne poslove i time, jel tako gospodine Arsiću, utajili porez, prali novac, činili krivična dela, novac zadržali za sebe i danas im se poslanici bune, a partije im se kreću do 1% zato što novac po zakonu nije namenjen političarima, nije namenjen poslanicima, nije namenjen odbornicima, već je namenjen za rad političkih stranaka, za redovno finansiranje, posebno za edukaciju i za mlade.

Oni to nisu radili, voleli su sve što vole mladi, strpali novac u džep i danas se bune. Nije kriva država, država je svima omogućila ravnopravne uslove. Najviše novca po poslaniku dobijaju male partije, jel tako gospodine Arsiću, daleko više nego poslaničke grupe, izborne liste koje dobiju najveći broj mandata. Favorizovane su manje partije.

Pitajte koliko je dobijala Zelena stranka, Čabradija, lažna slovačka stranka, koliko je novca dobijala mesečno iz budžeta Republike Srbije? Daleko više za jednog poslanika, jer se računa i broj glasova, procenat, nego što je to dobijala SNS, odnosno političke stranke koje imaju najveći broj glasova.

Em ne dolaze na posao, em su favorizovani, em novac ne ulažu u političke stranke, em još kaže na kraju - mi ćemo da bojkotujemo ukoliko nas ne pustite da preuzmemo vlast bez izbora, evo mi ćemo da bojkotujemo rad Narodne skupštine. Naprosto, dobro su izračunali, ali neka se obrate Bošku LJotiću i drugima koji su novac zadržali za sebe, a nisu ga ulagali u političke stranke za razvoj stranaka. Hvala.