Nadam se da govorim o organizacijama koje ovde posećuju Narodnu skupštinu. Radi se o bugarskoj Ataki koja želi da uzme deo teritorije Republike Srbije i koja je dobrodošla u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Ali, da nastavim gde sam stao. Ovo je naša stranka iz Tuzle, ovo je Beograd, pre sedam-osam dana, stranka se zove „Naša stranka“, tako se zove, ali je iz Tuzle, to je njihova stranka, iz Tuzle. Čovek koji podržava proteste u Beogradu ispred građanske Tuzle, a ja pitam ko je pobio onu kolonu vojnika, koja je to građanska Tuzla, kada ste se izvinili, kada ste se izvinili za onaj čuveni zločin, ne samo za ubijanje, za paljenje živih vojnika u Tuzli? Da li ste se bilo kada izvinili? Da li ste se izvinili za onu nameštaljku kod Tuzlanske kapije, zbog čega su neki naši oficiri robijali? Nikada. Ali, došli su da u ime te građanske Tuzle podrže proteste u Beogradu. Čovek se zove Omer Berbić. Bio je specijalni gost „Nove stranke“, odnosno Zorana Živkovića. Zoran Živković ima sreće što će se verovatno izvući na neuračunljivost, ali Zoran Živković nije samo to uradio, protiv Srbije su se udružili svi njeni vekovni prijatelji, bolje reći neprijatelji.

Evo ga sada Mesić, dakle, ništa nije slučajno, pa skaču po Makedoniji, pa malo Zaev, pa se onda pojave ovi ovde u sedištu, ali je Živković bio u Tuzli, kaže, zbog harmonije. U Tuzli je bio zbog harmonije, a onda su ove političke stranke iz Tuzle došle da ruše ustavni poredak, da pozivaju na revoluciju u Srbiji. Ovde su i Nedim Sejdinović koji i dalje vređa. U vreme protesta on kaže da su svi srpski sveci imali velike ćune, zajedno sa Zapadom Todorovićem koji vređa Svetog Savu. Dakle, dokle ćemo trpeti? Ja sam za toleranciju. Srbija jedina nije promenila etnički sastav, to je dobro, a optužena je za etničko čišćenje. Onda ovi multietnički dođu i kažu kako je Srbija fašistička država. Sa time ja ne mogu da se slažem i zato mislim da ovo treba podrobno ispitati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Balša čudotvorac, sa platom od 100.000 dinara ode na letovanje na Maldive i onda dok gricka jastoge i plovi jahtama, gde letovanje košta 30.000 evra, a plata mu je 100.000 dinara, u garderobi koja je vredna 2.000 evra, kupljena u londonskim najskupljim buticima, on da vređa siromašnije, one koje su otpustili.

Dakle, to je jedan od učesnika ovih protesta i ovde je ta ekipa iz Zagreba, sve sa crvenim zastavama ispred Narodne skupštine, koja se drznula da poziva na rušenje vlasti, na revoluciju u Beogradu i to su drugovi Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Balše Božovića i ovih subotara koji danima protestuju u Srbiji, želeći da obore predsednika Republike Srbije, koji je legalno izabran sa 55 koma nešto posto glasova, gde je najbliži pratilac zaostajao gotovo 40%.

Evo vaše omiljene Katarine Peović, koja kaže – evo mi Radničke fronte putujemo danas u Beograd da se pridružimo prosvjedima koji se na ulicama Beograda i drugih gradova u Srbiji odvijaju već tjednima. Dakle, radi se o veoma opasnim stvarima, koje treba svakako ispitati. „Juče sam se sa članovima Radničke fronte pridružila prosvjedima u Beogradu, koji su već tjednima, sa drugarima iz lijevog bloka“, itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, država se mora braniti. Ja ne branim vlast, branim državu i njeno pravo da postoji. Ja sam vas danima upozoravao da oni koji su nas spolja ugrožavali 90-ih i oni koji su nas 2000. godine potkradali, od 2000. do 2012. u Vojvodini do 2016. godine, da će se udružiti, da će pokušati da Srbiju vrate tako što će ovi spolja koji su nas ugrožavali podržati ove koji su nas potkradali, ne bi li se nekako dokopali vlasti i realizovali ciljeve pre svega u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji.

Mi se moramo braniti. Ne mogu drugi određivati šta je naš nacionalni interes. Oni kažu da mi nemamo međunarodni ugled i ja ću citirati jednog njihovog člana. Ako naš međunarodni ugled zavisi od toga da pustimo „žute“ da vladaju i da nas pljačkaju, ako naš međunarodni ugled zavisi od toga da žrtvujemo svoje nacionalne interese na Kosovu i Metohiji, ako naš međunarodni ugled zavisi od toga da žrtvujemo svoje nacionalne interese u Bosni i Hercegovini, da žrtvujemo svoje Srbe u Crnoj Gori i u regionu, onda nam takav ugled i ne treba.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ste bili svedoci da prilikom izbora Vlade Boško Obradović, prijatelj Pernara, prijatelj Katarine Peović, prijatelj Omera Begića, prijatelj Vuka Jeremića koji je prijatelj muslimanskog bratstva, svi ste bili svedoci kako je žestoko kritikovao Vladu Republike Srbije, smatrajući da u njoj sede dva masona. To je više puta ponovio i u medijima.

Ja ne znam da li su masoni dobri ili loši. Ta tajna društva nikada nisam razumeo. Srpska crkva i grčka crkva su anatemisali masone. Ja kao pravoslavni vernik i nemam neko zanimanje za ta tajna društva.

Međutim, Boško Obradović je kritikovao Vladu govoreći da su masoni nešto zlo, a sve vreme pored njega je sedela Marija Janjušević, masonka, majstorica, treći stepen.

Ovde imam prepisku koju su drage sestre oficiri imali i šta im je sve trebalo u njihovom hramu. Dakle, radi se o osobama koje imaju sopstveni hram, pa im treba: pozlaćeni uglomer i šestar, radni tepih, dleto, pazite šta upotrebljavaju masoni, dleto, čekić, slobodni zidari. U vreme Demokratske stranke sve građevinske firme su bile slobodni zidari. Ništa nisu gradili, samo su otimali i uzimali. Nikakav auto-put nisu napravili.

Jedini auto-put koji su demokrate napravile je bio auto-put do njihovih džepova, ali ovaj što je vodio do Đilasovih džepova je bio auto-put sa deset traka. Znači, to je bio jednosmerni auto-put, sa 10 traka, koji je vodio i nosio novac samo u Đilasove džepove. A ostali su bili onako, magistralni pravci, normalni auto-putevi, ako su uopšte normalni auto-putevi koji vode u te džepove, pa kažu da je potreban jedan drveni čekić sa postoljem, koplje, ceremonijalnu majstoricu i dva mača. Kažu masoni, Marija Janjušević, kažu ovako - U toku je nabavka lobanje - nadam se da je bila plastična i nadam se da nisu mislili na neku lobanju koja pripada nekom od nas, s obzirom da stalno prete vešanjem, streljanjem, razbijanjem lobanje itd. Kažu oni – nedostaju im sveće, zvonca za gašenje sveća, kanap, sirov kamen, kamena kocka, karton, mali mač za bockanje i mač za dvernicu. Dakle, to je ono što nedostaje…

Dame i gospodo narodni poslanici, Aleksandra Jerkov, narodni poslanik koji bojkotuje Narodnu skupštinu ali ne bojkotuje putne troškove, ne bojkotuje ni platu. Iz moralnih razloga bi svaki kongresmen i svaki senator u SAD, gde je ona gostovala, da podrži Hilari Klinton i kad su građani orijentisani prema Demokratskoj stranci u Americi, kad su videli ko je došao da podržava, Balša i Aleksandra Jerkov, došli da podrže Hilari Klinton, odmah su okrenuli glasove. Gde dođe Demokratska stranka, to je apsolutni gubitak.

Dakle, ja njoj ne zameram što je išla da podrži Hilari Klinton, što je išla u Ameriku, ne zameram što, tobož, podržava paore, ali joj zameram i mislim da postoje moralni razlozi da podnese ostavku – putuje u inostranstvo u ime Narodne skupštine, uzima putne troškove koji nisu tako jeftini, dolazi ovde, uzima putne troškove, ne učestvuje u radu Narodne skupštine i sama ta afera je dovoljan dokaz da ona podnese ostavku.

Ukoliko danas ne radite, ne učestvujete u radu, ukoliko ne dođete u fabriku, a naplatite putne troškove, svaki poslodavac će vas otpustiti. Nama su poslodavac građani Republike Srbije.

Nadam se da će na predstojećim izborima, od kojih oni beže kao đavo od krsta, i sama Aleksandra Jerkov, da će to prepoznati i da će ih na biralištima kazniti.

Ali, dame i gospodo narodni poslanici, prilikom otkrivanja spomenika Kralju Petru, ona je najgrublje vređala Srbe širom Srbije. Ona nije dala za pravo da Srbi van Novog Sada dođu i da učestvuju u tom događaju i da odaju na takav način priznanje svom mrtvom kralju. Ona tvrdi da su odluke Velike skupštine, ona, magistar nekih evropskih nauka, nisam čuo da postoje evropske nauke, ja sam čuo da postoje nauke, ali ona, magistar evropskih nauka.

(Vojislav Šešelj: Toma Nikolić je zaštitnik akademije evropskih nauka.)

Dakle, Toma Nikolić je diplomirao dok je bio član Srpske radikalne stranke, to smo utvrdili ali vi niste bili prisutni.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o osobi koja je u svoju biografiju unela da je prošla treninge CIA-e. Zamislite da neko, ko je prošao treninge BIA-e, da je američki kongresmen i da u svoju biografiju upiše da je prošao treninge BIA, šta bi sa njim bilo?

Dakle, mi ovde trpimo treninge CIA-e, trpimo narodne poslanike koji su prošli te treninge i oni sa ponosom to unose, i pri tome govore da je pripajanje Banata, Bačke, Baranje i Srema, da je to bio falsifikat i da se redi o falsifikatu i time negira državnost Republike Srbije na celoj svojoj teritoriji.

Zato smatram da anketni odbor treba da se pozabavi ovom temom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o pripadniku stranke Vuka Jeremića. Doduše, ta stranka je neka „renta-kar stranka“ kako se to naziva, čas pripada Tadiću, čas Jeremiću, ali uvek Aleksić ide uz tu političku stranku.

Radi se o narodnom poslaniku koji je iz Trstenika. Nedavno je sa Boškom Obradovićem upao u Policijsku stanicu u Guči, prilikom obavljanja izbora u Lučanima, i tom prilikom su napali policiju i državnog sekretara, čak su se usudili da pitaju – šta će državni sekretar MUP-a u MUP-u, u stanici policije? To je kao kada bi pitali vladiku šta će u crkvi, kada bi pitali patrijarha šta će u crkvi? Dakle, to je, po meni, jednako pitanju – šta će državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova u stanici policije? Gde će biti ako neće biti tu? Kada su izbori, onda je to veoma osetljivo. Svakako je obaveza policije da se stara o redu i miru, da bi izbori prošli u miru.

Dakle, radi se o Aleksiću, koji je zajedno sa Boškom Obradovićem tu ulazio. Bio je predsednik opštine Trstenik i ovde ga vidimo sa stranim ambasadorima koji ga guraju, jer je poželeo je da bude ministar poljoprivrede.

To je osoba koja se javno nama nudila da mu se ustupi mesto ministra poljoprivrede ili mesto predsednika Odbora za poljoprivredu u zamenu da pređe u redove Napredne stranke. S obzirom da mu predsednik te stranke nije izašao u susret, on je sad postao žestoki kritičar.

Ovde je njegov intervju „Vremenu“, koji su građani Trstenika platili 144.000 dinara. Dakle, da bi mu posvetili pažnju, on je iz opštinske kase plaćao intervju.

Takođe, on je na svojoj nevladinoj organizaciji dobio 50.000.000. dinara za čišćenje lišća preko Nacionalne službe za zapošljavanje, koju je u Trsteniku vodio njegov tast, a u toj nevladinoj organizaciji, koja je dobila 50.000.000. dinara, su sedeli on, supruga i tast, tri člana, pri čemu je tast preko Nacionalne službe darivao 50.000.000. dinara za tobož da se u februaru i martu skuplja lišće. Dakle, to je Miroslav Aleksić za koga je vezano mnogo afera, gde je izgradnja gasovoda bez građevinske dozvole sa njegovim prijateljom bez javnih nabavki, itd, gde su to afere koje su drmale dugo Trstenik.

Radi se o osobi koja je bila direktor Javnog komunalnog preduzeća „Počekovina“. To je jedno selo koje je imalo jednog zaposlenog, tj. njega i imalo je jedan pokvareni kamion i vozač im nije trebalo. Dakle, vreme je da se pozabavimo time. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je vreme da nadležni organi saopšte, prilikom kontrole ove humanitarne organizacije, šta su pronašli. Dakle, da nam jasno kažu da li je tačno ovo što je pisalo u štampi, da je novac, umesto za lečenje dece, odlazio u fondove koji su se bavili kockom?

Dakle, to je tvrdnja bila i ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Ne želeći da sumnjamo, želimo da nam nadležni organi dostave podatke o tome da li se to desilo ili nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas su glumci počeli da glume političare. Političari subotari su postali glumci, a glumci su postali političari. Vode političke stranke, drže političke govore i očigledno da to ne rade za džabe, jer, poznajući naše glumce, ništa ne rade bez, kako to mladi kažu, kinte.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi znate ko je Dragan Bjelogrlić. To je osoba koja je dala aktivnu podršku subotarima. To je osoba koja, zajedno sa svojim kolegom Kojom, želi da napusti Srbiju, nezadovoljan odnosom države prema njima.

Dakle, do 2013. godine iz budžeta Republike Srbije pomenuta gospoda nisu dobili ni jedan dinar ili vrlo malo. Od 2013. i 2014. godine Vlada Republike Srbije izdvaja značajna sredstva za snimanje filmova.

Gospodin Bjelogrlić je dobio za snimanje tri filma 110.000.000. dinara. Znači, dobio je za snimanje jednog filma 50.000.000, za snimanje drugog filma 45.000.000. i za snimanje trećeg filma ostatak. Šta se to država ogrešila o Dragana Bjelogrlića kad mu je dodelila za malo više od dve godine 110.000.000. dinara? Dakle, to je negde oko 900.000. evra. Pri tome, jedan od filmova je komercijalan. Radi se o „Montevideu“, film koji je prodao posle RTS-u i još jednom naplatio. Znači, pošto RTS izdržavaju građani, dakle, dva put je finansiran od građana.

Nikola Kojo za film „Stado“ je dobio 20.000.000. dinara. I njemu ne valja država. Ja vas narodne poslanike pitam – koliko godina treba da budete narodni poslanici da od države dobijete 20.000.000. dinara? Treba vam 15 godina najmanje, pod uslovom da lični dohodak dobijate u Narodnoj skupštini, a Nikola Kojo dobio 20.000.000. dinara, Bjelogrlić dobio 110.000.000, 115.000.000, gospođa Mirjana Karanović dobila 35.000.000, Srđan Golubović dobio 30.000.000. i danas su oni aktivni borci, odnosno ljudi koji gledaju da sruše državnost Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u skladu sa Poslovnikom, koji je donela bivša vlast, predložio više amandmana. Dakle, to je moja praksa.

Ovim amandmanom želim da podržim Vladu i njeno nastojanje da oblast obrazovanja uredi. Ja sam to svoje pravo koristio. To pravo koriste i opozicione kolege koje su ovde. To pravo ima pravo da koristi i Đorđe Vukadinović, zvani Đorđe Vlah.

U toku dana dok odbijaju da rade svo posao u parlamentu, dok su u tzv. paralelnom parlamentu, u holu Narodne skupštine je glasna kritika kako po njihovom Poslovniku, koji su oni doneli mi zloupotrebljavamo pravo i predlažemo amandmane. To je naše pravo koliko i njihovo. Ukoliko žele da učestvuju i da podnose amandmane oni ih podnose na isti način na koji to radimo i mi.

Nikakve privilegije, ovo govorim gledalaca radi, nikakve privilegije vladajuće stranke nemaju u odnosu na opozicione. To što se oni uz neku pekinšku patku rešili da bojkotuju rad Narodne skupštine, to je njihovo problem. Ja želim da oni ovde učestvuju, da sa nama traže zajedničko najbolje rešenje, da nam oponiraju, ali takođe želim da koristim svoje pravo, a pri tome ne želim da ugrozim njihovo pravo. Nazvati kao Đorđe Vukadinović Narodnu skupštinu i poslanike koji ovde rade, koji vredno rade da podnose amandmane i pokušavaju da poboljšaju zakon gledajući iz svog ugla, Vlada je ta koja želi ili ne želi da prihvati amandmane, na kraju Skupština donosi odluku da li će izmeniti amandmanima zakone ili neće.

Da li će u tome da učestvuju pojedine opozicione stranke, to je njihovo pravo. Mogu da podnose amandmane ali i ne moraju, ali nemaju pravo da vređaju one koji svoj posao ovde obavljaju. Došli smo do suludih pozicija da oni koji ne rade kritikuju one koji rade. Govore o urušavanju institucije. Ko govori o urušavanju institucije? Govore narodni poslanici koji su nekada bili vlast. Govore oni koji u Skupštinu na izbornim listama nisu ni ušli, već su tri poslanika iz tri različite partije ušli u četvrtu, dodali dve-tri kapi Đorđeta Vlaha i otišli u petu organizaciju i oni govore o urušavanju institucija, oni koji dok su bili vlast su gotovo sve sednice Vlade održali SMS porukama, kombinacijama, ono - hoćeš ti glasati meni za ovo, ja ću tebi onda za ono; i SMS porukama su vladali državom Srbijom. To vreme je prošlo.

Od 2013. godine, ja mislim da nije održana nijedna takva Vlada. I oni koji ne žele da rade, danas kažu da je Skupština ruglo. To kaže Đorđe Vukadinović. Gospodo, vi koji ne želite da radite, ako je Skupština ruglo zašto onda primate platu? Zašto želite da od rugla uzmete lični dohodak? Ako mislite da je nešto ruglo, onda neću od tog rugla da imam prihode.

Ali ne, mi hoćemo da imamo paralelnu skupštinu, ali nas plaća ova Skupština u kojoj ne radimo, ali ćemo da radimo protiv te Skupštine negde napolju po nekim ambasadama, u nekim čudnim delegacijama, govorićemo da je ova država neslobodna da bi nas neki „fridom hausi“ i neke organizacije proglasili borcima za slobodu.

Nikakvi oni borci za slobodu nisu. Nikakav oni izlaz nisu. Oni su prepreka. Oni nisu rešenje, oni su problem. Oni hoće sebe da predstave da su svetlo kao na kraju nekog tunela. Nisu oni svetlo, oni su najcrnji mrak. Već sam rekaom nisu rešenje, oni su problem. Oni nisu put što žele da pokažu narodu, kobajagi potpisujući neki ugovor. Ukupno se okupe ozmeđu 0,1 i 0,2% biračkog tela i oni to žele da pokažu nekom revolucionarnom snagom, gde fino namirisani, dobro firmirani, dobro obučeni, siti, napiti, oni koji jedu rakove itd. žele da se obračunaju sa onima koji kaže – gule sendviče, nisu dovoljno tuširani, nekoliko puta na dan, nisu dovoljno firmirani, nemaju prestižne dezodoranse i mirise.

Dakle, to je pobuna raznih glumaca, pobuna onih koji dobro žive protiv onih koji muku muče da namire sve račune i da ispune obaveze u državu. Ti koji se muče najviše štite državu. Oni koji se ne muče, razni glumci, a ja tražim informaciju od ministra kulture i ministar obrazovanja mogao bi da pomogne, da mi se jednom kaže i donesu podaci koliko je Kojo dobio miliona, ne dinara, koliko je dobio miliona, glumac Kojo koji preti da će otići iz ove zemlje?

To će biti nenadoknadiv gubitak za budžet Republike Srbije, jer neće imati ko da uzme 20 miliona za film koji se zove „Stado“. On bi valjda da bude neki čoban. Nema tog stada koje će pristati da ga on čuva.

Neka mi kažu koliko je Bjelogrlić dobio para u zadnje dve-tri godine? Koliko je dobio od „Filmskog centra Srbije“? Po mojoj nekoj evidenciji, koja nije zvanična, dobio je 850 hiljada. Zvanične podatke ne možete ni dobiti jer tamo u tom Filmskom centru sede ovi što šetaju sa ovima i ne dozvoljavaju da dođu podaci u javnost koliko su Kojo, koliko je Srđan Golubović, koliko je Bjelogrlić, koji je gazda srpske kinematografije, ta kinematografija je gora od rijalitija. Devedeset posto te kinematografije koju on zove umetnost nije umetnost. Tu imate takvih psovki da je rijaliti naprosto jedna lepa priča spram nekih njihovih filmova. Za te filmove država daje novac.

Oni su tražili novac za film „Mezimica“, ali da li neko ovde u Skupštini zna šta je radnja u filmu „Mezimica“? Ja sam rekao da oni žele da idu u prilog albanske strane, da otežaju srpsku pregovaračku poziciju i iza toga stojim. To sam vam, gospodo ministri, rekao da će oni koji su nas spolja ugrožavali i oni koji su nas iznutra potkradali, da će se udružiti i da će pokušati da uruše državu Srbiju tako što će pokušati da smene legalno izabranu vlast nelegalnim sredstvima.

Znate li šta je radnja u filmu „Mezimica“? I tu su pokušali da izvuku pare ovi koji su isisali, preko milijardu ove godine je predviđeno za snimanje tih filmova, gde Bjelogrlić i Kojo dobijaju glavninu para. Znate li šta je radnja filma? Kako srpski lekar iz Kliničkog centra, imao sam jednu poslanicu koja se ovde bunila zašto država nije dodala još para za taj film, kako srpski lekar uz podršku srpske policije u Beogradu, lekar iz Kliničkog centra Srbije, vadi Albancima organe i prodaje ih na crnom tržištu.

To je bila radnja u filmu onih koje tovno finansiramo iz republičke kase. Ako žele takvi da napuste Republiku Srbiju, to je dobitak za ovu državu. To nije nikakav gubitak ni za narod ni za državu ni za umetnost. Pojaviće se neki novi glumci, pojaviće se neki umetnici, pojaviće se neki novi Kusturica kome su ovi zauzeli prostor. Snimanje takvih filmova, po meni, ne može da bude sufinansirano. Država tu ne bi trebalo da daje novac. Trebala bi da daje novac za umetnost, a ne za neko prangijanje, ubijanje, gambole i šta sve prikazuju u stilu holivudskih američkih filmova koji se ne sufinansiraju od američke države, već se na komercijalan način snimaju takvi filmovi.

Mi njima dajemo pare, oni idu u šetnju, država je dobra prema njima, a oni državi vraćaju na najgori mogući način tako što žele da otežaju poziciju Republike Srbije u možda presudnoj 2019. godini.

Mi kao narodni poslanici dali smo zakletvu ovde državi, te zakletve se trebamo držati. Ja se čudim DS koja je pod barjakom političke stranke Dveri, i ne samo pod barjakom već i pod vešalima Dimitrija Boškića Ljotića i onog petog dobrovoljnog, dobrovoljačkog odreda Marisava Petrovića, Dimitrija Ljotića koji je streljao po Kragujevcu, pod njihovim barjakom danas ide DS. To je sramota za ono što se nekad zvala DS. Ne samo za njih, to je sramota za narodne poslanike, koji zajedno sa njima žele da baštine najcrnje oblike fašizma koji su bili u Srbiji. Do duše i za vreme Drugog svetskog rata je to bilo manjinsko raspoloženje u srpskom narodu. Dakle, postojao je neki Dimitrije Ljotić i nikoga nije prihvatio ni za vreme rata.

Danas Demokratska stranka i njoj slične stranke svoje biračko telo predaju u ruke sledbenicima Dimitrija Ljotića. E, to su oni koji govore da je Skupština ruglo, a njihov paralelni parlament, pod zastavom Dimitrija Ljotića je pravi parlament. Takav parlament mi treba snažno da osudimo.

Zato ja očekujem od kolega da danas u diskusijama svi jasno i nedvosmisleno kažemo da se ne slažemo sa tom vrstom politike, ja neću reći izdajnika, ali ja se ne slažem sa tim nesrećnicima koji ne znaju da poštuju svoju državu, svoju državu Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazovanje je najjače oružje koje možete upotrebiti da promenite svet. To je rekao Nelson Mendela i mislim da je bio u pravu.

Neko drugi je rekao da je učenje kao veslanje uzvodno – čim prestanete da učite idete unazad.

Neko je rekao da ste stari odmah kad prestanete da učite, bilo da imate 20 godina, bilo da imate 80 godina.

Sa tim izrekama i umotvorinama se ja u potpunosti slažem.

Međutim, takođe postoji izreka da onaj ko želi da bude učitelj mora da uči svakog dana. Ja opet govorim, gospodine ministre, ko su ljudi koji predaju? Imam ovde jednu veliku moralnu gromadu, pod znacima navoda, zove se Čedomir Čupić. On je profesor na Fakultetu političkih nauka. Njegova grandioznost se sastoji u tome što je član mnogih etičkih odbora, nekih etičkih odbora, što je bio i član u upravljanju Agencije za borbu protiv korupcije.

Ovo je čovek koji je na predavanjima prijavljen za seksualno uznemiravanje svojih studentkinja, više puta, koji na predavanjima, umesto o korupciji, govori o žlezdama u ženskom polnom organu. Da li je on uopšte dostojan profesorske funkcije? Da li je on prestao da uči? Verovatno da jeste. Verovatno se njegovo učenje završilo završetkom fakulteta i sanjarenjem o koleginicama studentkinjama. Verovatno još nije izašao mentalno iz tog perioda i drži ovakva predavanja na FPN. Više puta je prijavljivan. To je čovek koji je tražio ostavku predsednika Republike. Tražio je ostavku predsednika Republike, jer je tvrdio da predsednik nije dovoljno moralan. Radi se o Čedomiru Čupiću.

On je govorio o moralu, da predsednik Republike, ni manje ni više, treba da da ostavku. Eto, tražio Čedomir Čupić, čestiti predavač seksualnog obrazovanja na FPN, gde ne predaje iz tog predmeta, čestiti profesor, koga su studentkinje više puta prijavljivale za seksualno uznemiravanje, čestiti i pošteni. Nikad čestitiji i nikad pošteniji profesor, valjda, nije postojao na FPN, mada tamo ima svega i vi to dobro znate, kao što znam i ja. Da zavrnete rukave i da probate da raščistite na tom fakultetu, sa ovakvim profesorima, trebaće vam tri godine upornog rada i nećete daleko stići. Tamo su sve neke moralne gromade. Čast izuzecima, verujem da je pola profesora tamo čestito. Ali, eto, provukli su se i ovakvi.

Ja ovde imam krivičnu prijavu. Čestiti, vrli, pošteni profesor Čedomir Čupić je u Agenciji za borbu protiv korupcije održao sednicu žalbene komisije, koju nije održao. Komisija ima tri člana. On je lepo potpisao sebe, potpisao svoje profesore, kolege koji su članovi žalbenog veća, odbio žalbu, napisao da je sednica održana i slagao, i dobio krivičnu prijavu. To je krivična prijava za falsifikat, i to više falsifikata. To je kao kad bi sad, ne daj bože, Vladimir Marinković napisao da je sednica održana, potpisao poslanike i odgovarajuću meru potvrdio potpisima koji su falsifikati. On to neće učiniti, ali Čedomiru Čupiću, toj moralnoj gromadi, osnivaču stranke Otpor, nije palo na pamet da je to zakonom kažnjivo.

Ali, gle naše vrlo Tužilaštvo. Kako ovi, pod znacima navoda, žuti reformatori pravosuđa imaju svoje pipke. Tužilaštvo tom profesoru preinačava krivično delo u blaže krivično delo. On se nagodi za 50 hiljada dinara, prizna krivicu i sa 50 hiljada dinara završi svoj slučaj. E, takvih predavača i profesora mi imamo ne samo na fakultetu, to su perjanice ovih koji traže ostavku predsednika Republike.

Ovakav čovek, ovakvi profesori pokušavaju da pokažu da su oni pravi profesori, da su oni budućnost, a da su profesori sa Pravnog fakulteta bitange, klošari i kako su ih sve nazivali.

Znači, profesori koji protestuju, koji su protiv države, koji čine krivična dela, su pravi, a ovi koji se drže svoje struke i nauke nisu. E, sa takvim profesorima moramo završiti, gospodine ministre. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, vi koji pratite ovaj prenos, kaže: „Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu braniti ljudska prava i slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi“.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovu zakletvu smo mi dali. Ja ću podržati amandman i glasati za amandman Gordane Čomić, čak i ako ona ne dođe na glasanje. Neće mi biti prvi put, možete da proverite, da sam podržao više amandmana opozicije nego što su oni glasali za te amandmane. Ja ću da obavim i njenu dužnost vrlo rado.

Ono što ne mogu da verujem je da Gordana Čomić šeta, bojkotuje Narodnu skupštinu sa nosačima vešala. Znači, nas ti koji protestuju danima optužuju za cenzuru, diktaturu, fašizam. Koja je to cenzura i diktatura, kada se o njoj toliko priča i piše? Kakva je to onda diktatura i cenzura? Kakav je to fašizam? Mi fašisti, a oni šetaju sa ljotićevcima. Mi fašisti, a oni nose vešala. Ko je tu fašista? Ko su ti ljudi koji šetaju? Oni su protiv rijalitija, a učestvuju u najvećem Đilasovom rijalitiju. On je osnovao u Srbiji rijaliti koji se zvao „Veliki brat“, on je imao rijaliti koji se zvao „48 sati svadba“. Da li sada oni učestvuju u svadbi ili u „Velikom bratu“?

Uglavnom, ovo što se dešava subotom i ovo što se dešava po hodnicima Narodne skupštine najveći je Đilasov rijaliti koji je do sada napravio. Oni se zalažu za siromašne, oni glume neke levičare, a šetaju sa multimilionerom Đilasom, u njegovu korist. Oni se kao bajagi zalažu za radnike, za seljake, za siromašne, a idu u stroj sa onima koji su otpustili 400 hiljada ljudi, koji su uzeli ceo društveni kapital, ceo društveni kapital ove zemlje, sve što je bilo naše postalo je njihovo. Multimilioner Đilas i 500 miliona evra koje je zaradio u tržišnoj utakmici, ali samo dok je bio na funkciji, koji je zarado u RTS-u preko „48 sati svadbe“, koji je zaradio, a oni se zalažu za decu u Pionirskom gradu, uzevši im objekat, koji je zaradio tako što je emitovao, ne valja im Pink. Kada je Đilas emitovao na tri Pinkova kanala Veliki brat, onda mu je ta televizija bila i te kako dobra.

Kada su delili frekvencije, podelili su ih svojima. Sad kada su ti njihovi prodali televizijske stanice, sad im to ne valja.

Ali, oni su bili ti koji su im napravili privilegiju da imaju frekvencije, da imaju nacionalne frekvencije, oni su im omogućili da imaju kablovice, nismo mi dali kablovske sisteme Šolak, koje navodno vrede 2,6 milijardi. Koliko Šolak i Đilas imaju zajedničkih firmi?

I, danas Gordana Čomić šeta u ime radničke klase, u ime slobode prava, ljudskih prava za koje se zalažu.

Gde su ovi novi poslanici, gospodine Martinoviću? Gde su oni? Pridružili se, deset upola sa lukom. Pravac menza.

Gospodine Martinoviću, ako podnesu zahtev ovi preko, da li me čujete, naravno čujete, ako podnesu zahtev za stalni rad u Skupštini, oni koji su dali zakletvu da će savesno, predano štititi ljudska prava, a idu da šetaju pod vešalima, danas daju zakletvu i pravac menza.

Nemoj slučajno, kolege poslanici koji ste u Administrativnom odboru, da donesete odluku da ih primite na stalni rad i razmislite da li imate pravo da ove kojima plaćate stanove po Beogradu kao Bošku Obradoviću plaćate stan na Dedinju i danas mu plaćate stan na Dedinju, a on bojkotuje Narodnu skupštinu i nosi vešala po ulicama Beograda da nas veša. Koga on misli da obesi?

Oni kažu da im je Vučić kriv za sve. Nije Vučić prodao društveni kapital, nije Vučić prodao fabrike. Mala je cena PKB od 130 miliona evra, a velike cene tri šećerane po tri evra za Miodraga Kostića. Neka kažu ko je taj ko je nastao u naše vreme. Neka kažu kad su oni sedam godina imali stabilan kurs, neka kažu kad su imali inflaciju od 2%, neka kažu kad su imali rast BDP-a koji je sad, iako je njihov rast i kada je postojao bio rast iz trgovine, prodali kapital, uzeli, pozajmili pare spolja i za tuđe pare kupili tuđu robu. Time nisu razvili našu proizvodnju, već tuđu.

Oni se trude da oteraju investitore, a kažu penzionerima kako će im povećati penzije, pa bez radnih mesta, ako oterate investitore, gospodine Obradoviću, koji naravno nisi tu, gospođa Čomić ima amandman koji ja sada branim, ako Obradović i družina, gotovo neonacistička, profašistička, ukoliko otera investitore, čime mislite da platite penzije. Penzije plaćaju osiguranici. Penzije se zarađuju. Prošlo je vreme kada ste mogli dugom da platite penzije. Mi se više zaduživati nećemo. Od zarađenog treba živeti, a ne od zaduženog. Oni nisu znali kako se novac zarađuje, već samo kako se troši. Sada kada su videli, malo u kasi novca, sada bi ponovo da se domognu te kase.

Gospodine Martinoviću, proverite, da li možete prava koja su već emitovana za stalni rad, ovima koji bojkotuju Narodnu skupštinu i ucenjuju druge poslanike, da im raskinete taj radni odnos, jer kada bojkotuju Narodnu skupštinu, onda bojkotuje i radni odnos.

Neka budu narodni poslanici, to je njihovo pravo, ali da im mi plaćamo stan, paušale, da im damo plate, da šetaju pod vešalima i da preziru one koji ispunjavaju svojom zakletvom datu obavezu i dužnost, to više neće moći i zato vam savetujem da makar ove koji su sada došli, ne primite u stalni rad, zato što bojkotuju Narodnu skupštinu.

Danas je Aleksandra Jerkov, koja je prošla obuku CIA, valjda su je tamo naučili, upisala se da podigne putne troškove. Znači, to može, može paušal, može tri hiljade petsto plate, može danas paušal, može danas putni trošak do Novog Sada, ali ne može da učestvuje.

Ona je gadljiva. Mi nismo fensi levičari, kao što je fensi ovaj koji se zove Marko Vidojković, koji je rekao da mu smrde profesori sa Pravnog fakulteta, a on ima diplomu prvi stepen Pravnog fakulteta. Zašto gospodine ministre, ima prvi stepen? Zato što su to studenti koji nisu došli do četvrte godine, pa su naknadno pristali da im se za prve dve godine upiše, znači da mu Pravni fakultet nije išao, niti je on išao Pravnom fakultetu, jer više ga je bilo oko Pravnog fakulteta. Danas su mu to, na Pravnom fakultetu profesori, zato što ne štrajkuju, danas su to smradovi, džukele, itd.

To je ovaj lik, ultra levičar, fensi levičari, smrdi im radna snaga, smrde im seljaci, a pozivaju ih u revoluciju. To je ovaj sa petokrakom na grudima. Sramota za socijaliste i komuniste kojih ovde ima. Dakle, on sramoti čak po meni i petokraku. Petokraka nije ono što je Marko Vidojković, dobro pogledajte. Ovde sa Anasonovićkom, vide se lepo vijetnamka, fensi levičar, ultra levičar, napravio sporazum sa našima, sa ultra nacionalističkim pokretom da dočeka predsednika Republike i da pokvari državni praznik Sretenje.

To su oni, građani Srbije imaju to da znaju. To su ovi koji nisu ni u jednoj stranci. Evo ih u demokratskoj Anasonović, evo je sa američkim ambasadorima, odnosno sa radnicima američke ambasade, sa diplomatama.

Evo ih evo. Evo i Sergeja Trifunovića, velikog glumca neko kaže Sergej narkomanski. Dakle, koji sam priznaje da je to. Evo ih ovde. Šta Amerikanci rade. Nije valjda da oporezuju komuniste u svojoj državi, a nama hoće da ustanove Marka Vidojkovića, ultra levičara koji poziva na revoluciju. Koga on poziva na revoluciju? Prave ugovor sa narodom, pozivaju na revoluciju, ali seljaci i radnici to im smrdi, to su ljakse, seljačine itd, to su oni koji glasaju, to su prezreni profesori koji nisu sa njihove strane. Za njih kažu da su to govna koja govore.

Samo profesori koji su njima lojalni i koji štrajkuju, e to su profesori. Za njih ovi koji strpljivo uče studente, koji su posvećeni, za njih to nisu pravi profesori. Za njih mi nismo pravi poslanici, za njih su oni koji su dali zakletvu pa pobegli posle dva minuta. To su za njih pravi poslanici.

Što se tiče oružja, ja podržavam amandman da se to produži i savetujem Vladu da još jednom pogledu za ove stare lovce, koji više ne love, koji imaju lovačke puške, da im to maksimalno samo, da probamo da skinemo takvim ljudima takse i poreze. Takvim državotvornim tipovima treba dati oružje, kao što su seljaci i radnici. Tipovi koji su ovako ultra levičari, njima treba oduzeti oružje jer su opasni po državu.

Dakle, oni koji nose vešala, treba da znaju, porede se sa Londonom, nisu nacisti vešali Engleze po Londonu, već su vešali po Srbiji.

Znači, ako nosite to kroz Srbiju, to je isto kad bi kroz Tel Aviv nosili maketu krematorijuma i maketu gasne komore, to je ravno tome. I zato se pobunila Jevrejska opština i Jevrejska zajednica, i to naš narod treba da zna. Nemaju nikakav program. Njihov program su labava vešala koji nosi Nogo i ostala neonacistička bratija.

Ja se čudim Gordani Čomić da ona u tom društvu sada sedi, stoji itd, i ne dolazi da brani svoj amandman znajući njena demokratska opredeljenja. Ja ću da glasam za njen amandman. Hvala.

Dame i gospodo, upravo sam dobio poruku iz Srbinja. Dakle, na konferenciji za štampu, čini mi se, gospodina Martinovića saopšteno je, kako ovde piše, da je Nedim Sejdinović više puta uvredio vernike i Veliki petak koji se obeležava nazvao proslavom i čestitao im „velikog patka“. Nedimu Sejdinoviću građani Srbinja, ja ću reći Foče, to je ispravnije, tako se geografski naziva to mesto, poručuju da je to „velikog patka“ pojeo Sergej Trifunović u hotelu „Hilton“ za 25.000 dinara, koji je platila Ambasada SAD. Dakle, tog velikog žutog patka više nema, nismo ga mi uništili, pojeo ga je Sergej Trifunović. Zašto sam počeo ovo sa porukom iz Srbinja, odnosno iz Foče, kako ja to kažem? Zato što mislim da sve ovo što nam se dešava je u stvari prepakivanje te velike žute patke.

Gospodine ministre, ja se divim intelektualcima, posebno profesorima, koji su danima marširali iza stražnjice velike plastične žute patke. Ona koju je pojeo Sergej Trifunović verovatno je bila živa, on je to progutao u jednom gutljaju. Mislim da to nije bila američka patka, ni pekinška, ja mislim da je to bila obična naša patka, patka Nedima Sejdinovića. Dakle, ja sam se divio profesorima koji mogu svoj autoritet da grade šetnjom iza stražnjice velike žute plastične patke.

Pitam vas, gospodine ministre, čemu profesori uče naše studente i srednjoškolce i nastavnici, čemu ih uče? Kom moralu? Kom vaspitanju? Čemu ih uče, kada oni sami hodaju iza stražnjice žute patke? Dakle, ni na pamet im ne pada da dođu kod mene na selo da uzgajaju žute patke ili neke druge patke, da se jednom oznoje u životu, da znaju kako se starati o životinjama itd, jer plastična patka ne jede. Plastična patka ne mora da se hrani, iza nje se šeta kao nekog simbola otpora itd.

Čemu uče vaši profesori te studente? Po meni, ničemu. Ja vas pitam čemu ih uče? Gospođa Tinde Kovač Cerović, gospođa koja se zalaže za slobode, ona kao zamenik ministra, ja ne znam da li vi to znate, ne znam ni kako se ministar tad zvao, znam da su se birači i ljudi iz tog ministarstva žalili da su morali da slikaju glasačke listiće i da im donose, u suprotnom bi bili otpušteni. To su slobode za koje se zalažu vaši profesori. Ne želeći da vas uvredim, ja poštujem profesore bez obzira na to što mislim da nisu dovoljno obučeni da bi školovali studente, da bi morali celog života da uče da bi učili neke druge, da marksizam i vreme školovanja u marksizmu nije bilo dovoljno kvalitetno obrazovanje da bi oni obrazovali druge.

Ljudi koji žele da obrazuju druge moraju svakog dana nešto da uče. Ja sam poljoprivrednik po zanimanju, ali svaki dan nešto od vas, od mojih političkih protivnika nešto naučim. Danas sam nešto naučio, da vredi biti u ovom parlamentu. Naučio sam, to mi Mićunović rekao, gospodine Martinoviću, to mi je Mićunović rekao, doslovce je rekao „samo me na bajonetima odavde možete izneti, mene je izabrao narod“. Oni su, bre, izašli sami, pobegli i oni hoće da baštine vrednosti DS, hoće da baštine GRO Davidovića, Pekića itd.

Kakve veze ima ova grupa sa njima? To je prepakovana žuta patka. Oni ne shvataju da u tom prepakovanju oni kao DS gube. Oni ne shvataju, kako beše ono – ko sa zverima spava, uz vešala se budi.

Dakle, oni ne shvataju da je bolje da podrže političkog protivnika koji garantuje neku čvrstu i jaku Srbiju.

Bolje čvrsta i jaka Srbija, bolje da pravi politički protivnik, nego da ima klimava vešala pored mene, saveznika koji nosi klimava vešala.

Evo, danas i Boško Obradović, onaj što mu stranka kupuje odela, od para koje dobija iz državnog budžeta, onaj kome stranka državnim novcem kupuje košulje, kapute, cipele, kravate, i onaj kome Narodna skupština, gospodine Martinoviću, vi ste doneli tu odluku, plaća stan od 35.000 dinara od 75 kvadrata na Dedinju. To je čovek koji je opljačkao Hilandar, koji se domogao Dedinja i on ništa drugo ne vidi. Danas je prodao Noga, za 30 srebrenjaka, odrekao se Noga, ali plate i privilegija nikako se nije odrekao. Dakle, 30 Đilasovih srebrenjaka, treba dobro da se razmisli šta se desilo sa 30 srebrenjaka i šta se desilo sa onim ko se polakomio na Đilasa, odnosno na 30 srebrenjaka koje je dobio onaj koji, zato Nogo i nosi vešala izgleda, jer se setio kako je završio onaj koji je uzeo 30 srebrenjaka od Skota, od Američke ambasade, od Mičela, kako se već zvao šef političkog odeljenja, koji njih finansira.

Gospodine ministre, ja ću da pozdravim između kritike ono što sam zaboravio, da po pitanju zakona o zdravlju i bezbednosti u poljoprivredi pozdravi tu Konvenciju, jer se mnogo poljoprivrednika povredi u radu. Ti poljoprivrednici koriste dizel.

Zahvaljujem predsedniku Republike koji je podržao stav Odbora da treba deo akcize ili u potpunosti akcize osloboditi poljoprivrednike. To je još jedan doprinos. Sem što izdvajamo 115% više nego 2012. godine kada smo izdvajali 19 milijardi, sada izdvajamo 41,5 milijardi dinara za podsticaj u poljoprivredi.

Pozdravljam što će to sa nekoliko milijardi preći oni čuvenih 5% prihoda u budžetu Republike Srbije. Ja ovim putem zahvaljujem i predsedniku Republike i svima onima koji su pomogli da stav Odbora o neophodnosti i opraštanju, svesni rizika da to može da dovede do šverca, ali verujem da ćemo naći najbolji mehanizam da taj šverc naftaša sprečimo, a da poljoprivrednici od toga imaju korist. Sa tim prelazimo onih čuvenih 5%.

Gospodin koji vrlo zastupa poljoprivrednike, posebno kada uzme 61.000 evra iz projekta „Start“, pa to udruži sa 50.000 evra koje je Dveri kupusić Boško ljotić, a i upisao se da je prisustvovao sednici za svaki slučaj, gospodin Ševarlić, a danas ga nema da pozdravi to što imamo nameru da uvećamo podsticaj u poljoprivredi time što ćemo podsticati cenu dizela, odnosno deo akcize opraštati.

Hajde da se vratimo ovim vašim profesorima. Ako oni ovakvi koji se tamo šetaju, treba da obrazuju naše mlade, ja sam zabrinut za sudbinu naših studenata, srednjoškolaca, itd.

Vi gospodine ministre, da bi oni nečim naučili ove studente, nečim dobrim, plemenitim, morate da odvajate žito od kukolja, ma kako oni to zvali. Znači, mora profesorki kadar da bude makar obučen onoliko koliko su obučeni studenti.

Ja vam tvrdim da polovina onih profesora koji se okupljaju tamo ne bi položili prijemni ispit na svom fakultetu. Evo, ako smeju da se testiraju, ja to tvrdim, spreman sam i mandata da se odreknem, ukoliko polovina njih položi prijemni ispit na fakultetu, na kome predaju.

Pogledajte ovog koji je završio neku višu uzaludnu. Toliko je pištao, sve u ritmu – obraše se vinogradi, gore kod Topole, nek se uzme sad i ko se ne vole, i toliko je pištao da je pištaljka pozelenela, ne znam zbog čega.

Evo, dva vrhunska intelektualca koje su obučavali vaši profesori. Evo ga Saša Rasulović, nikad mu dosta nije bilo i Srđan Nogo, nogosav, komadant onog petog dobrovoljačkog odreda Dimitrija ljotića, koji su u selima surovo likvidirali, sami streljali oko Kragujevca 19. do 21. oktobra. Evo ih pored vešala.

Oni su odabrali klimava vešala, a mi treba svi zajedno sa biračima da biramo čvrstu i jaku Srbiju. Zbog te jake Srbije vredi se politički udruživati sa svima koji isto misle, vredi poštovati ovaj deo opozicije koji nije krenuo stopama kojima su krenuli, ja neću reći izdajnici, reći ću nesrećnici. Nesrećnici koji nemaju nikakvu ideju, koji pišu ugovor sa narodom bez naroda.

Napišu ugovor sa američkom ambasadom i onda kobajagi ti borci za slobodu imaju ugovor sa narodom, potpisao ga Janko, Marko i tamo oni između sebe. Kažu, mi smo potpisali ugovor sa narodom. Sa kojim narodom? Ko protestuje? Gospodine ministre protestuju ti vaši profesori.

Prvo da pitam za ove glumce. Ko više glumi, vaši profesori su postali glumi. Onaj Teodorović kaže njemu je želja da drži govor ispod vešala. Ja mislim da čoveka treba voditi kod Sande hitno. Kako je on postao akademik? Hoće da drži govor ispod vešala. Ja ne znam ta poruka sa tim vešalima, meni je toga preko glave. Ali gospodin Teodorović, pazi, akademik, kaže njemu je san, on će sledeći govor održati ispod vešala. Šta nije u redu sa tim akademikom, ja mislim da utvrdi Sanda.

Uglavnom, gospodine ministre vama štrajkuju ne običan narod, vama idu u protest idu dobro obučeni, firmirani, siti, napiti. Ne idu sendvičari kao što oni kažu, oni jedu rakove, jedu patku od 25.000 dinara. To su oni koji štrajkuju. Da li više glume profesori, pretvaraju se u glumce, ili se glumci pretvaraju u političke vođe, ko glumi za veće pare, ja ne znam, ali se bojim da tu mnogi od njih glume i za naše pare i da tu ima novca, već sam pokazao kako to Boško Dverić Kupusić radi.

Gospodo iz tužilaštva i sudova, mi se nismo bunili kada je Dragoljub Simonović uhapšen, zato što je naručio, nešto što ne služi na čast ni jednom političkom predstavniku bilo u lokalu, bilo u Narodnoj skupštini posebno.

Ovo je čovek koji je naručio prebijanje svoje odbornice u Nišu. Zove se Jelena Đorđević. Ovo je njena fotografija. Ovo je fotografija njegovog telohranitelja koji je potvrdio da mu je Boško Obradović naručio da surovo prebije odbornicu kojoj je on lično pretio.

Ja sada vas pitam, ne želeći da se mešam previše u rad tužilaštva, da li je pravda jednake za sve? Mi se nismo bunili za Simonovića, nije nam palo na pamet. Mora pravosuđe da kažnjava krive i da štiti nevine, ali mora i u ovom slučaju. Ja ne znam čime je on zaslužio da bude pošteđen, tim pre, što je uzeo državnog novca iz kampanje 30 miliona za privatne potrebe. Mora pravda biti jednaka za sve, da bude svima dostupna, da žrtva bude jednaka.

Zaključujem. Ja sam od onih, ja nisam oni, ja sam od onih koji neće prodati državu za đinđuve, kao što oni žele. Ta njihova vešala. Gospodo što nosite vešala bolje da me zbog vernosti države obesite nego da me zbog izdaje nagradite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da gledaoci ne bi pogrešno razumeli. U nabrajanju uprava, koje navodno nisu potrebne, nabrojana je Uprava za agrarna plaćanja. Moram reći da je to veoma važna uprava, s obzirom da su povećana sredstva za subvencije i podsticaje. One iznose, iz našeg budžeta, 41 milijardu i 580 miliona. To u poređenju sa 2012. godinom, mada oni tamo tvrde, kako su smanjili subvencije, 110% više. Oni su izdvajali 19 milijardi. Isti kurs je bio, ista država, isti broj poljoprivrednika. Danas za sledeću godinu usvajamo 41 milijardu 580 miliona.

Zašto je uprava bitna? Ona ima 114 zaposlenih. Ja ću to uporediti sa Hrvatskom koja ima četiri puta manje zemljišta i četiri puta manje poljoprivrednika. Hrvatska u svojoj Upravi za agrarna plaćanja ima oko 600 zaposlenih. Znači, mi imamo pet puta manje i naša Uprava za agrarna plaćanja ove godine je obradila preko 350 hiljada zahteva. Veoma je bitna i zbog sredstava IPARD, jer ukoliko nemamo najmanje 113 zaposlenih, ne možemo da koristimo 184 miliona evra koja treba da pristignu u Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poljoprivreda je veoma značajna grana i mi njoj posvećujemo dužnu pažnju. Dakle, kao što je zemlja bila zaostala, tako je i poljoprivreda bila zaostala i najveće siromaštvo je bilo na selu.

Uprkos tome, suficit u proizvodnji hrane, u odnosu izvoza i uvoza je bio 1,2 milijarde. Mi se poljoprivrednicima, oni se poljoprivrednicima nisu odužili na pravi način, mi se odužujemo. Subvencije koje se uplaćuju u poljoprivredu su umesto 19 milijardi, koliko je to bilo 2012. godine, sada su 41 milijardu i 580 miliona. Ovde ima nekih kolega, posebno iz one poslaničke grupe žuti prsluci koji pokušavaju da dokažu da je 19 milijardi bilo više, uz istu vrednost evra 2012. godine, nego što je 41 milijarda i 580 miliona sledeće godine.

Dakle, povećanje od 110% oni doživljavaju kao nepravdu, a pri tome smanjenje od 110% misle da je bilo pravedno. Verujem da poljoprivrednici kad dobiju malo veće podsticaje mogu da se razduže, s obzirom da duguju za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje negde preko dve milijarde evra i verujem da se na određeni način to može kompenzovati, odnosno da se otpišu delovi kamata, delovi duga i da se jednom i oni osećaju kao ljudi, s obzirom da ih je bivši režim u potpunosti zapustio i napustio.

U tom verovanju ja želim da kažem da je na selu izvršen pravi „kravocid“.

Dakle, imamo ovde bivšeg ministra poljoprivrede, koji sad nije tu, koji je juče divljao poprilično, koji je za vreme svog mandata smanjio broj krava u Srbiji za 200 hiljada.

Dakle, kad ostanu samo biljke, kad izvozite sirovine za tuđe stočarstvo, za tuđu proizvodnju mesa i mleka, onda vi ne pravite društveni proizvod koji bi pravili da nije bilo tih štetočinskih aktivnosti u prethodnom periodu. Verujem da se stvari u stočarstvu popravljaju, verujem da ćemo naći posla i za ljude na selu i u poljoprivredi i u preradi, da ćemo razvojem prerađivačke industrije povući stočarstvo, a samim tim i biljnu proizvodnju i napraviti ozbiljan BDP i da će ove subvencije zahvaljujući prerađivačkoj industriji svake godine biti veće i veće.

Pozivam poljoprivrednike i predstavnike lokalnih samouprava da pomognu poljoprivrednicima da podnose što više zahteva. Dakle, u ovom trenutku ima 350 hiljada gazdinstava koja apliciraju za podsticaje. Pozivam i ostale koji se nisu registrovali, i predstavnike i predsednike i organe lokalnih vlasti, da pomognu poljoprivrednicima i da zaduže nekoliko službenika koji će im pomagati da ispune tu papirologiju i da svako od njih dobije jedan deo ovih subvencija i podsticaja, s obzirom da kad izračunamo koliko imamo registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, na svako od njih u subvencijama otpadne oko 1.000 evra. Ja želim da svi podjednako imaju šanse da apliciraju i da dobiju podsticaj od svoje države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prekršen je Poslovnik član 107.

Dakle, prvo, kolega Obradović je izmislio, kao što ste sami rekli, izmislio neku pretnju koja nije stajala. Broj dva, ja sam zadovoljan što je on skinuo žuti prsluk, drago mi je to zbog službi koje nose takve prsluke, dakle, na određen način su diskriminisani. Takođe, rekao je još jednu neistinu, govorio je o tome kako smo mi predložili neke besmislene amandmane.

Opozicija je predložila 1.640 amandmana, pod znacima navoda, vladajuće partije 352. Gledalaca radi, vreme za raspravu u pojedinosti, opozicija na 74 poslanika ima 241 minut. Vladajuća partija SNS, najbrojnija, sa 104 poslanika ima 146. NJegove ocene stoje, to je ova povreda dostojanstva Narodne skupštine, s obzirom da opozicija po poslaniku ima dva i po puta više vremena nego što to ima najbrojnija politička partija, a radi se o SNS.

Ja verujem da on ima potrebu da izmišlja, ja verujem da on ima potrebu da iskazuje razne stavove, ja verujem da on ima potrebu da se zamera sa Crnom Gorom, iako mu je najvažniji sponzor iz Crne Gore, ja verujem da je on za EU, ja verujem da je on protiv EU, ja verujem da je on za Đilasa, ja verujem da je on protiv Đilasa, ja vidim da se tamo nešto žuti, ja vidim tamo da se nešto sjaji, to mora da su ovi Đilasovi jarani. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana smo svedoci da se veliki ponovo mogu obračunati na račun malih i da nam je potrebna strateška sigurnost po pitanju poljoprivrede zato što imamo iskustva sa vojnim i ekonomskim pritiscima kojima je izložena naša zemlja ne baš tako davno.

Dakle, poljoprivrednici su veoma bitni u proizvodnji hrane i ja verujem da treba da budu i socijalno zbrinuti. Mislim da dosadašnji način nije dovoljno efikasan. Danas je gotovo socijalna pomoć daleko veća nego seljačka penzija i mnogi na selu pribegavaju prodaji, posebno manja poljoprivredna gazdinstva, poljoprivrednog zemljišta da bi se socijalne pomoći domogli pre 65 godine i da ne bi morali da uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje.

Mi moramo to modifikovati, moramo unaprediti, svi stari ljudi zaslužuju da imaju dostojanstvenu starost. Mislim da sem velikih poljoprivrednih gazdinstava veoma veliku pažnju treba da posvetimo malim poljoprivrednim gazdinstvima, ne treba ih gasiti. Treba ih specijalizovati za određenu vrstu proizvodnje, da ona koja su srednja posluže za stočarstvo, da ne izvozimo više biljke, odnosno da ne izvozimo žitarice za tuđu stoku, da tuđi stočari, tuđi klaničari imaju posao, da najmanja poljoprivredna gazdinstva budu specijalizovana za proizvodnju voća i povrća, gde sa plasteničkom i stakleničkom proizvodnjom na jednom hektaru možete napraviti proizvodnju koja je vredna i više stotina hektara.

Sve to treba preraditi, dakle, razviti prerađivačke kapacitete što bliže mestu proizvodnje, da poljoprivrednici koji rade na njivama mogu svoje prihode da dopune, da budu ako treba i mešovita poljoprivredna gazdinstva, da ono što ne zarade u poljoprivredi, u poljoprivrednoj proizvodnji, kroz zadrugarstvo i prerađivačke zadruge, mogu da dopune dohotkom, pakovanjem, preradom i na druge načine i modernizacijom penzijsko-invalidskog osiguranja, da imamo zadovoljne i očeve i sinove, da se više ne odlazi sa sela, da makar ono što sad živi na selu ostane, da nam se sela ne gase. Treba kvalitet života upriličiti onakav isti kao što je u gradu. Hvala.