Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne slažem sa Dragoljubom Karićem oko pravca razvoja zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje zemlje koje imaju zlato i dijamante, a siromašne su. Postoje zemlje koje nemaju ništa od toga, sada citiram jednog pojedinca – a bogate su zato što su ljudi organizovani. Sve je u organizaciji.

Ovi pre nas nisu mogli da organizuju državu, a tu pre svega mislim na poljoprivredu i prerađivačku industriju. Mi danas, Evropa ima jedno uslovno grlo stoke po hektaru, mi imamo 0,33. Mi proizvodimo žitarice više od sadašnjeg stočnog fonda, da možemo da proizvedemo milijardu kilograma mesa, plus jaja, plus mleko. Dakle, to vredi neprerađeno dve milijarde. To što bi bio novi proizvod. Prerađeno vredelo bi četiri ili pet milijardi.

Mi se moramo organizovati. To je dugotrajan proces. Moramo se organizovati i otkloniti greške prethodnih režima, da bi ova zemlja napredovala. S tim u vezi treba da napravimo tipske farme, koje će se praviti od prirodnih i drugih materijala. Sem što ćemo proizvoditi stoku i meso žive vage, da proizvodimo i obnovljivu energiju, od prirodnih đubriva i od zelene mase. Na takav način bi, za razliku od energije koja se dobija od vetra i sunca, imali stabilniji izvor energije, sa kojim bi snabdevali prerađivače koji bi prerađivali meso, mleko i jaja i na takav način napravili posle i hleba za sve naše stanovnike, posebno u ruralnim sredinama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja cenim vašu toleranciju, ali vi ste svakako Balši Božoviću morali izreći neku meru predviđenu članom 109, jer je on grubo narušio dostojanstvo Narodne skupštine, pokušao je da vređa, pri tome se pozivao na ženska pitanja, iako je njegova stranka u koaliciji sa ovim ljotićevcima koji su više puta fizički nasrtali na žene.

Samo da podsetim da se to desilo i u Narodnoj skupštini, da je napadnuta predsednica Narodne skupštine, pri čemu je od strane tih ljotićevaca zadobila lakše telesne povrede u vidu modrica. Napali su i u prisustvu Aleksandre Jerkov u RIK, 2016. godine, gospođu koja je član RIK, a takođe su napali i novinarku gospođu Uzelac ispred zgrade Pinka. Kada se on zalaže za ženska prava, a u koaliciji je sa ovim dverićima, ljotićevcima, onda je to, pod jedan, licemerno, pod dva, to je uvreda dostojanstva Narodne skupštine.

Pri tome je pokušao da uvredi gospodina Orlića i gospodina Martinovića i njima savetujem da se zbog toga ne brinu, jer vas ne može uvrediti svako, nije svako dostojan da na njega obratite pažnju. Kolegi Balši Božoviću predlažem da se obrati, ono što mu je Martinović rekao, nekom doktoru koji je stručan za to. NJemu se može pomoći, ali mora sarađivati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog časti i obraza ne samo države Srbije, nego i pravosudnih organa, dužan sam da postavim sledeće pitanje, a odnosi se na Ministarstvo pravde, da li je tačno da su zbog teških zločina koji su počinjeni u ime srpskog naroda procesuirani tzv. slučajevi, a kažem da se radi o teškim zločinima u Sjeverinu i Štrpcu, da su krivci izvedeni pred lice pravde? Da li je to tačno ili ne? Kažem i da su trebali da budu izvedeni pred lice pravde. Najbolje po srpski narod bi bilo da to nisu ni počinili i da se nikad više takvi zločini ne učine. Da li je tačno da su predstavnici srpske države i srpskih političkih stranaka uvek govorili da su to teški zločini?

Moje drugo pitanje je da li je tačno da slučajevi „tuzlanska kolona“, da slučajevi „Dobrovoljačka“, u kojoj su pobijeni vojnici u povlačenju po sporazumima, u kojima je učestvovala i Međunarodna zajednica ili vojne misije, da ti slučajevi, ti krivci u tim takođe teškim zločinima koji su učinjeni prema srpskom narodu, prema mladim srpskim vojnicima, nikada u Bosni i Hercegovini, a ni van BiH, da podsetim, slučaj Ejupa Ganića itd. nikada nisu procesuirani?

Da li mi imamo manje-više vredne žrtve u građanskom ratu koji je, po meni, izazvan više spolja nego iznutra, jer nije teško zavaditi balkanske narode, ali to uvek treba činilac spolja?

Da li je čak tačno da i u Podrinju ne možete na prste nabrojati, a mislim da niko nije kažnjen, u Srebrenici, oko Srebrenice za 3.267 osoba, da niko nikada nije odgovarao za odsečene glave koje su oni Mehmedovići nosili po Srebrenici, da niko nikada nije kažnjen za zločine u Podrinju, a radi se o hiljadama srpskih žrtava? Pri tome, žao mi je što moram žrtve nacionalno da prebrojavam, to ne činim ja, to je uradila Međunarodna zajednica, pravosuđe u BiH, dakle, zločin nad Srbima i nije neki zločin.

Da li je čak tačno da su protagonisti tog zločina slavljeni kao heroji u BiH? Ne samo da nisu kažnjeni, nego su ih Bošnjaci, a i neki naši, slavili kao heroje.

Ovo je majica na srpskom glumcu, majica sa likom Jove Divljaka, učesnika u zločinu nad srpskim vojnicima u Dobrovoljačkoj, koji su se povlačili po dogovoru i sporazumu, koji su imali ne samo dve vojske, već je bio i Unprofor, ili kako se ta međunarodna misija zvala. Da li je ovo tačno što ja pitam?

Još jednom, moram da kažem da žalim nad svim žrtvama, čak više nad onima od srpske ruke. Ali, takođe bih voleo da jednom neko u Skupštini BiH na ovaj isti način izrazi žaljenje na zločinima koji se nedvosmisleno desili, a nisu kažnjeni. Žrtve imaju pravo na jednakost, imaju pravo na pravdu, da počinioci zločina, ma iz kog naroda su bili, budu kažnjeni na isti način.

Moje sledeće pitanje je vezano za izbore u Lučanima. Da li je Boško Obradović svoj optimizam bazirao na procenama Đorđa Vukadinović? Ako je on ispitivao ko će pobediti u Lučanima, ja onda verujem da su oni već pobedili sa 105%. On obično to pomnoži sa jedno 10 puta, koliko se sećam. A u takvoj situaciji, žao mi je kolege iz SNS, vi niste prešli cenzus.

S tim u vezi, pitam organe Vladu Republike Srbije, Ministarstvo finansija ili onog ko kontroliše „Lutriju Srbije“, da li je tačno da je jedne godine za vreme vladavine stranke bivšeg režima „Lutrija“ bila u minusu, znači, godišnjem, te godine je bila u minusu? Da li je tačno da je iz „Lutrije Srbije“ za istraživanje Nova srpska politička misao Đorđa Vukadinovića dobila 2.400.000 dinara, za istraživanje, čini mi se, da li ste zadovoljni svojim životom?

Zahvaljujem na milosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u sledećem amandmanu govoriti o divljoj gradnji u Novom Pazaru za vreme bivše vlasti, koja je finansirana prodajom droge.

Ali, sada ću govoriti da je važnije državu izgrađivati, nego njome vladati. Država koju smo mi zatekli je bila teritorijalno već obogaljena. Politički je bila obezglavljena, vojno nemoćna, jer su prodali oružje i ostavili nam dobro razoružanu vojsku. Država je bila nacionalno ponižena, ekonomski devastirana, socijalno neodrživa, moralno unakažena. Država bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije, država sa dvoprstnom Vladom, Vladom koja je dvroprsta Vlada, Vladom koja je najvažnije odluke donosila SMS porukama. To je bila Vlada dva palca. Dakle, oni nama drže predavanje.

Mi treba da se zalažemo da resursi, prirodna i stvorena dobra pripadaju narodu. Nama je pripala čast da surovo istrgnutu državu, koju su oni istrgli iz ruku naroda, vratimo narodu, vratimo sirotinji, doduše, potpuno gotovo očerupanu. Nama je pripala ta obaveza i čast, ja to tako vidim, da svako srazmerno svojim sposobnostima, od prirodnih i stvorenih dobara ima pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, čestit dom, dostupno školstvo i zdravstvo i dostojanstvenu starost i da to obezbedimo zarađenim novcem, dakle, izgradnjom, prodajom materijala, proizvodnjom, da se borimo za siromašne, a ne kao što su oni radili, borili su se protiv siromašnih. I lako bi mi zbrinuli siromašne. Ja sam zabrinut samo zato što su nam pretnja oj alavi, oj bogati, koji žele po svaku cenu, uz podršku spolja, da se dokopaju vlasti i da se ponovo bore protiv siromašnih, da ih čerupaju, a ne protiv siromaštva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, verujem da je koleginica poznavalac građevinskog materijala zbog dva razloga. Prvi razlog je, tu ne računam čupanje mikrofona, ne znam da li je ovo građevinski materijal, ali ona je to vešto iščupala za stolom dok je predsedavala Maja Gojković.

Drugi razlog je što je ona majstorica trećeg stepena. Ovi LJotićevci ne vole masone, ali, gle čuda, s desne strane sedi slobodna zidarka i verujem da kao majstorica treći stepen, čak i odlučuje o građevinskim materijalima, o šestarima, lobanjama, kamenu, udovičkoj kesei itd, stolnjacima. Ona je predsednica suda časti velike ženske lože u Srbiji.

Dakle, kada neko govori o bezobrazluku, kao što to govori njen šef, onda je to za mene vrhunski bezobrazluk, govoriti loše o masonima, a sve vreme sa vaše desne strane sedi slobodno zidarka, majstorica treći stepen.

Svi se sećamo da se razume u građevinski materijal kao kamenonosnica, kada je unela onaj kamen koji je bio kamen za pritiskanje kupusa, ali kamen je građevinski materijal. Dakle, verujem da ona to dobro poznaje i da je to naučila za vreme dok je bila u stranici Demokratska stranka Srbije, dok je u Inđiji, gde sam ja smenjen u Upravi vodovoda kao predsednik Skupštine zato što sam se protivio divljoj gradnji.

Tamo je izgrađena fabrika za reciklažu olovnih akumulatora „Monbat“, bez građevinske dozvole, naknadno je dobijena na vodozahvatu. Oni su to podržali i ja sam zbog toga smenjen.

Oni su podržali izgradnju „Energo-Zelene“, koja je započeta bez građevinske dozvole. Čak ni parcela još nije bila otkupljena, da ne govorim o ceni. NJen saborac je direktno učestvovao u tome. Zove se Srpko Medenica. Odštetni zahtev danas od Belgijanaca za „Energo-Zelenu“ je 130 miliona evra. Tako se oni razumeju u građevinske materijale.

Na kraju, u centru Inđije građen je objekat koji se zove „Tradeunique“. To je poslovno-stambeni objekat od 30.000 kvadrata, bez građevinske dozvole, u kome je opština, već sam bio smenjen, kupila nekoliko hiljada kvadrata po ceni od 2.300 evra, grubi radovi, znači, još uvek to nije završeno, u čemu je otvoreno nepostojeće odeljenje Tehnološkog fakulteta itd.

Ja verujem da se ona vrlo dobro razume u građevinski materijal, s obzirom da je sve vreme ćutala i dan danas ćuti o tome, ali je novac iz opštine, u kojoj je predsednik bio Goran Ješić, legao na račun organizacije koja se zvala „Moja Inđija“. Gle čuda, ta organizacija je bila registrovana na njenoj kućnoj adresi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja molim LJotića da ne bude ljutić i molim ga pažljivo da sluša.

Nisam znao da gospođa Mihalović živi u Inđiji. Nisam znao da je gospođa Mihajlović unela kamen u ovu skupštinu. Ja sam mislio da to čini neka osoba koja sedi sa njegove desne strane.

Čak nisam ni rekao da su masoni nešto loše. Ne znam. To sam više puta ponovio – ne znam, ali ovi LJotići, kako on kaže, su tvrdili da je to loše i napali su Vladu Republike Srbije i premijerku Brnabić da u njenom kabinetu postoje dva ministra, a pri tome sve vreme sa njegove desene strane sedela je osoba, majstorica trećeg stepena velike ženske lože Srbije i predsednica suda časti.

E, sad, ja nisam znao da mu je Đilas toliko poremetio stepen razumevanja, razboritosti itd, ali, Bože moj, on nije odgovorio ni juče na pitanje kako je to za vreme nekog gospodina Obradovića ostalo neuknjiženih objekata i koliko je to građevinskog materijala u Čačku od 97.000?

Mislim da gospodin Obradović ima jedan veliki problem. On se naglo promenio. LJudi imaju pravo da se menjaju, to nije sporno, ali on zabranjuje nekim drugim ljudima da promene neki svoj stav.

On ima legitimno pravo da ode kod velikog majstora Đilasa, milionera. Može kod njega da se raspita o rijalitima, jer on je to uveo. Što se farme tiče, ja sam i danas došao sa farme i svaki dan dolazim sa farme, a on deli stav ovog Đorđeta Vukadinovića da seljaci nemaju pravo, izgleda, da budu u Skupštini, ali to govori o njemu.

Na kraju, on se toliko promenio… Znak Dveri je bio ovo, a u poslednje vreme, od kada je otišao kod Đilasa njegov znak je ovo. Hvala.

Gospodine predsedavajući, član 107, 108, 109. Vi ste morali ponovo da izreknete meru opomene. Ovde je rečeno opet da mi prodajemo Kosovo.

Gospodine predsedavajući, ja cenim vašu tolerantnost prema gospođi, pravoslavno slobodno zidarskoj osobi, ona svakog trenutka može doći da iščupa taj mikrofon ispred vas, može da uđe sa nekim kamenom da vas kamenuje, itd, može da dođe sa šestarom i mačom za bockanje „dvernic“. Ja cenim to što vi imate dozu opreza, s obzirom da iz svega do sada viđenom od prethodne govornice, Marije Janjušević, vi morate da vodite računa i o ličnoj bezbednosti. Na vašem mestu bih ja takođe strepeo, jer je moguće da svaki čas nešto učini.

Gospodine predsedavajući, nismo mi prodali Kosovo. Kosovo su prodali oni. U to vreme ona je bila član jedne druge partije, sadašnji njen šef je dobio 50 hiljada evra iz Kolubare da ćuti. Godine 2008. je pala pogodba da lično između Jeremića, Borka Stefanovića, to su njihovi koalicioni partneri, „saveza lopuža i prevaranata“ kako to sada zovemo moderno, pala je pogodba i to depeše Vikiliksa dobro pokazuju.

Pala je pogodba. Oni su molili Američku ambasadu da Albanci odlože proglašenje nezavisnosti Kosova dok Boris Tadić ne bude izabran u drugom krugu za predsednika Republike Srbije.

Američka ambasada, to nek pitaju onog Brajana Martina koji kontaktira sa njima, je izašla u susret Vuku Jeremiću, Borku Stefanoviću, „savezu lopuža, prevaranata, varajića i pelješanovića“. Boris Tadić je zakletvu dao, čini mi se, 14. februara, a Albanci su proglasili nezavisnost 17. Plus, Međunarodni sud pravde, plus zamena Rezolucije.

Dakle, oni i njihovi saveznici su prodalo Kosovo i Metohiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, 108, 109. Naime, vi ste bili u obavezi da izreknete neku meru gospodinu Balši Božoviću. Ovde je on završio govor krešteći kako vas nije sramota, spominjući mafiju. Što bi nas bilo sramota njegove mafije?

Predlažem da sve ove stranke, žutopatkaste, sedište imaju u Šilerovoj, a da im bazen bude zajednički. Ali oni su srušili da bi uklonili svoje tragove nečoveštva. Nismo mi prodavali tri šećerane za tri evra. To je kupio njemu blizak čovek, finansijski direktor DS.

Nismo mi prodavali narko dilerima kombinate vrlo jeftino, prodavcima kokaina. Taj čovek se zvao Šarić, to im je bio najbolji investitor. NJemu su prodali najviše kombinata u Vojvodini. Nismo mi mafijašima prodavali i trgovali sa njima. Bojan Pajtić je viđen u avionu sa gospodinom Šarićem. Mislim da je čak možda Šarić veći gospodin od njih, možda je on manja mafija nego oni.

Za njihovo vreme upotrebiću izraz Zorana Đinđića, citiram – svaka država je imala mafiju. Za njihovo vreme posle Đinđića, samo je mafija imala svoju državu. Znači, citiram njihovog predsednika. Dakle, samo kod njih se to moglo desiti i zbog toga je DS doživela da bude balšamovana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Dimitrije LJotić, imamo LJutiće i LJotiće. Dimitrije LJotić je imao…

Član 107.
Ubistvo novinara Pantića, u Jagodini, zbog privatizacije, učinjeno za vreme vladavine žutih marsovaca. Dimitrije LJotić, sa kojima se i ovi žuti marsovci, je rekao – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci.
To je ideologija Dimitrija LJotića i očigledno je da Boško Obradović i njegovi bliski saradnici neguju i pothranjuju tu ideologiju. Ne trebaju im glasači, trebaju im borci. To su dokazali više puta. To su dokazali napadom na novinarku. To su dokazali napadom na predsednicu Skupštine. To su dokazali napadom na člana RIK-a, ženu. Znači, više puta su fizički nasrtali i na takav način negovali ideologiju Dimitrija LJotića.
Kaže, Boško Obradović, ovako, pre samo par meseci – istovremeno pozivam časne oficire Vojske Srbije i MUP-a, da uhapse predsednika Srbije. To kaže sledbenik Dimitrija LJotića. Danas pozivaju na vešanje, to je krivično delo iz člana 209. Krivičnog zakonika. Zašto im tužilac ništa neće? Pa, zato što je nažalost naš tužilac republički bio u SAD-u, zato što je njih Skot ubacio u Parlament. Dakle, zato što se nalaze sa Martinom Brajanom, šefom političkog odeljenja. Znači, postoji sinhronizacija između toga, možda i masoni malo utiču na to. Zato tužilac ne pokreće taj postupak, zato što su sada u savezu milionera.
Ne tražim da se o ovome glasa, ali gospodine predsedavajući, malo povedite računa o ovim ekstremnim grupacijama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine.

Ja ne znam šta je sa ovom izbornom listom, ovih što tvrde da je nama Amerika neprijateljska država. Možda nama, ali ne i njima. Pa njih je ta država ugurala, to neka profesorici Vujić objasni,u parlament bez cenzusa, nije ugurala mene.

Drugo, gospodine predsedavajući, ovde se stalno spominju seljaci kao glavni krivci za nelegalnu gradnju. Možda neki seljak u Čačku, preziva se Obradović, došao iz sela Vranići, ali, on je bio građevinski inspektor, radio tamo u „Hidrogradnji“, upropastio je, radnike ostavio bez posla, došao je, u Čačku imate 44.950 upisanih objekata i 95.326. To što je on došao sa sela, nisu krivi seljaci za nelegalnu gradnju, već građevinski inspektor u Čačku koji se preziva Obradović.

Sledeće. Sa te iste izborne liste, juče je ponavljano, da mi seljaci treba da oremo, kopamo i da sedimo ispred prodavnice i da pijemo pivo, čak nismo dostojni ni restorana. Treba da sedimo ispred prodavnica. To je po meni govor mržnje, i to se ponavlja. Zar se mi smatramo osobama manje vrednosti? To je minimum fašizma. LJudi, ako mislite da nama nije mesto u parlamentu, onda ste vi u strašnoj zabludi.

Preporučujem im da, kada sledeći put prođu pored Karađorđa, začetnika nove moderne srpske države, okrenu obraz, da ne gledaju u njega, jer je on bio seljak, on je pravio državu, a oni je razgrađuju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, ukazujem na ovo, ali cenim vašu popustljivost zato što ste kolegi Obradoviću dali reč, bez obzira što niko nije pomenuo ni njegovu partiju, ni njegovu poslaničku grupu, a ni njega samog. Vaše diskreciono pravo, po 3. stavu, je bilo takvo i vi ste njemu dali reč, ali pri tome je on izneo nekoliko neistina i time povredio dostojanstvo Narodne skupštine.

Dakle, službeni podatak ukazuje na sledeće, da je taj inspektor i šef inspekcije Obradović u Čačku u katastru imao 44.950 upisanih objekata i imao je 95.326 neupisanih objekata. Dakle, ni svaki treći nije bio upisan. Toliko o časti, poštenju, moralu itd.

Cenim vašu popustljivost što dozvoljavate slobodu zbora i govora. Jeste da se oni ne pojavljuju, pojave se samo kada imaju nešto da kažu, iako u Narodnoj skupštini taj isti kolega Obradović kaže opozicionom predstavniku – ti ne možeš da govoriš, izađi napolje. Toliko o njihovoj demokratičnosti, toliko o njihovoj pravdi, toliko o njihovoj demokratiji, toliko o njihovom poštenju.

Na kraju, nešto sam primetio. Primetio sam i ja da je taj građevinski inspektor pre četiri godine otišao u penziju. Nema više divlje gradnje u Čačku.

Dame i gospodo narodni poslanici, nećemo da bežimo, kao što kaže profesor književnosti, ni da kasnimo, pa ćemo na vreme da reklamiramo ovu povredu Poslovnika.

Lako je ograditi se od Noga. Hajde se ogradite od Đilasa. Hajde se ogradite od sebe.

Kaže Boško Obradović – istovremeno pozivam časne oficire Vojske Srbije i MUP-a da uhapse predsednika Srbije. To je poziv na puč. Kažnjivo Krivičnim zakonikom, član 309.

(Boško Obradović: Tako je, stojim iza tih reči.)

Istine radi, mi nismo potpisnici Dablinskog dokumenta. Dakle, na nas se ne odnosi. To se odnosi na zemlje EU, na Švajcarsku, Norvešku i Lihtenštajn, koliko se ja sećam. Dakle, sasvim izmišljen podatak.

Ja Evropu neću da branim od migranata. Oni su im dozvolili, zajedno sa prijateljima koji su ugurali ove u parlament, oni su im razrušili države, nisam ja. Ja imam saosećanje prema tim migrantima, ali svakako Srbija neće biti zemlja za migrante, niti je Srbija to potpisivala.

Ali, neka se ogradi malo od svoje izjave. Neka se ogradi malo od Đilasa. Oni govore o slobodi medija, a pri tome traže da se mediji zabrane. On sedi sa onima koji su zabranili „Nacional“, tada vodeći list u Srbiji. Oni su zabranili, čini mi se, još nekoliko časopisa – rasturanje podgoričkog „Dana“. Da, ti njegovi sadašnji prijatelji su upali u BK televiziju i zabranili je, sa dugim cevima. To su oni koji se zalažu za slobodu medija. To su oni koji se zalažu za ukidanje rijalitija.

Ovde imate Peđu D Bojsa, B 92, emisija Dragana Đilasa i njegove firme, ovde ti je razgolićeni taj čovek, sa „vršnjakom“, ili, kako su to zvali „vadi budalu“. Kad je trebalo uzeti Pionirski grad, oteti deci, da Đilas napravi novac, onda je to moglo.

Onda nisu bili za zabranu rijalitija. S kim si – s njim si. S kim si – onakav si i zato Boško Obradović treba … (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 108. i 109. poštujući i dalje vašu toleranciju, ja se nadam da ćete jednom Đorđu Vukadinoviću dati opomenu.

Ali, da krenemo o uvredama. On kaže da ja njega vređam zato što sam pokazao ove fotografije. Ja tvrdim da fotografije nisu fotomontaža. Ja tvrdim ovde da su on i Boris Tadić jedan do drugoga pripijeni. To se na fotografijama vidi. Ako sam ja time uvredio, što se on sa njim tako slikao, to je njegov problem. Ja ne vidim tu uvredu.

Ovde je ugovor sa „Lutrijom Srbije“ na 2.400.000. Ja sam tvrdio da je on srećni dobitnik, a da nije igrao igre na sreću. Takođe sam tvrdio da je bio na listi Vlaške nacionalne manjine. Jeste ili nije? Jeste muzičar ili nije muzičar? A, on je meni na to odgovorio da ja treba da orem zemlju, evo, ovde su i gospoda iz Ministarstva, i da sedim ispred prodavnica sa seljacima da pijem pivo. Ja sam na to odgovorio, bez obzira što je to uvreda za sve seljake, gospodine Martinoviću, to je uvreda za sve seljake, to znači da oni sede pred prodavnicom, piju pivo itd.

Ja sam rekao da je meni čast da sam kao seljak u ovom parlamentu, da mi je otac bio seljak, da mi je deda bio seljak, da mi je pradeda bio seljak, da ja ni sanjao nisam da ću biti jednog dana u visokom domu. Meni su birači ukazali posebnu čast zato što nisam morao da menjam nacionalnost da bih bio izabran u ovaj visoki dom. Posebnu čast su mi ukazali birači i ja im ovim putem zahvaljujem. Hvala im od srca što su me pet puta birali, a da pri tome nisam menjao ni zanimanje, nisam menjao ni veru, ni naciju.

Još na kraju da kažem, ja ću da orem za svoju zemlju, da kopam, da sejem, da sadim. On je navikao samo da bere. On i ne bere, on je navikao da nabrano Tadić nabaci 2.400.000, što je 240 penzija seljačkih, onih seljačkih penzija koje se zarađene žuljevitim rukama, crnim od znoja i zemlje, 240 penzija je dobio odjednom, još meni prigovara. Pa, onaj Karađorđe osnivač nove srpske države, koji je pokrenuo osnivanje nove srpske države, što drži tri prsta ovako sa desne strane kad ulazi u Skupštinu, on će Đorđu Vukadinoviću jednom tako od kamena pustiti ruku na glavu zato što vređa seljake. Hvala.