Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7360">Marijan Rističević</a>

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 108. i 109. poštujući i dalje vašu toleranciju, ja se nadam da ćete jednom Đorđu Vukadinoviću dati opomenu.

Ali, da krenemo o uvredama. On kaže da ja njega vređam zato što sam pokazao ove fotografije. Ja tvrdim da fotografije nisu fotomontaža. Ja tvrdim ovde da su on i Boris Tadić jedan do drugoga pripijeni. To se na fotografijama vidi. Ako sam ja time uvredio, što se on sa njim tako slikao, to je njegov problem. Ja ne vidim tu uvredu.

Ovde je ugovor sa „Lutrijom Srbije“ na 2.400.000. Ja sam tvrdio da je on srećni dobitnik, a da nije igrao igre na sreću. Takođe sam tvrdio da je bio na listi Vlaške nacionalne manjine. Jeste ili nije? Jeste muzičar ili nije muzičar? A, on je meni na to odgovorio da ja treba da orem zemlju, evo, ovde su i gospoda iz Ministarstva, i da sedim ispred prodavnica sa seljacima da pijem pivo. Ja sam na to odgovorio, bez obzira što je to uvreda za sve seljake, gospodine Martinoviću, to je uvreda za sve seljake, to znači da oni sede pred prodavnicom, piju pivo itd.

Ja sam rekao da je meni čast da sam kao seljak u ovom parlamentu, da mi je otac bio seljak, da mi je deda bio seljak, da mi je pradeda bio seljak, da ja ni sanjao nisam da ću biti jednog dana u visokom domu. Meni su birači ukazali posebnu čast zato što nisam morao da menjam nacionalnost da bih bio izabran u ovaj visoki dom. Posebnu čast su mi ukazali birači i ja im ovim putem zahvaljujem. Hvala im od srca što su me pet puta birali, a da pri tome nisam menjao ni zanimanje, nisam menjao ni veru, ni naciju.

Još na kraju da kažem, ja ću da orem za svoju zemlju, da kopam, da sejem, da sadim. On je navikao samo da bere. On i ne bere, on je navikao da nabrano Tadić nabaci 2.400.000, što je 240 penzija seljačkih, onih seljačkih penzija koje se zarađene žuljevitim rukama, crnim od znoja i zemlje, 240 penzija je dobio odjednom, još meni prigovara. Pa, onaj Karađorđe osnivač nove srpske države, koji je pokrenuo osnivanje nove srpske države, što drži tri prsta ovako sa desne strane kad ulazi u Skupštinu, on će Đorđu Vukadinoviću jednom tako od kamena pustiti ruku na glavu zato što vređa seljake. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103.

Gospodine predsedavajući, vi ste reagovali, ja cenim što ste izuzetno strpljivi, trpeljivi i što tolerišete sve navode opozicije.

Parezanovićeva tetka ne radi u javnom sektoru, Parezanovićeva tetka nije šef građevinske inspekcije u Čačku, nije građevinski inspektor. Građevinska inspekcija je sastavni deo javnog sektora. To je državni lokalni aparat koji se stara i koji je dužan da se stara o divljoj gradnji.

Ja cenim što ste vi dopustili optužbe gospodina Obradovića, ali takođe morate da cenite ono što ću ja reći.

Tačno je, gospodin Obradović je u pravu. LJudi sa sela su došli u grad i napravili divlju gradnju. Došli su iz Vranići, Vranic, sa sela, ušli su sa Veljom Ilićem u „Hidrogradnju“, upropastili firmu, ostavili ljude bez posla i hleba, a onda je ih je Velja Ilić namestio da budu šefovi građevinske inspekcije. I, tako je u Čačku nastalo 60.000 divljih objekata. A, po onome što katastar kaže, u njegovom mandatu, u Čačku ukupno ima 90.000 neuknjiženih objekata. I, onda je u pravu gospodin Boško Obradović, kad lopov kaže – držite lopova, upravo je on to uradio i dokazao da je jedan pendžetirani obraz, da od takve kože možete praviti pancire za najveće kalibre koji postoje u vojsci. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je predmet divlja gradnja i ko je sve učestvovao u ovoj divljoj gradnji.

Gledam kako jedna stranka koja je ušla u savez lopuža, prevaranata, varajića, pelješanovića, kako je od Davidovića, preko Grola, Pekića, Mićunovića, Čavoškog, dogurala do mladića kombinovanog diplomiranog „Bonafides“ pravnika sa Maldiva, koji, eto tako, za 30 hiljada evra letuje, ali zimi letuje, jer je to tad tamo skuplje.

(Balša Božović: E, sad, tužiću te za ovo.)

Evo, tužiće. Evo, ljudi, tužiće. Evo, ljudi to vam pokazuje kvalitet „Bonafides“ pravnika. Recite mi koji još pravnik može da pomisli, evo, gospođa Radeta zna, koji još pravnik može da pomisli da poslanik treba da odgovara na sudu za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije? To može samo kod Saše Radulovića, tj. ja tri put sam pozivan, na kraju oslobođen, možda može kod Pajkića kod njih može sve, s obzirom da su oni 2009. godine ustanovili sud svoje partije. Pa, kad im se neki tužilac ne dopada, onda vladavina prava tako što prozoveš tog tužioca jedno deset puta, to se kod mene na selu zove politički pritisak, a kod ovih kombinovanih „Bonafides“ pravnika verovatno se to zove poželjni pritisak, žuti pritisak.

Najveća divlja gradnja u kojoj su oni učestvovali je divlja država Kosovo. Oni su aktivno učestvovali, ne odgovara samo investitor, SAD, Skot i ko ih je sve predstavljao, tu odgovaraju izvođači radova. Jedan od izvođača radova je bila ta stranka bivšeg režima. Ona je kukala i molila 2008. godine – odložite, odložite deklaraciju nezavisnosti Kosova kod Amerikanaca, samo da Boris Tadić bude izabran, pa posle može, što se i desilo.

Divlja gradnja i njihovo učešće u toj divljoj gradnji je završeno tako što je Boris Tadić, čini mi se, 14, 15. februara dao zakletvu, a 17. je proglašena divlja država Kosovo i Metohija. To je najveća divlja gradnja u kojoj su oni učestvovali.

Druga divlja gradnja, da podsetim ovog „Bonafides“ pravnika, kombinovanog, on je to što nije u „Bonafidesu“ završio, ima profesora koji nisu hteli da potpišu, to je kod ove Vodinelićke, što je bila kod Živkovića, pa je ja zovem vinodelićka. To je tamo završio, on je kombinovani. To je jedinstveni primerak. Kombinovano državno privatni pravnik iz „Bonafidesa“. Evo, neka me tuži i za to. Ima dokaza da je to uradio. Kao što ima i dokaza da je životna saputnica, o kojoj su govorili, da ne pominjem ime, suinvestitor Šutanovcu na pašnjaku. Evo ja tvrdim, neka me tuži, da ja ta njegova životna saputnica suinvestitor one čuvene investicije na pašnjaku. Evo, neka me tuži. Da, ta. Evo, to ću ponoviti čak i van sale da može da me tuži. Evo, ja tvrdim da tu ima i njih.

Sledeća divlja gradnja zove se Most na Adi. To kad su ovi, šta su to vladali, marsovci, marsovci žute boje, kad su vladali ovom državom. I, sad se oni, sad su kivni na nas što mi brže ne rešavamo probleme koje su oni ostavili. To su oni koji zagovaraju projekat „Beograd na vodi“, fontanu na Slaviji, pa kad nisu napravili, pa neko drugi napravi, oni su protiv. U stvari, šta „Beograd na vodi“ kad su oni bili za Beograd na magli, sitno to seckali i prodavali narodu, krv sisali na slamčicu i ovde sad pričaju o siromašnima. Pa, niste se vi borili za siromašne. Vi ste se borili protiv siromašnih, za svoje novčanike, ne za njihove. NJihovim novcem ste obložili svoje džepove. NJihovim novcem ste išli na Maldive. Nisi se ti oznojio da zaradiš letovanje na Maldivima u sred zime za 30.000 evra. Neko se drugi znojio. Ti si to samo prisvojio, da li preko sebe ili onog što je krečio. Taj je krečio sve u žuto i potkrečio.

Divlja gradnja, Most na Adi, prevođenje žednih preko vode. Spajaju dve mesne zajednice. Mi, seljaci, eto, optuženi smo mi da smo najveći divlji graditelji. Jeste, mi imamo puno pomoćnih objekata, to je činjenica. Teško je dobiti dozvole za šupe, garaže itd. Ja priznajem. I ima, terali su oni, one seljake, krivične prijave itd. To je Krivičnim zakonikom postalo krivično delo pre 2008. godine, koliko se ja sećam, i terali su oni neke seljake za kotobanje, koševe itd, ali najveću lopužu među njima, Dragana Đilasa, riđokosog, riđobradog gusara i lopužu nisu teretili.

Evo o čemu se radi. Kaže – početak radova na mostu preko Save. To kad su prevodili žedne preko vode. Kaže ovako – 01.12.2008. godine, izveštaj B92, dakle, da ne bude da sam ja izmislio, početak gradnje, šipovi itd.

Da li je početak gradnje gradnja, gospođo ministar, pobijanje šipova, ne znam, sedam, osam šipova itd? Ja mislim da to jeste gradnja, ali sam ja tražio i dobio odgovor kada su oni dobili dozvolu za gradnju. Pa, kaže ovako – rešenjem o odobrenju za izgradnju Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, broj 3510300136/2009-07, od 3. aprila 2009. godine, pravosnažno 4.05.2009. godine. Ako je dozvola bila 4.05.2009. godine, a ovaj što vodi savez milionera, lopuža, prevaranata, varajića, pelješanovića, to započeo gradnju 1.12, ja pitam i ministarku i pravnika „Bonafides“ komibnovanog, da li će podneti krivičnu prijavu za krivično delo nedozvoljene bespravne gradnje, koju je učinio tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas, među mojim poslaničkim klubom poznat kao riđokosi gusar. On je tom prilikom rekao da je to najvažniji projekat koji košta, ne znam, 118 miliona, na kraju je to ispalo 450 miliona upola urađeno. Da bi se dovršilo, treba još 600 miliona.

Dakle, sem što treba da odgovaraju za nedozvoljenu gradnju, treba da odgovaraju za neverovatnu pljačku koju su izvršili, jer eto, mi seljaci da smo gradili most, mi bi gledali da to bude preko reke gde je ona najuža i gde je najjeftinije. Ali oni, gle čuda, oni su gradili gde je najšire i gde će to biti najskuplje, pa je valjda bio u pitanju procenat, pa je izgradnja sa 118 miliona, po onome što je DRI pronašla, porasla na 450 miliona. I danas se taj savez varajića, pelješanovića, mutibarića itd. pojavljuje i to što su gradili, radili samo za procenat.

Inače, uopšte gradnja za vreme vladavine tih marsovaca žute boje gotovo da nije postojala u nekom organizovanom smislu. Svi zidari za vreme vladavine Đilasa, Jeremića, Borka Stefanovića, Borisa Tadića, svi zidari su bili slobodni zidari. E, tu vidiš koliko su ovi ljotićevci hendikepirani. Oni u Skupštini samo jednu slobodnu zidarku. Dakle, ovi su imali sve slobodne zidare, a ovi imaju samo jednu slobodnu zidarku i oni su protiv masona i tako dalje.

Kad smo već kod tog bibliotekara, dakle, koji je na mesto portparola čačanske biblioteke došao čestitim putem, putem Velje Ilića, itd, on je sve u pravu. Došli su seljaci sa sela, sela Vranić, i napravili divlju grdnju u Čačku. Činjenica. E sada, neću da kažem šta su oni u srodstvu.

Uglavnom, Velimir Ilić je dotičnu osobu zaposlio u „Hidrogradnji“. Kad je upropastio „Hidrogradnju“, kao jedan od direktora, kad je radnike ostavio bez posla, kad ih je ostavio bez plate i hleba, njih je ostavio na ulici, a on je prešao putem Velimira Ilića, to se zovu te staze, onda je on prešao za građevinskog inspektora u gradu Čačku. Tako smo dobili ne uknjiženih 99 i nešto.

Hajde da budemo precizni, tačni, evo ni gospodin Atlagić neće da mi pomaže, evo da budem tačan, precizan. Katastar kaže ovako – u gradu Čačku ima upisanih objekata 44.950, uknjiženih, a ne uknjiženih 95.326, onda sin tog građevinskog inspektora i šefa inspekcije kaže nama – kako vas nije sramota? Ja stvarno ne znam kako njega ništa nije sramota. Taj se Boga ne boji, od Hilandara, ono kad je sveti Boškić levoručica, 5.000 evra, od Hilandara se ne boji. Šta? Nije samo sveti Boškić levoručica, ima još jedan, kaže, sveti Boškić ubija ženahu. Sve žene padaju onako pred njim, ne od šarma, što on kaže – ne kasnite, nego one od sile padnu. Što ne padne, on razbije.

Dakle, to je onaj što je za slobodu govora, pa kaže onome s kim se ne slaže – ajde izađi napolje, ne možeš da govoriš, bre. To je onaj što je za slobodu medija, protiv rijalitija, a ne odvaja se od Đilasa, pod rukom onako, a Đilas uveo prvi rijaliti u onom Pionirskom gradu. Tamo gde je Peđa D Boj vršnjakom lupio sto. Kad su se uzimale pare, onda je vršnjak bio dobar, mogao je i o sto, moglo je sve. Sad su oni protiv rijalitija, sad su oni za slobodu medija, sad su oni protiv divlje gradnje, a ovamo 95.326 više ne upisanih, pa čak ima više od Stamatovića.

Stamatović je čak imao u procentu manje divlje izgrađenih objekata nego ovo u Čačku. Ovde u Čačku na jedan legalni dva nelegalna. Ni Stamatović nije mogao da ih pretekne. Znate šta će se desiti na Zlatiboru uskoro? Zlatiborci će doći zbog Stamatovića u Beograd da se nadišu čistog vazduha. Toliko je nelegalna gradnja uzela maha i toliko ima spratova. To su tamo sad vikendice na 11 spratova ala Šarić, ala Peković, ala ovaj, ala onaj. Dakle, to je onako, izgleda, destinacija za pranje novca raznih mafijaša, pogotovo onih što trguju belim, itd.

Zato se ja slažem sa njim da je divlja gradnja opasna, da to treba kažnjavati, da to treba rušiti. Velja Ilić je tvrdio nešto, ja u to neću da ulazim, da je tu bio neki procenat, da li je bio, da li nije bio. Taj deo neka oni reše sami. Oni su bili u ljubavi. Zapošljavaju se bibliotekari, braću, snaje, dve žene, itd. Svi u javnom sektoru. Iz Kolubare – drži bibliotekaru 50.000 evra dok se ne snađeš, od rudara Kolubare. To ni Branko Mihajlović nije radio. On je kupao rudare hladnom vodom, ali nije im uzeo 50.000 evra. Ovaj je uzeo 50.000 i kao on nije bio vlast.

Ko to ko nije vlast može da dobije 50.000 evra, da dobije mesto portparola u čačanskoj biblioteci, da mu zaposle brata, da mu zaposle snahu, da mu zaposle dve žene, itd? Samo kućni ljubimci ostali. Ko to ko je bez vlasti može vrlo brzo da promeni stan i da iz tamo neke vladžinice, ne znam odakle, dođe u centar grada, 50.000 evra odmah košta stan? To mi nešto slično, 50.000 od rudara, 50.000 za stan, pa plus ovo sad u izbornoj kampanji, itd. Zato se slažem da oni odgovaraju.

Što se tiče ovog „Bona fidesa“, kombinovanog pravnika, može da me tuži koliko god hoće, to je sud njegove partije. Ja imam poverenja i u sud njegove partije. On sam više ne veruje ni sudu svoje partije, on ne veruje nikom, stalno nešto telefonira, ali ja mu zahvaljujem na podacima koje mi je dao za Šutanovca. Dao mi je podatke koliko ovaj ima para na računu. Ispostavilo se da smo našli manje. Mora da postoji još neki račun. To ćemo pažljivo da ispitamo, što je gospodin rekao.

U jednom podatku gospodin Martinović se prevario. Rekao je otprilike da su u Pionirskom gradu sad tamo pacovi, itd. Nisu svi pacovi najveći u Pionirskom gradu, tamo gde je bio taj Đilasov štab za Peđu D Boja i njegovog vršnjaka o sto. Znači, nije to, nije to bio tamo. Najveći pacovi su ušli u Savez za Srbiju. To su onako kapitalni primerci, ja to zovem savez lopuža, prevaranata, varajuća, pelješanovića i LJotićevaca. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, 106, 108, 109.

Gospodine predsedavajući, poštujući vašu visoku toleranciju prema opoziciji, u nekim sledećim slučajevima ja preporučujem da ponašanje Đorđa Vukadinovića sankcionišete. Naime, ne radi se humorističkoj seriji samo, nego se radi o poslovici – selo gori baba kose češlja. Na selu se ljudi i te kako znoje.

Ta poslovica bi trebala da glasi za vreme vladavine ovih žutih marsovaca, a njemu je to svakako jasno. Dakle, Đorđe Vukadinović je ovaj čovek toplo pripijen uz Borisa Tadića. Gde je leva ruka Borisa Tadića? Pogodite sami. U celoj grupi od 10-ak lidera, on baš pored Borisa Tadića. Zašto? Zato što se toplo seća onih igara na sreću. Ta poslovica trebala da glasi – selo gori, sirotinja na selu živi, selo gori, a Tadić i Đorđe Vukadinović dele pare u Lutriji. To bi bilo ispravnije. To bi bilo i tačnije. Zato što je ovde i ugovor na 2.400.000,00 dinara. Dakle, pomenuti Đorđe Vukadinović je dobio od Lutrije 2.400.000,00 dinara, a nije kupovao srećke. E, zato su oni toplo pripijeni, jer se toplo sećaju tih igara na sreću i tu je bilo izgleda obostrane sreće.

Dalje, slepi miševi, takođe, te korisne životinjice za razliku od ovih iz opozicije, hiljadu insekata u toku noći uhvate, time garantuju zdraviju hranu. Još nešto, Đorđe Vukadinović ne treba da se buni zbog Zakona o slepim miševima, jer tako je došao do regularnog repromaterijala za vlašku magiju, ono krilca od slepog miša.
Dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući sve ove zakone, ja moram reći i sledeće. Mi poljoprivrednici oremo, to je tačno. Ne možemo svi da dobijemo dva miliona i 400 hiljada od igara na sreću, a da ne moramo da kupujemo srećku. Kad iznesete to i pokažete kopiju ugovora, kažu onda vređate. Da li je tačno ili ne, to treba da odgovore. Kao kad pokažete fotografije da li ste sa Borisom Tadićem ili ne. Naravno, da jeste, u veoma toplim, kako da kažem, međuljudskim odnosima. Onda se kaže da vređam.

Čast je meni da sa seljacima popijem pivo. Doduše, u poslednje vreme retko. Čast mi je što živim na selu. Čast mi je što sam u ovom parlamentu. Nikada nisam ni sanjao da ću jednog dana biti u ovom parlamentu. Otac mi je bio seljak, deda mi je bio seljak, pradeda mi je bio seljak. Seljačke stranke su bile časne i poštene. Za vlaške verujem da su bile časne i poštene, evo, dok ovaj nije počeo da dobacuje, i da li je bilo na vlaškoj listi ili ne, to treba da odgovori, a ne da kaže da ga ja nešto vređam.

Ne možemo svi da dobijemo dva miliona i 400 hiljada, to je, da vas podsetim, 240 seljačkih penzija, to je oteto od žuljevitih seljačkih ruku. Oni su čak i lutriju, ova dva gospodina su čak i lutriju gurnuli u minus, to nigde u svetu nije bilo i danas oni kažu da ja nešto vređam.

Oni pričaju o brodovima. Pa neka pričaju o njihovim jahtama, kako su grickali sa svojim sponzorima rakove na Maldivima itd. Što kažu moji seljaci – rakovi ih pojeli dabogda. Kako ih nije sramota, opljačkali su ovaj narod do koske. Te jahte o kojima je pričao onaj čije ime neću da izgovorim, što je toplo pripijen, kako ih nije sramota da pričaju o tome, pa te jahte počivaju na suzama siromaha, novih otpuštenih što su ostali sa golim životima, one što su otpustili 400.000, te jahte počivaju na tome.

Međunarodna organizacija kaže da su izneli 51 milijardu dolara, a ovaj im je pokrivao i istraživao javna mnjenja itd, želeći da prikrije tu neviđenu pljačku. Da, te jahte počivaju na tome. Nemoj da priča samo o brodovima, neka priča o tim jahtama koje su otete, koje su otete na suzama siromaha, na onim otpuštenim, onim koji su ostali na golim životima, onim koji tumaraju bez stana po predgrađima kao podstanari, od njih ste oteli, oteli ste i od lutrije, iz budžeta je pokriven taj gubitak.

Ostalo vreme prepuštam mojim kolegama. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, sad ste videli izlive emocija stečajnog upravnika, koji se posle dužeg vremena pojavio u ovoj Skupštini.

Rekli ste da on trči trku sa preponama. Treba da ga razumete. Otišao mu je „Boškić“, zaboravio da se vrati „Boškić“, kao oposum isisao stečajnog upravnika, uzeo glasove i otišao, a on ostao bez ikakve perspektive. Stečajni upravnik koji je u isto vreme upravljao sa 14 firmi, sa 14. firmi. Mora da je bio veoma brz u preskakanju prepona da skoči iz firme u firmu, u isto vreme bude u 14. firmi stečajni upravnik, kao kada bi sada bio u 14. skupština u isto vreme narodni poslanik. To je nemoguće.

Gospodin „Rasulović“ je kao Hudini, što mu se stranka ili to udruženje više raspada, to on brže trči. Iz stečajnih poslova je prešao u ministarstvo, gde se nizala afera za aferom. Pokupio je sve karte firmi i pokušao da igra sa najbližim saradnicima. Svi njegovi saradnici su bili njegovi savetnici za debele honorare i on je našao snage da nekom drugom govori o parazitskom sistemu.

Nema većeg parazita od Saše Radulovića u narodu poznatijeg kao „Saša Kradulović“ iz udruženja koje zovu „Rodni i Del Boj kompani“.

Dakle, ja tražim da anketni odbor ispita sve šta je uradio stečajni upravnik „Saša Rasulović“ u vreme dok je bio stečajni upravnik, ali takođe da se ispitaju sve njegove afere vezane za debele honorare i za imovinske karte kojima je manipulisao dok je bio ministar protiv privrede.

Takođe, da se ispita njegovo imovinsko stanje i njegovih bližnjih u „Intesa“ banci, jer postoji osnovana sumnja da ima više stotina hiljada evra koje je ispumpao iz firmi gde je vodio stečaj i koje je ispumpao dok je bio ministar privrede.

Zato ja njegovo trčanje razumem. Čim ja uzmem da govorim, gospodin Radulović dobije neku trčkavicu i od straha trči ovamo-onamo. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, očigledno je da savez lopuža, prevaranata i ljotićevaca plus jedan stečajni upravnik danas nema koordinatora. Boškić je otišao, zaboravio da se vrati, a ja vas molim da smirite ovaj zverinjak, neko je izgleda zadrmao kavez, ja ne znam šta se dešava, ali bih voleo da vi to smirite.

Dakle, ovde je Saša Radulović pričao o dostojanstvu, Saša Radulović koji je napravio nekoliko stranaka, Marinika Tepić je samo u protekla tri meseca promenila četiri stranke. Dragi moji građani, sada vidite ko je vodio državu, nije ni čudo što je ona propala. Dakle, upropastili su je, upropastile su je razne lopuže, od stečajnih upravnika do stranke bivšeg režima. To je bio udruženi zločinački poduhvat.

Danas pokušavaju razni, lažni Vlasi, izleću, uleću ovde, neke fizičke aktivnosti sprovode, poslanici koji rade za istu platu, vrše opstrukciju, ja tražim da se proveri koliko je Saša Radulović bio u ovoj Skupštini, sa gitarom i bez gitare, a koliko je bila moja malenkost.

Dakle, oni koji veoma retko dolaze u ovu Skupštinu, koji imaju iste plate kao što imam ja, oni čije stranke dobijaju znatan novac iz državne kase, dakle, oni danas opstruišu ovaj parlament. Pa, da kažemo, recimo, Saša Radulović, svojim poslanicima, kao što je Stamenkovićka, koja ovde neovlašćeno čupa tuđe kartice, da joj uplaćuje po 800 hiljada dinara na račun firme. Firme se veoma čudno zovu, pa ću probati to da saznam, kao što,evo vidite koje su fizičke aktivnosti u toku.

Dakle, na račune tih firmi, čiji su vlasnici Macura, gospođa Nikolić, koja više ne dolazi, samo za kliktanje su dobili po 800 hiljada dinara. Dakle, Saša Radulović, koji je govorio o parazitskom sistemu, partokratskom sistemu, koji je, dok je bio ministar, zaposlio, recimo, Ivana Ninića, člana svoje stranke, Dušana Pavlovića, zvanog pornićarac, Miroslavu Milenović, Aleksandra Stevanovića svog kuma i desnu ruku, koji ga je napustio, sa platom od 113 do 120 hiljada dinara.

Dakle, takvi ljudi pričaju o parazitskom i partokratskom sistemu, takvi ljudi danas remete rad ove Skupštine, prave ovde neke selfije. Nije ovo likovna akademija, ovo je Narodna skupština, i cilj nas u većini je da podignemo ovu državu koju su oni gurnuli nekoliko dna, ispod dna.

Dakle, naš cilj je da podignemo ekonomiju, politički ugled ove države. Sa ovakvim ljudima koji preko pokušavaju da devalviraju rad ove skupštine, mi to nećemo dozvoliti.
Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o eksternim organizacijama. Pre mene je govorila majstorica trećeg stepena velike masonske lože u Srbiji. Da li je to ekstremna organizacija, tajno društvo? Jeste. Ne znam da li je to dobro ili loše, ali Boško Obradović je ovde tvrdio da je to nešto najgore, a sve vreme pored njega je sedela majstorica velike ženske lože, Marija Janjušević, u Srbiji.

Da podsetim, grčka i SPC anatemisala je masoneriju. Dakle, jedna organizacija koja hoće da bude pravoslavna, srpska, porodična, kako se izdaju, sve vreme pored sebe za funkcionera te organizacije imaju veliku majstoricu velike masonske lože treći stepen, ili kako se to već zove.

Kaže srpska crkva ovako – Srpska pravoslavna crkva je anatemisala masoneriju i svako ko se uključi u rad slobodnih zidara odstupa od hrišćanstva.

Moram da podsetim i SPC na njen stav, tim pre što on više puta ponavlja, pa kaže - tako je masonerija, slobodno zidarstvo, magijska religija potpuno različito odvojena i strana hrišćanskoj veri. Dakle, neko ko se izdaje za hrišćansku pravoslavnu organizaciju trebalo bi to da zna. Pravoslavna crkva okarakterisala je masoneriju kao lažni antihrišćanski sistem. To su stavovi crkve o toj organizaciji.

Dalje, bugarska ATAKA, Boško Pernar, dakle ovo je Boško Pernar, oni pričaju o genocidu NDH, ali ne spominju „Oluju“, Boško Pernar sa Obradovićem i sa ustašama. Taj isti Boško Pernar kaže – oni koji su proterali Srbe iz Krajine tijekom „Oluje“, su same srpske vođe. Da li se sa ovim, ta organizacija koja zove sebe srpskom pravoslavnom, složila sa Boškom Pernarom da su Srbi proterali sami sebe.

Dalje, Boško Pernar da ne spomiljem bugarsku ATAKU, koja pledira da uzme deo naše teritorije, kaže da Srbi treba da priznaju genocid u Srebrenici. Da li to znači da se Dveri Boška Obradovića sa tim složila. Kaže – sve dok Srbi ne priznaju genocid u Srebrenici, neće biti dobro. To kaže Boško Pernar, dragi gost organizacije koja sebe naziva srpske dveri.
Dame i gospodo narodni poslanici, vama su svakako poznati prijateljski kontakti koje Boško Obradović gaji, poznati LJotićevac, u poslednje vreme Đilasov LJotićevac, koji gaji prema bugarskoj Ataki i svim drugim ekstremnim organizacijama u Evropi.

Problem saradnje u tome što bugarska Ataka traži delove teritorije Republike Srbije i verovatno ova „srpska pravoslavna organizacija Dveri“, im u tome daje podršku.

Zato mislim da to treba ispitati, kao što treba ispitati kontakte sa Pernarom. Dakle, Boško i Pernar su se ovde u Narodnoj skupštini, obraz uz obraz, fotografisali prijateljski. To je unuk čoveka koji je pitao koliko košta srpska krv. Kroz nekoliko dana taj isti Pernar, prijatelj Boška Obradovića, se u Vukovaru slikao sa ustašama.

Dakle, kada neko priča, a ovde smo imali pendžetirane obraze, kada neko priča o genocidu u Hrvatskoj, a izostavi „Oluju“ iz dokumenta, onda radi to planski, onda je to ta organizacija koja se zove Dveri planski uradila, oluju izuzela da ne bi uvredila Pernara, da ne bi uradili Sandu Rašković Ivić, koja je tvrdila da je „Oluja“ bila humanitarna akcija, Srebrenica genocid. Dakle, neko sa namerom širi ovde zablude i želi da se predstavi kao srpska pravoslavna porodična organizacija.

Kada neko ne samo sarađuje, već i finansira, veliku žensku masonsku ložu u Srbiji za koju oni tvrde da je loša, ja to ne znam, kada neko to finansira i kada toj organizaciji kupuje tri stuba u hramu, mač za bockanje, crna platna za stolove, crnu udovičku kesu, ugaonik i šestar za oltar, čekić i dleto, kamen, uže za sobu izgubljenih koraka, čekić drveni, lobanju itd, kada neko kaže koplje za CM, šta im je to, ne znam, mač za istok i mač za dvernicu, dakle, postoji osnovna sumnja da određene političke stranke, da određeni poslanici i političari održavaju kontakte sa tajnim društvima, sa ekstremnim organizacijama, uključujući i onu alternativu u Nemačkoj i ja mislim da valja ispitati aktivnost te organizacije, osnovati anketni odbor i videti ko je u ovoj Skupštini pendžetirani obraz, ko ovde stalno priča o patriotizmu, a ovamo sarađuje sa najekstremnijim neprijateljima Republike Srbije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, da krenem redom. Kažu masoni i da vam javim da ova naša Marija Janjušević ima ući u taj parlament, Skot i masoni su ugurali ovde koješta.

Da vas podsetim, moj kolega je pre mene govorio o „Tenisu“ i o investicionom planu, o zemljištu koje je ta kompanija dobila. Ćutao je kada je od 2006/2007 godine izdata gomila zemljišta, pa uključujući i Živkovićev vinograd na 30 godina pomoću investicione saglasnosti.

Dakle, bez ikakve obaveze da onaj ko zemljište dobije, na njemu investira bilo koju preradu i bilo koga zaposli. Pri tome, bilo je dozvoljeno da se da investiciona saglasnost na 30 godina i za zemljište koje je bilo predmet restitucije. Profesor Ševarlić je ćutao. Profesor Ševarlić koji se sada zalaže za garantovane cene je ćutao kada se potpisivao SSP 2007. godine parafirao, 2008. godine se potpisao. Ćutao je jer se verovatno to njemu isplatilo.

Saša Dragin i Dušan Petrović su na račun njegovog udruženja uplatili 63 hiljade evra za studiju koju nikada nisu dobili, studiju o zadrugarstvu. Dok je profesor radio studiju o zadrugarstvu, sve zadruge su redom propale, on je ćutao.

Danas je hvala Bogu progovorio. Ćutao je i do 2012. godine o GMO, progovorio je 2013. godine, ali on nije stručnjak za genetičke organizme. On je navodno stručnjak za zadruge koje su redom nestale kao plen Đilasa, Jeremića, Borka Stefanovića i ekipe koji su 300 hiljada hektara prodali sa stotinama kombinata i zadruga, prodali za ukupno 50 miliona evra. Danas je profesoru malo kada se dobije 122 miliona za jedan kombinat, onda je ćutao, sad se razgalamio.

Kada su modifikovani organizmi u pitanju, ja moram gledaoce da podsetim posebno šećeraše, da tu treba biti pažljiv. Ja nemam ništa protiv zabrane, ali se tu mora vršiti selekcija. Recimo, insulin, bez genetičke modifikacije ne može da postoji.

Dragi moji šećeraši, vama profesor otprilike priprema smrtnu kaznu. Dakle, ja nisam protiv ali mora nauka da kaže o tome šta može a šta ne može da se modifikuje. Kada smo kod organizama modifikovanih, modifikovani organizam koji nosi odelo, a samo kad treba da uđe u Skupštinu, onda obuče narodnu nošnju. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je Đorđe Vukadinović pokušao da uđe u Skupštinu na listi Vlaške nacionalne manjine. Poznato je i da je dobio novac na lutriji, dva miliona i 400 hiljada. To treba ispitati pod kojim okolnostima.

Ali, takođe, ono što je vama, gospodine Martinoviću, malo poznato, je da mi imamo i lažnog Slovaka, imamo i lažnu Zelenu stranku. Da objasnim. Zelena stranka je došla u parlament kao stranka nacionalne manjine. Mi nikome ne možemo da vadimo krv. Svako ima pravo da se izjasni kako želi. To pravo je imao i Đorđe Vukadinović, to pravo ima i gospodin Čabradi.

Ali, da objasnim, ako ste stranka Slovačke nacionalne manjine, nije lepo kada dođe predsednik Skupštine Slovačke ovde u ovaj parlament, da vi ne dođete, kao predstavnik Slovačke stranke, ne dođete na tu sednicu, verovatno zato što je gospodin predsednik Skupštine Slovačke snažno podržao Srbiju i njenu celovitost, ali zato dođete da potpišete deklaraciju o genocidu u Srebrenici, to dođete, ali na ovo ne dođete.

Takođe, po pitanju životne sredine, slažem se da je veoma bitan zdrav vazduh, zemlja, voda i da mi moramo da čuvamo ovu planetu, jer jedan narod ne čini samo sadašnja generacija, već i prošla i buduća. Mi budućim generacijama moramo ovu planetu da ostavimo makar u istom stanju u kome smo je dobili od svojih predaka. Potomcima je treba ustupiti makar u istom stanju, ako ne u zdravijem. Zato je sa zalažem i za obnovljive izvore energije, za manje zagađenje vazduha, zemlje i vode.

Ali, da vam kažem, postoji lažna Zelena stranka. Imam potpisanu izjavu gde radnici u servisu u Novom Sadu kažu da je predsednik Zelene stranke, slovačke nacionalne manjine, pod znacima navoda, Zelene stranke, pod znacima navoda, kada mu se pokvario katalizator u automobilu, umesto da kupi novi, tražio je da ga izvade. E, takva posla mi imamo sa lažnim Vlasima, lažnim Slovacima, lažnim slovačkim strankama, lažnim zelenim strankama i tim lažima treba da stanemo na kraj.
Dame i gospodo narodni poslanici, nesretne izjave da je u Srebrenici počinjen genocid i izjava Sande Rašković Ivić da je Oluja bila, pred gospodinom Leticom, u TV emisiji, humanitarna akcija su nanele nemerljivu štetu, a uz izjavu Boškovog prijatelja Ivana Pernara da su Srbi sami sebe proterali. Dakle, postoji sistem u davanju tih izjava i verovatno iza stoje finansijski, imovinski razlozi. Zato bi valjalo to ispitati.

Što se tiče prethodnog predloga, a gospođa Sanda je lekar, podržao sam prethodni predlog, ali naši gledaoci treba da znaju da je ova vlast u budžetu našla prostor da porodiljama, u zavisnosti od broja dece, jednokratno isplati, vrlo brzo, od milion do četiri miliona, i to narod treba da zna, u zavisnosti od broja dece koja se rode. Najmanje što dobiju je 100 hiljada dinara, to nikada nije bilo, plus prihodi iz lokalnog budžeta. Sve lokalne samouprave, mislim, izdvajaju dodatna sredstva.

Treba to reći i treba pohvaliti ovu vlast što je našla novac za te potrebe, ali šta je radila prethodna vlast? Šta su radili ovi koji nam mašu ovim transparentima? Šta je radio Vlada Ješić? Šta su radili gospodin Martinović i Vlada Ješić? Uzeo od porodilja 57 hiljada evra. Šta su radili Saša Radulović i gospođa Macura? Šta su radili u izbornoj kampanji? Novac koji je trebao da se vrati u budžet, koji je bio neutrošen, nisu ga vratili. Šta su radili sa tim novcem? Kliktali, kliktali.

Jel verujete da su naplaćivali kliktanje? Da ne bi državi pravili pare pravili su fiktivne poslove i to treba reći, taj novac je uzet od trudnica, taj novac je uzet od penzionera, taj novac je uzet od majki. To su radile Dveri, to je radio Saša Radulović, pravili su fiktivne poslove i pare iz kampanje prebacivali svojim članovima. Jedan od njih je bila gospođa Macura, bila je gospođa Nikolić, bila je gospođa Stamenković. Sve su na svoje firme dobile po 800.000 dinara za kliktanje. To je ono kada na mišu od kompjutera kliknete, a ne uzmete ga da gađate političkog protivnika kao što je to radio Boško Obradović.

To naš narod treba da zna da je ova vlast štedela, da je umesto 834 milijarde, koliko je bivša vlast koju oni podržavaju ubirala, ona ubira 1.100 milijardi, tri milijarde evra više ubere u kasu nego što su ubirali oni. Ko je ranije krao te tri milijarde? Pa oni. Od koga su krali? Od trudnica, od dece, od bolesnih, od siromašnih, od njih su krali i to treba da znaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da treba ispitati sve što je bivši ministar odbrane govorio i radio.

Pre mene o tome je govorio Saša Radulović, ali je govorio samo o sadašnjem ministru odbrane, sumnjajući u nekretninu koju je ministar pribavio. Ali, Saša Radulović ne sumnja u nekretnine koje je pribavio bivši ministar Šutanovac, koji je skućio 340 kvadrata, a komšija mu, gle čuda, Balša Božović. To gospodina Radulovića ne interesuje.

Gospodine Martinoviću, ja ne znam šta je jeo Saša Radulović, kakav je burek bio, ali ja mislim da je bio sa nekim gljivama. Dužan sam da upozorim gospodina Radulovića da su samo neke gljive jestive više puta. Bojim se da je naleteo na neke čudne gljive, i nešto se ponaša, onako, što bi naš narod rekao, izgleda malo ozebo.

Naime, ako gospodin Radulović sa svoje organizacije nije isplatio po osamsto hiljada dinara trima gospođama na firme, o kojima sam govorio, gospođi Stamenković, gospođi Macuri, gospođi Nikolić, ako nije isplatio po 800 hiljada dinara, ja dajem ostavku, ako nije isplatio, ali ako je isplatio, taj pendžetirani obraz, ako je to isplatio, neka on podnese ostavku, i da li je spreman na takvu vrstu aktivnosti.

Ovde, dok je mljackao, pokušao je da uvuče razne miševe, ali ja znam neke krupne miševe, pa ću govoriti o jednom. Svi znate da je RIK, je organ koji prima prigovore, gospođa Radeta to zna. Dakle, nikakva Sjenica ne prima prigovore, prigovori se podnose RIK. U toj komisiji gospodin kradlulovi, Radulović, ima gospodina Ninića, koga je skupo plaćao iz kase ministarske, mislim dodatno, 80 hiljada dinara, malo mačku goveđa glava, što naš narod kaže.

Svi znamo da su u biračkim odborima i organima opozicioni predstavnici imali većinu. Dakle, ukoliko je tih prigovora bilo, ukoliko su bili validni, ukoliko je krađe bilo, sve instrumente gospodin Radulović je imao. Ali, 19. septembar Saša Radulović, da vidimo koliko Saša Radulović ima. Jedan kaže krađa, a drugi kaže ovako – krađa na biračkim mestima u Beogradu nije bilo, u ostatku Srbije takođe. Činjenice su nekada bolne, SNS izbore dobija na terenu. Koji Saša Radulović laže. Gospodine Rančiću, njemu ne treba vođa, njemu ne trebaju izbori, njemu treba psihijatar. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, da podsetim gledaoce i poslanike, gospodin Martinović to zna, dakle pomenuti Janković se susreo sa gospodinom Radulovićem u ministarstvu i tom prilikom su razgovarali o paralelnoj službi bezbednosti, koji je navodno ustanovila DS.

To bi gospodin Radulović mogao i da potvrdi, ali kada je gospodin Radulović u pitanju, on kaže da ga ja blatim, da lažem itd.

Evo, ja ponovo ponavljam da gledaoci čuju, ako gospodin Radulović nije firmama gospođe Nikolić, gospođe Stamenković, gospođe Macure, preneo po 800.000 dinara iz sredstava za izbornu kampanju, koja su dobijena iz budžeta Srbije i trebala tamo da se vrate, ako nije dao po 800.000 dinara za kliktanje, ja ću dati ostalo, ali ako je dao, da on da ostavku.

Takođe, izbori su provedeni po propisima koje je ustanovila DS, njemu bratska stranka, stranka lopuža i prevaranata, kao što je i on sam, dakle oni su doneli ta pravila i izbori su se odvijali po njihovim pravilima. Dakle, ne po našim, nijedan izborni zakon, nijedan izborni propis, nije promenjen.

Imali su većinu u organima. On ima jednog predstavnika, gospođa Radeta me podsetila, imao je gospodina Gajića, drugog advokata, dakle ovo je gospodin Radulović napisao - Krađe na biračkim mestima u Beogradu nije bilo, u ostatku Srbije takođe, činjenice su nekada bolne, SNS izbore dobija na terenu.

Ja pitam koji Saša Radulović je ovo napisao, a koji Saša Radulović sada priča da je bilo izborne krađe. Dakle, kod mene nema dileme.

U jednom čoveku postoji zgrčen drugiSaša Radulović, koji bi trebao da odmara u Beču, u onom stanu Gorana Ješića, ako je on mali samo 160 metara kvadratnih, ja im predlažem da idu kod gospodina Šutanovca, on ima 329 ili 340 kvadrata na pašnjaku, direktno s pašnjaka da ne budu zgrčeni onako veliki, dugih nogu. Mogu lepo da se pruže i da odmore.

Gospodine Raduloviću, ponovo vas nudim, da li želite da podnesem ostavku ukoliko niste gospođama prebacili po 800.000 dinara za kliktanje na tri njihove firme, ako dokažete da niste ja ću podneti ostavku, ali ako jeste da vi podnesete ostavku i da nas tim svojim maštarijama više ovde ne opterećujete, ni nas ni građane Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, za vreme vršenja vlasti Vuka Jeremića, u narodu poznatijeg kao „Vuka potomka“, Saša Radulović je dobro prolazio.

On se ovde buni otkud ja između njegova dva izlaganja. Ovako, njih je dvojica, a sudeći, ozbiljno vam kažem, njih je dvojica, jedan tvrdi bilo je izborne krađe, drugi tvrdi nije bilo izborne krađe, a izgleda da ih je bilo četrnaestorica. Po spisku firme koju je vodio u stečaju bilo ih je 14.

Drage bake i deke, dragi unuci, ovde su vaši besplatni udžbenici, ovde su vaše penzije. Za vreme vladavine stranke bivšeg režima, „Vuka potomka“, Đilasa i ekipe, Saša Radulović je dočekivao sve što ovi nisu opljačkali. Što ne uzme privatizaciji stranka bivšeg režima, to dočeka i deli „stečivoje“ i detaljno opeljuša i prebaci na novac na svoju firmu, ko bajagi za knjigovodstvene usluge.

Malo časti kuma, ali je došlo vreme, nema više stečajeva, napustio ga je kum, napustili ga partijski drugovi, ja verujem da će ga uskoro napustiti i kućni ljubimci.

Dame i gospodo narodni poslanici, stečajevi barem da naši gledaoci znaju služe da bi se namirili poverioci i firma oporavila i radnici zadržali radna mesta. Ne, on to nije radio. On je gledao da namiri sebe, kumove, bližnju familiju i da se oni oporave.

Ja preporučujem tom lucidnom ili ludcidnom tipu čoveka da njegov predsednik, Bane Mihajlović, koji je kupao rudare hladnom vodom jer je to našao da su radili Nemci, u rudniku Bor, ja preporučujem da on tom hladnom vodom polije ovog pored njega.

Dakle, to je jedini lek koji ja mogu preporučiti Saši Raduloviću koji neće da prihvati ponudu o podnošenju ostavke ja ili on, očigledno da sam ja govorio istinu.

Zašto je on najuren sa mesta ministra? Evo mejla koji je uputio 17. Novembra 2013. godine gospodinu Vučiću; „Povuci nalog da se kopa po stečajevima u kojima sam radio.“

Dakle, bake i deke i unuci, on je hteo da zamaskira krađu koju je počinio i kada mu to nije uspelo, najuren je iz Vlade. Još nešto, kaže ovako, ne znam koji je Radulović ovo pisao: „Moja i Cvijanova poslanička grupa sigurno će biti deo buduće vladajuće koalicije, jer su MMF i Amerikanci postavili Vučiću kao uslov za obećanih 500 miliona dolara budžetske podrške, on je bio primoran da prihvati, baš kao što je morao da prihvati i moje imenovanje u avgustu prošle godine, dakle preko volje. Ja bih trebao da preuzmem ponovo spojeno Ministarstvo privrede i finansija.“

Ne znam koji Saša Radulović je ovo govorio, ali očigledno da je ova država previše ozbiljan proizvod da bi pala u ruke ovakvih stečajnih likova. Hvala.