Dame i gospodo narodni poslanici, opet jedna primenjiva izreka na mog pacijenta. Kao izabrani lekar moram da citiram tu izreku, kaže – nema većeg od zla, od zle pameti. Ona je veoma primenjiva u ovom slučaju za mog pacijenta, kolegu poljoprivrednika.

Po procenama „Finanšl integritija“, u ovoj zemlji, a i on je bio premijer u tom periodu, do 2010. godine izneto je. protivzakonito 51 milijarda dolara. Uprkos tome, od 2012. godine kada je recimo, o trošku RFZO lečeno četrdesetoro dece, mi smo prošle godine lečili 14 puta više u inostranstvu. Oni su na sedam odraslih lečili jedno dete. Kod nas je na osmoro dece lečen jedan odrastao. Svi koji nisu prošli, veoma mali broj, imali su priliku da u budžetskom fondu Republike Srbije ostvare svoje pravo ukoliko ga nisu ostvarili o trošku RFZO.

Nemerljivi su rezultati koje pokušava moj kolega poljoprivrednik da opovrgne. Dakle, neko ko je učestvovao u iznošenju 51 milijarde dolara je krivac. Zašto naši lekari i sestre beže u inostranstvo? Koliko bi mogli da podignemo plate zaposlenih u zdravstvu da se to nije desilo, a to je većinom para od prihoda privatizacije koje su ispumpane u inostranstvu i više nisu u privrednom lancu ove zemlje, nego se negde za te pare kupuju jahte.

I na kraju da kažem, što se Kliničkog centra Niš tiče, moj kolega poljoprivrednik, nije pacijent za tu ustanovu, a kolega Rančić treba da mi potvrdi. Mislim da je on za ustanovu 13 kilometara od Niša, zove se Topaonica. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pre svega građanima Srbije želim da ne dođu u poziciju da budu donori, jer znamo koja je to pozicija. Ja im stvarno to želim, kao humanista. Takođe želim svim ljudima da ne dođu u poziciju da im je potreban organ, da im je potreban donor.

Želje su jedno a stvarnost drugo. Ja verujem da te želje delimo svi ovde koji smo prisutni. Za ove odsutne nisam siguran. Ovi odsutni su nas nazvali žutom kućom, Skupštinom. Ovo nije žuta kuća od 2012. godine. Žuta kuća je ovde izgubila 2012. godine. Tako nas nazivaju oni koji su pustili 2.106 albanskih terorista 2001. godine iz zatvora. Pustili su one koji su Srbima vadili organe. I danas su oni bez stida i srama, sa dva prsta obraza i tvrde da je ova Skupština žuta kuća. Nije, od 2012. godine. Ali, ima jedno malo žuto odeljenje. U rasejanju, kao što vidite.

Takođe, ima izreka – zdravlje na usta ulazi. Oni su to često radili. Ja ću vam pokazati ugovor koji je Dom zdravlja u Inđiji imao. Akcija se zvala „Vojvođanska kuća zdravlja“. Ali, kako je funkcionisala „Vojvođanska kuća zdravlja“? Pokušaću da vam dočaram iz onoga što je fakturisano.

Dakle – al se nekad dobro jelo, „Vojvođanska kuća zdravlja“ na usta ulazi. Ugovor od 24. 09. 2015. godine a 2016. godine su u Inđiji zglajznuli sa vlasti. Kaže ovako – kafana, ugovor između doma zdravlja i kafane, ej kafano muko. Kaže – vrsta proizvoda, šta je konzimirano. Pa kaže – bečka šnicla, 200 grama, količina 600. Čudan neki ručak. Uz taj ručak ide i karađorđeva, debljina prečnika 180 milimetara. Ovo mora da je bio san demokrata, kako to zovu, 180 milimetara, 600 porcija. Ništa ne izmišljam. Možda je smešno, ali to je koštalo. Ovo je plaćeno novcem od zdravstvenih osiguranika. Dalje, punjena vešalica – 600 porcija. Ovo kao da je vojska bila. Prvo, kafana ne može da primi 600 ljudi. Ali, tačno 600, jedu 600 ovoga, 600 onoga, to je treće jelo. Četvrto jelo – pečena piletina. Voleli su oni piletinu, raznoraznu piletinu. Takođe 600 porcija. Pljeskavica od 200 grama – 600 porcija. Sve ukupno – dva miliona 610 hiljada.

Dom zdravlja je inače zatečen u minusu od 300 miliona. Lekovi – minus 172 miliona, iako smo im mi iz RFZO dali pare za lekove. Ali, oni su potrošili na pljeskavice, na karađorđeve od 180 milimetara.

Dalje kaže – krempita, 150 grama, hiljadu komada. Ovih 600 su jeli po jedan, 66 krempita. Štrudla sa makom ili orasima, po želji, hiljadu komada. Štrudla sa višnjama, hiljadu komada. To je koštalo 864 hiljade, to dolazi već negde tri i po miliona, ali uz to moralo je, pošto je zdravlje u pitanju, bilo je tu sokova i voda.

Voda „Rosa“ 5.400 komada, znači, ovih 600 je pilo po devet voda, tačno se znalo da će svaki od njih da popije devet voda. Dalje, „Koka-kola“, 1.200 komada, to je strano piće i to su oni po dve „Koka-kole“, onako uz vodu i „Fanta“ još 1.200 komada. Sve je to koštalo blizu četiri miliona. Tako su oni radili, ovo žuto preduzeće u rasejanju.

Da ne ostanem dužan Đorđu Vukadinoviću, ovo je moj čuveni traktor. Nisam ja dobio podsticaj, to je kredit Fonda za razvoje Vojvodine. Ja mu ustupam traktor, ali da on preuzme kredit od 30.000 i nešto evra, da preuzme šestomesečnu ratu od 3.000 evra, a mi vrati učešće od 20%, a subvencije od 40%, ovde je potvrda, sam po ugovoru bio obavezan da ustupim Fondu za razvoj poljoprivrede Vojvodine.

Dakle, jeste Aleksić dobio traktor, jesu još neki poslanici, to je njihovo pravo, ali eto, ja to pravo u Srbiji nisam iskoristio i to je još jedna izmišljotina.

I na kraju da završim sa ovim savezom lopuža i prevaranata, tzv. Đilasova levica. Levičari milioneri. Milioneri opljačkali milione, opljačkali milione savez lopuža i prevaranata, ja ih sa pravom zovem. Jesu nam Albanci vadili organe, onih 2.106 koje su oni pustili. Oni su posle toga koristili funkcije za privatne poslove. Desetine i stotine miliona evra su teški levičari „leva ruka, desni džep“ Đilas. Ako su nam Albanci vadili organe, ovi su nam 12 i 16 godina krv na slamku popili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, književnik Pavić je rekao da svi mi sa Bogom imamo po jedan ugovor, svi smo mi na odsustvu kod Boga, ja sam verujući čovek, ali svi moramo da se trudimo da to odsustvo kod Boga traje što duže. Mislim i da presađivanje organa treba da bude baš u toj svrsi, da taj ugovor koji imamo sa Bogom o ograničenom odsustvu, o životu koji je ograničen, traje što duže i što kvalitetnije.

Zdravlje nadmašuje sva zemaljska dobra. Ima poslovica koja kaže – zdrav siromah je srećniji od bolesnog kralja. Bolestan kralj siromašnom siromahu vidi krunu na glavi. Zdravlje je, takođe poslovice kažu, odele koje samo bolestan čovek može da vidi. O zdravlju moramo da se staramo.

Trebali ste slušati gospodina Vlahodinovića, ili kako se već zove poslanik, na konferenciji za štampu. Trebali ste videti ove iz nikad im dosta nije bilo kako nastupaju na konferencijama za štampu. Ne može se zdravlje čuvati reiki terapijama. One dve gospođe narodne poslanice koje pružaju lekarske i medicinske usluge bez ikakve licence, to ste svi videli na društvenim mrežama, a čak sam ja nekim medijima dao da bude što vidljivije. Ne može to su đok terapijom koju one preporučuju, a ako im ne pomogne onda reiki ili feng šui.

Znači, postoje i dokazane naučne metode u lečenju ljudi. Ja ne verujem ni u vlašku magiju. To gospodin Vlahodinović misli, sada pređemo u Vlahe, primenimo vlašku magiju, ne treba presađivanje organa, to je meni tako sumnjivo i onda on primeni vlašku magiju i ko rukom odneto. To jednostavno ne prolazi i ne treba držati u zabludi građane Republike Srbije. Znači, moraju se primenjivati pre svega naučno dokazana sredstva. U zdravstvu moramo se starati o presađivanju organa.

Da kažem na kraju, na sreću, zla pamet se ne može presaditi i s tim u vezi, čast jednom izuzetku, žuto preduzeće svakako neće naneti štetu ovom čovečanstvu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne postoji način da oni koji su rođeni izbegnu smrt. Taj način ne postoji, ali se to da odgoditi, naravno, uz dobru zdravstvenu negu.

Mi smo u poslednjih nekoliko godina napredovali za 14 mesta na evropskoj lestvici. Bili smo 2012. godine 34. od 34 zemlje. To je najbolje znaju ovi koji sada nisu tu, koji se pogađaju za neke nove mandate.

Pa, dragi građani kada se već pogađaju za nove mandate, pogledajte prvo kako koriste ove. Ove prazne klupe najbolje govore o tome koliko je njih to uopšte zanimalo.

Sagrađenu kuću može svako da kritikuje, ali ne može svako da je sagradi. Neki su nas ovde kritikovali, neki uopšte nisu došli. Ti što nisu došli me malo više zabrinjavaju. Više sam zahvalan na kritikama otvorenim, nego na tajnim kritikama, na dogovorima sa stranim silama koje dogovarate samo da bi podelili neke mandate ili da bi vlast preuzeli na ulici.

U ove tri godine sam bio u Upravnom odboru RFZO ispred osiguranika poljoprivrednika i ponosan sam na taj period zato što sam bio deo sistema koji je nabavio novu opremu, zato što sam bio deo sistema koji je završio Kamenicu 2, koja je trebala biti gotova 2010. godine ili 2009. godine, ali je završena tek posle promena 2016. godine i opremljena.

Oni su nekoliko puta gubili po šest meseci do godinu dana za nabavku linearnih akceleratora, zato što su otvoreno muljali i otvoreno nameštali javne nabavke i s tim u vezi su na desetine ljudi, koji su čekali na zračenje u Sremskoj Kamenici, odveli u smrt. Samo zato što je nisu završili šest godina pitanje je koliko je ljudi platilo životom njihov nemar i njihovu nameru za otvorenu korupciju koja je koštala, čini mi se, 12 miliona više evra od onoga što je bilo planirano.

Dakle, napredak je bio očigledan. Ne tvrdim da to ne može bolje i verujem i želim da ubuduće radimo još bolje i da na toj evropskoj listi napredujemo što više možemo, a da mi u privredi za zdravstvene centre, za bolnice, za kliničke centre zaradimo što više novca. Kada zaradimo i napravimo što veći BDP onda će, shodno procentu, i za zdravstvo ostati više, a time i za plate zdravstvenih radnika, što najviše želim. Biće novca da se ti lični dohoci uvećaju srazmerno njihovim zaslugama koje svakako u zdravstvu Republike Srbije postoje.

Hoću da kažem na kraju, dragi građani, nemojte da glasate za one koji ne koriste svoje mandate, a ovde očigledno da ovi žuti kmeri uopšte ne dolaze na sednice, već iza leđa pogađaju za neke druge mandate koji treba da im donesu plate i lične dohotke za nerad koji je očigledan. Iza njih stoje dela i nedela koja će ova i buduće generacije pokušati da otplate. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika, a to je dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, vi ste dopustili da moj kolega poljoprivrednik u pokušaju, Zoran Živković, govori o tome da je neko pod dejstvom psihoaktivnih supstanci objedinio dnevni red, ukoliko sam ja to razumeo dobro. Kolega Martinović neka me ispravi ako to nije tako. To je nedopustivo.

Ne sumnjam u njegove lekarske sposobnosti, u njegovo veštačenje, s obzirom da on iz sopstvenog iskustva najbolje zna šta su psihoaktivne supstance. Mogao je to malo bolje proceniti, ali ovo što je uradio je nedopustivo.

Takođe je nedopustivo što ste dopustili da govori o JSO, veoma nedopustivo. Dakle, ovo je zabava u Kuli posle navodnog pokušala državnog udara. Ovo su ministri unutrašnjih poslova, savezni Zoran Živković, poznatiji moj kolega poljoprivrednik, i pored njega je Mihajlović, republički ministar unutrašnjih poslova. Obojica su posle navodnog pokušaja državnog udara se i te kako družili sa pripadnicima jedinice JSO. Čak su sa njima zaigrali i zapevali „Moji su drugovi žestoki momci“, što se naravno iz priloženih fotografija da primetiti.

Takođe, dopustili ste da se govori o JSO. Posle navodnog pokušaja državnog udara premijer je obišao bazu JSO, kao što je to uradio čovek koji je zauzeo njegovo mesto. Evo je i fotografija i ubuduće da vodite računa, psihoaktivne supstance su očigledno mom kolegi poljoprivredniku oduzele sive ćelije koje se ne daju presaditi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Dakle, povreda dostojanstva.

Gospodine predsedniče, morate da imate meru. Ja ne ulazim u privatni život kolega poslanika. Kolega Rančić je specijalista te vrste. Nisam taj koji treba da procenjuje ko šta koristi, ali ovde je očigledno zalaganje za psihoaktivne supstance. Dakle, ovde fali još samo da neko razmerava na gram.

Dakle, ovde se reklamira kanabis i to, koliko ja vidim, veoma aktivno. Ovo je Narodna skupština, ovo su narodni poslanici.

Da li ovlašćeni predstavnik kanabisa i pored njega verovatno predstavnik apaurina to koriste ili ne, to je njihovo privatno pravo i ja u to neću da ulazim. Naravno, ako diluju, onda je kažnjivo i ako ih uhvate, ali ja nisam ni policija ni tužilaštvo, a ovde se preterano, po meni, reklamira kanabis, a da pri tome naši gledaoci nisu baš najstručniji, ne mogu proceniti da li se reklamira droga ili se reklamira konoplja u pojedine industrijske svrhe, u poljoprivredne svrhe, od kojih se pravi određena tkanina i drugi proizvodi. Dakle, tu jasno mora da se povuče granica. Očigledno je da on ne reklamira kudelju, kanabis u poljoprivredne svrhe, već reklamira to u neke svrhe za koje obični građani misle da je droga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. st. 2. i 3. vezano za član 108.

Profesor Pavlović poznat po tome što je malo liberalniji nego što vi kažete. Posle puštanja pornića došlo je reklamiranje narkotika. Ja pitam, pošto je sam rekao da je to kažnjivo Krivičnim zakonikom, da li on samim tim što sam kaže da je to zakonom zabranjeno reklamira narkotike ili ne?

Dakle, oni traže da se meni oduzme vreme samo zato što upozoravam i gledaoce, i vas kao predsedavajućeg, da u ovom trenutku prof. Pavlović sasvim neovlašćeno, postupa kao ovlašćeno lice kanabisa. Dakle, predstavlja, želi da to predstavi kao lek, u ovom trenutku to je narkotik, zakonom je zabranjen. Ja smatram da se ovde vrši reklamiranje narkotika i pri tome, non-stop dobacuje ministru zdravlja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što moje kolege poslanici, koji su danas veoma čudno izgledali i veoma se čudno smejuljili, što nisu prisutni, što prof. Pavlović nije tu da mu objasnim razliku između industrijske konoplje i one druge konoplje za koju je on ovde izvršio propagiranje i reklamiranje.

Dakle, industrijska konoplja do 0,3%. Kad su sušne godine uništava u poljoprivrednim usevima iako nije narkotik, ali čim pređe 0,3% THC-a ona se uništava iako daje veoma solidne prinose i daje veće prihode po hektaru kad se gaji i industrijska konoplja ima više hiljada namena u industriji i u preradi dostiže 10 puta veću vrednost od one koliku ima u poljoprivrednim usevima.

Da bi ostavio i vreme kolegama, ja ću reći da ću podržati sve zakone, naravno i sudije. Sudijama želim da preporučim da znaju da oni treba da štite i da kažnjavaju, da štite one koji nisu krivi, a da kažnjavaju one koji su krivi, ne samo da bi kaznili delo, već da se novo delo ne bi počinilo i moj savet im je da ubuduće vode računa da oni nisu nezavisni, božanski nezavisni, da nisu nezavisni od zakona, već su nezavisni od kriminala i nadam se da će i sudije privrednih sudova i ove druge sudije tako postupati. Hvala.

Zahvaljujem.

S obzirom da imam 13 i po minuta, ovo će malo da potraje do utakmice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo čuli prigovore onih koji dok su vladali ništa nisu uradili. Da su posle 2012. godine oni ostali na vlasti, srpska trobojka bi bila zastava bele boje. Dakle, ništa u ovoj zemlji nije zatečeno. Bila je to kuća golih zidova.

Napredak u jednom domaćinstvu, u jednoj državi se javlja obično kada dođe do promena i kada neko vešt, neko ko želi, preuzme stvari u svoje ruke i napravi neki napredak. Sve mogu da prigovaraju, ali ne mogu da prihvatim kritiku onih za čije vreme ništa nije urađeno, već je sve bilo razgrađeno.

Mi koji smo želeli tržišnu ekonomiju i demokratiju, od njih smo dobili samo monopol i kriminal, neviđenu korupciju koja je pojela državu. Oni koji se tobože zalažu za demokratiju, treba da znaju da bez države nema demokratije. Takva država ne postoji.

Danas smo slušali njihove prigovore iz oblasti zdravstva. Ništa oni u zdravstvu nisu uradili. Klinički centar Niš nisu oni napravili, niti bi ga bilo kada napravili. Kod njih je lista za čekanje u Kamenici bila šest meseci, čini mi se. Oni su naplaćivali redosled u zračenju u Sremskoj Kamenici, trgujući brojevima sa kojima se išlo na zračenje. U najtežim bolestima oni su pravili biznis. Kamenica je koštala pet-šest puta je povećana njena cena, pet puta su produžavani rokovi gradnje, bili su tu neki čuveni graditelji, bili su tu neki tetkići Republičkog javnog tužioca u Novom Sadu, u kliničkom centru, bile su to supruge raznoraznih funkcionera stran-ke bivšeg režima, ali ništa nisu mogli da urade, ništa od opreme nisu nabavili.

Sa istim tim novcem mi smo nabavili opremu, sagrađen je klinički centar, kupljen je gama nož, kupljeno je linearnih akceleratora koliko je trebalo, redovi se ukidaju, itd. Ostalo je još da se povećaju plate. Napredak je spor, ali je vidljiv, nama koji želimo to da vidimo. Oni koji to ne žele da vide, oni to ne mogu da prihvate. Jer, jednostavno, njima nije cilj napredak ove države, njima je cilj dolazak na vlast, i to ne izborima, nego ulicom.

Danas vidite da nikoga od Đilasove levice ili Đilasove desnice nema. To što Borko nije tu, mogu da razumem, levica nije prisutna u parlamentu, ali nema ni desnice. Desnica je navodno bila protiv one levice, levica protiv desnice, a svi su se ujedinili protiv nas.

Da ja ne bih dužio, ja verujem u ovu državu, verujem u narodne poslanike koji daju mandat Vladi, verujem u birače koji daju mandat predsedniku i verujem da ćemo korak po korak, stepenicu po stepenicu, merdevinama uspeha, naporno doći do boljeg života, jer merdevine uspeha ne doživljavamo kao lift, ono što su doživljavali oni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u potpunosti da se spomenici, posebno stradalim borcima logorašima održavaju o trošku države, ali mi nešto moramo i naučiti iz tih spomenika.

Dok smo ratovali većinom za druge, mi smo gubili, drugi su dobijali. Velike sile su se namirivale na račun malih. Uvek su mislili da posle naših pobeda, gde smo dobijali smo komad pobede, mogu sa nama i bez nas, memorijali u inostranstvu su većinom memorijali seljaka sa žuljevitim rukama koji su privremeno ostavili plug i ratovali za svoju zemlju, za svoju njivu i time sebe žrtvovali.

Mi danas treba da zaradimo, da održavamo pijetet prema stradalim generacijama pre nas, ali zahvaljujući tim stradanjima, danas su nam sela pusta. Srbija je pretvorena u zbir manjih i većih staračkih domova. Zato mislim da razvojem poljoprivrede i sela treba negovati te spomenike, ali takođe i u buduće negovati sela, ostaviti sadašnji broj stanovnika na selu, ako ne možemo da ga uvećamo, podmladiti selo i na takav način zadovoljiti prošle i buduće generacije.

Mi smo ovu zemlju od predaka pozajmili i u obavezi smo da je budućim generacijama predamo u boljem stanju nego što smo je dobili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 108. i 109, trebali ste preduzeti neke mere. Postoji poslovica koja glasi – ko nema sopstvenu vrednost, ne može da ceni tuđu. To se odnosi na mog kolegu poljoprivrednika Živkovića, doduše poljoprivrednika u pokušaju. On je ovde više puta rekao da mu se seljaci smrde. Memorijali o kojima govorima su većinom za seljačku vojsku, dakle, za one ljude koji njemu smrde, ali kada doručkuje, ruča, večera hrana mu i te kako dobro dođe. Znači, proizvod seljaka njemu godi. Ima i drugih proizvoda o kojima ću malo kasnije, a koje konzumira u tečnom stanju.

Kada se već poziva na lekara, Milisavljević nije tu, ali je tu za njega doktor Rančić, specijalista.

Dakle, rekao je da su nam amandmani besmisleni, čovek koji je sa Pavićevićem podneo hiljade, hiljade amandmana i onda ga nazvao političkim nadničarem. Ovde se ponosio neko uniformom, ali nije rekao da li je dobio pušku, nisu mu dali pušku. Znate zašto? Nisu znali na koju će stranu pucati 1999. godine.

Govorio je o plaketi zahvalnici. Neka je pokaže i videćete da je bez pečata, iz Podgorice, iz septembra meseca 1999. godine kada se vraćao sa mora. Dakle, ta plaketa je iz Podgorice, ja to odgovorno tvrdim, a on je bio gradonačelnik u Nišu. Kakav je on to doprinos, kao gradonačelnik Niša, dao u Podgorici, to sami recite?

Dalje, spomenici, on je hteo …

… sačekajte da završim, da podigne spomenik Đinđiću, u čiju je stolicu seo, a hteo je da podigne spomenik od viljušaka i noževa. Mislim da je za njega primerenije da je pokušao da podigne spomenik od ovih čepova od alkoholnih pića koje je popio. To bi sigurno bio grandiozan spomenik, kao onaj na Avali.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 108. Ja verujem da je kolega Živković hteo da preuzme vođenje ovom sednicom, ali gospodine predsedavajući, njemu je trebalo izreći neke mere, jer je po drugi put govorio da ovde ima glupih i zlih.

Dakle, ja takve ovde u Skupštini ne vidim, čak ne mislim ni na njega da je to. Lukave osobe, ne mora da znači da su glupe i zle, a on spada u lukave. Onaj ko se stara o bezbednosti dve federalne jedinice, ko se stara o bezbednosti federalnih predsednika Vlade, onaj ko dopusti da mu se ubije predsednik Vlade Republike Srbije, onaj ko poželi njegovo mesto, svakako nije ni glup, pa ne može se reći ni samo zao, već je lukav, proračunat i na takav način dolazi do ogromne sume novca i da samo za privatizacije koje su vršene za vreme Sablje, dobije proviziju od 12 miliona dolara od „Filip moris“.

Takođe, povreda dostojanstva je delimično učinjena, to je reklamirano, ali nije rečeno sve do kraja. On se pozivao ovde na Kosovsku bitku, na devet Jugovića, na Miloša, pa je pomenuo i cara Lazara. Ja moram reći, evo, ja ću priznati, Zoran Živković, moj kolega poljoprivrednik u pokušaju, upoznao je cara Lazara i caricu Milicu više puta, ali na punoj flaši vina, na praznoj ih je već izgubio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pažljivo čekam da ispravim magistarski lapsus, ako je to uopšte lapsus. Rečeno je, pre dva javljanja, „za ovaj život dali su zemlju“, doslovce je tako rekla. Ne znam da li su sve kolege čule, ali ja sam čuo. Mislim da je proradila podsvest, zato što su oni za svoj lep život opljačkali „Agrobanku“, „Razvojnu banku“, tamo neki gospodin Elezović je sa unutrašnje strane šaltera pljačkao banku i mislim da je proradila savest i da je, u suštini, rekla istinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sutra je veliki praznik. Sutra je dan oštrog oka i sigurne ruke. U Sarajevu 28. juna 1914. godine, možda bi bolje prošli da toga nije bilo, ali možda. Sloboda ima svoju cenu.

Kosti seljaka su rasute maltene svuda po svetu. Dakle, prošle generacije seljaka dokazuju da i te kako ovi spomenici imaju veze sa poljoprivredom. Mi moramo negovati ono što su oni stvorili. Oni su stvaraoci, oni su stecioci ove države, Karađorđe, Miloš Obrenović. O svom ruhu i kruhu su stvarali državu koju je ovaj savez mutibarića i varajića od 2000. godine uništavao.

Oni zaslužuju da budu pomenuti. Oni su išli na Kajmakčalan, osvajali ga, veoma visok vrh. Nisu se penjali na Karakorum i igrali se skijanja za velike pare, oni su umirali na Krfu i valjda zato o pokretu lopuža, pokretu Đilasove levice danas oni smrde. Seljaci smrde, osećaju se. Valjda zato što su umirali na Krfu, a nisu letovali na Maldivima. Valjda zato što su poslednju banku ulagali da bi država Srbija opstala, a nisu ih nosili na Devičanska, Sejšelska i druga ostrva. Nisu taj novac za razliku od ovih, koji su izneli za 10 godina 51 milijardu dolara na ta ostrva, nisu odneli novac na Kukova ostrva, pa kada vratite gospoda iz saveza lopuža i prevaranata te pare sa Kukovih ostrva, onda možete da računate na simpatije, u suprotnom, pobedićete na kukovo leto.