Ima veze sa Aerodromom Niš.

Nemojte biti nervozni.
Ako je neko govorio 20 minuta o Aerodromu Niš, a ja sam ćutao sve vreme, vi ga niste prekidali, pravili ste se mrtvi, dakle, nemojte ni vi mene da prekidate, inače ovu sednicu nećete završiti. To vam ja kažem.
(Radoslav Milojičić: Opa!)
Sprečite dobacivanje.

Ja ću vam reklamirati povredu Poslovnika toliko puta da ćete teško završiti ovu sednicu. Molim vas da me ne prekidate.
Pitam vas, pitam sve ovde – da li je neko govorio o Aerodromu Niš na način da ga niko nije ometao 20 minuta?
Prema tome, u skladu sa svim ovim zakonima, prikupljanju prihoda koji su potrošeni na Niš, prikupljanju prihoda PDV, prihoda od akciza, pitam vas – da li je tačno da je država za Klinički centar Niš izdvojila od tih prihoda 50 miliona evra? Dakle, kada vam država pravi klinički centar, onda je to dobra država, to je vaša država. Od prihoda koje je ta država prikupila, samo da vas podsetim, od tih istih akciza i PDV i ostalih javnih prihoda, bivša vlast je skupljala 824 milijarde 2012. godine. Ova godina 1.180 milijardi. To je 356 milijardi više prikupljenih javnih prihoda, PDV, akciza itd, nego što je skupljala bivša vlast. Tako su nikli njihovi stanovi, tako su Živković i kolega koji je govorio postali Beograđani. Tih 356 manje prikupljenih manje ili tri milijarde evra je neko uzimao, neko je to delio, to se desilo pre promena.
Kolega Obradović je bio u pravu kada je govorio da je iz ove zemlje ispumpan novac, ali je pogrešio, ne iz budžeta. To se desilo do 2012. godine kada su vladali oni koji su njega gurnuli u cenzus. Bojan Pajtić, koliko se sećam, i ostali. Skota da ne pominjem. Znači, to je do 2012. godine 51 milijarda dolara, ali izneta preko of-šor kompanija od divljih, predatorskih privatizacija. To je zaboravio da kaže, naravno.
Kada smo već kod prikupljanja sredstava, prihoda, treba da nam odgovore i na to gde su oni trošili prihode od akciza, poreza itd.
(Radoslav Milojičić: Jesu li ovo poslanička pitanja?)
Molim da ne dobacuju.
Ovde je Miroslav Aleksić govorio o raznim nekim našim zloupotrebama. Kada smo već kod toga, da pitamo o Fondu za unapređenje resursa građana Trstenika. Oni su koristili sredstva od PDV, akciza itd. Da li je tačno da su on, supruga, tašta, tast dobili od javnih prihoda iz budžeta Republike Srbije… Gde je iscurelo 356 milijardi? Objasniću. Da li je tačno da su potrošili na Fond za unapređenje ljudskih resursa, za negovanje starih lica 54.726.976 dinara zbog čega su usledile krivične prijave? Da li je zbog toga u budžetu bilo manje 356 milijardi ili tri milijarde evra prikupljenih prihoda. On sada nije tu, verovatno je otišao da vidi trešnjin cvet u Vašingtonu. Lepe su trešnje i u Srbiji i one cvetaju, ne morate ići u Vašington.
Tako su trošili pare od PDV i akciza, a to je na dnevnom redu. Mi pokušavamo da prikupimo što više para, a Vuk Potomak je imao džeparac 25 hiljada evra mesečno. Imao je džeparac. Tako su oni trošili novac. Sledeće, tri i po miliona dolara je potrošio na putovanja za pet godina. Tako su oni trošili pare od PDV i akciza. To treba DRI da utvrdi, kad smo već kod nje.
Kako to da je neko trošio 2000 evra na putovanja dnevno? Kako je neko za jedan let potrošio 70.000 hiljada evra? Tu nam duguju odgovore.
Gospodin Boško Obradović je nadahnut ovde, niko ga nije prekidao, govorio, a gospodin Martinović je rekao da ću ja odgovoriti na sva njegova pitanja i ja ću da pokušam da dokažem da je budžet Republike Srbije, odnosno prihodi od akcize, PDV, itd, o čemu se radi u dnevnom redu, da je elektro radnja iz sredstava za kampanju, a vi svakako znate da sredstva koja se ne utroše u kampanji se vraćaju u budžet Republike Srbije, da ih ne bi vratili na preduzetničke radnje koje nisu u sistemu PDV, znači reč je o PDV, čime se automatski stvara zloupotreba pranja novca i utaja poreza, na elektro radove u preduzetničke radnje 5.665.000,00 dinara, popravka računara 9.698.000,00 dinara, Bože moj, koliko je to brdo računara popravljeno, verovatno veće od Avale, advokatske usluge 3.260.000,00, bože moj, ovo kao da su ga u Hagu branili, to gospodin Atlagić najbolje zna, razne firme, Dizjan pr. preduzetničke radnje, neke gospođe Tomić itd, 3.900.000,00, Jefimija dizajn, 3.400.000,00, Jelena Manić 2.790.000,00, Branislav Simidžija, Ivan, Verica Cvijanović, to su preduzetničke radnje da znate da nisu imena, tako se vode, tako su ispumpani prihodi, odnosno rashodi, odnosno sredstva iz budžeta Republike Srbije koja su trebala da budu vraćena.
Mislićete da to nema veze sa njima. I te kako ima. Ovde je njihova izborna lista, sva pomenuta gospoda i preduzetničke radnje su sa izborne liste, pa recimo Katarina Mihajlović 161, Dragan Manić 91, Kostadin Mihajlović 139, Zvezdana Arsenijević 199, Nevenka Tomić 71, Jelena Lažetić 17. Dakle, radi se o preduzetničkim radnjama, interesantno da se to poklapa sa kandidatima sa izborne liste iz 2016. godine, a sredstva su ispumpavana 27. aprila, 27. maja, 27. marta 2017. godine, 23. marta ponovo, 24. maja, 9. juna, 12. juna, 11. jula, tek da vam pokažem da se radi o sredstvima za izbornu kampanju koja su trebala da budu vraćena u budžet Republike Srbije i da na takav način, kako neki kažu, deca mogu da imaju užinu, da imaju za hleb itd.
Dakle, ima i šema koja pokazuje kako je novac ispumpavan i danas smo slušali celo predavanje od gospodina koji nas je optuživao da smo ispumpali 59 milijardi evra. Međutim, ispostavilo se da 51 milijardu dolara je ispumpala stranka bivšeg režima kroz divlje predatorske privatizacije, u kojima su preko of šor kompanija to prebacili napolje. Ovo nije tvrdnja naša, niti tvrdnja neke naše organizacije nevladine, nego je to tvrdnja Global Financial Integrity, koja je utvrdila da je toliko novca otišlo. Zato aerodrom u Nišu nije završen, zato DRI ne može da utvrdi gde se dao novac, gde je 5,5 milijardi koje su bile namenjene Vojsci.
Pomislio bih da možda oni žele da mi blokiramo grad Niš i na takav način oni povrate vlast u Nišu. Kao – sada ćemo mi da nateramo republičku vlast da aktivira one garancije, nateraćemo ih da potraže svojih 5,5 milijardi, koliko već novca je tamo Vojska potraživala, a onda ako državna vlast zablokira grad Niš, onda ćemo reći da su oni neprijatelji, da oni još više ne vole Niš od njih samih, a koliko su oni voleli Niš to pokazuje ona dolina gladi i bekstvo u stan od 111 kvadrata, a gospodin Živković ima 200 kvadrata na Vračaru, u centru Beograda. Toliko su oni nišlije – nišlije po potrebi. Vidim da onaj što je menjao već jednom, da bi bio odbornik u Gradu Beogradu, Borko Stefanović, koji je promenio i ime i prebivalište da bi bio odbornik u Gradu Beogradu, vidim da će uskoro i on sam biti nišlija i on će sam da brani aerodrom u Nišu.
Kad smo već kod aerodroma i javnih prihoda, moram da vam kažem i sledeće da je KCS koštao 50 miliona evra i da su to građani Srbije platili sa zadovoljstvom, jer smatraju grad Niš svojim gradom, bez obzira da li žive u Novim
32/2JČ/LŽ
Karlovcima, a ja volim moje Nove Karlovce i neću pobeći u Beograd u centar grada, niti ću kao direktor Pošte za nekoliko dana ili nekoliko meseci kupiti stan od 111 kvadrata i neću kupiti stan, kao što je to uradio Živković, od 500 hiljada evra na Vračaru od 200 kvadrata. Dakle, kada neko voli svoju sredinu, onda iz nje ne beži.
Paralelno sa KCS, od javnih prihoda, PDV i akcize, ova država je izmeštala 30-ak pružnih prelaza u Nišu, koliko se ja sećam. Ta investicija zaobilaznica ili obilaznica oko Niša košta negde 100 miliona evra, to u Niš ugrađuju građani Subotice, građani Novog Sada, građani Valjeva itd, sa zadovoljstvom, jer svi vole Niš, a da li deo Niša mrzi Srbiju ili ne, svi građani Republike Srbije i te kako vole grad Niš, odvajaju kroz PDV, kroz akcizu određeni deo novca da bi Niš imao ne samo aerodrom, da ne bi ginulo dva do tri čoveka na onim pružnim prelazima.
Dakle, sa zadovoljstvom, nama je čast da potrošimo 100 miliona evra na grad Niš da on dobije obilaznicu da ljudi više tamo ne ginu. Nama je čast što ste dobili KC Niš, da u njemu mogu svi sa se leče, i iz Niša i iz okoline, pa ako treba i iz Bugarske, koja je ovde pomenuta i nadam se da će to biti naplaćeno.
Na kraju, da zaključim, dame i gospodo narodni poslanici, ljubav države prema Nišu je svakako iskazana, ljubav države sa kojom sam počeo prema građanima Niša, svim građanima Niša i te kako je iskazana i vreme je da građani Niša, oni koji nisu ostali u Nišu u dolini gladi to znaju, da oni iskažu makar 10% ljubavi koju građani Srbije gaje prema Nišu, da toliko i oni ugrade svoje ljubavi prema ostatku Srbije van Niša. Dakle, smatram da je Niš naša teritorija i da u nju vredi ulagati.
Na kraju još da zaključim da je država, kao što sam rekao, zajednica ljudi, da svi treba da delimo hleb i sudbinu, da ne budemo sebični kao ovi koji su opljačkali ne samo Niš, koji su od svakog grada, od svakog mesta u Srbiji bili napravili potencijalnu dolinu gladi.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste mi svakako svedoci, ja gospodina nisam ni pomenuo, zato što nije ovde. Ja nisam nabrajao imena, nego preduzetničke radnje. Nisam kriv što se preduzetničke radnje vode kao preduzetnička radnja „Ivan Cvijanović“, tako se zvala. Preduzetnička radnja „Ivan Cvijanović“, Borča 4.200.000, 23. marta 2017. godine. Verica Cvijanović PR preduzetnička radnja, 24. maja 2017. godine 3.800.000, još Cvijanović Željko, 19. maja, 849.000, pa 20. aprila, pardon, još 849.000. Ukupno 9.698.000 za popravku IT računara. Da ne bude da sam ja ovo koristio samo u Skupštini, ukoliko ministar policije poznaje ovu problematiku, ja ne znam, ali sam ja ovo u skladu sa svojom obavezom, ukoliko misli da je bilo nekog krivično delo, ja sam u obavezi da o tome obavestim nadležne organe, što sam, naravno, ja i učinio.

Ali, recimo, Branislav Simidžija, Borča PR MK-TEL elektro-radnja, MK-TEL, samostalna elektro-radnja 5.665.000, 27. marta 2017. godine, 24. maja 2017, itd.

Nije mi želja da reklamiram ove pojedince, želja mi je samo da ukažem da oni koji govore da su najpošteniji i najlepši itd, da je njihova nevladina organizacija imala pravo da se finansira iz „Kolubare“. Želja mi je bila da pokažem da „Kolubara“ nije država koja finansira nevladine organizacije, niti ovakvu vrstu organizacije.

Član 103. i 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, gospodo iz Vlade, ja sam više puta rekao, makar dva puta, da se ne radi o fizičkim licima kao fizičkim licima, već da se radi o preduzetničkim radnjama, koje nažalost, čitajući njihove nazive, ja moram da pročitam, recimo, „Ivan Cvijanović“ preduzetnička radnja. Tako je registrovano u Borči. Dakle, sve ovo što sam pročitao su preduzetničke radnje, koje su registrovane u APR, što se da proveriti.

Dakle, ja molim i kolegu da uzme lepo i da proveri, uzme snimak proveri sve što sam pročitao kako se zovu preduzetničke radnje i ukoliko nađe da neka nije registrovana u APR pod tim nazivom, evo ja sam voljan da podnesem ostavku, ali bih voleo da i kolega to isto učini, ukoliko nađe da se pod ovim imenima vode preduzetničke radnje koje su dobile novac.

Mislim da suma novca koji je jedna preduzetnčka radnja dobila, pod sumnjom da je to novac iz javnog budžeta, da je trebao da bude vraćen u javne prihode, da tu nema nikakve zloupotrebe ličnih podataka. Nisam još čuo da u lične podatke spada suma koju je preduzetnička radnja dobila na osnovu fiktivnog posla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici…

Infrastruktura je veoma bitna i ja ću to pokazati na primeru Smederevske Palanke. Dakle, ovde su krivične prijave koje su vezane za infrastrukturu o kojima su govorili i moje kolege prethodnici.

Govorili su o tome kako opštine nemaju dovoljno para. Opština Smederevska Palanka za vreme vlasti bivšeg režima je potrošila preko tri milijarde više nego što je dozvoljeno. Potrošila je četiri svoja budžeta nego što je na to imala pravo. Ovde su krivične prijave zbog kojih se predsednik opštine Smederevska Palanka, gospodin Kena u narodu poznat kao hajnekena, tereti za 459 miliona 110 hiljada dinara. Ako uzmemo da je potrošio tri milijarde više, kada to podelite na opštine u Srbiji, svaka opština je mogla dobiti 20 miliona dodatnih da ne moramo da regulišemo dugove Smederevske Palanke.

Smederevska Palanka za vreme vlasti ovog genija je izdala bazen na 50 godina, zajedno sa toplom vodom, za 2.000 evra godišnje.

Mi u Inđiji za isti bazen, kada izdamo samo mesto za prodaju sladoleda, uzmemo 5.000. Znači, ceo bazen u Smederevskoj Palanci, sva topla voda u Smederevskoj Palanci oko bazena, eksploatacija tople vode, godišnje je vredela dva i po puta manje nego što je vredeo prostor za prodaju sladoleda u Inđiji.

Slučajevi niskogradnje gde je ispumpano 100.116.590, Komesarijat za izbeglice koji je oštećen za 13.813.000 za 365 dana, pokazuje da nisu bile ni izbeglice …

Slučaj Doma vojske Smederevska Palanka 16 miliona, slučaj Opštinskog kluba PK „Jasenice“ 53.449.000, slučaj PK „Vodice“ 21.717.000.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Narodne seljačke stranke želim da kažem da smo mi promenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje smo vršili krajem 2015. godine i prošle godine, u avgustu mesecu upristojili.

Evo, ekspert za poljoprivredno zemljište se upravo javlja. Doduše, on je više za vinogradarsko zemljište, ali želim da kažem da smo u sistem ubacili više desetina hiljada hektara koji vrede više od pet miliona evra. Dakle, Skupština je samo promenom zakona doprinela da svake godine ova država dobije pet miliona evra više za zakup poljoprivrednog zemljišta i da u sistem ubaci 73.000 hektara.

Naterali smo lokalne samouprave da donose programe, da na vreme vrše licitacije i želimo da i dalje da unapređujemo ovaj zakon. Imam puno prigovora od pripadnika stranke bivšeg režima i ja se pitam za tih 73.000 hektara sa kim su oni delili onih pet miliona evra, koliko je bila zakupnina koju niko nije plaćao.

Trenutna prosečna zakupnina je negde oko 220 evra, druga klasa oko 200 evra i kada to pomnožite sa onim što je bilo uzurpirano, dobićete gotovo 14 miliona i onda je pitanje još opravdanije – kome i zašto su dopustili da zemljište bude uzurpirano?

Moj predlog je da zavedemo disciplinu i po pitanju prečeg zakupa, koje smo dozvolili stočarima, da oni imaju pravo da po privilegovanoj ceni zakupe zemljište, iz prostog razloga što mislimo da ova država ne treba više da izvozi samo miliona tona žitarica, da izvozi stočnu hranu koja je u težini negde vredna oko četiri miliona tona. Sa tom stočnom hranom mi možemo da utovimo stoke u vrednosti oko dve milijarde, odnosno milijardu kilograma. To ukoliko preradimo u klanicama, ne baš i u finalnim, možemo da ostvarimo prihod od četiri milijarde. Trenutno za sve žitarice i stočnu hranu koju izvozimo dobijamo između 700 i 800 miliona evra. Hoću da kažem da naši stočari gube oko milijardu i 200, da naši prerađivači gube oko dve milijarde i stoga verujem da poboljšanjem i sadašnjeg zakona, koji je pokazao svoje opravdanje, možemo da napravimo još veće prihode, odnosno da stimulišemo stočare koji će stočarskom proizvodnjom obnavljati i kvalitet zemljišta. Hvala.

Samo vi lupajte. Dovedite i Balšu da vam pomogne. On je pomogao da vas balšamujemo.

Dakle, upravo ste imali priliku da vidite šta radi ostatak DS, i dragi gledaoci, upravo ste imali priliku da čujete zbog čega se ta stranka srozala na 2%. Umesto da nađu ljude koji nemaju putera u glavi, oni dovedu neke za koje ne znam šta imaju u glavi.

Dame i gospodo, upravo smo čuli čoveka koji je popio tenk. Da. Upravo smo slušali čoveka koji je popio tenk.

Naime, Dragan Šutanovac koji je ostavio jedan MIG, znači, Dragan Šutanovac nam je ostavio jedan MIG, da se ne daj Bože pokvario, mi ne bi imali civilno vazduhoplovstvo. To gospodin Lazanski zna, da bi imali kontrolu leta, morali bi da imamo vojno vazduhoplovstvo koje može da garantuje civilnom vazduhoplovstvu određen nivo bezbednosti. Bez toga nema kontrole leta, nema lepih prihoda itd.

Ali, mi smo slušali čoveka koji je popio tenk. Za jedno veče u kafiću „Atrijum“ popio je 343 piva. Da li je popio ili se brčkao u pivu, baš ne znam. Zbog toga nosi nadimak „hajnekena“, a to je vredelo ukupno 471.000 dinara. To je nešto preko pet hiljada dolara. Za pet hiljada dolara, a gospodin Lazanski to zna, gospodin Šutanovac, njihov predsednik još uvek, je prodavao tenkove Iraku.

Da nismo promenili vlast 2012. godine, ja mislim da mi ne bi imali vojsku, da bi nam ostao samo ministar vojni, odnosno gospodin Šutanovac, koga od milja narod zove „zgrabinovac“.

U njihovo vreme oni su Srbiju proglašavali vojno neutralnom, a kako su se prema avijaciji odnosili, mislim da naša vojska i avijacija nije bila vojno neutralna, već vojno neutralisana.

Danas smo slušali čoveka koji je Dom vojske kupio za 36 miliona, uložio šest miliona za rušenje, 42 miliona, a prodao ga Miškoviću, zato ne spominje tajkune, prodao ga Miškoviću za 16 miliona jeftinije. Dakle, 16 miliona, to je 160 hiljada onih dečijih doručaka, užina, za koje on proziva nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj zakon veoma važan. To je zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije i moj pokušaj je da to stavimo na dnevni red, s obzirom da je prevoz putnika veoma bitan.

Za vreme vladavine ovih koji su izašli, prevoz putnika, posebno radničke klase, uopšte nije bio bitan. NJima razvoj privrede nije bio bitan. NJima razvoj privrede u regionu i trgovina nije bila bitna. Filozofija koja je vladala za vreme bivšeg režima je bila bolje uvesti nego proizvesti. S tim u vezi su im trebale komunikacije i infrastruktura koju nisu bili sposobni da naprave.

Verujem da su putevi i infrastruktura i trgovina najbitniji za našu privredu, ali pri tome moramo napraviti proizvod sa kojim možemo da trgujemo, kupujemo drugi proizvod. Novac je sredstvo za razmenu robe, usluga i znanja. Ukoliko mi nemamo proizvodnju svoje robe, ukoliko ne pružamo svoje usluge, onda mi nemamo za koji novac da kupimo neku robu, čiji su oni uvoz dozvolili nesmetano, posebno SSP iz 2007. i 2008. godine. Da bi kupili nečiju robu moramo da prodamo svoju i za taj novac da kupujemo robu. Ako kupujemo za dug, za tuđi novac kupujemo tuđu robu, onda to ima svoje limite. Ti limiti su pokazani od 2008. do 2012. godine, ti limiti neminovno dovode do gubitka radne snage.

Izgubili smo 400.000 radnih mesta, od toga je 300.000 bilo iz proizvodnje, 100.000 bilo je iz usluga. Radnici su se poželeli posla, ali posla nije bilo. Umesto da lustriraju krivce u svojim redovima, oni su lustrirali radnike iz fabrika, pokušali su da lustriraju i seljake iz njiva. To im zbog promena 2012. godine nije u potpunosti pošlo za rukom, ali nemojmo da zaboravimo da je od 400.000 ljudi 300.000 radilo u proizvodnji, 100.000 u uslugama, a da su pri tome javni sektor doveli na 781.000 ljudi. Takav sistem više nije mogao da funkcioniše.

Na sreću građana Srbije, došlo je do promena, zavedena je finansijska disciplina, stranim i domaćim investicijama počeli smo da proizvodimo robu za koju možemo da kupujemo neku drugu robu. Filozofiji koja je bila u vreme njihove vladavine, kada su zajedno vladali stečajni upravnici i stranka bivšeg režima, u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, bolje uvesti nego proizvesti, je došao kraj.

Dakle, mi želimo da radnim mestima i infrastrukturom naši radnici i naša roba mogu da putuju ne samo unutrašnjim tržištima, nego želimo da pokrivenost uvoza izvozom koja je porasla sa 50% na 80% bude 100% i da možemo u potpunosti da očuvamo devizne rezerve, razvijamo zemlju, nađemo posao i za radnike i za seljake. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, međunarodni sporazumi, posebno zbog privrede, trgovine, turizma, su veoma bitni. Naša zemlja je zaslužila priliku, naš narod je zaslužio priliku da se razvija, da mu bude bolje. Da bi mu bilo bolje, moramo imati što više prijatelja, saveznika, što više partnera. Mi moramo gajiti dobre odnose sa svima.

Ne možemo imati sve prijatelje, ali barem možemo pokušati da nemamo protivnike, da smanjimo broj protivnika i da imamo što bolje odnose, posebno sa zemljama koje su na nekom stepenu razvoja kao i mi, gde možemo prodati dovoljno svoje robe i kupiti njihove robe.

Bez trgovine, bez dobrih odnosa, ne možete razvijati privredu jedne zemlje, ne možete razvijati prehrambenu industriju. Da bi nekom prodali robu, vi morate imati odgovarajuće sporazume, morate imati bescarinske aranžmane, morate imati diplomatiju i morate imati rukovodstvo države koje može da napravi privredni ambijent u zemlji, ali i da napravi ambijent u inostranstvu, da naša roba može da dođe do kupca.

Upravo posle promena 2012. godine, 2014, 2016. godine, kad smo se rešili jednog zla kome nije bilo bitno da li se nešto proizvodi, već im je bilo bitno samo da su njihovi džepovi i stomaci puni, apsolutno ih nije bilo brigo da li su stomaci i džepovi gladnih radnika puni, da li imaju posla, da li će postati socijalni slučajevi, da li će biti izbačeni iz privrednog lanca, apsolutno ih nije bilo briga za to. Međunarodni sporazumi koje su oni pravili bili su samo u njihovu ličnu korist, da što pre i što više od javnih funkcija naprave privatne biznise.

Ova zemlja i njeno novo rukovodstvo je okrenulo to u sasvim drugom pravcu. Zato svaki novi sporazum, posebno trgovinski, svaka nova zemlja koja sarađuje sa nama, svako povećanje izvoza daje šansu da tu robu proizvedemo u našoj zemlji, posebno u poljoprivredi, prehrambenoj industriji i energetici.

Mi smo zemlja koja iz poljoprivrede može da izvuče dovoljno energenata da kroz bio-dizel zasnuje poljoprivrednu proizvodnju i dovoljno električne energije iz poljoprivrede da tu poljoprivrednu proizvodnju preradi u gotov proizvod i da tako, sa više novca, sa više robe izađemo na međunarodno tržište, a da naši ljudi steknu priliku da povrate dostojanstvo koje su izgubili za vreme bivše vlasti, da steknu posao od koga mogu pošteno da žive. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka – Kad snaga šapuće, usta ne mogu da grme. Zatekli smo vojsku gotovo u potpunom rasulu. Izgleda da smo imali samo ministra vojnog, a od tehnike, o tom rasulu govorim, gotovo da nismo imali ništa.

Od 1.000 oklopnjaka ostalo nam je samo 300. Oprema je bila zastarela, prodali ste sve što se prodati moglo. Srbija nije bila više vojno neutralna, Srbija je bila vojno neutralisana. Saradnja sa Izraelom po pitanju obuke, po pitanju opreme je za našu zemlju veoma dragocena. Mi treba da imamo dovoljno plugova i strugova i mačeva, što plug zaradi, mač mora da odbrani. Neko je rekao da je ludo, suludo reći, ali je istina da samo spremni za rat možemo čuvati mir. To nije Titova izreka, mislim da je to izreka jednog od američkih predsednika. Verujem da je to bio Kenedi, kolega Lazanjski to najbolje zna.

Zato mi moramo ulagati u vojsku i opremu, ne da bi bili pretnja drugima, već da bi se od takve pretnje odbranili, dakle da bi preventivno odvratili sve moguće protivnike od toga da mogu da naude ovoj državi i ovom malom, hrabrom, velikom narodu. Mi, pri tome, ne gajimo nikakve agresorske ambicije, a ni kombinacije. Mi želimo da sačuvamo mir, ali želimo da sačuvamo i integritet i suverenitet ove države. Mi smo dosta bili hrabri, ali često i ludo hrabri. Vreme je da budemo samo hrabri. Dosta smo ratovali za druge, vreme je da živimo malo i za sebe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da će kolege koje su brze noge udarile biti prisutni, zato što plovidba uglavnom njih dodiruje. Oni su navikli na jahte, oni su navikli na Maldive, oni su navikli da grickaju jastoge na Maldivima, dok oni koje su unesrećili nemaju ni za čestit život.

Teško mogu da nađem radnika koji sada ima čamac na Dunavu, teško mogu da nađem radnika koji se odmara na Fruškoj Gori, teško, ali zato na hiljade pripadnika stranke bivšeg režima možete da nađete na belosvetskim morima gde pod suncobranima uživaju u svom raju. Taj raj je zasnovan na paklu onih siromaha koje su oni osiromašili u ovoj našoj lepoj i napaćenoj državi.

Dakle, oni su ti koji se najbolje razumeju u plovidba i plovila. Mislio sam, s obzirom da će oni biti ovde prisutni, da im iznesem taj njihov problem vezan za plovidbu. Dobro je možda za narod što su otplovili, ali nije trebalo da prođu nekažnjeno, jer sva njihova zadovoljstva su zasnovana na patnji siromašnih. Lako bismo mi nahranili posle promena siromašne, ali nismo mogli da nahranimo njih, njihove prijatelje, njihove tajkune, koji su uvek gladni i nikada im nije dosta.

Siromašni ljudi koji još uvek nisu izašli iz siromaštva ne treba da se stide svog siromaštva, ovi njihovi bogati treba da se stide svog bogatstva i jahti koje su ovde zaradili, na društvenom kapitalu, većinom na prevari, a i te jahte koje su kupili nisu registrovali na ovu zemlju da ne bi platili porez, već su ih registrovali na razna Maldivska i Devičanska ostrva. Neki od njih, recimo kao Čeda Jovanović, a preporučuje, s obzirom da se ovako penje na Karaporu na Himalajima, da ovde bude vođa gorske službe spašavanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sem ćirilice treba štititi i životnu sredinu. Ja sam glasao za ćirilicu, ali sledeći put kad me tuže pripadnici vaše koalicije nemojte da me tužite na latinici, onda sudija neće da uredi tu tužbu, iako ja imam pravo na ćirilicu po Ustavu. Kad me tužite, tužite me na ćirilici. Kad tražite pare od Vlade, doduše, ovo je bilo za vreme stranke bivšeg režima, zaštitite ćirilicu i onda. Evo, gospodin Ševarlić, zahtev za 62.000 evra da se doplati onaj projekat STAR, iako je memorandum na ćirilici, napisao je na latinici. Evo, vidite. Nemojte da budemo licemerni. Ja sam za apsolutnu zaštitu ćirilice. Gospodine Vesoviću, ja verujem da ste vi častan čovek, prvo ispravite svoju okolinu, nemojte ovako.