Zahvaljujem.
Poštovana gospodo narodni poslanici, ovde se danas čuo povišen ton u diskusijama opozicionih poslanika, iako je tema sasvim pristojna, novi zakoni u nekoliko oblasti, koji donose dobrobit, pre svega budžetu koji smo usvojili pre neki dan, ali nema vajde, mora da se kritikuje, a mi moramo da kažemo kako stvari stoje.
Hoću da kažem nekoliko rečenica, pre svega o Predlogu zakona o rokovima izmirivanja od novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i o Predlogu zakona o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga. Ovde se vraća finansijska disciplina.
Ono što je zatečeno dolaskom na vlast ove vlade i ovog parlamentarnog bloka, to je bilo da u javnim preduzećima, sa njima ste mogli poslovati samo pod uslovom da vam oni plate za svoje obaveze prema vama u roku od 200 dana. To su uradili neki srpski tajkuni i tako mi siromašni, skromni i obični ljudi morali smo ovaj život da delimo sa nekima, da ih kreditiramo na po 200 dana, a oni su tako obletali svet, vozali se u jahtama, i mislili da je Srbijica prebogata, zato im smeta ovaj zakon. On kaže, 45 do 60 dana. Država 45, a u poslednjim transakcijama između pravnih lica, 60 dana.
Šta to znači? To znači da će oni morati ubrzano da izmiruju svoje obaveze, da poplaćaju svoje dugove i da skrate putovanja po svetu. Nije loše, po Srbiji može i autom da se vozika, ima svašta da se vidi.
Kada se radi o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, nekoliko prednosti ima ovaj zakon. Prvo, pospešuje plaćanje poreskih obaveza, ubrzava dinamiku naplate javnih prihoda, ubrzava dinamiku plaćanja obaveza kod onih poreskih obveznika koji imaju uslove to da rade.
Drugo, brisanje blokada sa njihovih računa, znači, mnogo stvari. Prvo, da mogu da komuniciraju sa bankama, da plaćaju svoje obaveze, da naplate dospela nenaplaćena, nefakturisana potraživanja, itd. Brojna mala preduzeća i zanatske radnje, moći će da apliciraju kod banaka za kreditiranje, jer neće imati kriterijum blokade računa, koja ih sprečava da podnose zahteve za kreditiranje. Na taj način, pokrenuće se privredni ciklus u brojnim malim radnjama i preduzećima i doći će do ponovnog točka plasmana proizvoda, roba, vršenja usluga, itd, ono što je važno.
Naravno, treća stvar, stvoriće se novi ambijent, povoljan ambijent. Država je rešila da na ovaj način preseče stvar. To je nasleđe, molim vas. Jedno i drugo je nasleđe nekog vremena kroz koje smo prošli. Ovde se tapšalo tajkunima iza leđa da se ponašaju tako, jer kada su javna preduzeća plaćena na 200 dana, onda i oni mogu da plaćaju na 200 dana.
Ako možete da snabdevate veletrgovce, ako hoćete da budete snabdevač veletrgovaca, onda možete samo pod jednim uslovom, da tražite da vam to neko plati posle šest meseci ili da molite da vam to plati ranije robom, koju on odredi, po ceni koju on kaže. Tako da vam je vaš proizvod bio višestruko niži od cene.
Toga više nema, prosto, naplaćivaćete onu robu i ono stvaralaštvo sa kojim raspolažete i gde ste kreativni. To je ta razlika između ovog propisa i ovog drugog propisa koji pospešuje plaćanje poreskih obaveza.
Što se tiče Predloga zakona o javnim preduzećima, tek je tu velika panika. Prosto, dobar deo privrede koji je bio vezan za politiku DS, znate, imamo brojna preduzeća, mala preduzeća, čak i neke državne službe, gde možete da budete zaposleni samo pod uslovom da ste bili član DS.
Recimo, komunalni policajci su morali da budu zaposleni, a tamo kažete - može da bude komunalni policajac onaj koji je kažnjavan do tri meseca zatvora, a pri tom mu se daju lisice i pendrek i može da privodi i kažnjava. Valjda je navikao iz postupka koji je primenjivan prema njemu.
Termin departizacija se ovde zloupotrebljava u pežorativnom smislu, u nameri da se izbegne smena kadrova koji se nalaze sada u javnim preduzećima. Dugo godina se sedelo u tim preduzećima, dobro je bilo. Dobro je bilo samo njima, a loše narodu. Narod je rekao – nećemo više tako, a vi kažete – dajte sad departizaciju, nemojte dirati nikoga. Naši nisu politički funkcioneri partija, oni su stručni kadrovi, a kada mi kažemo – nisu dobro, moraju da odu, pune su novine natpisa o tome šta su ti kadrovi radili po Srbiji, od pojedinih ministara, do javnih preduzeća.
Najuspešnije su one firme koje se bave marketinškim uslugama. Odjedanput su postale toliko važne i toliko bitne, tako da je jako vidljivo kako se stiče kapital na maglu. Možda bi bilo dobro napraviti neki porez na maglu, on bi bio vrlo primenjiv u ovom slučaju, ali je magla već vidljiva, meri se milijardama kod pojedinaca i mogla bi lako da se realizuje procentima poreza prema nekim, kada u nekim državama to raste progresivno i do 90%. Ali, o tom – po tom, ima još vremena da napišemo i takve zakone.
Sam termin departizacija upotrebljen u smislu da ne može niko ko politički misli ili razmišlja, i da ima politički stav, ne može nigde raditi u javnom preduzeću. Znači, ako je različito od onoga što je bilo do sada, do sada su bili partijski kadrovi. U Srbiji je već odomaćen termin "žuta preduzeća". Odavno se koristi u praksi i vrlo je vidljiv, pa dobro, neće više biti "žutih preduzeća", ništa strašno, biće srpska preduzeća i to je dobro, to je odlično, napokon ćemo imati prava preduzeća u kojima će raditi civilizovani i kvalitetniji ljudi.
Neće biti nameštenih tendera. Ne kaže se reč tender, nego mora da se kaže – namešten tender, tako se podrazumeva. Prosto, biće običan tender ili konkurs preko koga ćete moći da aplicirate i da radite u tom javnom preduzeću. I opet departizacija i stalno departizacija, nemojte vaši partijski kadrovi.
Molim vas, ako neko ne misli da je Boris Tadić bio dobar predsednik Srbije, onda valjda može da bude dobar direktor preduzeća, ako misli drugačije, i to nije ništa strašno. Neće biti neke bahatosti, biće uobičajenog, normalnog i civilizovanog rada.
Zatečeno stanje je katastrofalno. Vi ste videli kod "Kolubare" da je dobar deo političkih funkcionera iz vlasti imao buldožere, grejdere ili šta već nisu imali, dali su tamo malo da se i oni koriste, pa su radili po 25 sati dnevno. Samo u Srbiji postoji ovaj termin da može neko da radi 25 sati dnevno. Niko u zatvor i nikom ništa.
Naravno da opet departizacija. Zašto departizacija? Zato da niko ne bi bio smenjen. Ne smenjuju se ljudi ovde zbog toga što su radili u "žutim preduzećima", već zato što treba da dođu ljudi koji će raditi u srpskim preduzećima i to je velika razlika, znate. Zato je dobro doneti nov zakon o javnim preduzećima, pokušati na jedan civilizovan način urediti srpsku privredu, naterati da u tim javnim preduzećima se funkcioniše u skladu sa pozitivnim propisima, da javne nabavke ne budu u korist pojedinaca, da se prestane sa ustaljenom praksom.
Strah koji u ovom trenutku postoji je jasan. Prestaće da funkcioniše brojne pijavice preduzeća koje su imale navodne programe saradnje sa, recimo, "Kolubarom", sa Elektroprivredom, sa Vodoprivredom, tu ima svega i svačega. Vrlo interesantno, u poslednje vreme i to izlazi na videlo. Znači, prestaće da postoji, stvoriće se uslovi da nešto ostane i narodu.
Dobro je da u Srbiji nastanu srpska preduzeća, da ne budu više "žuta preduzeća". Hvala lepo.