Hvala, predsedavajući.
Govoriću o razlozima zašto treba odbiti predloženi amandman i reći ću da uopšte nisam gnevna, već ću pričati sasvim mirno i staloženo.
Kao što smo čuli do sada, brojna su preduzeća koja imaju strateški značaj za Republiku Srbiju, pa bi pokretanjem stečajnog postupka na gubitku bili svi. Takođe, ne sme se izgubiti iz vida ni činjenica da je u određenom broju preduzeća još uvek zaposlen veliki broj radnika koji bi pokretanjem stečajnog postupka ostao bez radnih mesta i završio na ulici, a cilj ove Vlade i ove skupštinske većine nije da se stvori nova armija nezaposlenih proletera, već da se sve učini kako bi ljudi zadržali svoja radna mesta, kako bi što više imovine bilo sačuvano i kako bi postupak privatizacije bio što bolje sproveden.
Postupak privatizacije, koliko sam razumela, podrazumeva postojanje određene imovinske mase koju treba privatizovati po određenom modelu, odnosno prodati zainteresovanim kupcima. Popis i procena imovine je vršena i u 2013. i 2014. godini, pa ukoliko bi se krenulo sa procesom prinudne naplate od strane poreske uprave i komercijalnih poverilaca, imovina subjekata privatizacije bi bila brzo razgrabljena, po dobrom starom običaju, bud zašto i u bescenje, a onda niti bi mogli da izvršimo privatizaciju, niti bi radnici imali gde da nastave sa svojim radom, niti bi već izvršeni popis i procena imovine subjekata privatizacije odgovarala stvarnom stanju na terenu.
Rokovi koji se propisuju ovim predlogom zakona su adekvatni i ne može se govoriti ni o kakvoj kupovini vremena, jer vremena jednostavno više nema. Dodatni rok ima za cilj samo da spreči velike štete, ali i da dozvoli što uspešnije okončanje započetih privatizacija i zaštitu zaposlenih od gubitka posla.

Hvala predsedavajući.
Poštovana gospođo ministar, sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u današnjem izlaganju zadržati na Predlogu zakona o žičarama za transport lica.
Ovo je nov zakon u pravnom sistemu Republike Srbije koji po prvi put na celovit i sveobuhvatan način uređuje ovu materiju o žičarama za transport lica. Svi znamo da je do sada ova materija bila parcijalno regulisana kroz više zakona i podzakonskih akata, ali težnje za usaglašavanjem zakona sa evropskim standardima, kao i činjenično stanje na terenu nameću potrebu za donošenjem ovog i ovakvog zakona.
Takođe, sve intenzivniji razvoj turizma i proširenje turističkih kapaciteta uslovljeni su adekvatnim zakonskim propisima koji će stvoriti pravne okvire za nesmetano funkcionisanje i pre svega bezbedno funkcionisanje sistema žičara. Naime, neosporno je da je poslednjih godina intenzivirana turistička aktivnost na našim planinama na Kopaoniku, na Staroj planini, na Zlatiboru, na Brezovici, ali je takođe evidentno da postoje realne potrebe za proširenjem postojećih turističkih kapaciteta, kako izgradnjom novih smeštajnih kapaciteta, tako i izgradnjom i uređenjem pratećih sadržaja, u ovom slučaju žičara.
S obzirom da se kod nas prvi put donosi zakon ove vrste, neko moje lično mišljenje i možda preporuka je da se i u ovom zakonu da vremena koje dolazi da bi se on dodatno dopunio i usavršio, saglasno zahtevima struke, ali i stanju na terenu, naravno, uz aktivno učešće svih relevantnih činilaca koji su usko povezani sa ovom materijom, kako na terenu ali tako i uzimajući i primenjujući iskustva zapadnoevropskih zemalja, posebno zemalja u Alpskom pojasu, koje dugi niz godina ovo pitanje imaju rešeno i uređeno.
S obzirom da se ovde radi o zaštiti ljudskih života, o bezbednosti ljudi koji će koristiti transport žičarama, zakon detaljno propisuje sve aktivnosti vezane za projektovanje, izgradnju, puštanje u rad i održavanje sistema žičara, kako bi se prevenirale i izbegle bilo kakve nezgode i nesreće i kako bi bili zaštićeni ljudski životi, počev od izrade projekta, analize terena, preko dozvole za izgradnju, nakon toga dobijanja upotrebne dozvole za puštanje u rad žičara, jer bez upotrebne dozvole žičara ne može i ne sme da počne sa radom, pa do remonta koji se obavlja jedanput godišnje, a po potrebi i češće.
Ovim zakonom, naime, pokušaćemo da otklonimo sve praznine koje su do sada postojale i koje su evidentirane u praktičnom radu, tako da ćemo mi u danu za glasanje, pored ovog Predloga zakona, naravno, podržati i sve predloge zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Smatram da je predloženi amandman nepotreban iz razloga što je rad državnih organa i državnih službenika regulisan brojnim drugim zakonskim rešenjima, pa nema potrebe time opterećivati ovaj tekst zakona.
U radu državnih organa moraju da dominiraju principi i savesnosti i odgovornosti i zakonitosti, ali i poštovanje nadležnosti i brzina u rešavanju upravnih stvari i zabrana primanja mita itd.
Svi mi koji primamo platu od države dužni smo da se pridržavamo ovih principa i načela i da svoj posao obavljamo i savesno i odgovorno i zakoniti i brzo, pa bi insistiranje na poštovanjima ovih principa kroz svaki zakonski tekst bilo nepotrebno i suvišno i samo bi se ponavljalo ono što je svima poznato, a već je regulisano drugim sistemskim zakonima.

Hvala.

Htela bih da kažem da su još stari Latini rekli da ne deluje preventivno visina kazne, već izvesnost njene primene, pa smatram da i ovde ima mesta primeni ove sentence. Naime, možemo mi kroz ovaj zakonski tekst predvideti milionske i višemilionske kazne zbog kršenja odredbi ovog zakona, ali ukoliko se zakon ne sprovodi u praksi, mi nećemo postići ništa. Sve dok dominantan bude strah od kažnjavanja i ne postoji svest da se zakon mora poštovati zbog dobrobiti društva u celini, mi se nikada nećemo izvući iz tamnog vilajeta.

Zbog svega navedenog, smatram da je visina kazni pravilno određena, tako da je ovaj amandman suvišan i nepotreban, uz napomenu da ukoliko se zakon bude pravilno primenjivao i sa ovako određenim kaznama, nema razloga da on ne postigne svoj cilj i ostvari svoju svrhu. Hvala.

Hvala predsedavajući, poštovana ministarka Bošković-Bogosavljević, uvaženi saradnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, koleginice i kolege narodni poslanici, naravno SNS će u danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona.

Danas ću se u svom izlaganju zadržati na Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama.

Iako je opredeljenje naše države da se u privredu i privredne tokove što manje meša bilo kakvim intervencionističkim instrumentima, i ako je cilj tržište funkcioniše slobodno, po principu ponude i tražnje, postoje oblasti koje pravni sistem mora detaljno i precizno da uredi, kako bi se i konkretna privredna delatnost odnosno industrijska proizvodnja odvijala bez zastoja po jasnim i preciznim principima.

Hemijska industrija i promet hemijskim proizvodima i na posredan i na neposredan način utiču na zdravlje celokupnog stanovništva, a s obzirom da se radi o izuzetno opasnim materijama koje mogu da ugroze zdravlje većeg broja ljudi, neophodna je jasnim zakonskim normama, regulisati sve situacije, ali i predvideti adekvatan odgovor i nadzor nadležnih inspekcijskih službi, mislim na inspekciju zaštite životne sredine, sanitarnu i tržišnu inspekciju, kako bi se izbegla situacija da se zbog neprecizno određenih nadležnosti inspekcijskih organa, ili čak sukoba nadležnosti istih, dese propusti čije posledice mogu biti nemerljive.

Na drugoj strani, ukazala se potreba da se na pravi način finansira upravljanje opasnim hemikalijama, a s obzirom da je deo troškova pokrivan iz budžeta Republike Srbije, znači na račun poreskih obveznika neophodno je precizirati principe daljeg finansiranja, saglasno načelu da ko ostvaruje profit taj treba da snosi i troškove i takav princip se primenjuje i u EU.

Izmene i dopune ovog Zakona koji je donet 2012. godine, ne zadire previše u suštinsku materiju zakona, već pre svega pojašnjava i detaljno reguliše pojedine situacije, kao što su osnov za naplatu takse, procena opravdanosti zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva, izdavanje, kao i produženje dozvole za obavljanje prometa, izdavanje i produženje dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija.

Takođe, ukazala se i potreba da se ovaj Zakon uskladi sa drugim propisima u našoj zemlji i zakonskim rešenjima, koja se primenjuju u EU, pa će se zajedno sa uređenjem osnova za naplatu taksi za upravljanjem hemikalijama i obezbeđenjem uslova za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama obezbediti svi relevantni okviri za nesmetano funkcionisanje ove delatnosti sa jako redukovanim opcijama za bilo kakvu zloupotrebu i ugrožavanje života i zdravlja građana. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, želim da istaknem sledeće. Ovaj zakon se ne bavi pravnom regulativom koja se odnosi na igračke i predmete za zabavu i razonodu, već oružje i municijom posle čije upotrebe neko može da pogine ili da bude teško povređen. Zato je za mene neprihvatljiva sama ideja da se maloletnim licima, odnosno deci omogući bilo kakva opcija zakonskog nabavljanja i držanja ili nošenja bilo koje vrste oružja, pa makar to bili i gasni uređaji.
U godinama turbulentnog pubertetskog sazrevanja, kada je kod jednog dela dece tog uzrasta primetna negativna i indentifikacija sa filmskim i uličnim antiherojima, dati deci oružje u ruke, pa makar to bili gasni uređaji, za mene je potpuno neprihvatljivo. Takođe mi je neprihvatljivo da kada dete pođe u kafić, na žurku, u grad da nosi u džepu oružje ili neki rekvizit za odbranu. Smatram da dati deci oružje u ruke, a suditi im kao maloletnicima kada naprave neki cirkus, je apsolutno neprihvatljivo, jer smatram da u današnje vreme naša deca zrelost i samostalnost, pa i odgovornost, sada stiču mnogo kasnije od očekivanog u uzrastu u kome se nalaze. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ko nad kim sprovodi ovde diktaturu u ovom parlamentu, o tome možemo da diskutujemo. Mi smo više puta prihvatali smislene amandmane opozicionih kolega i nemamo nikakav problem da nastavimo i dalje sa takvom praksom.
Međutim, problem se javlja kada pojedine opozicione kolege samo da bi opstruirale rad ovoga parlamenta i usvajanje predloženih zakona, jedino što znaju, umeju je da predlože – briše se. Namera da se bude opstruktivan i činjenica da si ipak bezidejan rezultuju samo revoltom i podsmehom građana koji se čudom čude kakvi se sve amandmani podnose od strane pojedinih kolega. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, roditelji male Zoje, građani Republike Srbije, mi poslanici iz SNS smo već najavili da ćemo aktivno učestvovati u svakom skupštinskom postupku koji donosi dobro našem narodu, a u ovom slučaju našim pacijentima.

Smatramo da su retke bolesti izuzetno teške bolesti koje zahtevaju kompleksan način lečenja i mobilizaciju svih vidova dijagnostike i lečenja koja postoje.

Naime, kasno ili neadekvatno prepoznavanje i postavljanje dijagnoze retkih bolesti, često dovodi do trajnih oštećenja, pa i smrti obolelog, a sve to ima i veliki uticaj i na samu porodicu obolelih pacijenata.

Retke bolesti su poslednjih decenija prepoznate kao javno – zdravstveni prioritet u Evropi, sa potrebom donošenja regulative na području zdravstvenih politika koje se odnose na retke bolesti, a imajući u vidu specifičnost i značaj retkih bolesti za zdravstveno stanje stanovništva.

Sve ovo podrazumeva unapređenje u oblastima ranog otkrivanja i pravovremene dijagnostike i adekvatnog lečenja retkih bolesti kroz razvoj zdravstvenih politika, koje će unaprediti kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite za obolele, kao i razvijanje saradnje i razmenu iskustava sa drugim evropskim zemljama, kao i razmenu znanja.

Da podsetim, Vlada Republike Srbije je avgusta 2014. godine osnovala i budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koja se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji. Fond je osnovan radi obezbeđivanja dodatnih sredstava za lečenje oboljenja, stanja ili povreda, kao i lečenje obolelih od određenih vrsta retkih bolesti koje su izlečive, a koje se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji i za koje Republički fond za zdravstveno osiguranje ne može da obezbedi dovoljan iznos sredstava za lečenje iz uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora finansiranja u skladu sa zakonom.

Sredstva iz Fonda mogu da se dodeljuju deci uzrasta do 18 godina ako u našoj zemlji nije moguće ustanoviti dijagnozu. Sve ovo govori da je Srbija prepoznala značaj i potrebu za uređenjem ove oblasti, kao i da su svi subjekti na zajedničkom stanovištu, da je potrebno posvetiti posebnu pažnju ovoj osetljivoj populaciji, većinom dece. Svima nam je jasno da je svrha usvajanja ovog zakona ne samo humanizacija odnosa prema osobama sa retkim bolestima i genetskim poremećajima, već pokazuje da smo spremni da se uhvatimo u koštac sa problemima i preprekama na koje nailaze svi oni koji žive sa retkim bolestima.

Ovom prilikom se zahvaljujem svom uvaženom kolegi Milisavljeviću na inicijativi, ali hoću da kažem da su i Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo zdravlja na čelu sa ministrom Lončarom aktivno učestvovali u analizi i obradi Predloga zakona, s obzirom da se radi o vrlo ozbiljnoj temi, koja mora da se sagleda na celovit način, da se ovaj vitalni problem zakonodavno i materijalno reši, da se ne bi stvorile dileme i nejasnoće prilikom primene zakona, znači na jedan celoviti način, a sve to za dobrobit pacijenata.

Osim toga, mi smo pokazali da retke bolesti za nas nisu zanemarene, zapuštene bolesti koje su češće zastupljene u zemljama u razvoju i tranziciji, i koje su retke u procentima u odnosu na druge bolesti, već i da nemaju zdravstveni prioritet u našem zdravstvenom sistemu.

Mi smo upravo pokazali suprotno i pokazali smo da brinemo o zdravlju našeg naroda i kada su u pitanju retke bolesti, tako da će SNS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Hvala predsedavajući.

Javljam se po amandmanu. Smatram da predloženi amandman treba odbiti. Naime, namera Vlade kao predlagača ovih zakona je napredak i boljitak države i društva, što je svima ovde kristalno jasno.

Inače, predlagači amandmana u naletu kreativnosti i opozicione inspiracije jedino što znaju i umeju je da predlože – briše se. Pitam se da li je to zenit u njihovoj kreativnosti, da li je to maksimum koji mogu da ponude građanima, ili pak skupštinsku govornicu koriste za ličnu afirmaciju i promociju, budući da su svesni da će predloženi zakoni biti usvojeni jer nude boljitak građanima?

Što se tiče grada Niša, o domaćinskom poslovanju i ponašanju, to su već sve građani Niša ocenili na izborima. Hvala.

Smatram da predloženi amandman na član 11. Zakona treba odbiti iz više razloga, imajući u vidu činjenicu da zaključeni ugovor predstavlja saglasnost volja ugovornih strana i da nema potrebe da se treća lica upoznaju sa odredbama tako zaključenog ugovora.

S obzirom da ugovor obuhvata materiju obligacionog prava i da naša pravna praksa ne poznaje obavezu objavljivanja bilo kog obligacionog ugovora, pa čak i sa ciljem da se ugovorne strane zaštite, jer su predviđeni redovni mehanizmi zaštite kroz redovan sudski postupak.

Ne samo da treba zaštititi podatke o ličnosti ugovornih strana, već će ti ugovori sadržati i brojne parametre koji se tiču poslovne politike, kreditora, korisnika kredita, počev od površine parcela, prinosa, ratarske ili voćarske kulture, kamatne stope i dinamike otplate kredita, a to su sve podaci koji mogu biti zloupotrebljeni ukoliko dođu u posed neovlašćenih lica i mogu prouzrokovati velike štete za ugovorne strane.

Htela bih samo da kažem da obaveze koje zakon propisuje su u interesu ugovornih strana i da ugovorne strane prema svom nahođenju treba da preduzmu sve aktivnosti kako bi zaštitile svoje interese iz tog ugovornog odnosa.

Ukoliko se jedna od ugovornih strana ponaša nedomaćinski suprotno odredbama, dobrim poslovnik običajima, nesavesna ili ne postupa sa pažnjom dobrog domaćina i time prouzrokuje štetu drugoj ugovornoj strani, ona ugovorna strana koja je pretrpela štetu ima pravo nadoknade te štete, potraživanjem u redovnom sudskom postupku, tako da predloženi amandman na član 33. treba odbiti. Hvala.

Povodom ovog amandmana htela bih da kažem da RFZO, u suštini, treba da bude servis građana i da naše građane zanima kako će imati zdravstvenu zaštitu u narednom periodu, a ne koliko članova ima upravni ili nadzorni odbor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Izuzetno cenim i poštujem moje kolege Nišlije iz opozicije, ali ponukana njihovom diskusijom, moram da ih podsetim, tačno je da nisu imali u prethodnih 10-15 godina direktnog predstavnika u Ministarstvu zdravlja.
Isto tako dok se nisu raspali, gospodin je bio bivši direktor, bio je tadašnji direktor RFZO Filijale Niš. Njihovi članovi iz DS su bili direktori kako zdravstvenih ustanova na primarnom nivou zdravstvene zaštite, tako i na sekundarnom i na tercijarnom nivou u mnogim sredinama.
Želim damo da ih podsetim kakvu situaciju, konkretno u Gradu Nišu, su ostavili, kakva dugovanja smo preuzeli, šta su oni preduzeli po tom pitanju da ne dođe do toga, a bili su u sistemu vlasti. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Predloženi amandman, naravno, treba odbiti, ali bih moje cenjene i uvažene kolege iz bivšeg režima, budući da imam utisak da kod njih u ovom trenutku vlada amnezija, htela bih na neke stvari da ih podsetim.
Naime, 2006. godine Ministarstvo zdravlja i tadašnja Vlada Republike Srbije, na čelu sa DS, i Republički fond za zdravstveno osiguranje su izglasali zakon da se stomatološka zdravstvena zaštita za većinu građana naše zemlje ukine. Mislim da kolega iz opozicije, pošto je stomatolog, zna o čemu pričam. To sada trenutno stvara problem. Znamo da se stomatolozi ne finansiraju iz sredstava RFZO, što u sveukupnoj situaciji dovodi do kolapsa u zdravstvenom sistemu.
O tome kako, kada i na koji način je neko štitio budžetska sredstva u vreme kada je dotični gospodin bio direktor RFZO filijala Niš, ja sam bila radnik najveće ustanove primarnog nivoa zdravstvene zaštite, i to što pominje krivične prijave i svom predstavniku iz DS i mom iz SNS, odlično mi u Nišu znamo kako, na koji način i pod kojim okolnostima. Koliko je nešto otuđeni centar moći, odnosno koliko je RFZO otuđeni centar moći, odnosno pojedine filijale, tačno se sna da direktori pojedinih filijala nikada nisu potpisali bilo koji ugovor o finansiranju sa zdravstvenim ustanovama, a mnogi od njih i ne znaju koje su zdravstvene ustanove iz plana mreže. Hvala.

Predloženi amandman nije prihvatljiv. Svi znamo po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, član 99. između ostalog se kaže, citiram – da izabrani lekar vodi potpunu medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju pacijenta.
Što se tiče ovog amandmana gde se pominje sestrinska dokumentacija, sestrinska anamneza, mi još uvek u našoj zemlji nemamo zakon o sestrinstvu. Pretpostavljam da su se predlagači ovog amandmana rukovodili zakonima u Hrvatskoj ili u drugim zemljama EU. Mi smo tek na pragu reorganizacije zdravstvenog sistema i novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti i nadam se da će i ovo biti u budućnosti pitanje rešeno sestrinske dokumentacije.

Hvala, predsednice Skupštine.

Poštovani gospodine ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, evidentno je da je pred nama potpuno inovativni zakon koji će na jedinstven način urediti oblast zdravstvene dokumentacije i evidencija. Brojni su razlozi za donošenje ovog zakona čijim ćemo usvajanjem u Danu za glasanje zaokružiti jednu celinu u oblasti zdravstva, koja je do sada bila regulisana zakonima još ih 1981. godine, sa dopunama iz 1985. i 1989. godine, pri čemu su neka pitanja bila otvorena i nerešena.

Pre svega, unificiranjem odredbi o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama i uvođenjem jedinstvenog načina i metoda u vođenju evidencije o pacijentima smanjuje se administriranje u zdravstvenim ustanovama i omogućava zdravstvenim radnicima da obavljaju posao koji su izabrali, a to znači da se u dovoljnoj meri posvete pacijentima, a ne da većinu radnog vremena troše na unos raznih podataka i ažuriranje evidencije.

Ovim zakonom se proces vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija pojednostavljuje kroz automatizaciju procesa. S obzirom da svakodnevno dolazi do nadogradnje i unapređenja informaciono-komunikacionih tehnologija, ali i do razvoja zdravstva, neophodno je da se na jedinstven i unificiran način uredi oblast zdravstvene dokumentacije i evidencijama, što ovaj zakon i čini.

Brojni su benefiti ovog zakona, a ja ću pomenuti samo neke od njih. Osim smanjenja administriranja i uštede koju ono donosi, stvaraju se uslovi da se na bolji način sagleda zdravstveno stanje kako pojedinaca, tako i društva u celini. Jedinstven način vođenja dokumentacija i evidencija će svakako rasteretiti zdravstvene radnike dela obaveza, doprineti unapređenju kvaliteta u obavljanju zdravstvene delatnosti i veći stepen zadovoljstva pacijenata pruženom zdravstvenom zaštitom. Ali, isto se tako od zdravstvenih radnika očekuje dovoljna posvećenost i ažurnost prilikom rada sa novim sistemom, jer zakon predviđa odgovornost za onog ko podatke unosi u taj sistem.

Takođe, podaci pacijenata koji se unose u sistem moraju na adekvatan način da budu zaštićeni kako bi se izbegla bilo kakva mogućnost zloupotrebe ili da ti podaci dođu u posed neovlašćenih lica, što ovaj zakon takođe i reguliše.

Integrisani zdravstveni informacioni sistem će učiniti da planiranje i sprovođenje i upravljanje zdravstvenim sistemom bude efikasnije, kao i nesmetano i kvalitetno funkcionisanje svih delova zdravstvenog sistema i svih učesnika i subjekata. Integrisanjem sistema evidencija u zdravstvu imaćemo pravu sliku o tome od čega boluju naši građani, koje vrste oboljenja su dominantne za određeni uzrast, pol, profesiju, geografsko područje itd, a samim tim ćemo biti u prilici da preventivno delujemo i da kroz dodatno angažovanje i edukaciju stanovništva preduzimamo odgovarajuće korake za uklanjanje uzroka koji dovode do pojave određenih oboljenja.

Što se tiče troškova u zdravstvu, a koji su vezani za ovaj vid angažovanja, osim ušteda na kratke staze, koje su odmah vidljive i koje se ogledaju u smanjenju troškova za kupovinu tzv. kancelarijskog potrošnog materijala, uštede na duge staze će biti obimnije i efektivnije i delotvornije, jer sama mogućnost kontinuiranog uvida u zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe našeg stanovništva omogući će planiranje i programiranje zdravstvene zaštite, planiranje i projekciju troškova prilikom nabavke lekova i sanitetskog materijala, praćenje i ocenjivanje sprovođenja planova i programa zdravstvene zaštite, praćenje resursa u sistemu zdravstvene zaštite.

Na kraju, povodom ovog zakona bih rekla da uređivanjem zdravstvene dokumentacije i evidencija mi regulišemo jedan od prioriteta koji je predviđen Planom razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije, ali i vršimo usklađivanje sa našim internim zakonima koji se odnose na prava pacijenata, zaštitu podataka o ličnosti, propisima kojima je uređenja oblast elektronskog dokumenta, elektronskog potpisa, ali i međunarodnim aktima kao što su Evropska povelja o pravima pacijenata, Konvencija UN o pravima deteta, Konvencija i zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, kao i sa usvojenim planskim dokumentima Vlade, Strategijom razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji i Strategijom za borbu protiv korupcije.

Što se tiče Zakona o zdravstvenom osiguranju, rekla bih da saglasno već izvršenim promenama zakonskih rešenja koja regulišu oblast penzijskog i invalidskog osiguranja i u oblasti iz domena Nacionalne službe za zapošljavanje iz ovog predloženog zakonskog teksta, možemo videti smanjenje broja članova Upravnog i Nadzornog odbora, znači, dovođenje broja članova ovih tela na neku razumnu meru, kako bi se operativnost u postupanju poboljšala i kako bi se osiguralo brže donošenje akata i odluka koji su u nadležnosti ovog organa.

Kao što smo čuli od vas, ministre, i kao što smo videli u tekstu predloženog zakona, dosadašnji Upravni odbor RF ZZO ima 21 člana, dok Nadzorni odbor ima sedam članova. Ovim izmenama i dopunama zakona smanjuje se broj članova Upravnog i Nadzornog odbora i time se omogućava brži, efikasniji i operativniji rad, a da pri tome nije ugrožen princip predstavljanja kroz izbor članova tih tela. Odnosno, i sa ovolikim brojem članova Upravnog odbora biće zastupljeni i predstavnici nadležnog ministarstva, ali i predstavnici osiguranika iz redova zaposlenih, penzionera i osiguranika zemljoradnika, a sve u cilju boljeg i adekvatnijeg sprovođenja zdravstvene politike u našoj zemlji. Hvala.