Hvala, predsednice.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani saradnici Uprave za biomedicinu, koleginice i kolege narodni poslanici, kao lekar sa dugogodišnjim radnim iskustvom, želim da kažem da su predloženi zdravstveni zakoni koji su na današnjem dnevnom redu sednice jako dobro koncipirani, vrlo temeljno pripremljeni, krajnje neophodni, više nego primenjivi u bližoj perspektivi i iznad svega plemeniti, odnosno humanog karaktera.

Želim u svom izlaganju zarad javnosti da kažem šta znači termin transplantacione medicine i šta ga kvalifikuje kao vrh medicinske nauke. Transplantaciona medicina je vrlo značajan, savremen metod lečenja koji je za mnoge pacijente jedini terapijski put do ozdravljenja, a često i do očuvanja njihovog života. Transplantacija je oblik lečenja nefunkcionalnog organa ili uništenog tkiva presađivanjem zdravog, odgovarajućeg organa donora hirurškom intervencijom.

Ovaj način lečenja se u svetu sve češće primenjuje u poslednjih 40 godina. Transplantacija bubrega je najčešće izvođena operacija. Kada govorimo o transplantaciji bubrega treba istaći to da je ona četiri puta jeftiniji način lečenja od hemodijalize. Transplantacija srca, jetre, pluća se takođe danas u svetu redovno izvodi. Sa razvojem medicine i drugi vitalni organi, uključujući pankreas i mokraćnu bešiku, mogu se transplantirati.

Takođe, tkiva poput rožnjače, srčanih zalisaka, koštane srži mogu da se doniraju. Najnovije se sada u svetu radi transplantacija ćelija Langerhansovih ostrvaca za lečenje dijabetesa tipa jedan, ali se ta tehnika još uvek razvija na Univerzitetu za bioinženjering u Torontu u Kanadi.

Kada govorimo o transplantaciji i načinima transplantacije, želim da kažem da može biti sa kadavera, osoba koja je doživela, na žalost, moždanu smrt, ali ima očuvane sve druge vitalne funkcije, kao i od živog davaoca. Model pretpostavljenog pristanka sa mogućnošću aktivnog isključenja javnost je najbolje prihvatila u većini zemalja i u tim zemljama sa tim modelom stopa doniranja je znatno uvećana. Naravno, traži se dozvola za doniranje organa od porodice.

Smatram da je transplantaciona medicina polje medicine koje zahteva učestvovanje čitavog društva, jer građani su pokretačka snaga i glavni dobročinitelji. Transplantaciona medicina zahteva podršku i obaveštenost javnosti. Zdravstveni radnici u čitavom tom procesu imaju ulogu servisa koji povezuje donore i primaoce. Mnogim osobama u Srbiji potrebna je transplantacija organa, ćelija i tkiva kako bi nastavili svoj život. Među njima je i nemali broj dece. Na žalost, samo mali broj njih ima sreću da mu neko od srodnika odgovara i da može da se uradi transplantacija. Svi ostali su upućeni na kadaveričnu transplantaciju. Kod nas broj kadaveričnih transplantacija je nezadovoljavajući, da ne kažem da je poražavajući, i naša zemlja se nalazi na začelju liste u Evropi po broju donora organa.

Koji su razlozi ovako slabog odziva zaveštanja organa? Brojni su. Značajno je reći da nisu u pitanju toliko religijski razlozi koliko je reč o zabludama i predrasudama, nedovoljna informisanost, ne pokazivanje empatije i brojne druge zablude, među kojima su i priče o mogućoj korupciji, nedovoljno znanja o moždanoj smrti i sujeverje su najčešći razlozi za odustajanje od potencijalnog donorstva.

Predlog novog zakona, jednog i drugog, i o presađivanju organa i ćelija i tkiva, jasno definiše procedure darivanja, odnosno uzimanja organa kadavera za transplantaciju i on je u skladu sa najsavremenijim svetskim, profesionalnim standardima, stručnim smernicama i etičkim načelima. U potpunosti su primenjeni standardi medicinske nauke i prakse, kao i osnovi kvaliteta bezbednosti ljudskih organa za transplantaciju. Zato je jako značajno, ne samo usvajanje predloženih zakona, već i njihova promocija tj. kontinuirano, snažno edukovanje građana, jer se radi o jako značajnoj životnoj temi.

Svaki budući potencijalni donor tj. davalac mora da razmišlja o prolaznosti života i mogućnosti da njemu samom ili nama ili nekoj nama bliskoj osobi možda zatrebati u budućnosti transplantacija. To vam je načelo solidarnosti i reciprociteta. Zato moramo da usadimo u našu svest da je doniranje tj. darivanje organa odraz najveće ljudske plemenitosti koja se ne može meriti ni sa jednim drugim činom, niti osobinom.

Navešću jedan primer iz nama bliskog okruženja, a u prilog svemu što sam govorila. Naime, na Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova prvi put na svetu je urađena transplantacija materice, gde su davalac i primalac organa bile genetički identične jednojajčane bliznakinje. U Evropi ovo je tek 12 transplantacija ove vrste, ali je naša beogradska priča jedinstvena upravo po pacijentkinjama koje imaju 37 godina i jednojajčane su tj. monozigotne bliznakinje. To znači da sestra kojoj je presađena materica neće morati da uzima lekove koji sprečavaju odbacivanje presađenog organa. Jedina razlika između bliznakinja je u tome što je jedna rođena bez materice. Druga je rodila troje dece i odlučila da više neće da rađa i da svoju matericu želi da ustupi sestri.

Ovako realizovana transplantacija je od ogromnog značaja za medicinsku nauku i uliva nadu svim ženama koje ne žele da se odreknu materinstva, a imaju slične probleme koje jedino mogu da se prevaziđu transplantacijom organa.

Htela bih da pročitam i današnje saopštenje VMA o transplantaciji matičnih ćelija od nesrodnog davaoca. Znači, VMA ove godine će obeležiti 45 godina od prve alogene transplantacije kosne srži srodnog davaoca, što je bio pionirski poduhvat na prostoru Balkana. Do sada je urađeno na VMA preko 1.200 transplantacija, a svake godine osavremenjuje se ovaj oblik lečenja itd.

Zbog vremena preći ću na sledeći zakon, a to su izmene i dopune Zakona o psihoaktivnim supstancama. Želim da kažem da zloupotreba i posledice psihoaktivnih kontrolisanih supstanci pogađaju sve društvene slojeve u svim zemljama sveta, direktno se odražavajući na zdravlje i život ljudi, podstičući nasilnički kriminal, maloletničku delikvenciju, prostituciju, prosjačenje, imovinske delikte, kao i različita druga devijantna ponašanja.

Svake godine, nažalost, 200.000 ljudi umre od posledica korišćenja droga i da li bismo se uspešno borili protiv droga neophodna je koordinacija svih nadležnih službi kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Znači, neophodan je multidisciplinarni pristup ovom problemu.

Veoma važno je podizanje svesti građana o štetnim efektima droga i mobilisanje celokupnog društva za uključivanje u aktivnostima na suzbijanju korišćenja raznih vrsta opijata i psihoaktivnih supstanci. Aktivnosti trebaju biti posebno usmere na mlade ljude koji često nisu ni svesni brojnih opasnosti od korišćenja droga. Osim neposrednog uticaja na zdravlje bivaju ugroženi i psihološki i emocionalni razvoj korisnika.

Zloupotreba sintetičkih droga u Srbiji je relativno nova pojava koja je u velikoj meri povezana sa novim trendovima u ponašanju mladih ljudi u slobodno vreme. Korišćenje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, tj, droga nije samo zdravstvena pretnja, već i veliki socijalno-ekonomski problem širom sveta i svi mi zajedno moramo dati svoj doprinos u borbi protiv ovog zla po čovečanstvo u celini.

Na kraju, želela bih da nešto kažem i o kanabisu. To ne kažem ja, to kaže nauka, to kaže struka. Znači, postoje već registrovani lekovi koji su uvažavajući zakonsku proceduru pojedinih zemalja stavljeni u medicinsku upotrebu. Na primer „dronabinol“, to je sintetski TSH za lečenje značajnog gubitka težine kod osoba sa HIV, AIDS-om, kod takvih pacijenata kao i za tretman sporednih efekata hemoterapija kod onkoloških pacijenata, kada drugi lekovi ne pomažu.

Takođe, postoji upotreba „nabilona“, sintetske supstance slične THC-u za lečenje mučnine i povraćanje kod pacijenata na hemoterapiji koji ne reaguju na uobičajene lekove iz grupe antiemetika.

Treći lek na bazi kanabisa je „sativeks“ sprej koji sadrži prirodne tetrahidrokanabinole za simptomatsko ublažavanje motornog poremećaja, odnosno spasticiteta kod osoba koje boluju od toga i kod kojih druga terapija nije dala neke željene rezultate.

Na kraju želim da kažem da ćemo mi iz SNS zdušno podržati ove predloge zakona u Danu za glasanje i glasati za njih i kao što reče predsednik Odbora za zdravlje i porodicu i onda kada ne budemo poslanici bićemo ponosni na usvojene zakone. Hvala.

Hvala predsednice.

Zakon o ratnim memorijalima će regulisati pitanja koja se tiču zaštite, redovnog i investicionog održavanja, finansiranja održavanja i uređenja ratnih memorijala, uspostavljanja i vođenja evidencije, uklanjanja i izgradnje ili postavljanja novih ratnih memorijala.

Zakonom će se nedvosmisleno definisati nadležnosti svih državnih organa koji se bave ratnim memorijalima, ustanova, privrednim subjekata, fizičkih lica, ko šta radi, kako radi i na koji način, sa jasno definisanom procedurom, tako da će biti prevaziđena zastarela rešenja.

Želim da kažem da je naša istorija jako bogata i burna i da konstantna borba za slobodom i nezavisnošću je ostavila u Srbiji, ali i u čitavom svetu, vredna kulturna znamenja i istorijske spomenike. Imamo obavezu da dostojno brinemo o ratnim memorijalima svuda gde se oni nalaze, jer time Srbija pokazuje poštovanje prema svojoj prošlosti, prema svima onima koji su nevini izgubili živote u ratnim sukobima. Hvala.

Hvala.

Memorijali predstavljaju nezaobilazni segment nacionalne kulturne baštine i trajni su svedok burne i slobodarske istorije Srbije i podsećaju nas na slavne događaje i ličnosti iz naše istorije. Brigom i zaštitom memorijala mi pokazujemo i civilizacijski nivo i izgrađenu istorijsku svest.

Grad Niš je carski grad, kapija istoka i zapada, poznat po svojoj turbulentnoj istoriji i carskom nasleđu. Pomenuću mesta borbi najvećih stradanja našeg naroda u Nišu: Spomen-park palim borcima i žrtvama fašizma na Bubnju, Memorijalni kompleks „12. februar“ logor Crveni krst, Ćele kula, Čegar, bista Stevana Sinđelića, spomenik oslobodiocima Niša, spomenik Aleksandru ujedinitelju, Spomen-kapela podignuta žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine, spomenik žrtvama NATO agresije na SRJ, spomenik knezu Milanu oslobodiocu Niša u Niškoj tvrđavi, spomenik obešenima 1821. godine, bista vojvode Petra Bojovića, oslobodioca Niša u Prvom svetskom ratu, spomenik palim pilotima, grobovi sovjetskih vojnika, spomenika napadu na Nemce u hotelu Niš 1941. godine, Spomen-dom narodnog heroja Mije Stanimirovića, spomenik narodnom heroju Đuki Dinić, spomenik narodnom heroju Jelisaveti, Ani Tijandrejević, Mileni i mnogim drugima. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, zbog važnog geostrateškog položaja Niš ima burnu prošlost. Brojne vojske, narodi i vladari su svako u svom vremenu ostavljali svoje tragove. Brojne su kulturno istorijske znamenitosti grada Niša i okoline. Ja ću pomenuti samo neke od njih, ne umanjujući važnost ostalih.

Spomenik oslobodiocima Niša u centru grada na trgu Kralja Milana, obeležava razdoblje oslobodilačkih ratova protiv Osmanlijske vladavine i tokom Prvog svetskog rata. Ćele-kula je jedinstveni spomenik u svetu, najsuroviji, nastao kao posledica velike bitke na Čegru. Kulu je prvobitno činilo 952 lobanje, a danas je ostalo 58 lobanja, jedna izdvojena za koju se pretpostavlja da pripada vojskovođi Stevanu Sinđeliću.

Godine 1833. kroz Niš je prolazio francuski pesnik Lamartin, video je Ćele-kulu i tom prilikom je između ostalog rekao, citiram: „Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik, on će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im kakvu su cenu platili njihovi očevi“. Ove reči su zapisane na bronzanoj ploči, na francuskom i srpskom jeziku, koja se nalazi u kapeli koja je izgrađena 1892. godine da bi zaštitila Ćele-kulu od daljeg propadanja.

Ovaj zastrašujući svedok burne istorije Niša i ljudske surovosti nastao je nakon bitke, čuvene bitke na Čegru 31. maja 1809. godine. Kula od ljudskih lobanja je podignuta na putu za Carigrad kao opomena onima koji dižu bunu. Međutim, u srpskom narodu je ovakav gest Turaka imao kontraefekat.

Na brdu Čegru kod Niša, na mestu gde se odvijala čuvena Čegarska bitka iz Prvog srpskog ustanka nalazi se spomenik u znak sećanja na hrabre vojnike i njihovog komandanta Stevana Sinđelića, koji su poginuli na ovom mestu od daleko brojnije turske vojske.

Dalje, pomenuću logor Crveni krst u Nišu, koncentracioni logor Crveni krst, danas memorijalni kompleks, 12. februar, jedan od koncentracionih logora koje su širom Srbije osnovale nemačke okupacione snage 1941. godine, gde je stradao veliki broj Srba, Roma i Jevreja. Zatim, memorijalni park Bubanj tokom Drugog svetskog rata, ovo mesto je bilo jedno od najvećih stratišta na području Jugoslavije, gde je streljano između 10 i 15 hiljada ljudi, tri pesnice koje simbolizuju dete, ženu i muškarca i predstavljaju bunt i prkos neprijatelju.

U Nišu ima brojnih kulturno istorijskih spomenika, kao što sam rekla, koji govore o istoriji ovoga grada. Spomenici žrtvama NATO agresije iz 1999. godine. Da pomenem, tu su i tvrđava Banovina, Oficirski dom, zgrada Radio Niša, sve su to mesta na kojima se pisala istorija srpskog naroda. Niš je obeležen bogatom istorijom i vekovnom borbom za slobodu i opstanak i mnogobrojne istorijske građevine, spomenici, spomen biste, spomen ploče i memorijali svedoče o tome i moramo ih adekvatno zaštiti kako bi ostali i opstali.

Zato pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, zakon o ratnim memorijalima doprineće uspostavljanju neophodnih uslova za zaštitu kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode. Ratni memorijali su trajni svedok burne i slobodarske istorije Srbije. Zakon čuva sećanje na žrtve koje su stradale od neprijateljske ruke, ali takođe čuva i sećanje na istorijske događaje ili ličnosti čije je delovanje predstavljalo prekretnicu u konkretnom razdoblju. Zakonom će se regulisati materija koja se odnosi na zaštitu, održavanje, uređenje, ali i uklanjanje ratnih memorijala, usaglašavanje sa drugim pozitivnim propisima, uvođenje procedura i evidencija istih.

Srbija je uvek vodila odbrambene i oslobodilačke ratove. Mi nikada nismo bili agresori i nismo vodili osvajačke ratove. Imamo više od 6.000 ratnih memorijala, a od toga 650 u 44 zemlje sveta, koji svedoče o stradanju naše vojske i našeg naroda. Neka od tih mesta su obeležena, neka čekaju da dobiju svoje obeležje, kako bi buduće generacije znale kako se stvarala Srbija i kako se branila Srbija. Bogata istorija i konstantna borba za slobodu ostavila je u Nišu, u celoj Srbiji, ali i van granica naše zemlje vredna kulturna znamenja i istorijske spomenike. Obaveza države i društva i svih nas je da dostojno brinemo o ratnim memorijalima, kako u Srbiji, tako i van granica naše zemlje. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću se u svom današnjem izlaganju zadržati na dva predloga zakona. Govoriću o memorijalima i želim da, što se tiče toga, kažem da, nažalost, mi smo jedna od zemalja, u stvari mi smo narod čije su kosti rasejane po celom Balkanskom poluostrvu, Evropi, pa i po svetu. Dvadeseti vek koji je iza nas je bio veoma strašan, prepolovio je našu populaciju, a iza 20. veka ostala su brojna groblja srpskih ratnika koji su stvarali i pokušavali da sačuvaju ono što danas imamo.

Kako u Srbiji, tako i u zemljama u okruženju, odnosno svuda gde je živeo srpski narod ostala su stratišta naše vojske i našeg naroda kojima se par decenija kasnije svesno uništavaju obeležja i svaki trag. Setimo se samo vojničkih grobalja u današnjoj Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, kosturnice i groblja u Solunu, na Krfu, Kajmakčalanu, ali i drugih nebrojenih stratišta naše vojske nastalih prilikom povlačenja preko Albanije, pa sve do Plave grobnice. Takođe, Srbija je puna stradalnih mesta i mesta herojske odbrane od, kao po pravilu, jačeg protivnika. Neka od tih mesta su obeležena, neka još uvek čekaju da dobiju svoj beleg, kako bi buduće generacije znale kako se stvarala Srbija i kako se branila Srbija.

Od Norveške do Alžira i Maroka, od Francuske do Bliskog Istoka postoje memorijalni centri srpskih i savezničkih vojnih grobalja. Neki u ratu, neki u zarobljeništvu, neki u bestijalnim odmazdama nad srpskim narodom, a često moram i to da pomenem brat na brata, samo pod drugom kapom, ostavljali su svoje živote daleko od kućnog praga, daleko od svega njihovog.

U nadi da se stradanja 20. veka više nikada neće ponoviti našem narodu, u nadi da su prevelika i česta stradanja iza nas i da više nikada neće nastati ni jedan novi ratni memorijal, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje izglasamo ovaj predlog zakona, ali i sve ostale predloge zakona o kojima danas diskutujemo.

Što se tiče drugog predloga zakona, o čemu ću samo par napomena, jer dosta toga je rečeno u uvodnom izlaganju ministra Đorđevića i gospođe Slavice Đukić Dejanović, ali i od strane mojih poslanika, odnosno poslanika iz SNS. Želim samo da kažem da je činjenica da se Srbija poslednjih nekoliko decenija nalazi u veoma lošoj demografskoj situaciji zbog konstantne negativne stope prirodnog priraštaja stanovništva u celoj Srbiji, kako u seoskim, tako i u gradskim sredinama. Nivo rađanja je, statistike kazuju, 30% ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva. Nažalost, mortalitet je znatno veći od nataliteta već u dužem vremenskom periodu.

Uzroci ovakve demografske situacije su brojne. Pomenuću neke od njih – nedovoljno rađanje, odlaganje braka i roditeljstva, povećan broj abortusa, naročito među adolescentnom i maloletničkom populacijom, starenje stanovništva, depopulacija stanovništva itd.

Statistike ukazuju da je 2005. godine broj rođenih bio 72.180 broj umrlih 106.771, a prirodni priraštaj te godine minus 34,5.

Godine 2010. broj rođenih 68.304, broj umrlih 103.2011, prirodni priraštaj minus 34,9.

Godine 2015. broj rođenih 65.657, broj umrlih 103.678, prirodni priraštaj minus 38.

Godine 2016. broj rođenih 64.734, broj umrlih 100.834, prirodni priraštaj minus 36,1.

Ovakva demografska situacija u Srbiji je u poslednjih nekoliko decenija, po nekim stručnjacima iz demografije čak pola veka. Nismo samo mi ugroženi. Ovakav demografski trend je u celoj Evropi. Stari kontinent, misli se na Evropu, nosi ovaj naziv iz demografski opravdanih razloga. Bela kuga je, nažalost, i evropski trend, 17.03.2018. godine predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je predložio mere populacione politike koje su implementirane u predloženo zakonsko rešenje.

Zakon je važan instrument populacione politike i ovaj zakon doprinosi ispunjavanju ciljeva koji su utvrđeni za sprovođenje strategije podsticanja rađanja. Zakon pokazuje nedvosmisleno opredelenje države da se uhvati u koštac sa problemima bele kuge.

Na kraju izlaganja želim da kažem i da stavim poseban akcenat da je porodica mesto gde se gradi i formira ličnost svakoga od nas. Porodica je stub svakog društva i svake države. Preduzimanjem ovakvih mera i konkretnih koraka koji su propisani ovim zakonom su u cilju daljeg očuvanja, pre svega, institucije porodice i svih njenih vrednosti, budući da funkcionalna i u dovoljnoj meri materijalno obezbeđena porodica daje potomstvo.

Sve pomenuto je vezano za razvoj nacije, za prosperitet naroda i svih tekovina na kojima počiva jedno društvo i demografska perspektiva njegovog stanovništva. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala predsednice.

O javnom zdravlju, o unapređenju našeg zdravstvenog sistema govorio je i gospodin Aleksandar Vučić u svom ekspozeu iz 2016. godine. Citiram: „Među prioritetima zdravstvenog sistema Srbije, u narednom periodu svakako će biti kontinuirano sprovođenje skrining programa i poboljšanje preventive na svim nivoima. Osim što pružaju mnogo veće šanse za izlečenje, pravovremeni skrining programi i preventiva omogućavaju uštedu za zdravstveni sistem na ime skupocenih troškova lečenja primarnog oboljenja i njegovih posledica“.

Akcija besplatnih preventivnih pregleda koju je u cilju rane dijagnostike i promocije prevencije kao najefikasnijeg načina brige o sopstvenom zdravlju pokrenulo Ministarstvo zdravlja u periodu septembar 2017. godine-maj 2018. godine, izazvala je veliko interesovanje građana koji su masovno odlazili u zdravstvene ustanove, kako bi se preventivno pregledali.

Veliku podršku i značajno interesovanje građana za ovom akcijom Ministarstva zdravlja posebno potvrđuje podatak da je u devet dana akcije pregledano više od 170 hiljada građana Srbije, odnosno blizu 20 hiljada građana svake poslednje nedelje u mesecu. Od tog broja, kod više hiljada građana prevenirano je ozbiljno oboljenje, što je najznačajniji rezultat ove akcije.

Posebnost ove akcije je u tome što su pregled mogli da obave i građani koji iz bilo kojeg razloga nemaju zdravstveno osiguranje. Najveće interesovanje građana zabeleženo je za mamografske i ginekološke preglede, kardiološke, dermatološke preglede i oftamološke preglede, kao i kontrole holesterola, triglicerida i druge laboratorijske analize.

Ministarstvo zdravlja će u skladu sa iskazanim ogromnim interesovanjem građana za besplatnim preventivnim pregledima nastaviti sa organizovanjem ovakvih i sličnih akcija.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije sprovode veoma ozbiljnu, odgovornu i mudru politiku, politiku mira i stabilnosti, politiku ekonomskog oporavka, prosperiteta i razvoja Srbije, što govore i ovi zakoni o kojima diskutujemo na današnjoj sednici.

Podnela sam amandmane koji se odnose na javno zdravlje kao jedne od veoma važnih komponenti sveukupnog razvoja Republike Srbije. Gospodin Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu iz 2016. godine između ostalog rekao, citiram: „U narednom periodu kako bismo učinili da naš sistem zdravstvene zaštite bude bolji nameravamo da se usredsredimo na dostupnost i kapacitete zdravstvene zaštite, efikasniju i kvalitetniju uslugu i bolji sistem prevencije. Osim toga, Vlada Srbije fokusirana je da u narednom periodu obezbedi novu i savremenu dijagnostičku opremu kao što su skeneri, magnetne rezonance i aparati za ultrazvuk za sve zdravstvene ustanove u Srbiji“, kraj citata.

Shodno tome moram i ima obavezu da istaknem u prethodnih godinu dana najznačajnija ostvarenja Ministarstva zdravlja. Sa početkom rada Klinički centar Niš krajem 2017. godine Srbija je dobila najsavremeniju i najmoderniju kliniku u ovom delu Evrope. Novi Klinički centar u Nišu na 48.000 m2 ima i bolje uslove za dijagnostikovanje bolesti za više od preko 2,5 miliona stanovnika regiona koji gravitiraju u ovoj zdravstvenoj ustanovi od Preševa do Jagodine, od granice prema Bugarskoj do Kruševca i plus 300.000 stanovnika Niša.

U kompleksu novog Kliničkog centra koji je sagrađen po modelu pametnih zgrada i jedan od najvećih operacionih blokova u Srbiji, na Balkanu sa 16 najsavremenije opremljenih hiruških sala, tri angio sale, dva urgentna centra.

Dalje, nabavka novih akceleratora potvrda je čvrstog opredeljenja Ministarstva zdravlja da se osavremeni i unapredi zdravstveni sistem naše zemlje. Nabavkom šest novih linearnih akceleratora Srbija ispunjava svetske kriterijume po broju aparata za zračnu terapiju po glavi stanovnika, odnosno na 250.000 stanovnika dolazi jedan aparat. Ministarstvo zdravlja proteklih godina nabavilo je i u rad pustilo četiri linearna akcelatora vrednosti oko 700 miliona dinara, u Kliničkom centru Niš dva aparata, Klinički centar Kragujevac jedan aparat i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu.

Uvođenje elektronskog recepta nastavak je pune implementacije integrisanog zdravstvenog informacionog sistema koji ima za cilj da se obezbedi brže i efikasnije funkcionisanje zdravstvenog sistema. Trenutno se u sistemu zaključno sa 20. maja 2018. godine nalazi 98 od ukupno 163 ustanove primarnog nivoa zdravstvene zaštite koje imaju pravo propisivanja E-recepta. Propisano je 22.785.678 recepata. Od toga je 1.618.325 hroničnih obnovljivih terapija. Registrovano je 3.196 apoteka, kao i 5.852 farmaceuta.

Dakle, 31. maja 2018. godine je uključeno 29 novih zdravstvenih ustanova, a do 30. juna 2018. godine biće potpuno završen celokupni proces implementacije na teritoriji cele Srbije.

Nabavkom najsavremenijeg „iks noža“, za koje je opredeljeno oko 800 miliona dinara, i sa novim akscelaratorima Srbija dobija zaokruženu priču u pogledu lečenja onkoloških pacijenata i to po standardima visokog zdravstva i svim svetskim merilima. Procedura je u toku i očekivano je da naši građani do kraja godine mogu dobiti mogućnost da se besplatno leče na „iks nožu“ pored „gama noža“, koji već skoro dve godine radi u Kliničkom centru Srbije, što mnogo bogatije države ne omogućavaju svojim građanima.

U našoj zemlji treba istaći do sada ovakav način radioterapije nije sprovođen i nabavkom ovakvog aparata značajno će se poboljšati kvalitet radioterapije. Trenutno lečenje naših građana na „iks nožu“ u drugim državama obavlja se po minimalno ceni od 20 hiljada evra, što dovoljno ukazuje na višestruki značaj nabavke „iks noža“ i finansijske uštede za našu zemlju.

O daljim rezultatima rada Ministarstva zdravlja govoriću po sledećim amandmanima, ali, gospodine Milićeviću, na kraju želim nešto da prokomentarišem što mi je upalo u uši. Bedno je jako i mizerno kada je čovek egocentričan, kada je čovek nekritičan, kada je pun sebe, kada su mu usta puna sebe o nekakvim svojim veličanstvenim delima, što blage veze nema, zaista, sa istinom i sa realnošću, zaista bolesno, a pri tome su toliko su zadužili građane Srbije da moraju da menjaju svoja agregatna stanja, da se provlače kroz iglene uši, prelazeći iz stranke u stranku, kako bi politički preživeli, kako bi prešli cenzus, jer ih građani naprosto neće. Toliko su zadužili građane svojim svemirskim delima, da građani neće ni živi da čuju za njih. Hvala.

Hvala.

Kada govorimo o unapređenju javnog zdravlja, na šta se odnosi moj amandman, želim da istaknem da u prethodnih godina dana je nastavljeno sa politikom zapošljavanja mladih medicinskih radnika i odobravanja specijalizacija, a sve u cilju formiranja nove generacije lekara.

U 2017. godini zaposleno je više od 3.000 zdravstvenih radnika. Do 1. maja 2018. godine Komisija Vlade za zapošljavanje na neodređeno dala je saglasnost za zapošljavanje još 1332 novih zdravstvenih radnika. Istovremeno, u 2017. godini odobreno je 1617, a samo u februarskom roku 2018. godine, još 602 specijalizacije iz onih oblasti medicine koje su najznačajnije i najpotrebnije za naš zdravstveni sistem. T je ukupno 2219 novih specijalizanata, budućih medicinskih stručnjaka, specijalista.

Dana 8. juna 2018. godine, predsednik republike gospodin Aleksandar Vučić je dodelio ugovore o zaposlenju za nekoliko od 100 najboljih svršenih studenata medicine, svih medicinskih fakulteta u Srbiji. Svakih šest meseci 50 najboljih diplomiranih studenata će dobiti posao, specijalizaciju, doktorske studije.

Treba napomenuti da je usled odsustva dobre, održive i strateški usmerene kadrovske politike u zdravstvu, u periodu pre 2014. godine, naš zdravstveni sistem dospeo u nezavidnu situaciju da specijaliste koji odlaze u penziju nema ko da zameni. U nameri da se takva situacija prevaziđe, Ministarstvo zdravlja je 2014. godine otpočelo sa politikom zapošljavanja i uvelo je niz izmena u postupak odobravanja specijalizacija.

Hvala predsedavajući.

Poštovana guverneko Narodne banke Srbije sa saradnicima, zakon pruža celovitu zaštitu korisnicima finansijskim usluga na daljinu. Sveobuhvatno su uređena prava korisnika finansijskih usluga, uslovi, način i zaštita tih prava. Zakon doprinosi unapređenju korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija u oblasti finansijskih usluga i jača poverenje korisnika u pružaoce finansijskih usluga na daljinu.

Zakon će doprineti daljem razvoju finansijskog tržišta. Neophodno je da se predložena zakonska rešenja usvoje kako bi se osim stvarne i pravne sigurnosti stvorili i uslovi koji će olakšati život i rad građanima, privredi i ekonomiji. Jednom rečju doprineće sveukupnom razvoju Republike Srbije. Hvala.

Hvala predsednice.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu unosi brojne novine u tržišno privređivanje, ali i dosta olakšava zaključenje pravnih poslova bez prethodnog preteranog administriranja, jer su u zakonu na jasan i nedvosmislen način definisani parametri ko je ko u poslovnom odnosu.

Ovim zakonom uvodi se nov način poslovanja, koji do sada nije bio toliko široko rasprostranjen u Republici Srbiji. Moderni tokovi poslovanja jednostavno nameću potrebu da i mi kao država i društvo prilagođavamo poslovanje na način da se što pre uključimo u regionalne, ali i u svetske tokove robe i kapitala, u ovom slučaju pre svega, finansijskih usluga i kapitala.

Zakon će doprineti unapređenju osavremenjavaju i razvoju finansijskog tržišta u Republici Srbiji, tendencije da se u budućnosti informacione tehnologije sve češće i sve više koriste.

Tako da na kraju bih pozvala sve kolege da glasamo za ove predloge zakona o kojima diskutujemo, a vama guvernerko Tabaković, sve pohvale i zasluge. Zaista, vaši rezultati rada i NBS, na čijem ste čelu, su izuzetni i priznati kako kod domaćih tako i kod međunarodnih finansijskih institucija. Vi ste timski igrač, i mi iz SNS vam želimo puno uspeha u budućnosti u daljem radu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovana gospođo Tabaković, guverneru NBS, uvaženi saradnici NBS, koleginice i kolege narodni poslanici, Srbija je čvrsto na evropskom putu. Srbija je stabilna zemlja i u političkom i u ekonomskom smislu. Srbija je disciplinovana zemlja koja štiti svoje interese brine o svojim građanima. Srbija je poštovana i uvažena zemlja u svetu. Srbija ispunjava svoje međunarodne obaveze, usklađuje svoju legislativu sa legislativom EU i tom kontekstu su i predloženi zakoni o kojima diskutujemo na ovoj sednici.

Podnela sam amandmane na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i želela bih da istaknem da se benefiti ovog zakona u praksi odnose na korisnike finansijskih usluga, fizička i pravna lica, uključujući i poljoprivrednike i preduzetnike, a u vezi sa pružanjem ovih usluga preko interneta, maila, preko pošte ili drugih sredstava komunikacije na daljinu. Zakon će doprineti pospešivanju tržišne konkurencije i jačanju i razvoju finansijskog tržišta u Republici Srbiji. Zakon omogućava širu primenu sredstava komunikacije na daljinu a time i pristup svim potencijalnim klijentima pod jednakim uslovima za sve pružaoce platnih usluga na teritoriji Republike Srbije.

Sve više prisutna digitalizacija u finansijskom sektoru dovela je do potrebe da se uvede posebna zaštita za korisnike koji nisu fizički prisutni u momentu pružanja informacija ili zaključivanja ugovora, kako bi se prevenirali neželjeni događaji.

Na taj način će korisnici biti ohrabreni na masovnu upotrebu tih usluga putem savremenih sredstava komunikacije. Zakon štiti korisnike od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu tražene i unapređuje prava korisnika finansijskih usluga.

Korisnici finansijskih usluga će biti na najbolji mogući način informisani i zaštićeni. Pružaocima finansijskih usluga daje se dodatni podsticaj da na pouzdan i predvidljiv način oglašavaju finansijske usluge na daljinu i na taj način zaključuju ugovore sa korisnicima.

Masovnim, da kažem, svakodnevnim korišćenjem savremenih tehnologija u oblasti pružanja finansijskih usluga, finansijske institucije na srednji i duži rok imaće dobrobit u smislu manjih troškova zbog automatizovanih procesa i manjih izdvajanja kada je u pitanju papirna dokumentacija. Dakle, benefiti postoje za obe strane i za korisnike i za pružaoce usluga.

Na kraju gospođo Tabaković, vama i vašim saradnicima sve pohvale na predloženim zakonima, kao i na dosadašnjem impresivnim i snažnim rezultatima rada. Samo nastavite tako, građani Srbije su uz vas. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovana guvernerko Narodne banke gospođo Tabaković sa saradnicima, poštovani saradnici Ministarstva privrede, mi iz SNS ćemo podržati predloge zakona koji su na današnjem dnevnom radu i glasati za njih.

U svom izlaganju fokusiraću se na Sporazum o zajmu. Naime, u pitanju je dodatno finansiranje za drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Finansiranje projekta je započeta iz sredstava ranije odobrenog zajma od 29.100.000 evra, zaključenog 10. 7. 2014. godine, a zajam je postao efektivan 8. maja 2015. godine sa rokom završetka projekta 30.9. 2019. godine.

Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije podrazumeva dodatnim 25 miliona evra zajma, a Sporazum je potpisan 21. maja 2018. godine sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj.

Ciljevi Projekta su unapređenje kvaliteta sistema javnog zdravlja u Republici Srbiji, unapređenje finansiranja zdravstva, podrška reformama u finansiranju bolnica i ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite, povećanje efikasnosti nabavke lekova i medicinske opreme, centralizovane nabavke, unapređenje sistema održavanja opreme, unapređenje pružanja zdravstvenih usluga i kliničke efikasnosti, posebno u oblasti prevenciji i kontrole hroničnih nezaraznih bolesti, kao i unapređenje u upravljanju kancerom, pošasti 21. veka, kako u svetu, tako i kod nas. Tako da će projekat biti produžen za još tri godine, do 31. decembra 2021. godine, pri čemu se sredstva mogu povlačiti još četiri meseca po završetku projekta. U pitanju su zaista sveobuhvatne reforme zdravstvenog sistema.

Komponente projekta su pod jedan – unapređenje finansiranja u sistemu zdravstva, pod dva – unapređen pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, pod tri – jačanje kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga. Svaka od ovih pomenutih komponenti ima svoje podkomponente i dalju razradu plana razvoja zdravstva.

Ministarstvo zdravlja zaista kontinuirano ulaže napore na uspostavljanju bržeg, efikasnijeg i kvalitetnijeg zdravstvenog sistema u Srbiji. U tom pravcu, pored izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih zdravstvenih objekata, nabavke nove medicinske opreme i aparata Ministarstvo intenzivno sprovodi politiku kadrovskog osnaživanja zdravstvenog sistema zapošljavanjem mladih medicinskih radnika i odobravanjem stručnog usavršavanja lekara, odnosno specijalizacija.

U prethodnih godinu dana istakla bih neke od najznačajnijih rezultata rada, a to je početak rada Kliničkog centra, novog KC u mom rodnom gradu Nišu, nabavka i početak rada novih šest linearnih akceleratora, primena elektronskog recepta, implementacija integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, izgradnja savremenog centra za Iks nož u KC Srbije, zapošljavanje zdravstvenih radnika i specijalizacije i besplatni preventivni pregledi za građane, ukupno je pregledano više od 170.000 građana za devet dana akcije i takve aktivnosti će se i dalje nastaviti.

I na kraju, zbog vremena, htela bih da kažem da su rezultati rada guvernera Narodne banke, gospođe Tabaković i Narodne banke, na čijem je ona čelu, izvanredni i to ne može niko da ospori, bez obzira na zle komentare, uvek će ih i biti.

Mi iz SNS želimo da i dalje nastavite ovakav uspešan rad u budućnosti zarad građana Srbije, zarad svih nas koji verujemo predsedniku Republike, gospodinu Vučiću, Vladi Republike Srbije i vama, a to dokazuju i dosadašnji izborni rezultati od 2012. godine pa do danas i nastaviće se i na dalje. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima, koleginice i kolege, kao što znate, u Nišu će početi gradnja prvih 188 od preko 2.000 stanova, koliko je planirano za prvu fazu izgradnje, za pripadnike MUP-a, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Grad je već predložio lokacije za gradnju.

U velikom projektu koji realizuje i finansira država, niška lokalna samouprava će obezbediti do početka gradnje kompletno sređenu nedostajuću infrastrukturu, koja podrazumeva putne saobraćajnice, električnu energiju, toplovod, kolektor i telekomunikacionu mrežu.

Stanovi će se graditi u tipskim stambenim zgradama i stanovi će biti različite kvadrature, od garsonjera do četvorosobnih stanova. Stanovi će biti izgrađeni u potpunosti u skladu sa evropskim standardima. Na ovaj način će najveći broj pripadnika službi bezbednosti rešiti svoj dugogodišnji, čak višedecenijski stambeni problem.

Ovaj projekat je jako važan i predstavlja javni interes Republike Srbije, a benefiti ovako značajnog projekta su porast BDP-a u oblasti građevinarstva, angažovanje građevinske industrije i, naravno, povećanje zaposlenosti.

Kada govorimo o sveukupnom razvoju Republike Srbije, želim da sa vama podelim i jednu informaciju. Danas je u Nišu potpisan sporazum sa Nacionalnom službom za zapošljavanje za subvencionisanje mera za podsticanje zapošljavanja. Grad Niš je izdvojio 40 miliona, a Nacionalna služba za zapošljavanje je izdvojila 33 miliona dinara.

Prošle godine smo dobili priznanje za jedinicu lokalne samouprave koja je najviše izdvojila sredstava za sufinansiranje mera za zapošljavanje, odnosno za podsticanje zapošljavanja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, a tako će biti i ove godine.

I da podsetim, u Nišu se fabrike „Cumtobel“ i IMI završavaju ove godine i zaposliće dve i po hiljade Nišlija. „Leoni“, koji je otvoren pre četiri nedelje i u kome trenutno radi oko 1.300 radnika, zaposliće još 900 Nišlija. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Predlog zakona o masovnoj stanogradnji za naše pripadnike snaga bezbednosti će na sistemski način rešiti njihove višedecenijske stambene probleme. Rešiće ih dugoročno i u mnogome olakšati njihov život, a to naravno povlači za sobom i druge pozitivne efekte, kao što su bolji i drugačiji život, sigurniju budućnost, poboljšanje životnog standarda, priliku za planiranje porodice itd.

Realizacijom projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti stvaraju se preduslovi za sveukupni razvoj Republike Srbije. Predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije vode socijalno odgovornu politiku, politiku oporavka i modernizacije društva. To je činjenica.

Sigurna sam da građani od nas očekuju ovakva i slična zakonska rešenja prepoznajući činjenicu da ova zemlja posle mnogo upropašćenih i propuštenih godina konačno ide u pravom smeru. Hvala.