Hvala predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas ću se u svom izlaganju zadržati na Predlogu zakona o medicinskim sredstvima i verovatno ću se u diskusiji ponoviti sa vama gospodine ministre i sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba SNS, ali smatram da je to neophodno zarad javnosti, zarad građana, budući da Vlada veliko interesovanje za današnje tačke dnevnog reda.

Novi zakon o medicinskim sredstvima predstavlja usaglašavanje i usklađivanje naše legislative sa legislativama EU i to za opšta medicinska sredstva koja se koriste u humanoj medicini, za aktivna implantabilna medicinska sredstva kao i za „in vitro“ medicinska sredstva.

Šta želim da istaknem, da je u izradi ovog zakona su učestvovali naši stručnjaci, lekari, inženjeri, konsultacije su obavljene i sa privrednicima, proizvođačima i distributerima, kao i sa svim ostalim zainteresovanim stranama.

Takođe, želim da istaknem da je Ministarstvo zdravlja sprovelo javnu raspravu o nacrtu zakona o medicinskim sredstvima koja je trajala od 8. do 28. decembra 2016. godine, da su u toj javnoj raspravi učestvovali i predstavnici državnih organa, javnih službi, privredni subjekti, stručna javnost i svi zainteresovani učesnici, tako da je ovaj predlog zakona dobio podršku svih prisutni.

Takođe, Ministarstvo zdravlja je nacrt zakona objavilo i na svom sajtu tako da je predlog zakona bio dostupan svima zainteresovanim relevantnim subjektima i to za sugestije, inicijative i komentare.

Nakon toga ste razmotrili sve te sugestije, komentare i velika većina njih je inkorporirana u ovaj predlog zakona, a jedan deo predloga je ostavljen za podzakonske akte, koji će se doneti nakon sprovođenja ovog zakona.

Takođe, želim da istaknem da je ovaj predlog zakona pohvalno ocenjen i od strane Evropske komisije i predstavlja jedan od sveobuhvatnih zakona opšte namene, koji moraju da postoje unutar razvijenog i naprednog društvenog sistema jedne savremene i uređene države.

Zašto govorimo danas o medicinskim sredstvima i zašto nam je neophodan ovaj zakon? Govoriću kroz prizmu lekara sa dugogodišnjim radnim stažom i iskustvom.

Naime, ubrzani tehnološki razvoj i moderna medicinska sredstva predstavljaju neophodan faktor za efikasno zdravstvo širom sveta, što je slučaj naravno i kod nas. Nezamislivo je postojanje zdravstvenih ustanova bez odgovarajućih medicinskih sredstava, posebno onih modernih.

Zdravstvene ustanove i privatna praksa, ne samo da, ne mogu se osnovati bez odgovarajućih medicinskih sredstava, već imaju kao imperativ da prilikom obavljanja zdravstvene delatnosti koriste najsavremenija medicinska sredstva.

Medicinska sredstva su jedan od ključnih segmenata napretka savremen medicine. Koriste se svakodnevno od strane zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika i benefit od medicinskih sredstava je direktno vezana i nerazdvojiva od mogućnosti tih sredstava da izazovu i oštećenje ljudskog organizma u ekstremnim slučajevima, da budu i uzrok gubitka ljudskog života, ukoliko nisu adekvatno kvaliteta, tj. ukoliko su nekvalitetna i nesigurna, odnosno predstavljaju falsifikate.

Tako da, ovaj zakon predviđa pojačanu kontrolu kvaliteta medicinskog sredstva koja već u prometu predviđa vigilansu, tj, praćenje neželjenih efekata od strane medicinskih sredstava.

To će raditi Agencija za lekove i medicinska sredstva,1 i Ministarstvo. Na taj način ćemo sprečiti ulazak falsifikovanih medicinskih sredstava na tržište u našoj zemlji.

Šta će dalje ovaj zakon omogućiti povoljno za naše domaće proizvođače? Oni će biti u istom položaju kao i inostrani proizvođači.

Gospodine ministre, imala sam prilike da u Nišu razgovaram sa par distributera i preneću im njihove impresije povodom ovog zakona. Do sada je domaći proizvođač bio u nepovoljnijem položaju, jer da bi njegovo npr. dezinfekciono sredstvo bilo registrovano kao medicinsko, morao je da obezbedi mnogo dokaza koji su skupi, a procedura izdavanja tih dokaza je bila duga.

Ovim zakonom omogućeno je da domaći proizvođač dobije oznaku C kao i inostrani. U prethodnom periodu strani proizvođači sa oznakom C, vršili su registraciju - brzo i lako, a domaći bez oznake C - dugo i skupo. Samim tim, naši proizvođači nisu izlazili na inostrano tržište. Međutim, novim zakonom, domaći proizvod postaje konkurentan za izvoz. Zakon su zbog svega navedenog prihvatili i veoma pohvalili distributeri sa kojima sam imala prilike da razgovaram u Nišu. Pozdravljaju formiranje tela za dobijanje C znaka. Naime, radi se o formiranju imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti sa propisanim tehničkim zahtevima za proizvod, znači kontrola kvaliteta, na osnovu čega se izdaje sertifikat, a proizvod označava srpskim znakom usaglašenosti.

Sve navedeno, kao što ste i vi rekli, kao i moje kolege iz SNS, će povoljno uticati na privredu i ekonomiju naše zemlje, biće podstaknute nove investicije, razvoj industrije medicinskih sredstava, sve je to jedan lanac koji povlači jedno za drugim, znači zapošljavanje i razvoj privrede.

Rekli ste za ALIMS da upis u Registar postaje administrativna procedura, to je tako precizirano u zakonu, ne uslov za promet, a što se tiče kliničkih ispitivanja, što me posebno raduje, predviđeno je skraćivanje rokova, pojednostavljivanje procedura, uvođenje centralizacije, odnosno davanje mišljenja etičkog odbora Srbije i na taj način ćemo imati veći broj kliničkih ispitivanja u Republici Srbiji, naravno, što sve skupa doprinosi razvoj medicinske nauke, zdravstvenim radnicima kao što smo mi, naučnicima, biće dostupna najnovija dostignuća u oblasti medicine, a pacijenti će imati savremene inovativne terapije, da ponovim, bez troškova po zdravstveni sistem naše zemlje.

I na kraju, da rezimiram, svaka ozbiljna država, tu uključujem i ubrajam i našu zemlju, problem zdravlja svojih građana potira na lestvici prioriteta veoma visoko i preduzima brojne korake kako za prevenciju bolesti, tako i za adekvatno lečenje samih pacijenata, što Ministarstvo zdravlja na čijem čelu ste vi, svakodnevno to radi.

Upravo je to razlog i sve ovo napred iznešeno za donošenje ovog zakona, koji ima za cilj da dostignuće na polju medicine, koje su već negde primenjena, i koja su dala dobre rezultate, budu primenjena i u našoj zemlji. Kao lekar sa dugogodišnjim radnim iskustvom u okviru svoje profesije znam da je osim praktičnih znanja koja lekar poseduje, često od presudne važnosti i medicinska oprema, tj. medicinska sredstva koja taj isti lekar ima na raspolaganju.

S tim u vezi predložena zakonska rešenja će nam omogućiti da se kroz određene standardizacije, da imamo kvalitetna i sigurna medicinska sredstva, ali nikako ne smemo izgubiti iz vida ni pozitivne efekte, koji će se isto tako odraziti na privredno poslovanje naših preduzeća. Preko ovog zakona usaglašavamo brojne parametre sa zakonodavstvom EU i time našim proizvođačima medicinskih sredstava omogućavamo da nastupe na mnogo većem tržištu.

Shodno svemu navedenom, ja ću u danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona, a takođe apelujem i na sve poslanike iz svih poslaničkih grupa, da podrže ove predloge zakona zarad dobrobit svih nas. Zahvaljujem se.

Poštovani gospodine ministre, mi iz SNS smatramo da je zakon izuzetno dobar i da sve predložene amandmane, po tipu pokvarene gramofonske ploče – briše se, treba odbaciti.

Gospodine ministre, retki su pojedinci koji mogu da se školuju, samo radi sticanja određenog nivoa obrazovanja bez potreba i ambicija da stečeno znanje materijalizuju kroz rad u struci za koju su se obrazovali.

Velika većina mladih ljudi se školuje sa namerom da sutra po završetku svog školovanja nađe odgovarajući posao u struci, da se uključi u društvene i privredne tokove i da obezbedi sebi i svojoj porodici egzistenciju i prosperitet.

S obzirom da je privreda danas veoma dinamična oblast, reći ću recimo za Niš i Nišavski okrug, veliki broj fabrika i novih radnih mesta je otvoreno. Takođe, u narednom periodu planira se otvaranje još četiri nove fabrike sa 7.000 novih radnih mesta. Tako da, iz dana u dan se javljaju potrebe za novim zanimanjima i novim obrazovnim profilima, ali da poslodavci traže stručni kadar koji će se odmah uključiti u proces rada, što ovaj zakon i omogućava.

Na taj način ćemo prevazići dosadašnju praksu, da mladi ljudi koji nađu odgovarajući posao potroše prilično vremena da se priviknu na radno mesto i da nauče da rade. Tako da smatram da je kombinacija teoretskog znanja i adekvatne stručne prakse dobra kombinacija koja je dala dobre rezultate i u drugim zemljama i sredinama, pa ne vidim razloga zašto to tako ne bi bilo i kod nas.

Pomenuću u Nišu primer Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“, koja ima veoma dobru saradnju sa osam pretežno domaćih firmi, gde učenici stiču različite kompetencije kroz više modula koje izučavaju, ranije se to zvao kooperativni model, a sada je to model sa elementima dualnog obrazovanja. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, mi iz SNS smatramo da je zakon o dualnom obrazovanju dobar i da sve predložene amandmane tipa kopi – pejst, briše se, treba odbaciti.

Naravno, gospodine Milićeviću, odmah da se razumemo, legitimno pravo poslanika je da predlažu amandmane, čak i ove vrste, ali imam i ja legitimno pravo da komentarišem na svoj način kroz figurativno izražavanje, ovakve i slične amandmane.

Zarad javnosti i budućih školaraca koji će se, recimo, odlučiti na ovakav vid školovanja i obrazovanja, želim da kažem nekoliko podataka.

Recimo, Tehnička škola „15. maj“ u Prokuplju se sprema da ostvari saradnju sa kompanijom „DŽonson elektrik“. Na istom putu je i Poljoprivredna škola iz Prokuplja. Mlekarska Škola Pirot se sprema da postane kompanijska škola, zato što imaju svoju proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda. Žele da prošire to tržište, čak se i razmišlja o osnivanju stočarskom odeljenja, ako grešim, vi me ispravite.

Što se tiče Niša, Elektro - tehnička škola „Mija Stanimirović“, Mašinska škola imaju izuzetnu saradnju sa domaćim i stranim kompanijama. Recimo, Prehrambeno – hemijska škola u Nišu ima izuzetnu saradnju sa „Idejom“ i sa klanicom, tako da učenici koji pohađaju ovakvu školu, kasnije se zapošljavaju.

Posebno ću pomenuti Pravno – poslovnu školu u Nišu, za koju vlada veliko interesovanje od strane đaka, ima dugogodišnju saradnju sa GIZ-om. Tu je učestvovala i nemačka Vlada u saradnji, i ova Pravno – poslova škola u Nišu ima izuzetnu saradnju i sa Ekonomskim fakultetom u Nišu i sa Pravnim fakultetom u Nišu, i sa mnogim bankama u Nišu, i učenici te škole su uglavnom na evropskim takmičenjima u virtuelnim preduzećima odnosili prve nagrade, naravno, zahvaljujući svom radu, ali i entuzijazmu svojih profesora i nastavnika.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, ja smatram da ovaj član 3. Predloga zakona treba da ostane baš ovakav kakav jeste i kako je definisan. Zašto to tako mislim? Zato što važni činioci koji su predviđeni da čine poluge u realizaciji ovog zakona ovde figurišu, a to su i obrazovne ustanove i privredni subjekti, preduzeća, Privredna komora, lokalna samouprava.

Naime, lokalna samouprava je prepoznata ovde kao nezaobilazni činilac razvoja svoga okruženja, tako da jedinice lokalne samouprave imaju svoje predstavnike u školskom odboru stručnih škola i na taj način će uticati na donošenje najvažnijih odluka koje se odnose, pored ostalog, i na profile u dualnom obrazovanju.

Naime, investitori domaći i strani, dolaskom u mesta u kojima nameravaju da razviju svoj biznis, direktno su usmereni na organe lokalne samouprave. S druge strane, lokalnoj samoupravi je, naravno, bitno da se u njihovim sredinama razvija proizvodnja, otvaraju fabrike, zapošljavaju mladi ljudi.

Upravo član 3. ovog Predloga zakona, stav 2. govori o tome, govori o uspostavljanju socijalnog partnerstva na lokalnom nivou zbog iskazivanja potreba svoje sredine za pojedinim kadrovima, a još više na usmeravanju profila investitora prema prirodnim i ljudskim resursima dotičnog kraja.

Imala sam prilike da slušam predstavnike kompanija koji učestvuju u promociji dualnog obrazovanja u svim većim mestima u Srbiji. Stekla sam utisak, a i građani su stekli utisak da oni žele da se što pre počne i krene sa dualnim obrazovanjem i da tako osposobljene mlade ljude, obučene u njihovim firmama na konkretnim radnim zadacima i radnim mestima, kasnije po završetku školovanja zaposle u svojim firmama. Tako da, na nedavno održanoj tribini u Beloj Palanci, predstavnici tekstilne kompanije koja dolazi u taj grad su izrazili spremnost da u svakom pogledu učestvuju u zajedničkom poduhvatu o dualnom obrazovanju, kako bi nakon školovanja mladi ljudi iz tog kraja, iz tog mesta dobili zaposlenje u njihovoj kompaniji, jer oni nisu došli da stagniraju, nego su došli da razviju svoj posao i da razvijaju tržišta. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažene i cenjene kolege narodni poslanici, veoma često se suočavamo sa pričom poslovnih ljudi, da jako teško pronalaze kvalifikovanu radnu snagu, da veoma teško pronalaze dobre i formirane stručne radnike, kompetentne, da odmah krenu sa radom, tj. sa određenom vrstom posla.

Eksperimenti koji su vršeni u našem obrazovnom sistemu, počev od 2000. godine, doveli su nas do toga da imamo armiju svršenih školaraca, koji nisu osposobljeni za posao, odnosno da krenu odmah sa radom i koji su uglavnom nezaposleni, jer ni jedan poslodavac nema ekonomski interes da zaposli radnika koji nije praktično osposobljen za rad na određenom poslu, i mnogi poslodavci uglavnom ne žele da ulažu vreme, sredstva i resurse u naknadno osposobljavanje radnika za odgovarajući posao, a svesni smo činjenice da su nam preko potrebni i zavarivači i limari i stolari i razni serviseri i tesari i armirači i armirači i elektro monteri i bravari i parno grejači, zidari, itd.

Proizvodni poslovni tokovi danas u Srbiju su jako dinamični zahvaljujući ovoj i prethodnoj Vladi Republike Srbije i našem predsedniku Aleksandru Vučiću, tako da privreda pred nas postavlja zadatak da joj omogućimo lakši i brži pristup dokvalifikovanih kadrova koji će biti sposobni da nakon završetka školovanja, u najkraćem roku pronađu zaposlenje i obezbede sebi egzistenciju.

Hteli mi to da priznamo, ili ne, ali činjenica je da je industrijska proizvodnja u Srbiji poslednjih par godina sve veća i da se otvaraju brojna privredna društva i preduzetničke radnje, koje imaju konstantnu potrebu za kvalifikovanim radnicima različitih profila, ali na žalost, realnost je ponekad taka da takvih profila na tržištu rada nema ili da se teško nalazi.

Mi zaista otvaramo fabrike, za razliku od opozicije koja je zatvarala fabrike. Govorim za grad Niš. U vreme njihove vlasti, zatvoreni su giganti kao što su Mašinska industrija, Elektronska industrija, fabrika pumpi „Jastrebac“, Tekstilna industrija „Niteks“, „Vulkan“ i mnoga druga preduzeća. Tako da su radno sposobni ljudi ostajali na ulici, bez ikakve egzistencije, i zaista je skandalozno i krajnje nemoralno da nam pridiku o našoj deci drže ljudi koji su doveli roditelje te dece u takav položaj. Samo oni neka ćute i neka se pokriju ušima.

Dalje želim da kažem da situacija u našem školskom sistemu, posebno u srednjim stručnim školama, do sada se uglavnom bavila teoretisanjem i forsiranjem teoretskih predmeta, a tamo gde postoji stručna praksa, ona se uglavnom obavlja u skučenim školskim radionicama, minimalnih kapaciteta i sa rekvizitima i alatima, koji su pre za muzejsku postavu, nego za obuću budućih radnika. Takav obrazovni sistem je doveo do toga, na primer da se na konkurs za radnika u tekstilnoj industriji govori konkretno za Niš, uglavnom javljaju kozmetičari, pravno birotehničari, pomoćnici, kuriri, kuvari i tako dalje, jer na tržištu rada nema kvalifikovanih tekstilnih radnika. Tako dolazimo u paradoksalnu situaciju, mladima treba posao, poslodavcima su neophodni kompetentni radnici, ali kvalifikovanih radnika za određeni posao praktično nema.

Ohrabrujuća stvar je što će razvoj industrijske proizvodnje eksponencijalno rasti iz godine u godinu, ali toj proizvodnji koja je u ekspanziji moramo obezbediti adekvatno obučene kadrove koji će biti sposobni da rade, doprinose i da sebi obezbede egzistenciju i prihode u optimalnim granicama životnog standarda.

Predloženi zakon o dualnom obrazovanju, koji ću naravno podržati, kao i moje kolege iz poslaničkog kluba SNS, biće upravo prekretnica na tržištu radne snage. Učenici se neće u okviru školske nastave baviti samo teorijskom nastavom, već će od prvog razreda srednje škole biti u prilici da se susretnu i upoznaju sa budućim poslovnim okruženjem, kao i da postepeno kroz rad kod budućeg poslodavca trasiraju svoj put nakon završetka školovanja, bilo zaposlenjem u struci, ili pak pokretanjem sopstvenog privatnog biznisa.

Većina nas prepoznaje ovaj vid prakse iz nekih prethodnih vremena kada su učenici srednjih škola polovinu nastave provodili u okviru fabričkih postrojenja i industrijskih centara i drugih proizvodnih radionica, stručno se obrazujući i usmeravajući i praktično učeći da rade. Upravo ti kadrovi su bili i zaslužni što nas je prethodnih 20 godina krasio epitet da Srbija poseduje visokoobučenu stručnu radnu snagu.

Nažalost, eksperimentisanje u prosveti u prethodne dve decenije dovelo je do toga da stručna radna snaga polako odlazi u penziju, a da imamo mnoštvo nezaposlenih mladih ljudi kojima manjkaju praktično znanje, stručno usmerenje, kao i same radne veštine. Tako da, zaista ću podržati ovaj zakon i sve zakone o obrazovanju koji su na današnjem dnevnom redu, jer stvarno predstavljaju pravu stvar. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se danas u svom izlaganju zadržati na Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji.

Naime, jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na obrazovanje i usavršavanje. U ovom slučaju radi se o stručnom usavršavanju, tako da Nacionalna akademija za javnu upravu, predviđena ovim zakonom, upravo ima za cilj da odgovori zahtevu stručnog usavršavanja u javnoj upravi, a sve to u svrhu sticanja odgovarajućih znanja, stručnih sposobnosti i drugih potrebnih veština tehničke prirode koji su neophodni za obavljanje poslovnih zadataka koji se nalaze pod jurisdikcijom javne uprave.

Iskustvo i praksa iz zemalja EU govori da je ovakav vid usavršavanja neophodan radi podizanja same efikasnosti rezultata zaposlenih na viši kvalitativni nivo u organima lokalne samouprave, samim tim i inkrementacije nivoa kvaliteta u pružanju usluga i kompeticija unutar samih radnih kolektiva. Shodno tome, sama po sebi nameće se potreba za usvajanjem dobre i stabilne prakse koja je nesumnjivo dala dobre rezultate u zapadnim zemljama demokratskog uređenja. Jedan od neophodnih koraka ka ostvarivanju tog cilja jeste usvajanje ovog Predloga zakona.Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu ima za cilj da kroz permanentnu i sveobuhvatnu edukaciju postojećih kadrova u javnoj upravi, ali isto tako i kadrova koji tek treba da počnu sa radom, otpočne sa edukacijom svojih zaposlenih službenika. To je jedan on značajnih koraka preduzetih ka stvaranju moderne, stabilne i uređene uprave.

Naime, živimo u 21. veku, vremena su se promenila i moderna država, sa svim svojim prednostima i nedostacima, sa energičnim i progresivnim tempom koji diktira urbani život, zahteva bržu funkcionalnu operativu iznad svega, sistemski obrazovanu javnu službu i upravu koja neće postojati radi sebe, već isključivo u interesu građana i izlaženju u susret njihovim elementarnim potrebama, u prevodu, da bude servis građana.

U prošlosti su se dešavale situacije da nas na šalterima i u kancelarijama dočekuju razni Šojići, Pantići i Mice ubice, najčešće sa komentarima na šta nemamo pravo, šta nam fali od dokumentacije i da kolega koji potpisuje baš to rešenje koje je nama potrebno je trenutno na godišnjem odmoru, a posle godišnjeg odmora ide na bolovanje, a posle bolovanja u penziju, i tako u nedogled.

Takve situacije mi upravo ispravljamo i dovodimo u red brojnim kvalitetnim zakonskim predlozima koje smo usvojili, a tako i sa ovim predlogom zakona o kome sada diskutujemo i koji će biti usvojen.Htela bih da kažem dalje da ovaj zakon predviđa unifikaciju procesa i prakse. To praktično znači da bi se unifikacijom prevazišla razlika u propisima koji postoje u različitim lokalnim samoupravama, budući da se dešavalo da je meritorno odlučivanje samo uprave često takvo, da ono što je pravo u jednom gradu, tj. opštini, nije nužno slučaj i u drugom gradu opštini itd. u nedogled.

Time se unificirala unifornost opštinskih akata koji se tiču pojedinih oblasti, pojednostavio bi se rad organa lokalne samouprave i omogućio efikasniji pristup ostvarivanju primarnog cilja, a to je podizanje kvaliteta života građana samim tim i opštih kvalitativnih standarda, što je sasvim ispravno, budući da u tom slučaju građani ne bi bili primorani da uzimaju godišnji odmor kako bi rešili neku administrativnu formalnost ili obavezu, jer ni poslodavci nisu voljni da tolerišu višečasovno odsustvovanje sa rada od strane zaposlenog lica, usled njegovih nastojanja da podmiri svoje obaveze privatnog karaktera u toku trajanja radne smene.

Na kraju, u čemu se sastoji potencijalna opasnost kompromitacije dobro osmišljene akcije. Imajući u vidu karakteristike mentaliteta domicionalnog stanovništva i krajnje nepopularnu praksu iz nekog prethodnog perioda, neophodno je da sam proces edukacije koji će sprovoditi Nacionalna akademija za javnu upravu, preko stalnih programskih komisija, bude propraćen adekvatnom proverom znanja, što je predviđeno ovim predlogom zakona, u članu 4. tačka 9. i u članu 8. tačka 7.

Tako da u danu za glasanje, ja ću, kao i svoje kolege iz SNS, podržati ovaj i sve ove predloge zakona, koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem se.

Hvala predsednice.

Potpuno sam saglasna sa stavom Vlade i Ministarstva zdravlja da predloženi amandman treba odbiti. Naime, neželjene reakcije ili dejstva se dele, u medicini, prema intenzitetu na blage, srednje i teške, prema posledicama na ozbiljne i nisu ozbiljne i prema učestalosti.

Člana 3. predloženog zakona u stavu 29. i 30, precizno i kristalno jasno objašnjava koji su to ozbiljni neželjeni događaji u postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja. Neželjena reakcija i događaj može da bude i crvenilo, svrab, peckanje, oskudno intravaginalno krvarenje, recimo kod aspiracije, koja je normalna pojava, ali to ne spada u ozbiljne neželjene događaje. Zahvaljujem se.

Hvala.

Potpuno sam saglasna sa stavom Vlade i Ministarstva zdravlja da se predloženi amandman odbije i obrazloženje koje je dala Vlada o odbijanju predloženog amandmana je sasvim korektno.

Naime, član 25. Predloga zakona precizno, ali zaista precizno definiše koje to osobe mogu biti uključene u postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja. Novina za ovaj zakon je da postupak BMPO-a može se koristiti u slučajevima postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti kod punoletnih, ali i kod maloletnih osoba.

Čitav spektar je takvih stanja koja mogu uzrokovati smanjenje ili trajnu neplodnost. Pomenuću neke od njih, kao što su onkofertilni postupci, na primer kancer, kod posebno mladih osoba koje recimo nisu započele ili pak nisu ni završile svoju reprodukciju, zatim, tu imate i druga stanja endrometrioze, miomi materice, planirane operacije u maloj karlici, različite sistemske bolesti, rizične pacijente, itd. Hvala.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, možda će neskromno da zvuči, ali nije tako. Zaista na dnevnom redu danas su dva izuzetno, izuzetno dobra zakona i prenosim sve pohvale svojih kolega sa kojima sam razgovarala u vezi ova dva zakona, čija je medicinska delatnost vezana za biomedicinsko potpomognuto oplođenje i za transfuzijsku medicinu.

Zaista su prezadovoljni zakonima koji su danas na dnevnom redu. Tu su i ljudi koji su bili članovi republičkih stručnih komisija i koji su direktno učestvovali u izradi nacrta pomenutih zakona.

Vi ste u uvodnom izlaganju veoma detaljno obrazložili ova dva zakona, detaljno, precizno i jasno, tako da verovatno ću se u svom izlaganju ponoviti sa vama i sa konstatacijama mojih kolega, ali nije na odmet zbog građana Srbije koje muči ovaj problem neplodnosti.

Htela bih da kažem da je reproduktivno pravo jedno od osnovnih prava žena i muškarca, da je stvaranje porodice i dobijanje potomstva najvažniji cilj i najsnažnije zadovoljstvo ljudi u svim društvima i ljudskim zajednicama.

Nešto malo o istorijatu biomedicinski potpomognute oplodnje, ona je zvanično ušla u humanu reproduktivnu medicinu 1978. godine kada je u Engleskoj rođena prva beba začeta na ovakav način, a što se tiče Srbije veštačka oplodnja, naš odomaćeni naziv i definicija, datira od 80-tih godina prošlog veka. Godine 2006, ukoliko grešim, ispravite me, imali smo 1.000 pokušaja, odnosno parova godišnje, koji su podvrgnuti postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje, 2016. godine taj broj je četvorostruko veći. Imamo 18 zdravstvenih ustanova koje se bave pomenutom granom medicine, od toga pet državnih i 13 privatnih.

Što se tiče Klinike za vantelesno oplođenje, GAK u Nišu, postupci biomedicinski potpomognutog oplođenja sprovode se od 2008. godine. Praktično od novembra 2008. godine, pa do sada urađeno je oko 2.200 postupaka, sa stopom trudnoće od 40% i stopom porođaja od 25 do 30%. Svi znamo i čuli smo da je biomedicinski potpomognuto oplođenje krajnji oblik lečenja steriliteta, kada su sve ostale metode lečenja steriliteta neuspešne.

Poslednjih godina u našoj zemlji se beleži povećanje učestalosti neplodnosti, mi nismo osim sveta, tako je i u industrijski razvijenim zemljama, gde je taj procenat 10 do 15. Smatra se da je broj pacijenata povećan usled povećanog rizika koji prati savremeni način života, odlaganje rađanja zbog školovanja i karijere, veći broj seksualnih partnera i veće mogućnosti ekspozicije i polno-prenosivim bolestima i pelvično inflamantornoj bolesti, veća zastupljenost gojaznosti. Po nekim autorima korišćenje kontracepcije, kao što su intrauterini ulošci, kao i to da je čest način planiranja porodice ili kontracepcije, kod nas u Srbiji abortus, posebno zabrinjavajuće kod mladih, a takođe i smanjena fertilnost muškaraca.

Aproksimativno 30% brakova u Srbiji je infrantilno ukoliko se starost kreće od 35 do 44 godine života. Naime, svi znamo da starenjem dolazi do iscrpljivanja rezervi ocita kod žene, treba napomenuti i naglasiti da negativan uticaj godina nije samo u smanjenoj broju ocita, već i u njihovom kvalitetu. Naime, studije pokazuju da je najveća fertilnost žena u životnom periodu od 20 do 24 godine života, a već oko 50-te godine života ostane samo oko 1.000 jajnih ćelija i većina je abnormalna, jer su dobre već iskorišćene. Znači, tri do pet procenata pacijenata koji se leče od neplodnosti leče se upravo metodama biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Kod nas trenutno 400.000 parova, u našoj zemlji, ima ozbiljan problem sa začećem i dobijanjem potomstva. Surove brojke pokazuju da se i kod muškaraca i kod žena problem neplodnosti kreće oko 40% za udeo muškog faktora u sterilitetu, odnosno za žene 40 do 50%, dok je u 10% problem steriliteta prisutan kod oba partnera, po nekim autorima je to čak i 20%.

Da bi našim građanima koji prolaze kroz bolna životna iskustva u postupku stvaranja potomstva olakšali realnu životnu situaciju, predloženi novi zakon ima za cilj da na pravno valjan način olakša, uredi i pruži sigurnost u postupku biomedicinski potpomognute oplodnje.

Predlog zakona detaljno uređuje celu oblast BMPO-a i sve radnje u okviru nje, od postupka testiranja, dobijanja, obrade, zamrzavanja, čuvanja, skladištenja i distribucije reproduktivnih ćelija, zigota i embriona, uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija na nacionalnom nivou, koji će obavljati banka. Znači, princip sledivosti od davaoca do primaoca.

Novina u zakonu su prilagođene razvoju medicinske nauke koja stalno napreduje i prakse, kao i regulativi EU. Akcenat je na uključivanju donatorstva i formiranju banke.

Takođe, novo je i uključivanje privatnih klinika i privatne prakse, kako bi biomedicinski potpomognuta oplodnja bila dostupna što većem broju pacijenata koji imaju potrebu, nažalost, za ovim vidom lečenja neplodnosti.

Znači, kao što sam rekla, privatna praksa učestvovaće u pružanju ove zdravstvene usluge, naravno, pod uslovima koje propisuje ovaj zakon. Znači, isti uslovi, ista oprema, isti stručnjaci, tako da ćemo na taj način imati jedinstvene uslove biomedicinski potpomognute oplodnje.

Cilj zakona je uređen organizacioni sistem u oblasti BMPO-a i stvaranje jedinstvenih uslova za obavljanje postupaka BMPO-a, u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, kao i propisima Evropske unije, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti medicine.

Još neke karakteristike ovog zakona su – jasan i precizan inspekcijski nadzor u oblasti BMPO-a u okviru uprave za biomedicinu i jedinstveni informacioni sistem u svim ustanovama i centrima za biopotpomognuto opolođenje, kao i upravu za medicinu.

Novina je da se postupak BMPO-a koristi u slučajevima postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti kod punoletnih, ali i kod maloletnih lica. Naime, razlikujemo dve vrste očuvanja sopstvene plodnosti – medicinske indikacije i elektivne socijalne indikacije.

Ja ću samo pomenuti jedan primer medicinske indikacije kao što je, na primer, onkofertilni postupci. Znači, kada je u pitanju kancer, naime, među obolelima od zloćudnih bolesti je značajan broj i mladih ljudi koji nisu započeli ili nisu još uvek završili svoju reprodukciju.

Takođe, novim zakonom je propisan precizan postupak sa darovanim reproduktivnim ćelijama i određeno je da davalac nema pravne ili druge obaveze niti prava prema detetu začetom i rođenom upotrebom darovanih ćelija ili embriona. Takođe, banka darovanih embriona, znači mogućnost darovanja embriona, postupak darivanja je oprezno i detaljno uređen, tako da parovi koji daruju embrione idu i na dodatna ispitivanja. Odbačeni embrioni se poklanjaju parovima koji imaju veliki problem i nisu u mogućnosti da dobiju potomstvo vlastitim reproduktivnim ćelijama. Znači da je u pitanju jedan dobrovoljan i nesebičan, jednom rečju – plemeniti čin.

Rekla bih na kraju povodom ovog zakona da je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo donošenjem novog Predloga zakona o BMPO-u još jednom pokazala političku zrelost i spremnost da se suoči i uspešno izbori sa svim izazovima, pa i ovim, i da precizno reguliše sve u sistemu zdravstva što je vezano za ovu oblast.

Dug je put koji je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije prešlo dok je stiglo do Predloga ovog zakona a nakon sprovedene javne rasprave, sa punim uvažavanjem predloga i sugestija. Zakon o BMPO-u je novi iskorak u oblasti lečenja infartiliteta i steriliteta.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije su načinili veliki napredak pokazavši, s jedne strane, razumevanje i empatiju za ne mali broj osoba koje samo na ovaj način mogu da imaju potomstvo i, sa druge strane, spremnost da pomogne i unapredi uslove u kojima će naučni radnici i stručnjaci iz ove oblasti medicine dati svoj maksimum, u svojoj zemlji i za svoj narod.

Što se tiče Zakona o transfuzijskoj medicini, takođe, veoma detaljno ste obrazložili ovaj zakon. Pomenuću samo neke od benefita ovog zakona, kao što su – ujednačeni kvalitet i sigurnost krvi za celu zemlju, racionalna potrošnja krvi, princip sledivosti, racionalizacija u smislu centralizovane nabavke opreme i materijala, samim tim i ujednačenost u tim oblastima, eliminisanje povremenih nestašica krvi, jasan inspekcijski nadzor, jedinstveni registar davalaca krvi i komponenata krvi, registar ozbiljnih neželjenih događaja i ozbiljnih neželjenih reakcija itd, itd, tako da slobodno mogu reći da je u pitanju jedan revolucionarni zakon.

U Danu za glasanje ću ja i moje kolege iz Poslaničke grupe Srpske napredne stranke podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem se.

Hvala predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja podržavam i glasaću za sve međunarodne sporazume i protokole koji se nalaze na današnjem dnevnom redu, zato što smatram da svaki od njih u svom domenu doprinosi što boljoj saradnji naše zemlje sa drugim zemljama.

U svom izlaganju zadržaću se na međunarodnom Sporazumu koji govori o švercu duvana i duvanskih proizvoda. Naime, svi znamo da se šverc duvana i duvanskih proizvoda, kao i nelegalna proizvodnja i prodaja, iz dana u dan povećavaju, i to na globalnom nivou.

Pred nama je međunarodni sporazum koji upravo ima za cilj da to koliko god je to moguće smanji, ako ne i potpuno onemogući nelegalnu proizvodnju i trgovinu duvanima i duvanskim proizvodima.

Činjenica je da su duvan i duvanske prerađevine strateški proizvod za sve zemlje sveta, kako za one sa razvijenom ekonomijom i većim privrednim potencijalima, tako i za one u tranziciji ili u razvoju.

Brojni razlozi nameću potrebu da se ovaj strateški proizvod uvede u legalne okvire poslovanja, budući da njegova ilegalna trgovina i proizvodnja nanose veliku štetu svim državama.

Akcizna politika i naplata akciza od duvanskih proizvoda jeste bitan faktor poreskog prihodovanja, ali nije jedina niti biva dominantnom, imajući u vidu nameru i razloge donošenja ovog sporazuma pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije. Svi znamo koliko je duvan štetan i koliko štetno utiče na zdravlje stanovništva, prouzrokujući razna teška oboljenja za koja veoma često ne postoji lek ili je, pak, lečenje dugotrajno, neizvesno i skupo.

Takođe, činjenica je da je nekontrolisana dostupnost duvanskih proizvoda. Ugrožava naše najmlađe članove društva, kao i siromašne slojeve stanovništva.

Treba istaći da naša zemlja ima respektabilnu, zakonodavnu infrastrukturu koja intenzivno radi na sprečavanju nelegalne trgovine duvanom i duvanskim proizvodima, ali očigledno to nije dovoljno raditi samo na nacionalnom nivou, jer švercerski kanali distribucije ne poznaju granice i ne odvija se nelegalna trgovina samo u okvirima jedne zemlje, već je to problem koji je prisutan na planetarnom nivou.

Sredstva, odnosno prihodi ostvareni od nelegalne trgovine duvanskim proizvodima uglavnom se koriste kao generatori narednih nelegalnih aktivnosti određenih lica i grupa i tako u krug.

Treba istaći da samo onaj duvan, mada sam ja generalno protiv pušenja, to mi i struka, odnosno profesija nalaže, samo one duvanske prerađevine koje su prerađene u legalnim duvanskim industrijama mogu koliko-toliko da garantuju ispravnost proizvoda i propisanu optimalnu koncentraciju određenih materija u njima, dok sve ono što je van legalnih tokova i čija sadržina nije poznata niti je prošla proces kontrole kvaliteta višestruko ugrožava zdravlje pušača, tj. konzumenata i naravno, treba mu stati na put.

Na kraju, osim oštećenja budžeta neplaćanjem akciza kao država i društvo u celini, takođe smo veoma oštećeni narušavanjem zdravlja stanovništva, pa iako važi geslo da zdravlje nema cenu,ukoliko se ovome ne stane na put, cena zdravlja će nažalost iz dana u dan bivati sve veća.

Želim još jednom da se zahvalim svim građanima Niša i Nišavskog okruga koji su dali ogromnu podršku našem predsedničkom kandidatu, gospodinu Aleksandru Vučiću sa 56,47%. Hvala.

Hvala, predsednice.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, s obzirom da je za angažovanje Vojske Srbije izvan granica naše zemlje potrebna saglasnost Narodne skupštine, pred nama su odluke koje se tiču rada i angažovanja pripadnika Vojske Srbije u raznim mirovnim misijama u svetu, tako da ćemo poslanička grupa SNS i ja u Danu za glasanje podržati ove odluke.
Zarad građana Srbije, ponoviću da su sve mirovne misije u kojima će biti angažovani naši vojnici i policijski službenici pod pokroviteljstvom UN i EU i imaju za cilj pre svega humani i humanitarni motiv angažovanja. Situacija u svetu, kako politička tako i bezbednosna, nažalost se usložnjava iz dana u dan, a nova krizna žarišta i novi sukobi eskaliraju svakodnevno na čitavoj planeti. Brojni su izazovi sa kojima se pojedine zemlje suočavaju, počev od oružanih sukoba sa višedecenijskim trajanjem, preko delovanja raznih terorističkih grupa, pirata na otvorenim morima, migrantske krize koja zahvata milione ljudi, kako one koji su krenuli put migracije, tako i one kroz čije zemlje te kolone migranata prolaze. Najčešće u svim kriznim situacijama najviše stradaju ugrožene grupe stanovništva koje su i najslabije, pre svega deca, žene, stari i bolesni i generalno civilno stanovništvo. Upravo je zaštita ovih kategorija stanovništva glavni motiv za angažovanje naših oružanih snaga kako bi se do iznalaženja političkog rešenja makar ublažile, ako ne i u potpunosti uklonile posledice koje oružani sukobi nose sa sobom.
Takođe, kao redovni pratioci svih oružanih konflikata pojavljuju se i aktivnosti koje dodatno ugrožavaju bezbednost i opstanak civilnog stanovništva kao što su trgovina ljudima, klasični kriminal, trgovina oružjem i narkoticima, kršenje osnovnih ljudskih prava, o političkim pravima nema smisla ni govoriti. Zatim, razne zarazne bolesti koje stihijski odnose stotine i hiljade ljudskih života i koje je jako teško kontrolisati, pa sve do upada raznih militantnih grupa u sela i gradove, gde se nad civilnim stanovništvom vrši teror, nasilje i pokolji kakvi nisu viđeni čak u srednjem veku.
Naša zemlja i mi kao odgovorno društvo smo tu da pomognemo i pokušamo da ublažimo posledice koje ovakve nesreće donose jer smo aktivni činioci u očuvanju mira. Na drugoj strani, osim dominantnog humanitarnog aspekta angažovanja naših pripadnika vojske i policije na području kriznih žarišta treba reći da takvim angažovanjem naših oružanih snaga Srbija kao država igra bitnu ulogu u mirovnim misijama na planetarnom nivou. Istovremeno, osim teoretske obuke u mirnodopskim uslovima, naši pripadnici vojske i policije će na terenu i u realnim uslovima primenjivati ono što su naučili i ono zašta su obučavani, a sve u cilju zaštite najugroženijih kategorija stanovništva, uz kolege iz drugih zemalja koji takođe učestvuju u mirovnim misijama.
Na kraju, sa željom da potrebe za ovakvim angažovanjem budu što ređe i malobrojnije i sa željom da se naši ljudi iz svih tih misija vrate kao i do sada živi i zdravi i čista obraza, pozivam sve kolege da podržimo u danu za glasanje navedene odluke. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, cenjene i uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, činjenica je da je naše visoko obrazovanje u poslednjih desetak godina pretrpelo brojne izmene i dopune u cilju poboljšanja efikasnosti sistema visokog obrazovanja.
Takođe činjenica je da dosta izmena ide u korist studenata, ali isto tako ima i stvari koje se moraju menjati, neke figurativno rečeno u hodu, jer ih generišu životni razlozi o kojima ste govorili ministre u uvodnom izlaganju. Neke stvari se moraju menjati na duže staze i planski i o tome ste govorili. To se naravno odnosi i na novi Zakon o visokom obrazovanju.
Cilj izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju koji je danas na dnevnom redu je da pre svega pomogne studentima, a njih nije mali broj, 12.000 koliko smo čuli, da zadrže svoj status redovnih studenata odnosno da zadrže mogućnost finansiranja školovanja iz budžeta.
Usvajanjem ovih izmena i dopuna zakona nije nam namera da idemo na ruku onim studentima koji bi da studiraju u nedogled, koji ne žele da uče i koji ne žele da ispunjavaju svoje obaveze, a ipak bi da zadrže određene povlastice. Sve ovo se odnosi pre svega na studente koji su pri kraju svojih studija, koji su redovno posvećeni svojim obavezama i koji će po završetku studija imati odgovoran pristup prema društvu u celini.
U ovom slučaju je i stručna javnost rekla svoje, tako da za izmenu zakona imamo široki konsenzus. Usvajanjem predloženih izmena i dopuna zakona benefit će imati i studenti i država i društvo u celini, jer obimnost gradiva i zahtevnost pojedinih studijskih grupa, bez loše namere da dele fakultete na lake i na teške nameće ovakvu potrebu da jednostavno studentima treba izaći u susret i omogućiti im tzv. budžetski status sa manjim brojem bodova, to je 48 od maksimalnih 60 po godini studija.
Takođe moram da istaknem da je ova Vlada na čelu sa premijerom gospodinom Aleksandrom Vučićem i resornim ministarstvom opredeljena da se što veći broj naše dece koja su na školovanju finansiraju iz budžeta, što je izuzetno pohvalno i što će mnogo pomoći i studentima, ali tako i njihovim roditeljima i porodicama.
Naravno ova Vlada stremi i ka unapređenju našeg obrazovnog sistema, jer zaista želimo da imamo kvalitetne i stručne kadrove. Na kraju, htela bih da podržim stav moje poslaničke grupe koji se tiče studenata magistarskih i doktorskih studija. Smatram da i oni trebaju da imaju isti status kada su u pitanju rokovi za završetak njihovih postdiplomskih i doktorskih studija, kao što će ih imati studenti osnovnih studija. U danu za glasanje SNS i ja ćemo podržati ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Hvala predsedavajući.  
Neću govoriti po amandmanu, nego imala bih jednu kratku repliku na izlaganje šefa poslaničke grupe bivšeg režima koji je pominjao Niš i pokazivao u mom pravcu.
Čisto se pitam da li taj čovek uopšte živi u Nišu i bilo bi fer i korektno ako analizira rad gradonačelnika SNS da analizira period od ….(Isključen mikrofon.) od 2008. do 2012. godine kada je njihov kadar bio na vlasti. Molim vas vratite mi reč.

Samo jedna rečenica na kraju.
Radim u najvećoj ustanovi primarnog nivoa zdravstvene zaštite na Balkanu. U periodu od 2008. do 2012. godine njihov kadar je ostavio Dom zdravlja Niš, najveću ustanovu primarnog nivoa zdravstvene zaštite sa 158 miliona dinara duga. To smo nasledili. Toliko o njihovom domaćinskom poslovanju i brizi za građane.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom izlaganju ću se zadržati na Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.

Želim da kažem da ovaj Predlog zakona predstavlja još jednu potvrdu da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem i resornim ministarstvom, odgovorno posvećena rešavanju ovog veoma važnog pitanja. Srbija je, kao što znamo, je potpisnica Terezinske deklaracije iz 2009. godine, ali je Srbija do danas, po rečima gospođe Elen Heler, prva zemlja koja usvaja ovakav zakon.

Obećanje koje je dato iz Ministarstva pravde ministra gospodina Nikole Selakovića gospođi Elen Heler, sudiji iz Svetske jevrejske organizacije za restituciju, se današnjom sednicom i usvajanjem ovog Predloga zakona u celosti ispunjava.

Ovom prilikom želim da podsetim na sledeće – da u našoj zemlji, u našoj Srbiji su nekada postojali ljudi koji su sebe nazivali Srbima Mojsijeve vere. Ti ljudi, naši sugrađani, su zajedno sa nama, sa našim precima i u dobru i u zlu čuvali ovu zemlju, gradili je, branili i tretirali je kao svoju. Bezbroj je pisanih tragova i svedočenja o njihovom učešću u oba balkanska rata i u Prvom svetskom ratu, bezbroj je usmenih svedočanstava o njihovom zalaganju za opšte dobro i pomoć većinskom srpskom narodu.

Onda je u vreme Drugog svetskog rata došlo do bestijalnog uništavanja svega jevrejskog u Evropi toga vremena u kojoj tada nije bilo mesta ni za Srbe, ni za Jevreje, ni za Rome. Ne samo što su ubijani samo zato što su Jevreji, već im je i sva imovina konfiskovana, tj. oduzeta. U toj agoniji nije pretekao niko. Stradale su čitave porodice, od najstarijih do najmlađih, nestale su čitava mala naselja. Bukvalno su svi slati na put bez povratka, u nepovrat koji ničim nisu zaslužili.

Naravno, Srbija oseća pijetet prema žrtvama stradalih Jevreja i svim drugim žrtvama Holokausta. Znamo da je u vreme Drugog svetskog rata na teritoriji naše zemlje živelo oko 33.000 Jevreja, a preko 23.000 Jevreja je stradalo u Holokaustu. Ovaj zakon, svesni smo, ne može da vrati žrtve, niti da umanji patnje preživelih i onih koji i danas tuguju za stradalim Jevrejima, ali može da predstavlja doprinos zadovoljenja pravde za stradale Jevreje u Holokaustu.

Vlada Srbije i resorno ministarstvo ne samo što poštuju i ispunjavaju domaće i međunarodne obaveze, budući da smo potpisnici ove Terezenske deklaracije, nego pre svega svoju civilizacijsku i moralnu obavezu da se ne zaborave jevrejske i sve druge žrtve Holokausta. Mi, kao svedoci današnjice i slušaoci strašnih priča iz prošlosti, želimo da očuvamo spomen na te ljude, vratimo ono što u naše ime nije oduzeto i nikad ne zaboravimo šta se desilo sa dobrim ljudima Srbima Mojsijeve vere.

U Danu za glasanje moja poslanička grupa SNS, kao i ja, podržaćemo ovaj Predlog zakona i sve ostale predloge zakona na današnjem dnevnom redu. Hvala.