Hvala predsedavajući.

Predložila sam amandman da se u članu 2. Predloga zakona doda tačka 15. koja glasi – afirmacija stečenih kvalifikacija – kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na inkluzivno obrazovanje.

Koncept predloženog zakona predstavlja veoma pogodnu osnovu i priliku za usmeravanje posebne pažnje na koncept inkluzivnog obrazovanja kao jednog od njegovih najznačajnijih integrala. Škola treba da bude otvorena za sve učenike svih starosnih grupa uz posebno usmeravanje pažnje na decu i odrasle sa smetnjama u razvoju i decu iz marginalizovanih grupa.

Prava svakog lica moraju da budu uvažena i poštovana, a na državi i njenom obrazovnom sistemu je obaveza da obezbedi jednake uslove za sve da se obrazuju i dodatno usavršavaju. Koristi od inkluzivnog pristupa su višestruke sa posebnim osvrtom na lica iz kategorije osetljivih grupa i to su osećanje prihvaćenosti uz mogućnost uspostavljanja prijateljstva i samopoštovanja, povećana mogućnost da uče kroz interakciju sa drugima, u prirodnoj vršnjačkoj grupi, osposobljenost za uključivanje u život i rad i u krajnjem, zadovoljstvo životom, povećana sposobnost da brinu o sebi i samostalnost uz mogućnost rada i zarade.

Benefiti za društvo u celini bi bili potpuna iskorišćenost ljudskih potencijala u smislu mogućnosti zapošljavanja i produktivnosti, manja izdvajanja za socijalna davanja i zdravstvenu zaštitu i tolerantnije društvo u smislu socijalne kohezije, socijalne demokratije i političke stabilnosti.

Na kraju, rezimirajući ovaj dodatni stav kojim se naknadno uređuje i nadopunjuje član 2. Predloga zakona ovim amandmanom namera mi je bila da se podstaknu i sublimiraju sve prethodno navedene stavke predviđene ovim članom Predloga zakona, posebno naglašavajući značaj i karakter njegovog inkluzivnog elementa u sebi. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, mi iz SRS podržavamo predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu i o kojima diskutujemo i glasaćemo za njih.

Što se tiče predloga zakona o udžbenicima, ja želim da kažem da je bilo više pokušaja prethodnih godina, posebno u periodu od 2000. godine, pa na ovamo, da se problem školskih udžbenika reši na odgovarajući način. Međutim, tadašnja zakonska rešenja su pokazala određene konceptualne nedostatke koji nisu mogli da se otklone u hodu, već su kao takvi ili čekali izmenu zakona ili su jednostavno bili zanemareni.

Zato sam uverenja da je ovaj Predlog zakona jako bitan, jer pogađa suštinu naše budućnosti, odnosno podvlači činjenicu da elementarno obrazovanje naše dece mora biti jedan od najbitnijih zadataka koji moramo rešiti na odgovarajući način, a problema da ima za rešavanje, ima ih, počevši od udžbenika kojih već ima u upotrebi i koji sadrže brojne nedostatke u smislu zastarelosti materije, kao i brojnih drugih razloga.

Činjenica je da većina učenika u Srbiji pohađa stručne škole što dalje znači da ima oko hiljadu stručnih predmeta različitih profila za koje se mora obezbediti dobar i kvalitetan udžbenik kako bi se izbegla situacija da đaci pohađaju nastavu bez odgovarajućih elementarnih sredstava i nastavnih pomagala, koristeći pri tome raznu dostupnu literaturu situaciono i namenski u nastojanju da odgovarajuće gradivo kako učine sebi dostupnim posežući sa alternativnim rešenjima, što je neprihvatljivo.

U te svrhe treba pomenuti da se veliki broj učenika oslanja samo na obim potrebnih informacija, prikupljen u sklopu samih predavanja kao proizvod beleški i diktata od strane nadležnih profesora i drugih predavača.

S druge strane, posebne kategorije učenika zahtevaju i specifične udžbenike i ostala pomoćna nastavna sredstva koja za cilj imaju omogućavanje deci sa posebnim potrebama priliku za redovno obrazovanje i naravno za dalju edukaciju.

Takođe, uočen je i nedostatak u vidu nedovoljnog broja pojedinih udžbenika za grupe đaka koji se obrazuju na jezicima nacionalnih manjina, tako da je neophodno obezbediti postojanje odgovarajuće literature u okviru našeg obrazovnog sistema i u te svrhe.

Paralelno sa rešavanjem problema tzv. klasičnih udžbenika, moramo da pratimo i trendove u savremenom obrazovanju, omogućavajući i postojanje i korišćenje digitalnih udžbenika, koji će učenicima u mnogome olakšati savladavanje nastavnih programa i planova, tako da jedina digitalna pomagala, kao do sada, ne budu usmeno prepričane lektire koje se, sticajem okolnosti, mogu naći na internetu i koje masovno koriste deca, kako ne bi čitala knjige.

Ono što je izuzetno važno u ovom predlogu zakona to je da se izbor udžbenika vrše na period od četiri školske godine. O tome govori član 34. ovog predloga zakona, čime se postiže zaštita porodičnog budžeta.

Budžet roditelja štiti se i na taj način što je zakonom omogućeno povećanje ponude i produktivne konkurencije među izdavačima, što će direktno uticati na smanjenje cene udžbenika.

Takođe, budžet roditelja će se zaštiti jer je zakonom predviđeno da se đacima može preporučiti korišćenje određenog dodatnog nastavnog sredstva, ali bez uslovljavanja roditelja za kupovinu istih.

Dalje, ovim predlogom zakona onemogućiće se i korupcija. O tome je i ministar govorio, jer se članom 27. ovog Predloga zakona definiše da lice koje daje ekspertsko mišljenje na tekst udžbenika nastavnog sredstva i slično, pre svog početka rada potpisuje izjavu da nije autor pomenutog udžbenika, da nije zaposlen u izdavačkoj kući, kod izdavača, niti je na bilo koji drugi način povezan sa izdavačem.

Dalje, ovim predlogom zakona u članu 10. postiže se, to jest omogućava se jednaka dostupnost obrazovanju i vaspitanju, naročito za učenike koji su socijalno i materijalno ugroženi, kao i za učenike sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, tako što će Vlada iz budžeta Republike Srbije finansirati ili sufinansirati pripremu, nabavku i dodelu udžbenika i praktikuma neophodnih za rad i praćenje nastave.

Iz svega navedenog jasno je da ovaj zakon treba da reši brojne probleme i da će ih rešavati. Država i Ministarstvo prosvete su svesni značaj regulisanja ove oblasti društvenog života i predlaganjem ovakvog zakona pokazuje spremnost da načine odlučan korak u smeru ubrzanog razvoja društva, ističući time u prvi plan značaj ljudskih resursa, odnosno kvalitetnih kadrova, sposobnih da budu na čelo reformskih procesa koji su našem društvu zaista neophodni.

Na kraju, uostalom, sigurna sam da građani od Vlade Republike Srbije i SNS kao stožera ove Vlade očekuju ovakva rešenja, prepoznavajući ih kao pokretačku snagu, koja nakon mnogo godina i sijaset propuštenih šansi za prosperitet i razvoj nacije na svim nivoima od strane nekih prethodnih vladajućih garnitura vodi ovu državu u pravom smeru. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Član 8. Predloga zakona o strancima definiše obavezne dužnosti državnih organa, fizičkih i pravnih lica ukoliko dođe do kršenja zakona od strane stranaca u našoj zemlji, a ja sam predložila amandman da se isti aršini, odnosno procedure primenjuju i na strance investitore koji doprinose ekonomskom razvoju naše zemlje.

U gradu Nišu svakodnevno boravi veliki broj stranaca iz različitih razloga, bilo da je u pitanju poslovna saradnja, profesionalna saradnja, privatni razlozi ili kao stranci. Grad Niš i svih pet gradskih opština uspešno sarađuju i sa domaćim i sa stranim investitorima, a takođe puno pažnje posvećuju i projektima. U pitanju su infrastrukturni i razvojni projekti, bilo da su eksterno finansirani sa i bez učešća grada.

Pomenuću, recimo, da je u 2017. godini realizovano šest projekata ukupne vrednosti 2.249.412 evra. U pitanju je projekat Naučno-tehnološkog parka Niš – faza 1 Studentski centar za inovativno preduzetništvo, zatim sanacija i rekonstrukcija Doma zdravlja Niš, to je moja kuća, a na šta sam posebno ponosna, jedan od najvećih domova zdravlja na Balkanu, zatim infrastrukturno uređenje radne zone Donje Međurovo, uređenje i revitalizacija niške tvrđave - faza 1, rekonstrukcija fasada u Nišu –partija 1, rekonstrukcija vodosistema Knežica-Ćurlina-Perutina-Belotinac.

Što se tiče projekta Naučno-tehnološkog parka Niš – faza 1, on je završen, a cilj osnivanja i funkcionisanja start-ap centar deo Niš je stvaranje uslova i kreiranje ambijenta za razvoj inovativnih start-ap kompanija, kao i spin of timova sa potencijalom da prerastu u buduće stanare Naučnog-tehnološkog parka Niš, čime se podstiče zapošljavanje, sprečavanje odliva mozgova i unapređenje inženjerskog obrazovanjea. Planira se da se završi do 2020. godine i faza 2 projekta Naučno-tehnološki park Niš koji se odnosi na kreiranje otvorenog prostora za realizaciju projekta studenti i nastavni kadar privreda, kreira se prostor za podršku studentskog i nastavničkog preduzetništva i stvara se prostor za realizaciju novog vida obrazovanja – akademsko-projektno dualno obrazovanje uz tešnju vezu sa lokalnim kompanijama.

Projekat će biti završen do 2020. godine. Takođe, do 2020. godine biće završena i treća faza ovog projekta, koji se odnosi na obezbeđivanje infrastrukture za pomoć inovativnim preduzećima u ostvarivanju poslovnih uspeha na tržištu visokih tehnologija i inovativne firme dobijaju specifičnu opremu na uslužno korišćenje, kako bi inicijalna ulaganja firmi bila što niža. Naravno, sa projektima će se intenzivno nastaviti i u 2018. godini. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Predložila sam da se u članu 9. Predloga zakona o strancima doda stav 10. i da sve odredbe koje se tiču zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca primenjuje i na strance investitore u našoj zemlji. Grad Niš je dobar primer saradnje i sa domaćim i sa stranim investitorima, i dobar primer kako lokalna samouprava grada Niš i svih pet gradskih opština uspešno radi, tako da ću pomenuti da je trenutno u implementaciji 24 projekta ukupne vrednosti 78.747.775 evra i pomenuću samo neke od tih projekata. Projekat sakupljanja i prerade otpadnih voda u gradu Nišu projektno tehnička dokumentacija biće završena 2019. godine, zatim izrada kolovoza i trotoara u kompleksu Lozni Kalem, radi se o izgradnji saobraćajne infrastrukturne mreže u dužini od 2.623 m i izgradnja pešačke infrastrukturne mreže u dužini od 5.246 m, zatim izgradnja saobraćajnice oko užeg gradskog jezgra u ukupnoj dužini od 535,19m, zatim revitalizacije niške tvrđave – faza 2, završetak novembra 2018. godine, zatim zaštita arheološkog nalaza Medijana u Nišu – završna faza izgradnja konstrukcije nad vilom sa peristilom od 1.100 m2, zatim održivi model rešavanja neuslovnih romskih naselja, zatim izrada tehničke dokumentacije prostorno-funkcionalne celine širokog okruženja Trga kralja Milana u centralnoj zoni, pešački most kod tvrđave itd. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman kojim se definiše pojam stranca investitora.

Naime, svrha za podnošenje ovog amandmana, ali i svih ostalih amandmana koje sam predložila, se ogleda u potrebi da se komplementarno definišu procesna pravila u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca, čime se ujedno štite i osnovni postulati i zakonitosti, a samim tim i tržišna prava svih učesnika unutar sistema nacionalne ekonomije i ustaljenog tržišnog poretka Republike Srbije.

Htela bih da kažem da je predloženi Zakon o strancima kvalitetno i koncizno definisao sva polja delovanja u pravcu uklanjanja prethodnih praznina i opasnosti po apstraktno tumačenje određenih stavki, tako da u vezi s tim amandman koji sam podnela i sve ostale koje sam podnela na ovaj tekst Predloga zakona nemaju za cilj dovođenje u pitanje pravno-tehničke prirode istih, već po svojoj prirodi predstavljaju komplementarnu komponentu pojedinih članova i stavova unutar istih.

Što se tiče grada Niša, moram i to da kažem, dolaskom Srpske napredne stranke na vlast u gradu je počelo da se radi, dragi građani. Rad lokalne samouprave se odvija u četiri pravca, to je podrška ulaganjima, industrijske i komercijalne investicije, strateško planiranje razvoja grada, projekti sa eksternim finansiranjem, sa i bez učešća grada Niša i unapređenje poslovnog okruženja, a o tome detaljnije ću govoriti sledećom prilikom. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Srbiji su potrebni investitori, kako domaći, tako i strani, dobrodošli su. Budući da se podneti amandman odnosi na stranca investitora, smatram da kapital, odnosno investicija ne zna i ne treba da zna za rod. Bitno je da investitor bude kredibilan, sa dobrim rezultatima svoga rada i delovanja i iz tog razloga sam podnela ovaj amandman. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Predloženim amandmanom definisana su prava i obaveze stranca investitora koji boravi u našoj zemlji, prilikom izlaska iz naše zemlje njegova dužnost da poštuje zakone Republike Srbije kada je u pitanju korišćenje putne isprave. Htela bih da kažem da i predloženi amandman ima za cilj i povezivanje već predloženih amandmana sa moje strane i jačanje njihovog efektivnog sprovođenja u realnoj primeni kroz interaktivno delovanje, čime se otklanja svaki rizik od eventualnog slobodnog tumačenja i zloupotrebe zakonom propisanih prava i slobode delovanja. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Predloženim amandmanom se definiše ulazak i boravak stranaca investitora u našoj zemlji. Prisustvo stranih investitora na našem tržištu je veoma važno, ja ću to istaći na primeru mog rodnog grada Niša i okoline.

Naime, svi vi znate, građani Srbije, posebno građani Niša da zahvaljujući ogromnom angažovanju, velikom trudu, radu i marljivosti, ogromnoj uloženoj energiji predsednika Vučića, uspeo je da pokrene grad Niš i jug Srbije sa nule, što je rezultiralo da je sada Niš postao i postaje polako ali sigurno novi industrijski centar Srbije, a takođe se razvija i jug Srbije, tako da više ne važi ona rečenica – Što južnije, to tužnije.

Znate, svojevremeno je na ulasku u grad Niš stajalo – Dobrodošli u grad elektronike. Međutim, bivši režimi su godinama uništavali sve živo što se moglo uništiti, tako da nije ostalo ni „g“ od grada ni „e“ od elektronike, nažalost. Ta slika se menja dolaskom SNS na vlast i u državi i u gradu Nišu i zahvaljujući ogromnom angažovanju predsednika Vučića, tako da zahvaljujući i geografskom položaju koji grad Niš ima, raskrsnica puteva, infrastrukturi, visoko kvalifikovanim kadrovima, blizini aerodroma „Konstantin Veliki“, mi postajemo vrlo privlačni, primamljivi kako domaćim, tako i stranim investitorima.

Samo ću pomenuti neke od investicija koje su u procesu realizacije u gradu Nišu.

Ako je prošlo vreme, hvala, a mogu.

Hvala predsedavajući.

Svi stranci koji dolaze u našu zemlju i borave moraju da poštuju zakone Republike Srbije, to se odnosi i na strance investitore.

Naime, investitori hoće stabilnu i bezbednu zemlju, kako bi njihovo ulaganje i kapital bili sigurni, a Srbija jeste stabilna i bezbedna zemlja. Budući da sam ostala nedorečena u toku prethodnog izlaganja, nastaviću tamo gde sam stala, vezano za strane investitore i za grad Niš koji ima izuzetan geografski položaj i nalazi se na raskrsnici puteva istoka i zapada, ima dobru infrastrukturu, visoko kvalifikovane kadrove, blizinu aerodroma Konstantin Veliki, koji beleži rekordan broj putnika, tako da grad Niš predstavlja veoma primamljivo mesto za domaće i strane investitore.

Takođe, hoću da kažem da beležimo i porast broja stranih turista koji dolaze iz različitih delova sveta.

Što se tiče investicija u procesu realizacije kada je grad Niš u pitanju pomenuću Leoni, nemačku kompaniju koja trenutno zapošljava pet hiljada radnika u fabrikama u Prokuplju i Doljevcu. Broj zaposlenih do oktobra 2019. godine biće 2200 radnika.

Trenutno u Nišu se radi fabrika i planiran je završetak radova polovinom 2018. godine, tako da će ukupan broj zaposlenih biti 2200.

Austrijska kompanija Cuntobel, koja je 2016. godine donirala najmoderniju uličnu led rasvetu u Nišu i u Beogradu i donirala je pametni operativni sistem. Znači, zaposliće 1100 radnika, a završetak radova na fabrici je planiran jula 2018. godine.

IM-Filipinska kompanija zaposliće 1250 radnika u narednih 10 godina. Planiran je završetak radova jul 2018. godine.

DŽonson elektrik, nova fabrika na istoj lokaciji, trenutno zaposlenih 1400, a planira se još 2000 radnih mesta. Trenutno je u realizaciji treća B faza koja će biti ove godine.

Filip Moris, januara 2017. godine, investitor je dobio upotrebnu dozvolu za centralni logistički magacin za Evropu površine 23 hiljade kvadratnih metara.

Kompanija turska Aster-tekstil, koja je 2015. godine kupila EI-Čegar iz stečaja i rekonstruisala objekat. U planu je zapošljavanje ukupno 2000 radnika.

Delta Real Estate, investitor ima nameru da izgradi tržni centar i objekte za stanovanje na prostoru bivše autobuske garaže Niš-ekspres, investicija vredna 80 miliona evra na 40 hiljada kvadratnih metara.

Akva park u Niškoj banji, vrednost devet miliona evra, 80 radnih mesta, početak izgradnje očekuje se tokom 2018. godine.

Klinirt kapital, ili projekat „Novi Niš“, u Gradskoj kući, trenutno je uloženo šest miliona evra, planira se još 160 miliona evra ukupno.

Kredo i EPS – pet miliona evra. Motel NAIS 18 miliona evra, i 100 zapošljenja. Niška Mlekara jedan milion evra, 120 radnih mesta. Tehnikom-rekonstrukcija jedna milion evra, 300 radnih mesta. Zahvaljujem.

Nastavak po sledećem amandmanu.

Hvala, predsedavajući.

U nameri da budemo u korak sa svetom, mislim tu pre svega na ekonomski razvoj, pristupamo stvaranju novih zakonskih rešenja koja će ljudima koji nisu naši državljani omogućiti da dođu u Srbiju i da započnu svoje poslovanje u našem okruženju i sa našim ljudima.

Želimo da olakšamo boravak stranaca u našoj zemlji i da im se omogući što lakše uklapanje u društvo i društvene tokove, odnosno da se naša zemlja učini još privlačnijim mestom za strane investitore i strance koji dolaze u Srbiju.

Činjenica je da smo po društvenoj i demografskoj strukturi država koja poseduje toleranciju ka multikulturalnosti i uvažavanju i toleranciji svih vidova različitosti.

Moram da kažem da moj rodni grad Niš je dugi niz godina bio jedan tužan grad, bez ikakve perspektive, jer su bivši režimi svojevremeno uništili sve živo što se dalo uništiti. Zahvaljujući velikom angažovanju, upornošću i istrajnošću predsednika Srbije Aleksandra Vučića do sada je u Grad Niš uloženo 214 miliona evra stranih investicija.

Pomenuću, otvorene su sledeće fabrike: „Beneton“, „Jura“, „Šin Von“, „DŽonson elektrik“, „Aster tekstil“, „Leoni“ u Malošištu, „Leoni“ u Nišu, „IME Jurop“, „Cuntobel“, koji trenutno zapošljavaju 9.460 radnika, a u 2018. godini očekuje se zaposlenje još 2.440 radnika, a ukupni očekivani broj zaposlenih 17.150. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženim amandmanom se apostrofiraju potrebe i neophodnost prisustva stranih investitora unutar naše privrede i ekonomije i dodatno stimuliše proces regulisanja i preciziranje njihovih prava i pogodnosti koje bi predstavljale dodatni podsticaj za njihova dalja ulaganja u interesu uvećavanja prihodovne strane budžeta na osnovu doprinosa stranih investitora i njihovog učešća uz naravno maksimalnu zaštitu domaćim privrednih institucija i drugih subjekata kao integralnog tkiva nacionalne ekonomije.

Prisustvo stranih investitora na našem tržištu je od esencijalnog značaja kako za dalji razvoj, prosperitet krvne slike naše ekonomije, budući da podstiče zdravu konkurentnost, promene u pravcu modernizacije tehnoloških i drugih komponenti tržišnih konstrukcija, uvođenje i implementaciju trendova koji su u skladu sa prilikama i procesima globalnog tržišta. Vreme je potvrdilo i pokazalo da Vlada Republike Srbije i država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem vodi mudru politiku, privlačeći u Srbiju mnogobrojne strane investitore koji su voljni da plasiraju svoj kapital u našu zemlju ili da započnu svoje karijere, što je od velikog i bitnog značaja i za našu državu i za naše društvo u celini.

Što se tiče grada Niša, pomenuću da u 2018. godini očekujemo nova radna mesta, tako na primer „Zumtobel grupa“ planira novih 450 radnih mesta, In jurop 190, „Leoni“ Niš 500 radnih mesta, „Aster Tekstil“ 400 novih radnih mesta, „DŽonson Elektrik“ 800 radnih mesta, „Šin von“ 50, „Jura“ 50 i tako dalje. Tako da oko 2500 novih radnih mesta očekujemo i naravno ovaj trend će se i dalje nastaviti.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, mi iz SNS pozdravljamo set zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu i naravno u danu za glasanje glasaćemo za njih.

Htela bih da kažem da novina u našem zakonodavnom sistemu je Predlog zakona koji ima za cilj objedinjavanje više formiranih baza podataka koje sadrže DNK materijale, uzorke i analize i formiranje jedinstvenog nacionalnog DNK registra za kojim je potreba višestruka, a rezultati koji će time biti postignuti opravdaće donošenje ovog zakona.

Gospodine ministre, zbog javnosti i svojih kolega koji se bave ovim poslom, moram da pročitam komentar svojih kolega iz DNK laboratorije Zavoda za sudsku medicinu u Nišu. Komentar je prilično dugačak i izrečene su sve pohvale na račun ovog predloga zakona, ali zbog vremena ja ću samo deo toga pročitati.

Naime, kolege koje se bave ovim poslom iz DNK laboratorije Zavoda za sudsku medicinu kažu da su upoznati sa Nacrtom zakona o DNK registru, da je zakon bio na javnoj raspravi u Nišu gde su postavljali pitanja, a kasnije se i pismeno izjašnjavali o istom uz sugestije i konstruktivne kritike.

Kolege dalje kažu – zakon o DNK registru je neophodan i od velikog je značaja za sistem pravosuđa i međunarodnu integraciju Srbije. Puno toga je izrečeno pohvalnog na račun ovog zakona i na kraju ove poruke se kaže – Predlog zakona će omogućiti efikasnu saradnju između policijskih uprava, tužilaštava, suda i forenzičkih laboratorija koje su od velikog značaja kod pritvorskih predmeta. To su kolege iz Niša koje se bave ovom problematikom želele da se istakne na ovoj sednici.

Sa aspekta kriminalističko-tehničkih operativnih radnji, a i kasnije vođenja krivičnog postupka, DNK analiza se pokazala kao jedan od najpouzdanijih dokaza koji bitno utiče na skraćenje trajanja krivičnog postupka, a samim tim umanjuje troškove veštačenja i samog krivičnog postupka koji uglavnom padaju na teret budžeta Republike Srbije.

Dosadašnja praksa kod nas i u našoj zemlji i u svetu je pokazala da DNK analiza u sudskim postupcima, gde god je to moguće, na brz i jasan način identifikuju počinioce i najtežih krivičnih dela, ali istovremeno isključuju mogućnost da i pored svih preduzetih radnji neko nevin bude osuđen. Činjenica je da izvršioci krivičnih dela, nažalost, idu u korak sa dostignućima savremenih tehnologija, dok istovremeno sve otvorenije državne granice omogućavaju nesmetano kretanje i izvršavanje krivičnih dela na teritorijama više zemalja i, naravno, da nije bilo uzimanja materijala i rađenja DNK analiza, takva dela nikada ne bi bila rasvetljena i počinioci nikada ne bi bili uhapšeni i izvedeni pred lice pravde.

Takođe, porast terorističkih aktivnosti poslednjih godina, koje bujaju u Evropi, nameću potrebu intenzivne analize svih DNK materijala koji se nađu na opremi, oružju ili drugim rekvizitima koje teroristi koriste, kako bi se blagovremeno sprečilo njihovo delovanje, sačuvali životi građana i njihova imovina.

Sve ovo prethodno pomenuto nameće potrebu intenzivnije saradnje policije različitih zemalja i razmenu dostupnih podataka, kako bi delovanje protiv počinilaca i izvršilaca krivičnih dela bilo što uspešnije. Tako da upravo formiranje jedinstvenog nacionalnog DNK registra će omogućiti našoj policiji da u skladu sa postojećim evropskim propisima i direktivama razmenjuje informacije sa kolegama iz drugih zemalja, što je jako dobro i jako bitno. Zahvaljujem se.

Hvala.

Poštovana predsednice Vlade gospođo Brnabić, poštovani ministri, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, mi iz SNS ćemo glasati za razvojni budžet za 2018. godinu, kao i za prateće zakone koji su na današnjem dnevnom redu.

U svom daljem izlaganju ja ću se zadržati na izmenama i dopunama Zakona o radu koji imaju za cilj eliminaciju zloupotreba evidentiranih u prethodnom periodu, i to najčešće od strane poslodavaca. Izmenama i dopunama Zakona o radu postiže se bolja zaštita prava radnika, posebno ako se ima u vidu činjenica da kršenje prava iz radnog odnosa najčešće završava pokretanjem radnopravnih sporova pred sudom, što dodatno opterećuje naš pravosudni sistem.

Namera ovih izmena i dopuna Zakona o radu je da se večiti antagonizam između poslodavca i radnika što više umanji i amortizuje, kako bi se prava radnika bolje zaštitila i kako bi se izbeglo vođenje sudskih sporova. Prijava zaposlenih kod nadležnog PIO fonda je obaveza poslodavca. Međutim, ta obaveza je dosta često izbegavana i nalaženi su načini da se zakon izigra, a što je dalje rezultiralo velikim brojem radnika koji rade na crno. Ovim izmenama i dopunama zakona takva mogućnost se praktično isključuje jer obaveza poslodavca je da zaposlenog prijavi kod nadležnog PIO fonda dan ranije pre nego što počne sa radom. U skladu sa ovim predlogom i nadležni PIO fond će prilagoditi svoj način rada prijave zaposlenih.

Takođe, različita tumačenja u dostavi upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu su nametnula potrebu da se propiše da se upozorenja dostavljaju na isti način kao i rešenja kojima se odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih, što je Zakonom o radu i detaljno regulisano. Činjenica je da postoje dve vrste upozorenja, i to upozorenje zbog neostvarivanja rezultata rada i upozorenje zbog kršenja radne discipline ili uslova rada, a davanje svakog upozorenja od strane poslodavca zaposlenom rezultira ili novčanom kaznom ili raskidom ugovora o radu, pa je samim tim dobro što će zakon biti što jasniji i precizniji.

I na kraju, mi iz SNS želimo da izrazimo veliko zadovoljstvo što su se radovi na izgradnji i opremanju Kliničkog centra u Nišu priveli kraju, tako da će otvaranje biti 17. decembra 2017. godine, što je na kraju krajeva i u direktnoj vezi sa budžetom Republike Srbije i sprovedenim merama fiskalne konsolidacije jer, naravno, da nije bilo svega toga, ovako veliku i značajnu investiciju ne bi bilo moguće završiti u gradu Nišu.

Zahvaljujući upornosti, maksimalnom angažovanju i maksimalnom zalaganju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vlade, ministra Lončara sa saradnicima, kvalitet života stanovnika grada Niša, kao i svih drugih gradova sa juga Srbije značajno će se poboljšati. Na mestu nekadašnje trošarine i močvarnog područja izgrađen je velelepni Klinički centar, u skladu sa najsavremenijim standardima u pogledu njegove tehnološke, infrastrukturne i logističke opremljenosti. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

U članu 7. predloga Zakona o medicinskim sredstvima je precizno definisano i taksativno je navedeno kada, u kojim situacijama i za koje pružane usluge agencija naplaćuje tarifu, a kada ne.

Smatram da je potpuno opravdano i ispravno, i na kraju krajeva, etički da Agencija za određene usluge ne naplaćuje tarifu i to je precizno definisano u predlogu zakona. Znači, na medicinska sredstva i donacije i humanitarne pomoći „ , “ znači, donacija i humanitarna pomoć i iz prijateljskih zemalja, ne samo iz EU.

Član Zakona govori – „medicinska sredstva iz donacije i humanitarne pomoći, odnosno programa donacije u EU“, što znači da svi dobronamerni mogu da doniraju medicinska sredstva i lekove, posebno su važni ovi lekovi koje farmaceutska kompanija želi da donira, a nisu registrovani u našoj zemlji za pacijente koje boluju od teških i retkih bolesti. To mnogo znači za naše pacijente i za nas i da ti pacijenti budu uključeni u program EU, kako bi dobili najsavremeniju terapiju.

Naravno, Agencija ne treba da naplaćuje ni kada Ministarstvo zdravlja vrši nadzor od strane inspekcije za lekove i medicinska sredstva odnosno u postupku vršenja nadzora od strane inspekcije za lekove i medicinska sredstva.

Smatram da ovaj predloženi amandman treba odbiti, kao što ste i vi uradili.

Samo kratko, predsedavajući, da predloženi amandman treba odbiti, jer se radi o kozmetičkim korekcijama nekim, a ne o nekim konstruktivnim, suštinskim predlozima koji bi unapredili ovaj tekst zakona, što je još jedna potvrda da je ovaj zakon dobar, jer u nedostatku argumentacije pribegava se ovakvim i sličnim amandmanima. Hvala.