Hvala predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženi zakoni su izuzetno kvalitetni, sveobuhvatni i temeljni i svaki segment koji čini zdravstveni sistem Srbije, svakom segmentu je posvećena maksimalna pažnja.
Za predloge zakona vlada veliko interesovanje javnosti, građana Republike Srbije, ali i svih nas koji radimo u zdravstvenom sistemu Srbije. Činjenica je da smo svi u određenom trenutku ili periodu života korisnici zdravstvenih usluga tj. pacijenti.
Moramo priznati da je u poslednjih pet godina mnogo toga dobrog i kvalitetnog uradila država Srbija, pre svega mislim na predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića i Ministarstvo zdravlja, na čijem ste vi čelu, kako bi zdravstveni sistem Srbije bio kvalitetniji, efikasniji, kako bi zdravstvene usluge bile jednako dostupne građanima na teritoriji cele Srbije.
Želim da kažem da su rezultati rada Ministarstva zdravlja, na čijem ste vi čelu, zaista respektabilni i spisak dobrih i kvalitetnih rešenja je jako dugačak, počev od izgradnje novog kliničkog centra u Nišu, rekonstrukcije doma zdravlja u Nišu, najvećeg doma zdravlja u Srbiji, izgradnje i rekonstrukcije kliničkih centara i drugih zdravstvenih ustanova širom Srbije, nove opreme, novih tehnologija, novih lekova, IZIS-a, kadrova, specijalizacija, povećanja plata itd. Tako, da svi ovi rezultati su zaista za poštovanje i predstavljaju temelj za zdravstveni sistem, a kakav svi želimo i kome svi težimo.
Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenom osiguranju, zbog javnosti, želim da kažem da je on rezultat saradnje Ministarstva zdravlja sa drugim državnim organima. Tu mislim na Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo omladine i sporta, zatim Zaštitnikom građana, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, RFZO-om, zatim Centralnim registrom za obavezno socijalno osiguranje, timom za reformu javne uprave pri Vladi Republike Srbije, udruženjima, kao što su NURDOR, Udruženje žena obolelih od raka dojke, Udruženjem osiguravača Srbije, republičkim stručnim komisijama, ali i predstavnicima svih drugih zainteresovanih udruženja i nevladinih organizacija.
Javna rasprava je održana u periodu od 25. decembra 2016. godine, do 20. januara 2017. godine. Četiri prezentacije su održane u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i svi zainteresovani, i stručna i opšta javnost, su imali prilike da se upoznaju sa Predlogom zakona, da diskutuju, da iznesu svoje predloge, primedbe i sugestije, a u vreme održavanja javne rasprave, takođe Predlog zakona je bio istaknut na internet stranici Ministarstva zdravlja, tako da su svi zainteresovani mogli putem elektronske pošte da upute svoje primedbe, predloge i sugestije. Tako da, zakon predstavlja široki konsenzus svih pomenutih organa, ali i fizičkih lica.
Dosta toga je rečeno o novinama u Predlogu zakona, ja ću samo pomenuti neke od njih. To je, recimo, da novinu predstavlja i kada se osiguranik upućuje na lečenje u stacionarnu ustanovu, koja je udaljena najmanje 50 kilometara od mesta stanovanja, ima pravo da naplati troškove prevoza, bez obzira da li se zdravstvena ustanova nalazi na teritoriji matične ustanove, ili ne.
Zatim, novina je da na osnovu novog predloga zakona osiguranici dobijaju pravo da mogu, recimo medicinska pomagala i lekove višeg standarda da dobiju uz doplatu razlike u ceni u odnosu na pomagalo ili lek koje se izdaje na teret osiguranja. Isto važi i za rehabilitaciju, kada se osiguranik uputi u neki rehabilitacioni centar, izrazi želju da bude smešten u apartman, a naravno to može uz doplatu razlike u ceni koju priznaje osiguranje.
U banju se takođe po novom predlogu zakona može otići ne samo na osnovu uputa izabranog lekara, nego i po uputu specijaliste odgovarajuće grane medicine koja leči pacijenta. Čuli smo i za palijativno zbrinjavanje. Novina je da će osiguranici moći da ostvare šira prava iz zdravstvenog osiguranja u slučajevima kada zbog propusta poslodavaca nemaju redovnu uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje. Do sada je u takvim slučajevima osiguranik mogao da ostvari pravo samo na hitnu medicinsku pomoć, međutim, sada će moći da ostvari pravo i palijativno zbrinjavanje i na sprovođenje obaveznog skrininga, kao i na obaveznu imunizaciju.
Novina je i to da lica kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, recimo nastanak povrede ili profesionalne bolesti, a koji obavljaju sezonske poslove rada, u skladu sa zakonom koji određuje ovu materiju i ovakav način rada.
Takođe, izvršeno je i usklađivanje sa Zakonom o sportu. Smatram da je to jako bitno da kažem, da pregledi dece od šest do 14 godina života radi utvrđivanja opšte i posebne zdravstvene sposobnosti da se bave sportom, se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Za žene operisane od karcinoma dojke, kojima je urađena jednostrana ili obostrana maksetomija obezbeđuje se rekonstrukcija ili korekcija dojki na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Takođe, proširen je i obim prava osiguranih lica tako što je predloženo da sva odrasla osigurana lica, ne samo žene imaju pravo na preventivne preglede u vezi sa planiranjem porodice, a ne samo žene u vezi sa trudnoćom. Tako da se na teret osiguranja može obezbediti i imunizacija i hemioprofilaksa, što je jako bitno u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.
Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, želim da kažem da novi zakon detaljno uređuje sistem zdravstvene zaštite, njegovu organizaciju, društvenu brigu za zdravlje stanovništva, opšti interes, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog propisa. Samo bih htela da ukažem na to što je meni, mnogo toga ste i vi rekli u uvodnom izlaganju, a i mnoge moje kolege iz SNS, recimo reći ću ovo što jako pozitivno ocenjujem.
To je da Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova je definisana ovim zakonom, članovima od 196-202 i prvi put nakon 11 godina rada Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova dodata je mogućnost akreditacije privatne prakse. Na ovaj način se pruža mogućnost da se akredituje i privatna praksa. U tom kontekstu se otklanja diskriminacija privatne prakse u sticanju nacionalne akreditacije. Do sada je Agencija akreditovala preko 200 zdravstvenih ustanova, različitih nivoa, od domova zdravlja, KBC, KC, opštih bolnica, gde je evidentno da je došlo do povećanja kvaliteta u pružanju zdravstvenih usluga i bezbednosti, kako po pacijente, tako i po zaposlene. Novim zakonom očekuje se i povećanje kvaliteta i bezbednosti u pružanju zdravstvenih usluga i u privatnoj praksi. U danu za glasanje, SNS će podržati sve predloge zakona i glasati za njih. Hvala.