Hvala predsedavajući.
Poštovani ministre Trivan sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, želim da istaknem da je Ministarstvo zdravlja u poslednjih nekoliko godina, tačnije šesta godina, u pogledu položaja obolelih od retkih bolesti, učinilo veoma bitne i vrlo važne iskorake i shodno tome su i izmene finansijskog plana RFZO-a za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu.
Budući da kod građana i njihovih porodica vlada veliko interesovanje za ovu temu, ja ću ponoviti činjenice koje su istakle moje kolege iz SNS.
Naime, u pitanju je cifra od 500 miliona dinara, to su sva ona preneta neutrošena sredstva na dan 31.12.2017. godine za čiji iznos se uvećavaju rashodi i izdaci RFZO-a sa 3,6 na 4,1 milijardu dinara.
Prvobitno planiranih milijardu i 500 miliona dinara, sa ovih dodatih 500 miliona dinara, namenjena su za lečenje obolelih od retkih bolesti, tako da se danas oko 200 pacijenata leči od retkih bolesti.
Naime, od 2012. godine oboleli od retkih bolesti nisu ni imali mogućnost adekvatnog lečenja, što znači da 2011. godine, država je nula dinara opredelila za obolele od retkih bolesti.
Godine 2012. osam pacijenata se leči o trošku države i tom prilikom je izdvojeno 130 miliona dinara iz budžeta Ministarstva zdravlja na ime navedenih troškova. Godine 2013. obezbeđen je isti iznos sredstava za obolele od retkih bolesti. Godine 2014. sredstva za lečenje od retkih bolesti se progresivno uvećavaju iz godine u godinu.
Naime, već navedene kalendarske godine opredeljeno je 260 miliona dinara iz državnog budžeta u te svrhe. Godine 2015. investirano je 335 miliona dinara u intervencije Ministarstva zdravlja u navedene svrhe. Godine 2016. izdvojeno je 600 miliona dinara za potrebe lečenja osoba obolelih od retkih bolesti. Godine 2017. milijarda i sto miliona dinara. Godine 2018. milijarda i 500 miliona dinara i to predstavlja uvećanje od 36% u odnosu na 2017. godinu, a uz ovih 500 miliona dinara, 2 milijarde dinara, što je 13 puta uvećan iznos sredstava namenjen obolelima od retkih bolesti.
Naime, država, kao što možemo videti, ulaže velike napore kako bi se obolelima od retkih bolesti omogućilo adekvatno lečenje i primerena terapija. Radi se sistemski, kontinuirano se uvode novi inovativni lekovi na liste RFZO od kojih su mnogi namenjeni upravo osobama obolelim od retkih bolesti.
Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i protokolima koji se tiču životne sredine i prirode, ono što primarno treba istaći jeste njihova važnost i potreba da ih kao takve izdvojimo i svrstamo u kategoriju onih od egzistencijalnog značaja po čoveka i njegov ekosistem.
Današnje globalno društvo, ne samo zemlja Srbija, se suočavaju sa problemima zaštite životne sredine i ekologije. LJudska nebriga i nemarnost dovode u pitanje opstanak čitave planete jer nas priroda svakodnevno upozorava na to da treba više da vodimo računa o njoj.
Rezultat toga su negativne posledice po ekosistem i životnu sredinu. Treba da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine i da promenimo svoje loše navike.
Na primer, sve klimatske promene i većina prirodnih nepogoda su rezultata negativnog delovanja ljudi. Pomenuću neke od njih, efekat staklene bašte, eksploatacija prirodnih bogatstava koje su ograničene. Na primer seča hektara i hektara šuma, deponije svuda po prirodi, čime dovodimo u opasnost i biljke i životinje, a i nas same.
U svemu tome, posebno su interesantni faktori koji su u vezi sa postignućem u ekovaspitanju i obrazovanju i formiranju ekološke kulture i ekološke svesti učenika, to su porodica, dečiji vrtić, škola, fakultet, kasarna, preduzeće, društvene organizacije, itd.
Porodica je veoma značajan faktor vaspitanja mladih koja u načelu deluje pozitivno u smislu razvoja ekoloških vrednosti svojih članova. U njoj se izgrađuje formalistički odnos u ostvarivanju brige o neposrednoj okolini.
Vršnjačka grupa, takođe je uz porodicu značajan faktor društvene svesti mladih. Ona u nekim uticajima nadmašuje čak i porodicu i školu. Vršnjaci su potencijalno bliski jedan drugome, oni imaju istovetne stavove u oceni društvenog položaja njihove generacije. Potrebno je sagledati vrednosti sveta mladih, njihove potrebe i načine na koje gledaju na probleme ugrožavanja životne sredine, kako bi se i oni angažovali na zaštiti i unapređenju životne sredine.
Otuda svaka država, pa i naša, treba da afirmiše naučnu misao i vrednuje kao najviše nacionalno dobro, a naša zemlja za to poseduje i kreativne predispozicije i naučni potencijal, materijalnu bazu i sve ostale naučno-stručne osnove.
Kada govorimo o gradu Nišu, želela bih da istaknem da mi radimo programski razvoj grada i u tom kontekstu je i program - Podrška razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine. Naime, u pitanju je projekat „Sakupljanje i prerada otpadnih voda u gradu Nišu“. Nosilac implementacije je grad Niš, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Izvori pomoći, u smislu projektno-tehničke dokumentacije su švedska Agencija za međunarodnu razvojnu saradnju, kroz program „Podrška razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine“, Ministarstvo poljoprivrede za zaštitu životne sredine Republike Srbije, a ukupna vrednost projekta je 805 hiljada evra i 55 miliona evra za realizaciju investicije, a očekivani rok za završetak projektno-tehničke dokumentacije je decembar 2019. godine. Ovo je primer pozitivne prakse kako razmišljamo o zaštiti životne sredine. Hvala.