Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7403">Aleksandra Tomić</a>

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pošto je pomenut Fiskalni savet i na jedan flagrantan način prekršena uopšte priča o tome da je Fiskalni savet institucija koja je u nadležnosti Narodne skupštine jedna ustavna kategorija, morala sam da se javim da reagujem, iako je tačka dnevnog reda i započeta rasprava o izboru Zaštitnika građana i člana Agencije za borbu protiv korupcije. Ono što smo imali prilike da čujemo to je dezavuisanje javnosti uopšte o temi i o izboru članova Fiskalnog saveta.

Godine 2011. kada je izabran isti ovaj Fiskalni savet nije postojao MMF, ali je postojao Fiskalni savet. A Fiskalni savet je institucija koja ima svoje određene tačno određene zadatke Zakonom o budžetskom sistemu član 92b i 92a. Prema tome, oni se tačno kreću u svojim nadležnostima ono što im je zakon dao i propisao, a ono u čemu se oni nalaze i njihova uloga je, pre svega, ocena fiskalne politike, odnosno dela kada ministar finansija treba da uradi predlog budžeta i da određeno mišljenje i svoj predlog fiskalne politike za narednu godinu ili naredne tri godine. Fiskalni savet je institucija koja vrši ocenu svega toga.

Znači, taj Fiskalni savet je funkcionisao i 2011. i 2012. godine i danas, ali u svojim ocenama je decidno davao određena rešenja i velike kritike na ekonomsku politiku koja je vođena i do 2012. godine i dao predlog rešenja potpuno apolitično kada je trebalo rešavati najveće probleme koje su SNS i njenim koalicionim partnerima ostavljeni da rešavaju od 2012. godine do danas.

Tako da kada govorimo uopšte o tome da treba predložiti Fiskalni savet u skladu sa zakonom, onda govorimo o tome da predloge za predsednika Fiskalnog saveta, prema zakonu koji sam navela, daje predsednik Republike Srbije, za članove daju ministar finansija Republike Srbije i guverner Narodne banke Srbije. Znači, mi ne dovodimo u pitanje ovde da li to treba ili ne treba. To mora, jer tako piše u zakonu i ti zakoni funkcionišu mnogo pre nego što je vladajuća većina u ovom sastavu.

Prema tome, ne vidim zbog čega je sada potreba tolika da se negde u javnosti navodi da su to u stvari neki eksperti MMF-a koji ovde sada nama nameću određena rešenja. Niko ništa ne nameće, već jednostavno kroz svoja ekspertska znanja oni daju svoja mišljenja i ocene. Na kraju krajeva, na te ocene i ta mišljenja su se mnogi ovde iz opozicionih stranaka u prošlosti pozivali kada su hteli da upute najveće kritike vladajućoj većine.

Treba reći da na sednici Odbora 11. jula 2017. godine je usvojen Predlog odluke o izboru članova Fiskalnog saveta u skladu sa članom 92b. Zakona o budžetskom sistemu, a nakon čega smo dobili u pisanom obliku predloge kandidata, i to za predsednika Fiskalnog saveta Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, gospodina profesora dr Pavla Petrovića, za člana Fiskalnog saveta od strane ministra finansija gospodina Dušana Vujovića dr Nikolu Altiparmakova i za člana, takođe, Fiskalnog saveta od strane guvernera Narodne banke guvernera gospođe Jorgovanke Tabaković prof. dr Vladimir Vučkovića.

U raspravi smo mi tada imali prilike da čujemo različita mišljenja. Znači, od ovoga da su oni eksperti MMF-a, nalogodavci, do toga da ne vide koja je uloga Fiskalnog saveta, do toga da smo čak imali sumnje određenih članova Odbora o tome da li prof. dr u skladu sa svojim godinama može da obavlja svoju funkciju. Sve u svemu, ono oko čega se svi slažu jeste da oni ipak imaju svoju biografiju koju niko ne može da porekne, da su stručne osobe, da je prepoznata kritička dimenzija uopšte njihovog rada i da se radi o kvalitetnim ljudima koji daju svoje određene ocene koje su u skladu sa profesijom.

Kada govorimo uopšte o biografijama, pre svega, rekla bih da zbog javnosti moramo da znamo o kojim kandidatima mi danas govorimo. Kada govorimo o prof. dr Pavlu Petroviću, treba reći da je u obrazloženju predsednik Srbije gospodin Aleksandar Vučić dao - sa svojom snažnom, ozbiljnom i konstruktivnom kritikom prof. Pavle Petrović je pružio veliki doprinos uspešnoj ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu i da je predsednik Srbije uveren da njegov profesionalni, lični integritet, kao i dosadašnje delovanje na funkciji predsednika Fiskalnog saveta predstavlja garanta, svrsishodnog i kvalitetnog rada Saveta u novom mandatu.

Zašto je to rekao? Sve ono što smo imali prilike da čujemo i sve velike kritike su bile glavna korektivna dimenzija i negde pokazatelj kojim putem treba ići u smislu fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi, ali i na osnovu onoga što je gospodin Petrović u svojoj biografiji radio, zaista se kandidovao, da je čovek od najvišeg integriteta koga treba čuti i zaista poslušati u mnogim stvarima.

Treba reći da je gospodin Pavle Petrović bio pomoćnik ministra finansija od 2001. do 2002. godine, od 2003. do 2004. godine predsednik Saveta Narodne banke Srbije, od 2007. do 2011. godine je bio urednik „Mata“, jednog časopisa koji se upravo bavio ekonomskim trendovima i fiskalnom politikom, da bi od 2011. godine postao predsednik Fiskalnog saveta. Uporedo sa tim, do 2015. godine je predavao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ali je bio gostujući profesor na mnogim prestižnim univerzitetima, kao što je Harvard, Prinston, Koreli. Treba reći da je u svojim bezbrojnim radovima u kojima je davao svoja stručna mišljenja bio ocenjen najvišim ocenama od strane svojih kolega sa prestižnih univerziteta, ne samo na kojima je gostovao, već i kojima su kao članovi Fiskalnog saveta postali sastavni deo evropske mreže fiskalnih organizacije, znači EU.

To je negde gde mi danas pričamo i o njihovim ocenama koje smo dobili, ove poslednje koje se odnose na veliku analizu kritike, ali i preporuke kako da se urede javne finansije kada govorimo o lokalnim samoupravama. Nisu oni napravili svoj izveštaj i analizu ad hok i na osnovu nekih tamo saznanja, nego pre svega na osnovu finansijskih izveštaja koje je radio Državni revizor u protekle četiri godine, ali i na osnovu određenih makroekonomskih istraživanja i analitičkih podataka koji su dali ne samo Zavod za statistiku, već i direktno ljudi koji su ulazili u lokalne samouprave i radili finansijske izveštaje koje imamo prilike u javnosti da nađemo na zvaničnim sajtovima institucija. Na osnovu toga su radili jedan program, platformu kako Srbija, kojim putem treba da ide u ovom drugom koraku fiskalne konsolidacije, da uredi svoje finansije kada su u pitanju lokalne samouprave.

Stoga, smatram da od 2007. godine su ovi ljudi u javnosti davali svoje mišljenje kako treba da izgleda uređenje javnih finansija, kako javni dug ne sme da pređe 60% BDP, kako 3% rasta mora da se obezbedi ukoliko želite da imate održive finansije, kako treba kontrolisati inflaciju koja mora da bude u određenim granicama do 3% da bi državna kasa funkcionisala na krajnje realan i normalan način.

Međutim, niko nije imao da ih čuje, pa i 2011. godine kada je ova Skupština izabrala, kao sada što je predlog da se izabere i da funkcionišu kao institucija, bilo je prilike da ih neko čuje od državnih organa. Tadašnji predsednik Vlade i tadašnji ministar finansija su davali svoje ocene, pogotovo kada je bila u pitanju regionalizacija uprava, ako se sećate, koje su predlagali URS. Oni su dali svoju ocenu šta misle o tome i kojim putem treba zaista krenuti u fiskalnu konsolidaciji lokalnih budžeta, ali niko nije imao prilike ni da ih čuje, ni da ih posluša.

Onda, kada je posle 2012. godine ova skupštinska većina slušala šta govore državne institucije, šta govori Fiskalni savet i našla snage i mehanizme institucionalne da zaista sprovodi programe koje je Fiskalni savet dao kao niz preporuka šta treba uraditi, onda su potrčali svi da se pozivaju na Fiskalni savet, kako vladajuća koalicija ne želi da sluša sve te preporuke.

Korak po korak, slušale su se te preporuke, radilo se mnogo na tome. Čak ni sam Fiskalni savet nije verovao da je Srbija spremna da zajedno sa Vladom Republike Srbije sprovede najteže ekonomske reforme, da bi upravo ekonomski rast porastao i došao do 2,7 procenata 2016. godine. I oni sami su davali da će realan rast biti 1,7%, pa su na kraju promenili svoje mišljenje. Nisu verovali da će javni dug početi ovom brzinom da pada. Došli su do toga da su zastupali da Fiskalni savet u stvari vreme kritikuje ovu vlast.

Upravo zbog takvog kritičkog stava ova vladajuća većina je shvatila da na krajnje prijateljski način ovakva institucija u ovom sastavu treba da postoji, zato što uvek treba da postoji u društvu kritičko mišljenje na koje treba da se osvrnemo i zaista treba da primenimo određene faze u preporukama takvih izveštaja i takvih ocena zarad svih nas, zarad toga da nam svima bude bolje, da jednostavno imamo održivo funkcionisanje naših javnih finansija. Zbog toga mi danas imamo i puteve i mogućnost da određene velike države dođu i investiraju ovde i u infrastrukturu, ali da dođu i da otvore mala i srednja preduzeća, pa i velike fabrike, da zaposle svoje velike industrije i prebace proizvodne kapacitete ovde u Srbiju.

Ono što se pokazalo kao neodgovorno poslovanje do 2012. godine, sklapanje ugovora kakve smo imali sa Fijatom. Ne možete da objavite koji su uslovi ugovora sa Fijatom zato što je neko tamo napisao da je to poslovna tajna, zato bi država morala da plaća velike penale, velike štete, ali država mora da pomogne ostatak i ostajanje ovakvog funkcionisanja autoindustrije kao što je Fijat, jer tamo radi veliki broj ljudi. Kragujevac više nije dolina gladi, kao što je bila u vreme dok Fijat nije došao u Kragujevac.

Prema tome, samo odgovorna politika pokazuje da ukoliko ekonomski održivo vodite svoje javne finansije imate mogućnost da otvorite prostor za priliv stranih direktnih investicija, ali i domaćih investicija. Imate prilike da posle toga iz proizvodnih kapaciteta koje ostvaruju prihode u budžetu na osnovu poreza i doprinosa kao država, finansirate u izgradnju škola, bolnica, kulturnih dobara, odnosno kulturnih objekata i samim tim finansirate i taj neproizvodni deo svakog društva i ulažete nova znanja i pre svega otvarate mogućnost da naši mladi ne odlaze i ne traže svoj posao negde van zemlje, nego u Srbiji gde treba i da planiraju svoju budućnost.

To je suština podrške uopšte svih ovih predlagača koje smo imali prilike da vidimo za članove Fiskalnog saveta. Danas, sutra Fiskalni savet kao institucija treba da postoji i da nastavi svoj rad u cilju dobrobiti svih građana Srbije. Na kraju krajeva mi smo ovde zarad svih tih građana i da jednostavno čujemo i rešavamo njihove probleme.

Stoga, svaka diskusija u tom delu da je Fiskalni savet nepotreban i da se minimizira njihovo postojanje ovde, u svakom trenutku treba građanima Srbije da bude jasno da je to institucija Narodne skupštine Republike Srbije definisana zakonom, ustavna kategorija i da ona mora da postoji. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

U diskusiji smo čuli da izborom Fiskalnog saveta treba u stvari da se pokrije pogubna politika SNS, pa onda da su oni gori još od MMF-a, s druge strane da Vlada ne sluša te ocene, a sa treće strane se citiraju njihovi članovi kako govore da Vlada vrši skrivanje nekih subvencija na najgori netransparentan način i kako u stvari nikako da ova Vlada smanji troškove poslodavaca, odnosno da relaksira privredu.

Sada, nismo razumeli da li određeni ovlašćeni predlagači podržavaju predloge za ovaj Fiskalni savet, za članove Fiskalnog saveta ili osporavaju, ali ne bih rekla da osporavaju ako se pozivaju na ono što oni rade. Ali, da vidimo šta je to ostavljeno SNS da radi za vreme funkcionisanja Fiskalnog sveta od 2011. godine, do 2012. godine.

Znači, SNS zajedno sa SPS je preuzela Vladu da rukovodi državom koja je imala 15,6 milijardi evra javni dug. Pored toga, ostavljeni su dugovi od 4,2 milijarde kamate na kredite koje su oni podigli. Zatim, jedna milijarda evra PDV-a koji nije plaćen. Zatim, 1,6 milijardi krusnih razlika. Zatim, 400 miliona evra subvencija za poljoprivrednike koje nije isplatila, ta Vlada do 2012. godine. Zatim, 200 miliona evra na osnovu sudskih presuda, vojnih penzionera koje tadašnji ministar Šutanovac to potpisao i uslovio da se to na taj način radi. Da li je tako, da se vojni penzionerima ne daju penzije, da im se na određeni način nivelišu sa civilnim penzijama i samim tim oni su stekli pravo da preko suda traže praktično onu naknadnu razliku koja ima pripada.

Prema tome, sve to kada saberete, 7,6 milijardi evra, plus 4 godine po 750 miliona evra je išlo za firme u restrukturiranju. To vam je 10,6 miliona evra, sa ovim 15,6 javnog duga, dolazite praktično na cifru koja je ostavljena u amanet SNS da vodi državu i da sprovede određene ekonomske reforme da bi ova država funkcionisala i njen budžet na održiv način, a da bi dalje mogli da živimo i radimo normalno u skladu sa funkcionisanjem svakodnevnog života građana Srbije.

Sada kada imate mogućnost da otvorite fabrike, da stvorite takav politički ambijent gde će strani, direktni investitori želeti da dođu u Srbiju, otvore nove fabrike, znači mora da promenite određene zakone.

Mi smo se u ovoj Skupštini u protekle četiri godini bavili se ekonomskim reformama i promenili preko 600 zakonskih akata, od kojih su sigurno 200 bili koji se odnose na ekonomske reforme. Nakon toga dolazimo do toga da je otvoreno preko 50 fabrika, ali nije moglo da se radi ukoliko ne postoje određena podrška, subvencije, znači otvaranje novih radnih mesta. Zbog čega mi imamo subvencije koje ne može Vlada da prikaže do kraja? Pa, zato što smo nasledili i „Fijat“ i ugovor sa „Fijatom“, ali i JURU i druge fabrike koji su pravljene pod ugovorima da su velika poslovna tajna, jer ukoliko izađete sa tim ugovorima u javnost, vi snosite odgovornost za odavanje poslovne tajne i država iz budžeta moraće da plati kaznene poene koji nisu mali uopšte. Prema tome, mi bi danas došli u poziciju da ne samo plaćanjem kazni jednostavno stvarate nebezbedan poslovni ambijent u Srbiji da investitori ne bi hteli ni da dođu, što je bio slučaj do 2012. godine.

To je odgovor kada govorimo o subvencijama, a kada govorimo o tome da ćemo smanjiti troškove poslodavcima, da jednostavno poreske određene zakonske predloge, otvorimo mogućnost da se smanje troškovi za poslodavca, pogotovo za privatna preduzeća, onda dolazimo do toga, osnovna pitanja od čega?

Znači, ukoliko imate dobre poslovne rezultate, a poslovni rezultati su se pokazali kao dobri u 2016. godini i otvaraju se u prvom kvartalu, odnosno u prvoj polovini 2017. godine, tek pri kraju godine kada vidite da postoje određeni rezultati u poslovanju, možete da kažete da možemo da donesemo zaista pozitivne mere koje će biti u smislu naplate poreza, čime će država normalno manje prihodovati, ali će zato poslodavci imati manje troškove.

I to je odgovor na ova pitanja zbog čega Fiskalni savet otvara određena pitanja na koje možda i on nema odgovore, ali pita Vladu u javnosti i Vlada odgovora, odnosno Ministarstvo finansija odgovara na ovaj način.

U novim slučajevima je Fiskalni savet preoštar i u mnogim slučajevima on podiže lestvice i to namerno radi, ne samo zbog tega što tera Vladu da jednostavno prati to, već jednostavno želi da pokaže da svojim ekspertskim mišljenjem želi da postavi visoke ciljeve, jer da ste te ciljeve slušali do 2012. godine ne bi ostala sva ova dugovanja o kojima sam govorila.

S toga, mislim da je potpuno na određeni način neprincipijelno napad vršen i na jedan politički neadekvatan način uopšte, bilo koja retorika korišćenja po pitanju Fiskalnog saveta i ekonomske politike Srbije i pokazuje jedan opšti stepen nepoznavanja uopšte trenutne situacije, a to je u stvari, verovatno cilj da bi se politički izašlo iz anonimnosti, da bi one neke procente koje ste dobili 2,24% možda podigli na 3%, da bi ste bili popularni u narodu, jer uvek je najbolje napadati onog najjačeg da biste stvarali svoj neki kredibilitet u društvu. E, to građani Srbije danas prepoznaju i zbog toga nikada neće dati podršku ovakvim političkim strankama. Hvala.
Zahvaljujem.

Imali smo prilike da čujemo da na Odboru nisu pozvani kandidati i da je prekršen Poslovnik o radu i zakon. Zarad istine, moram da kažem da Zakon o budžetskom sistemu, koji definiše Fiskalni savet, je član 92a i član 90b. Član 92b kaže da članovi Fiskalnog saveta predlažu predsednik Republike Srbije, predsednika Fiskalnog saveta, pod dva, ministar predlaže jednog člana, pod tri, guverner NBS takođe jednog člana. Ukoliko Narodna skupština ne izabere predloženog člana, postupak za izbor tog člana se ponavlja. Fiskalni savet vrši svoje nadležnosti nakon izbora sva tri člana Fiskalnog saveta i nakon izbora članovi Fiskalnog saveta polažu zakletvu pred Narodnom skupštinu, čime preuzimaju dužnosti.

Na osnovu člana 55, znači, Odbor je doneo, članom 55. su definisane nadležnosti Odbora za finansije, kao i da Odbor razmatra izveštaj DRI i ostale institucije koje su u nadležnosti ovog odbora kontrolišu primenu republičkog budžeta i Odbor obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom.

Znači, razlika izbora članova i predloga drugih institucija sa kojima smo vršili izbore sa kandidatima je definisana zakonom. U drugim zakonskim rešenjima postoji jedan stav u članu koji kaže – odbor će obaviti razgovore sa kandidatima koji su predloženi. U ovom zakonu to ne stoji.

Prema tome, da smo i zvali kandidate da dođu na razgovor, praktično bi prekršili i Poslovnik i zakon, a zbog toga ih i nismo pozvali. Potreba je bila da se kaže na odboru da smo prekršili i Poslovnik i radu i zakone zato što ih nismo pozvali. Naravno, to je velika kleveta koja želi da se javnom mnenju prezentira kako kršimo Poslovnik o radu i zakon, što naravno nije istina.

Sa druge strane, kada govorimo o tome ko treba da budu kandidati, nekako se nisu dosadašnji predstavnici opozicionih stranaka bunili kada su Fiskalni savet u svojim ocenama davali svoje određene predloge koji su previše pokazivali podizanje lestvice za funkcionisanje, pogotovo kada su bile plate i penzije u pitanju, tako da nisu osudili ni onda kada je prethodni ministar Šutanovac protivustavno praktično nivelisao vojne penzije sa civilnim penzijama, pa je izazvao sudske postupke koji su koštali budžet Srbije preko 200 miliona evra do 2012. godine, a ostavili ovoj vlasti da nađe načina kako će da obešteti te penzionere.

Prema tome, sve ono što smo imali prilike da čujemo je neko stanovište koje pokazuje da ne postoji uopšte koncept odgovorne ekonomske politike, nego samo potreba da se izađe iz političke anonimnosti i da se napada Vlada koja je do pre neki dan bila gospodina Vučića, a sada i predsednik Aleksandar Vučić i Vlada kojom sada predsedava gospođa Brnabić. Hvala.
Hoćemo li da pričamo o Fiskalnom savetu? Valjda ovlašćeni predlagač može da kaže nešto o Fiskalnom savetu.

Znači, pitanje Fiskalnog saveta, da li znaju o tome da će subvencije biti sakrivane iz očiju javnosti, a onda imate Razvojnu agenciju Srbije koja ima svoje zvanične izveštaje o subvencijama, pa imate Fond za razvoj Srbije, koji takođe imaju sednice upravnog odbora koje navode kompletne odluke sa subvencijama koje su iz budžeta Srbije, navedene sa svim procedurama, ali ne možemo da stavimo globalnu cifru subvencija zbog „Fijata“ i ne možemo da stavimo zbog „Jure“, jer ste pravili takve ugovore koji su poslovna tajna i ne može ta ukupna cifra da stoji zajedno.

Možda ste vi mislili na subvencije iz „Razvojne banke Vojvodine“ ili iz Fonda Vojvodine u odnosu na list „Kurir“? Možda tu ima nekih subvencija od tri miliona koje mi možda ne znamo, jer nisu možda tri, nego su možda šest, sedam, osam i to ćemo tek ustanoviti. Tek ćemo kao Odbor za finansije da tražimo od Ministarstva finansija da nam da koliko u stvari pod znakom subvencija ste pomagali neke političke centre moći sa kojima danas pravite kampanju duže od dva meseca protiv predsednika Srbije.

Znači, sve je to negde uvezano i sve će to Fiskalni savet da ispita, kao što je i dao jednu veliku analizu koja se odnosi na lokalne samouprave, finansije, probleme, rizike i preporuke, pa je rekao da u periodu od 2008. do 2012. godine Beograd je investirao preko 200 miliona evra godišnje na ekonomski neodrživ način zaduživanjem, da je dug grada Beograda rastao sa 60 miliona evra u 2007. godini na 410 miliona evra u 2013. godini, 65% gradskih prihoda, a reper je 50%, da je došao do toga da je 1.102 miliona evra, a naravno, odgovornom vlašću gospodina Siniše Malog je danas duplo manje.

Prema tome, znači, mnogo toga ćemo utvrditi, pa ćemo utvrditi, kao što gospodin Paunović, gradonačelnik grada Paraćina, kaže - za sve na lokalu krivi su Republika i baš Fiskalni savet. Znači, to je taj Fiskalni savet koji vi podržavate, a vaši politički akteri na lokalu jednostavno se bore protiv toga.

Znači, Fiskalni savet vrlo dobro zna ko koliko para duguje i vrlo dobro zna kako treba da uradi analizu. Naravno, on se poziva na zvanične podatke svih državnih institucija i na osnovu toga daje svoju ocenu. Da li je ta ocena suviše stroga ili je čak nekad previše blaga, to je na nama da ovde i ocenimo. Za to postoji Ministarstvo finansija, koji tu ocenu uzima u obzir i pravi predlog budžeta za sledeću godinu.

Prema tome, nemojte da budete toliko ljuti zbog Fiskalnog saveta što je ostao u istom sastavu od 2011. godine, jer on nije mogao ni reč da kaže do 2012. godine, a od 2012. godine bar može u javnosti da iznosi svoje ocene i prema tim ocenama, shodno tome, sve vlade od 2012. godine do danas su se nosile i sprovele ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Možda se to vama ne sviđa, ali svi akteri što se tiče finansijske organizacije iz međunarodnog okruženja govore o tome da rezultati postoje i svi upućuju čestitke Srbiji, sviđalo se to vama ili ne. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Ne znam kako samozvani evropejci zamišljaju opšte procese evropskih integracija, kada se bave nekim pojedinačnim slučajevima iz oblasti pravosuđa i to smatraju za osnovni imperativ vladavine prava.

Evropska komisija je egzaktno rekla šta misli o Poglavlju 23. u svoj izveštaju i kaže da je Srbija mnogo više uradila od onoga što je očekivano, pogotovo kada je to poglavlje u pitanju.

Ministarstvo koje se formira i koje će biti zaduženo za evropske integracije, u stvari je jedan od mehanizama koje treba da objedini rad dosadašnjih institucija i organa u procesu evropskih integracija. Ovim objedinjavanjem, je u stvari model koje su koristile i mnoge države koje su uradile na procesu evropskih integracija, kao što su Slovačka, Slovenija, Poljska, Mađarska i kao što vidimo, jako uspešno su sprovele postupak integracija.

Danas, kada govorimo uopšte o poslu evropskih integracija maliciozno je, pogotovo oni koji se zalažu za antievropske integracije, o tome da je Srbija na putu, treba da se meri zajedno sa jednom Engleskom, o tome kako treba da izlazi iz tih procesa. To pokazuje njihovo licemerje, jer onda oni ne bi imali svoju decu koja se školuju u tim zemljama, nego bi ih školovali u Srbiji, ako su baš predstavljeni kao ljudi koji žele da nacionalne interese Srbije zagovaraju ovde u parlamentu Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas imamo predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima za koji možemo da kažemo da se sastoji iz dva dela. Jedan deo je formiranje nova dva ministarstva, a drugi deo je prenošenje nadležnosti, odnosno tačno definisanje delokruga rada određenih ministarstava, pogotovo kada su u pitanju određena javna preduzeća iz oblasti energetike, zatim deo koji se odnosi na koncesije, zatim deo koji se odnosi na uređenje pravosudne profesije i deo koji se odnosi na tačnu ulogu civila u multinacionalnim operacijama.

Ono što bi trebalo reći danas to je da smo imali prilike da čujemo sa više aspekata određenu osudu i kritiku na ovakav predlog formiranja dva nova ministarstva. Pod određenim idejama kako je SNS preuzela određenu ideologiju DOS-a, što se naravno kosi sa zdravim razumom, jer nikada SNS se nije zalagala da oblast zaštite životne sredine se vodi na takav način da se iz budžeta Srbije daje, pod formom „Očistimo Srbiju“, preko milijardu dinara, što je oko osam miliona evra nevladinom sektoru da bi se koristile za potrebe političkih kampanja u izborima.

Nikada se nije desilo da u proteklih pet godina smo imali korišćenje sredstava za određenu podršku reciklerima na taj način da se daju za određene kredite poslovnih banaka, zarad toga da biste ostali dužni, a da bi oni jednostavno tražili od države i pravili dugovanja koja bi ulazila u javni dug. Nikada SNS ne bi dozvolila da pravimo promašene projekte i realizujemo od kredita bilo koje međunarodne organizacije.

Ono čime smo se bavili od 2012. godine jeste, pre svega, da uvedemo realno, racionalno i razumno finansiranje projekata sa kojima će građani Srbije imati benefit u pogledu zdravog života, a pre svega kada je u pitanju vazduh, kada je u pitanju zemljište, kada je u pitanju voda i zbog toga je Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine moralo da bude, pre svega, zbog evropskih integracija i sprovođenja procesa bilateralnih i eksploatornih skrininga, u jednom trenutku zajedno, i to je potvrda, pogotovo kada su u pitanju bila pregovaračka poglavlja koja su u vezi sa Poglavljem 27, a to su poglavlja 10, 11 i 12, vezano za poljoprivredu, vezano za proizvodnju zdrave hrane. Znači, to ne može da ide odvojeno od poglavlja koja su vezana za zaštitu životne sredine.

Ono čime se bavila SNS i gospodin Vučić, kada je preuzeo da vodi Vladu Republike Srbije, to je da na određeni način stvori finansijske uslove i mehanizme da bi jednostavno imali održivo funkcionisanje oblasti zaštite životne sredine. To nije bilo moguće ni 2012. godine kada je ekonomski rast, odnosno pad BDP i uopšte društvenog proizvoda i svih privrednih aktivnosti bio minus 3,6%, nego sada kada imamo 1,2% porast kada govorimo u odnosu na BDP, nego je mogućnost da sada, kada imamo stabilne finansije, možemo da stvorimo uslove da ministarstvo za zaštitu životne sredine funkcioniše zasebno.

Istine radi, građani Srbije treba da znaju da nikada do sada ministarstvo životne sredine nije bilo posebno, pa čak ni u vreme gospodina Dulića. Bilo je zajedno sa Ministarstvom građevine i zaštite životne sredine. Znači, to je ministarstvo koje se bavilo građevinarstvom, ali pre svega zaštitom životne sredine, kao mlađem brata u smislu delokruga rada koje je trebalo da služi za finansiranje neracionalnih projekata, tako da je bilo potrebno 2012. godine do sada 2.000 projekata oceniti i videti koliko dugujete, kao država, određenim finansijskim potražiocima, a da za to zaista postoje realne osnove.

Zbog toga je i potreba bila da se izloži i MMF-u, i Dijardiju i Svetskoj banci, ono što je rađeno do 2012. godine. Imali ste prilike, od moje koleginice, da čujete kako su mnoge nevladine organizacije na volšeban način dobijale određena sredstva koja jednostavno nisu bila, uopšte, kao tema u oblasti rada zaštite životne sredine.

Ono što se prvi put sada javlja, od 2016. do sada, a to je da je napravljena strategija, plan i program koje je prihvatila EU, gde je prvi put od negativnih ocena koje su bile u izveštajima EU, dobijamo pozitivne pomake i dobijamo praktično otvoren bezuslovno put za otvaranje Poglavlja 27, koje je jedno od najtežih poglavlja i to, naravno, svi znamo i koje će izuzetno koštati mnogo, ne samo Srbiju, nego su koštale i sve zemlje u regionu. Ali, određeni standardi iz oblasti zaštite životne sredine mora da postoje, poslovanje, i kompanija u privatnom sektoru i u državnom sektoru, mora da funkcionišu prema standardima koje projektuje, jednostavno i budžet od strane zaštite životne sredine i to je ono što je naša obaveza, ali i željeni fond o kome se toliko pričalo je, na kraju krajeva, formiran od strane Vlade Republike Srbije. On je budžetski, nije nezavistan, kao što je bio u vreme do 2012. godine.

Ono što je bitno to je da završen kompletan postupak za pripremu pregovaračkog poglavlja kada su u pitanju skrininzi. To je bio veliki posao. Pregovaračka grupa koja je bila i pod delokrugom rada ministarke bez portfelja za evropske integracije, gospođe Jadranke Joksimović, je zaista uložila maksimalan napor kada je u pitanju ova oblast, ali i od strane samog ministarstva, koje je bilo podržano od strane poljoprivrede, se pokazalo da je došao trenutak da može ovako jedno ministarstvo da bude formirano, da neće imati probleme pri svom radu i da će dati pune svoje rezultate koje treba kada se formira ovakvo ministarstvo.

Ono što treba reći, da je veliki broj problematičnih projekata koji su započeti u ovom periodu, završeni, kao što je Regionalni centar u Subotici, kao što je završetak projekta vezan za izgradnju kolektora, rešavanje pitanja otpadnih voda u Leskovcu i Raškoj, ali i onaj deo koji se odnosi na samu strategiju koja je napisana do 2012. godine, da u Srbiji treba da ima 27 regionalnih deponija za koje jednostavno ne postoji tolika količina otpada, da bi na održivi i isplativi način one funkcionisale.

Prema tome, bitno je da kada politiku definišete za narednih 25 godina budete realni, budete tako definisali da imate održivo finansiranje i da na određeni način sve grupe, sve ciljne grupe u Republici Srbiji osećaju benefite takve politike. Zbog toga je, uopšte, potreba ministarstva za zaštitu životne sredine da se sada formira i potpuno opravdano zašto do sada nije mogla da bude samostalno u funkcionalnom smislu održiva.

Kada govorimo o ministarstvu za evropske integracije i po formiranju, kao jednog posebnog sektora u radu Vlade Republike Srbije, koje će u budućnosti voditi gospođa Ana Brnabić, odnosno samo ministarstvo, gospođa Jadranka Joksimović, treba reći da je to jedno pozitivno svetlo u kome želimo i da kao Republika Srbija pokažemo da smo zaista za ostvarenje strateških ciljeva prema EU, ali treba reći i da nikada nismo ni krili, ni lagali da određene strateške ciljeve, kada je u pitanju poštovanje svih naših obaveza i sa Ruskom Federacijom, da treba da izvršimo, mi nikada to nismo krili ni prema EU.

Normalno je da određena poglavlja do samog stupanja u članstvo EU ćemo definisati na određeni način i da je to jednostavno naša politika, nacionalna politika o kojoj svi treba da razgovaramo.

Ono što je važno još da se kaže, da dve trećine ukupnih investicija od strane kompanija u 2016. godini u Srbiji su došle od strane firmi i kompanija iz zemalja EU, da dve trećine spoljnotrgovinske razmene Srbija obavlja isključivo sa zemljama EU i to je nešto što ne treba kriti. To je ono zbog čega oni koji govore da treba da raskinemo uopšte odnose sa EU, treba da kažu građanima Srbije koliko bi to koštalo sve nas zajedno a i sve one koji imaju oblast oko zapošljavanja.

Kada pričamo o prenošenju nadležnosti treba reći da ono što se postavilo danas, kao glavno pitanje, za ukidanje E-uprave i direkcije, treba obavestiti građane Srbije, da ova Vlada koja nam predstoji i koja će raditi jedan veliki posao kada je u pitanju E-uprava, će se podići na potpuno jedan viši nivo. Taj viši nivo će biti formiranje nove službe u okviru funkcionisanja Vlade Republike Srbije, koja treba da da bolju komunikaciju sa svim građanima Srbije, a na osnovu uvođenja novih tehnologija, uopšte, u sistem funkcionisanja tzv. platforme E-gavament.

Prema tome, u Danu za glasanje imaćemo prilike i da podržimo ovakav koncept Vlade, sa novim ministarstvima i novim nadležnostima, ali ćemo imati prilike i u ekspozeu gospođe Ane Brnabić da čujemo kako će to izgledati.

Zbog toga, u Danu za glasanje podržaću ovakav predlog. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, finansijska konstrukcija, kada govorimo o kreditnom aranžmanu za Projekat modernizacije sistema za opepeljavanje, inače u obrazloženju tačno stoji definisano da je 45 milijardi iznos garancija, a da deset, izvinjavam se, 45 miliona evra su garancije prema KfW banci, a da su 10 miliona evra obaveze Republike Srbije.

Ono što treba reći, ponoviti onima kojima to nije jasno, na koji način uopšte ide funkcionisanje i povlačenje ovakvih kredita? Pre svega, treba da konkurišete sa određenom tehničkom-tehnološkom dokumentacijom. Znači, Republika Srbija nije ni mogla da uđe u povlačenje ovakvih kredita, iako je taj memorandum potpisan još u vreme onih koji se sada bune, nego jednostavno kada završite tehničku dokumentaciju tek onda, kada budete finansijski sposobni, kao što je „Elektroprivreda Srbije“ sada sposobna, s obzirom da je 2012. godine imala 17,3 milijardi dinara dobiti, dolazite u situaciju da možete da ovakve projekte realizujete. Sada je trenutak da se realizuju ovakvi projekti i onda oni idu pod određenim uslovima.

Uslovi su da imate pet godina mogućnost da povučete određene tranše za određene faze u realizaciji takvog projekta. Imate jednokratne naknade koje odmah dajete i imate kamatne stope koje idu na godišnjem nivou.

Ono što je važno reći za one koji ne znaju, ono što ste imali prilike da čujete od ministra, konsultanti koji će obavljati konsultantske usluge za realizaciju ovakvog jednog kreditnog aranžmana će biti izabrani na tenderu. To nije bilo u vreme do 2012. godine. Znači, krajnje jedan transparentan način. Ovakva vrsta projekta će biti realizovana, a to je jednostavno želja i politička podrška ove Vlade Republike Srbije da sve poslove koje radi na ovaj način, u saradnji, ne samo sa svojim partnerima, kada govorimo o finansijskim organizacijama iz Nemačke, iz Svetske banke, iz MMF, nego jednostavno iz Rusije, Kine, radi na jedan potpuno transparentan način.

Sve one insinuacije da neko sad ovde želi nešto da sakrije ne stoje, i to pokazuje jedan nivo neobaveštenosti. Neću da ulazim u to da li je neko dovoljno pametan, zlonameran, ali očito je pokušaj da se plasiraju u javnosti potpune neistine da bi se na određeni način ovakvi projekti potpuno pokazali kao nemogući da se realizuju u praksi.

Mislim da Srbija uopšte više nije u takvom položaju kao do 2012. godine. Mislim da oni koji žele da uruše ovakve projekte, a kobajagi se zalažu za evropske integracije, pokazuju da su ostali u tom vremenu do 2012. godine. Mislim da u vremenu koje dolazi mi moramo da idemo u susret ovako modernim projektima, kao što će EPS raditi, pogotovo kada se odnosi na modernizaciju sistema funkcionisanja energetskog sektora, a pogotovo sa uvođenjem standarda iz oblasti zaštite životne sredine. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da u ovoj raspravi ne bi ostali nedorečeni o nivou deviznih rezervi, i zbog građana Srbije, da ne bi došlo do toga da imaju neku skepsu u vezi toga da je visina deviznih rezervi uopšte ugrožena nekim određenim zakonskim predlozima, smatram za svoju obavezu da treba da kažem da je na sajtu Narodne banke Srbije možete da vidite informaciju o visini deviznih rezervi. Na kraju aprila 2017. godine je iznosila 9.409,4 miliona evra, čime je obezbeđena pokrivenost M1 od 200% i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojima je utvrđen adekvatan nivo pokrivenosti usluga i roba ovim rezervama.

Istovremeno, treba reći da je neto devizna rezerva, znači one koje su umanjene za devizna sredstva banaka, na kraju aprila 7.721 milion evra, preračunato prema kursevima MMF-a, po kojima se prati izvršenje samog programa, veća za 1.589 miliona evra u odnosu na projektovani minimum deviznih rezervi koje smo predvideli kada smo, uopšte, radili aranžman i sporazum sa MMF-om.

To pokazuje da ova Vlada, zaista, vodi jednu odgovornu fiskalnu politiku i da kada govorimo o nivou deviznih rezervi, građani Srbije nemaju nikakav strah da u budućnosti zaista će biti očuvane, a ovo je jedan od osnova na osnovu kojih izmena i dopuna Zakona ćemo moći da prihodujemo na osnovu pozitivnih kamatnih stopa. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ekonomski patriotizam nije obrtanje, pa sad tu mi nešto zarađujemo, ne zarađujemo. Ekonomski interes uopšte Republike Srbije je da ima stabilne finansije, da ima visok rast i da ima povećan izvoz. Zašto? Zato što jedino tako možemo da pokrijemo ne samo deficit koji imamo u budžetu, kao i sve države u regionu, kao i razvijene države, već možemo i da smanjimo javni dug. Sve bi to bilo lepo kao što predlagač govori kad ne bi imali dugovanja, a ta dugovanja postoje unazad više decenija. Nije to samo odlika srpske privrede, već zemalja u regionu.

Što se tiče uopšte liberalnog koncepta ekonomije, on je karakteristika svih razvijenih ekonomija. Naravno, i te razvijene ekonomije danas su u situaciji da prave planski budžet, odnosno da planiraju određena svoja finansijska sredstva. U trenucima kada dođe do nepovoljnih efekata na tržištu kapitala, kao što je došlo do svetske ekonomske krize, jedna Nemačka koja ima slobodno tržište i visok stepen konkurencije privrede, došla u situaciju da mora da zaštiti svoju automobilsku industriju intervencijom države. Ona smatra za sebe da je tu najveću grešku uradila. To je bio jedini način da vrati svoju privredu na put visokog rasta, kao što ga ima i kao što ga je imala pre.

Zašto sada to govorim? Zato što ovakav predlog amandmana, koji govori da treba da ulažemo u hartije od vrednosti isključivo za potrebe izgradnje infrastrukture i razvoja domaće privrede, je moguće samo u visoko razvijenim državama koje imaju stopu rasta od 7 do 10%, kao što su Kina, kao što je Japan koji ima veliki suficit, a ne države koje kubure sa visokim javnim dugovanjima, sa budžetima koji imaju velike probleme, kada je Srbija došla u situaciju da 2012. godine nije mogla ni da isplati određena socijalna davanja i penzije svojim građanima Srbije, vi morate onda da radite ekonomske reforme i morate da radite konsolidaciju javnih finansija.

Za to vam je potrebno, pre svega, priliv stranih direktnih investicija, znači, partnerstvo domaćih i stranih kompanija, da biste napravili proizvod koji može da bude konkurentan, da bi povećali izvoz. To je jedini koncept održivosti ekonomije. Osnovni princip ekonomije je profit, stvaranje nove vrednosti. Srbija do 2012. godine je došla u situaciju da nema novu vrednost. Nema otvaranje novih fabrika, zato što su se građevinske dozvole izdavale na 300 dana, nema mogućnosti da ima svež kapital, zato što smo bili prezaduženi, zato što niko nije hteo da radi sa vama, zato što je visok stepen korupcije bio iznad 60%, zato što jednostavno takva politička klima je bila da ni Evropska unija, ni razvijene države, nisu htele da razgovaraju sa vama po pitanju ekonomskog rasta.

Danas mi imamo potpuno drugu situaciju. Mi imamo sve ekonomske pokazatelje koji pokazuju da smo na putu održivog rasta i povećanja tog rasta, da je naša ekonomija, što se tiče i samih deviznih rezervi i ovoga o čemu danas govorimo, na putu da može da investira za hartije od vrednosti, a da zarađuje, da budžet Srbije prihoduje kada plasira određena sredstva u hartije od vrednosti. Baš zbog toga, što smo zaduženi i kod stranih međunarodnih institucija, i baš zbog toga što moramo da vraćamo te dugove, a vraćali smo ih sve ove godine, dolazimo u situaciju da moramo da se ponašamo na krajnje odgovoran način.

Sve bi ovo bilo lepo i ovaj predlog ovog amandmana, kada bi on bio sprovodljiv u praksi, pogotovo u ekonomiji, kao što je Srbija. Mi pokušavamo da nađemo svoj put održivosti naše privrede i taj put je da pod istim uslovima i strani i domaći investitori mogu da ulažu u otvaranje novih radnih mesta, u stvaranje nove vrednosti. To je ono sa čim Srbija ide napred. To su prepoznale i naše države u regionu, koje žele sa nama da sarađuju, pogotovo kada su u pitanju…

(Zoran Krasić: Koje naše države u regionu?)

Izvinjavam se gospodine Krasiću. Vi uvek pratite moje izlaganje i kad su god u pitanju određeni lapsusi. Zahvaljujem.

Zbog toga ovaj amandman nije prihvatljiv i zbog toga ne treba koristiti ovakvu vrstu amandmana da bi se plasirale u javnosti neistine o tome da Srpska napredna stranka i ova Vlada ne žele da podrži uopšte otvaranje novih radnih mesta i domaće investicije. Naravno da želimo, ali ovo nije način. Zbog toga ovakav amandman ne treba prihvatiti. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na Odboru smo razmatrali ovaj amandman koji govori o tome da se ograniči određeni deo deviznih sredstava koji će biti praktično stavljen u funkciju i zbog toga da bi se povećala praktično likvidnost samog tog fonda, ali i potencijalni rizici koji, naravno, u određenim uslovima mogu da uvek budu. Zbog toga je na Odboru za finansije ministar prihvatio ovaj amandman Odbora i ovom prilikom vam se zahvaljujem. Stoga pozivam sve kolege da ovaj amandman prihvate. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege poslanici, pre svega ideja ovog amandmana je bila da se ne ponavlja deo koji se odnosi uopšte na poštovanje okolnosti. Zašto? Zato što sam zakon i izmene koje se odnose počinje trenutkom stvaranja takvih okolnosti da bi funkcionisala uopšte ova izmena. Šta to znači? To znači kada se stvore određene okolnosti, odnosno kada su negativne kamatne stope, to je trenutak kada treba suštinski da počne da funkcioniše ovaj zakon, da kada su u pozitivnom efektu imamo mogućnost da upravljamo hartijama od vrednosti kao država, zarađujemo nešto, da tada počinjemo ceo taj postupak, uz saglasnost Narodne banke Srbije.

Znači, Agencija za osiguranje depozita ne može ništa, ukoliko ne radi to zajednički sa Narodnom bankom Srbije, ceo taj posao. Ukoliko kažemo da dok traju te okolnosti, onda možemo da dovedemo do toga, da onaj ko je započeo ceo taj postupak, a dođemo do trenutka kada se okolnosti prekinu, dolazi u situaciju da neće moći praktično da završi sav postupak, kada je u pitanju trgovina hartija od vrednosti. Zbog toga suštinski je upravo ova formulacija – dok traju te okolnosti treba da se izbriše, zato što decidno se daje mogućnost da se posao zajednički obavi između Agencije i Narodne banke Srbije, a uz poštovanje svih učesnika na tržištu kapitala. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici nalazimo se na poslednjem amandmanu iz izmene i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, koji kaže, predlagač, da zakon treba da stupi na snagu osmog dana, umesto toga da se menja, da bude narednog dana. I postavlja se jedno osnovno pitanje predlagača u svom obrazloženju - da li je žurba ili nije žurba za ovakvo donošenje zakona ili nije žurba za ovakvo donošenje zakona, pa se vrši čak poređenje sa izmenama i dopunama Zakona o sudijama?

Zbog građana Srbije mora se reći, izmene i dopune zakona sa sudijama su išle u paketu sa izborom novih sudija, izborom tužioca, i oni su vezani za određene svoje rokove i mandate i zbog toga su morali zajedno da idu, od narednog dana upravo kad su tekli izbori za određene sudije.

Ovde je u pitanju izmene i dopune zakona iz oblasti finansija, koje nisu mogle da imaju javnu raspravu, jer bi onda došli na red tek, verovatno, u avgustu ili septembru. Znači, prema tome, bolje je bilo sada uraditi ovo izmenu i dopunu, staviti u funkciju određena sredstva sa kojima će država da prihoduje, nego dozvoliti da zaista ta sredstva doživljavaju određenu negativnu kamatnu stopu i da mi iz budžeta moramo da pokrivamo određene minuse. Znači, to je jedno.

S druge strane, u načelnoj raspravi, nekoliko poslanika opozicionih stranaka su insistirali da se ograniče određena sredstva koja će staviti u funkciju trgovine državnih hartijama od vrednosti. Znači, sam ministar je na toj sednici hteo da napravi jedan ustupak i da izađe u susret takvim zahtevima i jednostavno je onda on pri kraju same sednice dao predlog, a nema drugih mogućnosti da bude usvojen amandman, osim ako je amandman odbora, dao predlog i rekao - izađite u susret na ovaj način određenim kolegama i usvojite ovakav amandman.

Znači, zbog toga danas je gospodin Antić bio na sednici odbora kao predstavnik Vlade i ovakav amandman je prihvaćen. Tako da, uopšte nema razloga zbog čega govorimo o tome da amandman odbora nije na određeni način ili ruši sam koncept zakona, pri tome, mi sada se nalazimo na amandmanu o kome govorim, da on treba da stupi osmog dana po objavljivanju i da ovaj amandman da stupi narednog dana nije pod moranje da bude takav. Neki put je osmi dan, neki put je naredni dan. Verovatno da je bio narednog dana, rekli biste – a što je sad tako brzo, verovatno vam se nešto žuri, verovatno sad stoji iza tog zakona. Ne, ovde je po prirodi stvari ovako stavljeno da stupa osmog dana i ne vidimo uopšte problem u tome i mislim da je to jedini razlog zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj vaš amandman. Tako da, smatram da ovaj amandman eto zbog toga nije prihvaćen i nema ljutnje u svemu tome. Hvala.
Ja bih po amandmanu, gospodine predsedavajući.
Znači, zato što su u pitanju dva minuta koje ne bih da repliciram, nego da raspravimo zaista neke činjenice koje ne stoje u ovim raspravama koje smo do sada čuli i predlozima amandmana.

Inače, ja sam jedna verovatno od retkih poslanika koja uopšte ne razume zbog čega postavljamo amandmane na predloge zakona kada su u pitanju sporazumi. Iz prostog razloga što to predstavlja jedno kršenje Poslovnika, ali s obzirom da je u pitanju Zakon o zajmu, onda to negde ima svoje pravno uporište, a pošto nisam pravnik dozvolite mi da onda i možda grešim.

Otvorili smo jedno političko pitanje i jedno privredno pitanje. Političko pitanje je uopšte pitanje saradnje sa Republikom Nemačkom i potpuno je legitimno da određene političke stranke imaju svoj stav o tome da su protiv evropskih integracija i uopšte protiv država koje su visoko razvijene i koje žele da jednostavno Srbija sarađuje sa njima u ovoj oblasti, odnosno u oblasti evropskih integracija. Jedna od najrazvijenijih je, naravno, Nemačka.

Ono što treba reći, to je da kada govorimo uopšte o saradnji Nemačke i Srbije, prvo, u politici niti ima ljubavi, niti će je biti, i kada govorimo o Nemačkoj, i kada govorimo o Americi, o Rusiji, o Kini, nego jednostavno tu je u pitanju uvek određena vrsta interesa. Ali, kako sada izgleda saradnja Srbije i Nemačke, govore brojke. Znači, preko 30 hiljada zaposlenih u Srbiji radi u firmama koje su došle iz Nemačke i otvorili ovde svoje kompanije. Znači, preko 30 hiljada građana Srbije je zaposleno u tim firmama. Preko 370 preduzeća radi u Republici Srbiji i ukupan promet roba i usluga meri se na godišnjem nivou više od 2, 5 milijarde godišnje, sada je već prešao 3,5 milijarde evra. Prema tome, saradnja između Srbije i Nemačke postoji. Ono što je dobro, da mi u toj saradnji treba da naučimo ono u čemu je svaka država najbolja, a Nemačka jeste najbolja u oblasti energetike i u oblasti zaštite životne sredine.

Kada pričamo uopšte o ovim projektima, ovi projekti su započeti još davnih godina kada je u pitanju tehnička dokumentacija, jer cilj toga je da mi pre svega otpepeljavanje i praktično smanjenje zagađenja radimo zbog sebe, jer su troškovi za ljude koji su bolesni, kao posledice pepela i vetra koji nanosi velike količine pepela, pogotovo u zonama termoelektrana velike. Zbog toga što velika sredstva iz budžeta Srbije se izdvajaju za lečenje ljudi upravo zbog posledica zagađenja vode, vazduha i zemljišta su velika, stoga je uvođenje evropskih standarda, kada je u pitanju uopšte zaštita životne sredine, a pogotovo u oblasti energetike, jer znamo da je energetika jedan od najvećih sektora i najvećih zagađivača veoma bitna, stoga je bilo važno da jedan projekat koji se naziva modernizacija sistema za otpepeljavanje „Termoelektrane Nikola Tesla A“ jednostavno radimo uz pomoć državne banke KfW banke Nemačke, koja sa svojim kamatnim stopama zaista pokazuje jedan nivo partnerske saradnje.

Podsetiću vas samo koji su uslovi tog kredita – 45 miliona evra, znači, uzimamo kredit, a ostalih 10 miliona ćemo uložiti kao Republika Srbija. Mi ta sredstva nemamo da sami uradimo, a nas sve više i više teraju, ne samo evropske integracija, nego na kraju krajeva i urbanizacija velikih gradova, zatim sam način funkcionisanja života nas tera da jednostavno moramo da postavljamo visoke standarde iz oblasti zaštite životne sredine. Kredit od 45 miliona koji je na raspolaganju pet godina, koji 12 godina ima period dospeća, koji se otplaćuje u 14 rata,kojem poslednja rata 2028. godine treba da se vrati pokazuje zaista pruženu ruku od strane Republike Nemačke koja nam daje mogućnost da zajednički zaista uđemo u jedan od najboljih projekata kada je u pitanju rešavanje transporta pepela, šljake i gipsa i njihovo deponovanje po određenim najvišim standardima u uvođenju hidrauličnog transporta uz pomoć određenih mešavina koje su na bavi vode i pepela.

Znači, takvim načinom funkcionisanja i novim projektima, uvođenje u sistem funkcionisanja EPS-a jednostavno tera naša javna preduzeća kao što je EPS prvo da se ponašaju prema najvišim standardima, zatim da funkcioniše privreda prema najvišim standardima, a samim tim i da počnemo da merimo koliki su zaista benefiti od uvođenja standarda koji se odnose na zaštitu životne sredine. Znači, to pre svega radimo zbog nas, zbog našeg zdravlja, zbog zdravlja naše dece i to je ono zbog čega danas-sutra i kada budemo pričali o ulasku u Evropsku uniju pitaće nas – pa dobro, šta ste uradili u pogledu toga da zagađenje bude na najnižem mogućem stepenu? Ovo je jedan od prvih koraka kojim mi krećemo da rešavamo velika pitanja zagađenja od strane sektora energetike. Mislim da na ovaj način razgovarati uopšte o tome da ovi projekti ovakvog tipa nama nisu potrebni, da ovakvo zaduživanje nama nije potrebno pokazuje jedno neshvatanje uopšte problema koji imamo kada su u pitanju termoelektrane.

Reći ću vam da Republika Nemačka ima 35 termoelektrana, od toga svega 10 radi. Zašto? Zato što tih 10 moraju da rade po najvišim standardima zaštite životne sredine. Zbog toga je to mogućnost da s druge strane otvarate veliku perspektivu obnovljivim izvorima energije da se i oni što više koriste. Srbija ima 21,2% energije iz obnovljivih izvora energije zbog toga što ima jedan niz hidroelektrana, ali još uvek termoelektrane predstavljaju jednu veliku podršku energetskom sektoru. Ako pitate evropske integracije, ako pitate uopšte budućnost koja nas očekuje, ideja je da termoelektrane više ne treba uopšte da rade, zbog toga što one jednostavno predstavljaju te loše crne tehnologije. Ako želite da eksploatišete ugalj, vi morate da postavite visoke standarde. Ovo je jedan od načina. Znači, investirate za budućnost. Ovo se sve vraća kroz budžetske stavke vezane za zdravstvo, vezane za socijalu, vezane uopšte za napredak kada je u pitanju ne samo energetika, nego i zaštita životne sredine.

Zbog toga smatram da ovakvi predlagači koji su dali uopšte ovakav vid amandmana da se ovakvi projekti brišu ne stoje na stanovištu napretka Srbije i zato ih ne treba prihvatiti. Hvala.
Zahvaljujem.

Član 104. stav 1. Gospodine predsedavajući, već drugi poslanik se javlja i niste mi dali pravo na repliku, kada sam od strane određenih predlagača amandmana nazivana manipulatorom i kada je priče bilo o tome kako priča o zaštiti životne sredine i uopšte o samom projektu je jedna velika manipulacija.

Priča o pranju biografija dolazi od onih koji su građane Srbije pozivali da u bure bacaju račune i pale i da ne izmiruju svoje obaveze prema državi Srbiji za ono što je oblast energetike, a sada govore o tome kako treba unaprediti sve to a s druge strane, odlaze u tu nemačku ambasadu i pričaju priče kako kada oni budu došli na vlast to će sve da cveta. to jednostavno više ništa neće biti isto, samo oni još da pobede na tim izborima. Hvala.