Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici.
Pa, evo da završimo današnju raspravu sa svim današnjim temama, koje su predstavljale sve, samo ne raspravu o budžetu, zato što smo imali priče i o upravljanju parama građana Srbije, i o rušenju demokratije, i o budžetima kojima je istekao rok. Međutim, ako se malo vratimo unazad, pa pogledamo 2008. godinu, budžeti su usvajani 26. decembra, zatim 2009. godine 29. decembra, i ta sednica je bila interesantna što je tom izglasavanju budžeta SRS, u pola 11 uveče morala da odustane na 400 amandmana, da bi budžet Srbije bio usvojen.
Znači, tada nije bilo rušenje demokratije. Ni 2010. godine 21. decembra 2009. za narednu godinu, ni 29. decembra 2010, kada su inače usvojena dva rebalansa budžeta, a da bi 29. decembra 2011, deficit bio 140 milijardi dinara sa projekcijama tadašnjeg premijera gospodina Cvetkovića na 152 milijarde dinara. Znači, tada demokratija nije bila ugrožena, tada je bilo sve najboljem redu, sve po zakonu, gde su takođe budžetski deficiti i javni dug prevazilazio sve dozvoljene granice, ali sada kada je od 2013. godine usvojen budžet 1. decembra 2012. godine, 2014. godine 13. decembra, 2015. godine 12. decembra i sada ćemo imati usvojen, takođe pre 15. decembra, što je naravno sve po zakonu i roku, sada se ruši demokratija, zato što je na čelu te Vlade gospodin Vučić i SNS, i zato što su rezultati u svakom pogledu mnogo, mnogo bolji i što građani Srbije ne treba da brinu za bezbednost ni svojih plata, ni svojih penzija. Bili su ugroženi do 2012. godine, pogotovo po pitanju opštih javnih finansija i pitanju bankrota.
Tada su deficiti iznosili od 104 milijarde dinara do rekordnih 173,7 milijardi dinara. Sada kada je deficit budžeta 69,1 milijarde, u rekordnom roku, praktično izvršene ekonomske reforme i finansijska konsolidacija, sada to ne valja.
Međutim, ono što treba reći, a to je, da je SNS donoseći čitav set zakona u proteklih četiri godine, uspela da sprovede ekonomske reforme, za te rezultate dobila pohvale svih međunarodnih institucija, znači ne samo MMF-a, nego i svetske banke, i praktično udruženje svih inostranih investitora i svih međunarodnih finansijskih centara, kao što su i banke koje finansiraju određene kreditne linije, ali ne samo zemlje u regionu, već i EU. Sada dolazimo u situaciju da čujemo da su sve to bajke, da su sve to jedan skup lepih želja, a da je ono što struka kaže, gospodin Vujović detaljno ceo dan objašnjavao jednostavno nije realno.
Šta je realno? Realno je da danas najveći izvoznici Srbije, praktično su doveli do toga da preko tri milijarde evra je trgovinski promet bio za prvih 10 meseci u 2016. godini, da su najbolji izvoznici „Fijat“, „Hestil“, firma koja je u stvari nekada se zvala „Železara“ i pet hiljada radnika u Smederevu o kojima smo raspravljali i po različitim zakonskim rešenjima ovde u parlamentu, „Tigar tajers“, „Filip Moris“, „NIS“, „HIP Petrohemija“, da su na 14 mestu ista ona „Jura“ o kojoj toliko pričamo u javnosti, „Hemofarm“, „Boš“ i „Leon“.
Da su u 2016. godini otvoreni 15 fabrika i to, domaćih i stranih, ''Bekament'', ''Geoks'', nov pogon ''British American Tabacco'', ''Everest'', ''Hačinston'', ''Tibet moda'', ''PHC'', ''Vibak'', ''Teklas automotiv'', ''Fabrika delova za mlazne motore Ada'', novi pogon ''Krušika'', ''Indoadriatik'', ''Mejla'', ''Dr Etker'', novi pogoni Fabrike ''Leoni'', ''Jura'' Leskovac Kontinental u Subotici, Fabrika '' Delfi'', ''Lir'' u Novom Sadu i ''Aster'' tekstil koji treba da uposli 2000 mladih Nišlija.
To su sve rezultati u 2016. godini koji govore o tome da je stopa rasta praktično 2,7%, odnosno zagarantovana za prvih deset meseci, a izaći će na 2,8 procentara, da je kurs dinara veoma bitno stabilan, da je na niskom nivou inflacija, govorimo o tome da je preko 100 kilometara autoputeva uopšte izgrađeno i magistralinih puteva u Srbiji, da je preko 500 lokalnih puteva rehabilitovano, 15 mostova, 100 klizišta sanirano, da je zabeležen pad nezaposlenosti, odnosno da je na 15,2%, da je urađeno više nego za proteklih 30 godina kada govorimo o infrastrukturi i zato se, inače, projektni zajmovi nalaze sada u budžetu, do sada su bili skrivani po raznoraznim izveštajima koji se odnose na Upravu za trezor, da je razvijeno preduzetništvo kroz otvaranje novih malih, srednjih preduzeća, dolazimo do toga da je praktično borba za jednu modernu, jaku Srbiju.
Imamo i danas najave za nova otvaranja tri poglavlja, pored onih otvorenih, a to je poglavlje 5 kada govorimo o javnim nabavkama, i vrlo bitna poglavlja vezana za nauku i obrazovanje.
Prema tome, ono sve što je danas bilo priče o tome da smo zapostavili obrazovanje, jednostavno to ne stoji, ali ono što je jako dobro što u ovom budžetu brojke govore da više sredstava u sledećoj godini biće uloženo u poljoprivredu, pogotovo u ovom delu da se naviknemo na investicije u poljoprivedi, a ne samo na primarnu proizvodnju i davanje određenih subvencija po hektaru. Da se više para izdvaja za kulturu, da se više para izdvaja za vojsku i policiju, i to, čuli smo oko 2,5 milijarde dinara više u poljoprivredu, kada govorimo o kulturi skoro 1,78 milijardi, za vojsku 4,5 milijardi, za Ministarstvo unutrašnjih poslova 4 milijarde.
Kada govorimo o budžetu Srbije, ne treba da zaboravimo da nam je vrlo bitan rast. Zašto? Zato što rast govori o tome da postoji privredna aktivnost i kada smo govorili o razvoju, a svi su želeli ovde da pričaju da je bitan razvoj, razvoj ne ide bez rasta. Rast vam je praktično broj komada proizvodenih roba i usluga u jednoj godini koji u sledećoj godini treba da bude veći. Ukoliko je veći, onda je rast, ukoliko je na nuli onda je stagnacija, a ukoliko nije dostigao onaj broj koji je u prethodnoj godini, onda je to stagnacija.
U vreme onih koji su vladali do 2012. godine, znači bio je pad, odnosno 3,6% svake godine ste praktično manje proizvodili, a to znači da ste jeli budućnost sopstvene dece. Da ste praktično sve pare koje budžet Srbije od 2001. do 2006. godine uplatio od privatizacija u iznosu od 4,2 milijarde, znači govorimo o zvaničnim podacima, i to su praktično određena stručna javnost koja je svoje radove objavila u časopisu ''Finansije'' u 2015. godini, rekle decidno da 4,2 milijarde do 2006. godine uplaćeno u budžet Srbije ni u jednom trenutku nije iskorišćeno za infrastrukturne projekte, već je otišao kompletno u javnu potrošnju, što pokazuje kompletnu neodgovornost onih koji su vladali tada. Jednostavno sav koji ste mogli da iskoristite da investirate u svoju budućnost, to niste uradili. A onda kada je došla ta famozna svetska ekonomska kriza, u tom trenutku, jednostavno bili primorani da podižete kredite po nepovoljnim kamatnim stopama i dalje ste odlazili u podizanje javne potrošnje, podizanje plata i penzija i krajnje neodgovornom politikom vodili državu.
A kako je to izgledalo tada jednostavno je svako ministarstvo imalo svoj žiro račun, svako javno preduzeće je imalo svoj žiro račun, svaka agencija je imala svoj žiro račun, nije polagala nikakve račune jednostavno onim koji su iznad njihovih nadležnosti nego na kraju dođu ovde na kraju fiskalne godine, pa usvajaju rebalans budžeta, pa onda dođe gospodin Dulić pa kaže ajmo sad to da pokrijemo kreditom od 1,4 milijarde pa ćemo to da peglamo ako treba kroz zaštitu životne sredine, kroz poljoprivredu, kroz neke projekte i onda ćemo to jednostavno da stavimo sve u javni dug. E tako je izgledao otprilike budžet Republike Srbije do 2012. godine.
Pravljenje takvog, kao što bi gospodin Mišković hteo da troši a da prihoduju neki koji su jednostavno finansirali od privatizacije. Sa tom praksom se prestalo 2012. godine, kad se jednostavno videlo da su svi troškovi, sve kamate od svih kredita došli na naplatu, 750 miliona evra iz budžeta svake godine je dato za firme u restrukturiranju, za četiri godine to vam je tri milijarde evra i plus od 1,2 do 1,5 milijardi evra su kamate bile od kredita. Znači za ove četiri godine 8 milijardi evra ste morali da servisirate, plus normalno je zbog čega je onda javni dug skočio. Kada dolazite u tu situaciju da morate da rešite svoje finansije onda je potpuno razumljivo zašto je do štednje moralo da dođe.
Takvi modeli štednje su predlagani i Grčkoj, i Portugalu i davali su rešenja, ali tamo su smanjenja bila 20% plata i penzija, 40% praktično su išla smanjenja kada se govorilo o delu kada je u pitanju državna uprava i otpuštanje. Naš model je bio mnogo bolji. Mi smo to uradili pre nego što, jednostavno nas je bankrot terao da tako da nešto uradimo, nego smo sami napravili plan restrukturiranja privrede, ekonomskih reformi. Sami smo napravili plan finansiranja praktično budžeta Srbije i pozvali MMF i rekli, mi smo spremni da vi nadzirete ovakav plan. Oni koji govore o tome da je potrebno da u Srbiji imamo mere fiskalne konsolidacije koje Skupština treba da usvoji nisu videli da je Ministarstvo finansija na krajnje odgovoran način donelo mnoga akta, pre svega finansijsku strategiju koja se odnosi na konsolidaciju javnih finansija od 2018. do 2020. godine, program ekonomskih reformi od 2018. do 2020. godine i program reformi upravljanja javnim finansijama koje su uputili takođe i Odboru za budžet i finansije.
Prema tome svi oni koji kažu da budžet u ovom trenutku na određeni način nije zakonskim putem ušao da se raspravlja, jednostavno žele da prenebregnu činjenicu da su upravo oni navikli da budžete usvajaju zadnji dan, praktično u tekućoj godini.
Kada pričamo o završnom računu budžeta Srbije treba da budete realni i da kažete do 2002. godine ni jedna vlada nije donela završni račun. Kada govorimo o završnom računu, prvo moramo da završimo ovu fiskalnu godinu da bi mogli da uradimo završni račun, a drugo revizija mora da donese svoj akt na osnovu međunarodnih standarda koji treba da usaglasi naravno sa Ministarstvom finansija i da onda nakon toga zaista realno sagledavamo završne račune budžeta. To se do sada nikada nije desilo. I svi oni koji pričaju imaju toliko ideja o tome kako treba nešto uraditi nikada to nisu ni uradili, nego jednostavno su se zaduživali i donosili budžete sa 127 poslanika u ovoj Skupštini do 128, jednostavno svoje političke interese stavljali u funkciju ovakvih tablica i nisu vodili računa o građanima Srbije. Prema tome krajnji stepen licemerstva danas smo imali prilike da čujemo od pojedinih poslaničkih grupa ovde koje su imale svoje izlaganje.
Ono što je važno reći da kada pričamo o tome da li stvarno želimo bolje ovoj Srbiji, onda treba reći da je i na Odboru za finansije ministar rekao da postoji rešavanje problema koje zaista traže određeni konsenzus. I taj konsenzus treba tražiti u strankama koje su danas ceo dan govorile o budžetu. Teme na kojima treba zajednički da razgovaramo je pored reforme javnih preduzeća i reforme javne uprave, da govorimo o firmama koje su u restrukturiranju jer smo ih iste nasledili kao što su oh oni nasledili. Međutim, oni su ih nasledili u mnogo boljoj poziciji kada su one bile u trenucima finansijskog rasta, a ne u trenucima kada su u stečaju.
Međutim ono što je interesantno reći da je Fiskalni savet u svom izveštaju po prvi put pohvalio i rekao da spirala duga koja je rasla je praktično zaokrenula svoj smer. Oni koji su najveći kritičari, zato što samo gledaju brojke, zato što jednostavno ne gledaju realan život, zato što te brojke za njih predstavljaju poslute klasične konzervativne ekonomije po prvi put sada kažu nešto najinteresantnije, da je Elektroprivreda i Srbijagas, po prvi put sada nemaju nikakve kredite za tekuću likvidnost, ali isto tako kažu da treba dati iz budžeta i pomoći određene firme u restrukturiranju ko što je Bor, kao što je Resavica, da ne dođemo u situaciju kao što je bilo ranije da docnjom jednostavno napravite velike dugove, da dugove gurate pod tepih i onda da dolazimo u situaciju da opet moramo da određene garancije ponovo aktiviramo i u stvari uvećavamo javni dug. Znači to kaže Fiskalni savet.
To nije bio predlog ni ministarstva. Zašto kažu? Zato što su imali lođe iskustvo od pre. Zato što su govorili od 2007. godine da treba smanjivati plate i penzije, odnosno ne treba ih povećavati tom brzinom linearno nego napraviti model da podjednako svi podnesu teret te svetske ekonomske krize. Ovo je vrlo ozbiljna rasprava bila na Odboru za finansije i mislim da je baš ušla u domen struke i svi oni koji su hteli da čuju čuli su šta treba da rade, a to je pogotovo kada je priča o Boru i kada je priča o Resavici, priča o energetskoj politici da treba ovde u Skupštini da otvorimo i pitanje finansiranja uglja, i pitanja 4.000 radnika u Resavici, koji danas plaćaju milijardu i po dinara za poreze i doprinose. Znači, od nekada ranijih praktično dugovanja i to sve ide normalno iz same proizvodnje koja je u ovom trenutku neefikasna i neekonomski isplativa.
Znači, Resavica je jedan veliki problem naše države, ali i jedno veliko političko pitanje zbog toga što uopšte pitanje energetike treba da otvorimo ovde u parlamentu, s obzirom da nas ekološki standardi negde teraju da poštujemo i da imamo velike investicije u rudnike. S druge strane oni koji žele međunarodni veliki investitori da uđu sa investicijama za obnovljive izvore energije traže garancije budžeta, a u ovom trenutku Srbija to nije u mogućnosti, ne samo Srbija, nego i mnoge države u regionu zemalja zapadnog Balkana. To je nešto o čemu treba da razgovaramo.
Prema tome mi smo ovde imali goste iz Bundestaga iz evropskog parlamenta i pričali smo uopšte o politici zelene energije. Ali ta zelena energija je skupa u ovom trenutku za modele kakvi postoje u razvijenim evropskim zemljama. Zbog toga Srbija treba da nađe svoj energetski miks i ona ga u ovom trenutku za date političke okolnosti ima, ali to je ono što je nepromenljiva kategorija i zbog toga upravo o tome moramo da razgovaramo u budućnosti.
Heterogena subvencija i stari dugovi su još jedna od tema koje je ministar Vujović pokrenuo na odboru o kojima treba da razgovaramo. Heterogenih subvencija nešto što smo navikli u prošlosti da jednostavno određene subvencije u poljoprivredu dajemo po hektaru i dajemo ljudima, poljoprivrednim proizvođačima, koji su zaista sada možda u godinama i koji ne mogu da obrađuju poljoprivredno zemljište. Dolazimo u domen praktično da određene subvencije predstavljaju socijalnu kategoriju, socijalne subvencije. I onda ih to tako treba i zvati. Ne treba ih zvati jednostavno određenim subvencijama za poljoprivredu, jer one ne doprinose razvoju. Zbog toga je bilo važno da se čuje na odboru ono što treba u budućnosti da razgovaramo.
Samo bih još napomenula jednu stvar gde nismo zaboravili, a to je da Srpska napredna stranka sa poslanicama iz Ženske parlamentarne mreže razgovarala za amandmane o rodno odgovornom budžetiranju.
Da se zahvalimo stvarno ministru, koji je prošle godine ima sluha da usvoji onih šest amandmana, ali nije sedeo skrštenih ruku, nego je njegovo ministarstvo organizovalo radionice po svim institucijama koje su trebale da odrede indikatore, praktično za rodno odgovorno budžetiranje koje se odnose na 28 institucija.
One su poslale svoje izveštaje i mi se, naravno, nismo zaustavili na tome, imaće još neka dva amandmana koja se odnose i na žene baš u oblasti nauke. To je ono zbog čega zaista, ministre Vujoviću, treba da negde kažemo svima u javnosti da ste prepoznali praktično potrebu da ovakav vid amandmana i ovu celu jednu oblast ste digli na potpuno jedan viši nivo koji u Vladi do 2012. godine nisu ni prepoznali.