Hvala.
Žao mi je što poslanica Gorica Gajić nije ostala duže od pet minuta ovde u parlamentu, jer sam želela da diskutujem o njenom amandmanu, ali na način kako je ona to i obrazložila, odnosno da govorimo o Zakonu o budžetu koji je tačka 4.
Dakle, ovde se čitav dan iznosi jedna neistina da ovde poslanici koji podržavaju rad Vlade Republike Srbije ne dozvoljavaju poslanicima, koji smatraju da su opozicija i mi im to ne sporimo, sporimo samo čemu su opozicija, da ne dozvoljavamo da govore o svojim amandmanima koje su predložili na tačku 4. i to svakako nije istina.
Čitav današnji dan treba dobro, dobro posle, kada završimo ovaj radni dan, da razmislimo šta se ovde danas, u stvari, dešavalo i kako se to opozicija pojavila u istom momentu ovde. Rade svi isto, izgovaraju isto. O čemu se ovde radi?
Nije me mrzelo da vidim koliko to ima tih amandmana na tačku 4. Zakon o budžetu, uopšte podnetih od strane poslanika koji delimično stoje, a neki sede na naslonu od stolica ili neke… Svejedno, to već ostavljamo…
(Aleksandar Martinović: Dobro je samo dok ih ne budu nosili kući.)
Dobro. Da, jednom smo videli i nošenje kući, ali neće niko da vrati te stolice, fotelje i slike. To je neka druga priča.
Ukupan broj amandmana na Zakon o budžetu od svih opozicionih stranaka ovde, ne samo od onih koji stoje, je 175 amandmana i od toga je 75 amandmana od današnjih bukača ovde.
(Radoslav Milojičić: Poslanika!)
Niko ne može da mi dokaže… Mi smo danas već mogli uveliko da pređemo…
(Radoslav Milojičić: Šta je bukač?)
Nemojte da mi dobacujete. To već svaku granicu ukusa predstavlja kada neko pokušava da diskutuje danas a da ne viče, ne urla, ne vređa nego normalno priča.
(Radoslav Milojičić: Šta je bukač? Ne znam, objasnite.)
Objasniću vam ja kasnije u diskusiji ako mi, uvaženi kolega, dozvolite da nastavim.
Znači, niko ne može da me ubedi, niti građane Srbije koji čitav dan gledaju ovu lošu predstavu danas režiranu od strane pojedinih poslanika, bukača, a ja ću vam objasniti šta to znači. Znači, nije od reči „bukva“. Nemojte misliti da je nešto uvredljivo, nego na način ophođenja ovde u parlamentu – vikati, stvarati buku. To su bukači.
Da nismo mogli danas da raspravljamo o tih 75 amandmana i da u vremenu koje je predviđeno po Poslovniku, nismo mogli to vreme da utrošimo upravo na raspravu o tih 75 amandmana.
Ono šta je suština, a dozvolićete mi da imam svoje političko mišljenje i stav, da u ovom budžetu za 2019. godinu u stvari nije imalo šta da se zameri. Sve pohvale od MMF, od Svetske banke su pokazatelji da ova država zaista ide ekonomski napred. Pa, ako hoćete, pre neki dan pohvale i od Evropskog parlamenta, koji nam uopšte nije naklonjen. Trudili su se odmah nekakav amandman da predlože i da usvoje da bi opštu sliku pozitivnog napredovanja u ekonomskom i u političkom smislu Srbije pokvarili.
Moralo je danas da se dođe ovde na sednicu, da se proba da se napravi haos, da se urla, da se govore neistine kako mi crtamo mete. Četrdeset njih je ponovilo jednu te istu rečenicu, a pri tome ste dozvolili da vređate sve nas koji podržavamo rad Vlade Republike Srbije.
Pokušali ste da ponizite i one poslanike iz opozicije koji nisu hteli da vam se pridruže, da urlaju ovde, da stoje, da ležu, stavljaju maske, kape, panoe neke podižu i ne znam ni ja šta sve, dokle je mašta politička da ide daleko.
Da vam kažem nešto, vama uvaženi poslanicima koji ste se sada okupili u neku najnoviju koaliciju, 2000. godina je davno prošla.
(Radoslav Milojičić: Doći će opet.)
Kako ko gleda, šta se desilo 5. oktobra 2000. godine, da li je bilo pozitivno ili negativnih rezultata, slika je crno bela, bilo je i dobrih stvari, mnogo više loših stvari, zato ste i izgubili izbore posle 12 godina vladavine i 16 u Vojvodini.
Ali, šta misli jedan od učesnika i velikih zagovornika, neko ko sigurno nije na ovoj političkoj strani, treba da odete jednostavno u pozorište, JDP, da pogledate predstavu „Vrat od stakla“, Biljane Srbljanović i Jagoša Markovića i da vidite šta neko ko je učestvovao do skora sa vama i o tim događajima 5. Oktobra, a koji ne poštuje nas ni najmanje, šta misli o rezultatima 5. Oktobra i o vašoj vladavini.
Znači, ne moramo mi ništa da vam kažemo, idete vidite šta misli neko ko je jurišao zajedno sa vama 5. Oktobra, ovamo i na parlament Republike Srbije i na Narodnu banku, čak i na Teniski klub u Novom Sadu. Sećam se i tamo ste napravili nekakav krizni štab, valjda je trebalo tamo nešto uraditi, pojma nema šta se sve dešavalo 5. Oktobra.
Šta je bilo-bilo je, idemo dalje, ali nemojte ovde da ismevate sve što se…
(Radoslav Milojičić: I Siniša Mali je bio tamo.)
Svaka čast, nemam ja problem sa tim ko je gde bio 5. oktobra, meni to uopšte ne smeta, jel tako Živkoviću? Meni najmanje smeta to šta je bilo 5. oktobra 2000. godine.
(Zoran Živković: Nemojte da dobacujete, nije vam ovo autobuska stanica.)
Ali, rezultati govore i nemojte ovde da ismevate. Ismevate građane Srbije koji su 56% glasova dali Aleksandru Vučiću, na poslednjim izborima. Vi im se smejete. Nisu dovoljno fini, valjda? Nisu valjda dovoljno dobri? Nisu vredni? Valjda ne vide svojim očima, treba vi da ih naterate da progledaju. Valjda silom, odkud znam?
Ko danas to spočitava rezultate Aleksandra Vučića i ove Vlade? Pa, ljudi koji nisu uspeli da pređu cenzus na beogradskim izborima. Izvinite što to primećujem, ali to su poslednji izbori koji su se dešavali u našoj državi. Beograd, to je trećina Srbije.
(Radoslav Milojičić: Lokalni.)
Ma, lokalni. Ne gledam ja glavni grad moje države kao nekakav lokal, ja to gledam kao politički reper. Cenzus niste prošli, a ovde ismevate Aleksandra Vučića koji je pre dva dana dobio, predsednik moje države, vaše države, države vaših glasača, naših glasača, ako se to uopšte deli u Srbiji, sramota je da delimo građane Srbije na glasače, ove ili one…
(Radoslav Milojičić: Vi ih delite.)
… dobio je nagradu za mir, u opštoj pometnji koja se dešava na našim prostorima.
(Zoran Živković: Od koga?)
Pogledajte šta se dešava u regionu.
Dobio je „Zlatnog lava“. „Zlatni lav“ vredi jednako kao nagrada „bambi“, koju je Zoran Đinđić čini mi se 2001. godine dobio u Berlinu. Potpuno jednaka nagrada.
(Zoran Živković: Nije postojala 2001.)
Jednaka nagrada, po vrednosti, po kriterijumima, po svemu. Po onima koji dodeljuju. Čak je „Zlatni lav“ i vredniji i mi se nismo smejali Zoranu Đinđiću kada je otišao u Berlin, glumice, nema veze Klaudija Šifer je bila tamo, svega se ja sećam. Kada imate ovoliko godina, bolje se sećate onog od pre 18 godina i dobio je tu nagradu, od manekenke, glumaca, ali je to bilo lepo za jednu Srbiju 2001. godine.
Jednako tako je lepo i veliko i značajno što je predsednik Srbije dobio nagradu za mir, u ovim trenucima, kada na Kosovu ne daju ljudima kiseonik, ne daju lekove. Juče su zaustavljali autobuse sa igračkama, pelenama, ne daju im da čitaju novine u Evropi u 21. veku.
(Radoslav Milojičić: što sedite onda? Što sedite u vlasti sa Tačijem?)
Kada je u Parizu haos na ulicama, kada u Crnoj Gori hapse poslanike, jel tako, kada u Makedoniji političari beže iz Makedonije zato što su kupili automobil, u opštem haosu kada se prave nekakve koalicije protiv Srbije, vi sebi dozvolite ovde da uđete unutra u Skupštinu Srbije i da pravite haos i posle kao ovi su rekli za nas da smo izdajnici.
Ne, kako će običan građanin tamo, koji gleda ovaj prenos, šta će on da misli o vama? Šta će…
(Radoslav Milojičić: Ne, nego treba da vas podržimo.)
Ne, ne treba da nas podržite, ne, ali nemojte ovo da radite. Ja sam ponosna na to što je predsednik države dobio nagradu za mir, u ovom trenutku, i nije to naš i vaš, to je predsednik Republike Srbije, predsednik Republike Srbije.
Budžet je dobar, zato ste i podneli samo 75 amandmana i prištedite vaše vreme, nemojte da trošite na povrede Poslovnika, na budalaštine, pa povredu Poslovnika ne može da jede običan građanin, nema pojma o čemu vi govorite. Kakva povreda Poslovnika? Član 27, stav ovo, 103, 107. Oni samo to vide da radite čitav dan.
(Zoran Živković: Nisu oni glupi kao vi, oni znaju. Oni su homo sapiensi, oni su intelektualci.)
Da, 75 amandmana ste samo podneli, pa to je pobeda za vladajuću većinu. Niste imali ništa da zamerite. Petnaest sati je predviđeno za raspravu. Što niste dozvolili da pričamo o Zakonu o budžetu? Što niste dozvolili da tih 15 sati potrošimo na tačku 4?
(Radoslav Milojičić: Ko vam brani?)
Sve ste uradili da nema rasprave. Vi nećete tu raspravu. Nećete tu raspravu zato što ovaj budžet posle 2012. godine je za desetku po svim ekonomskim parametrima u svetu. Svetska banka, MMF, Evropski parlament, niko vas ne razume, još najmanje vas razume običan građanin ove države. Šta radite bre, ljudi? Šta radite? To nikome nije jasno, osim što hoćete da ugrozite pozicije Srbije u ne lakom momentu, ne lakom momentu.
(Radoslav Milojičić: Podnesite ostavke ako vam je teško.)
Možete da kažete posle moje diskusije šta god želite, ali vas građani Srbije ne mogu da shvate, na lošem ste putu, a ako nemate pare, ako su vam male plate, kupiću vam ja ulaznice za predstavu „Vrat od stakla“, odlična je, poučna je, lepo su sumirani rezultati petooktobarske revolucije u Srbiji. Hvala.