Normalno da ste prespavali poslednje izbore kada ste bili sa Ivicom Dačićem. Nešto vam se pomešalo. Vi ste uzeli mandat sad u ovom sazivu. Ja sam bila na listi SNS i to sam bila, mislim, na broju tri ili četiri. Nismo na pijaci, iako ste se tako namestili kao da smo na pijaci, pa ćemo da zasmejavamo građane kako dve žene kao o politici govore. Niste vi moj nivo, nego da vam samo kažem, da vas se izvinim što sam vas iznervirala. Nisam znala da ste tako osetljivi na kritike. Zamalo da zaplačete. Nemojte. Hrabro, držite se, tu ste u grupi jakih političara koji zamalo da dođu na vlast. Nego da vam kažem, nikada niste ništa govorili ružno o Aleksandru Vučiću, niti o nama iz SNS, niti o Ivici Dačiću, a vidim da ne smete ni da ga pomenete, dok ste bili šefica poslaničke grupe.

Obratite se generalnom sekretarijatu da vidimo da li je istina da je skupštinski vozač svaki dan dovozio vas i vraćao vas kući kada ste dolazili u parlament? Tako da ja ne bih ništa o tome, vidim da se strašno nervirate i onda mucate i ne znate koliko duboko da idete da me uvredite, ali ja znam da ja govorim istinu, a vi samo srljate i srljate dalje u svojoj odbrani. Nije problem kad neko kocka, nego je problem kad se vadi, a vi ste sad u toj fazi koleginice.

Pa, samo ću reći uvaženim koleginicama, pametnija popušta.

Sve ste upravu, samo ste nešto sakrili, uvaženi poslaniče Aleksiću. Pa ja sam vas upoznala u kancelariji kod gospodina Dinkića. Vi ste bili u URS.

(Miroslav Aleksić: Ja sam to i rekao.)

Pa ja nikada nisam čula do tada za vas. Ja sam vas tamo upoznala i vi ste bili deo URS 2012. godine, kada je Mlađan Dinkić podržao Vladu Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. O čemu vi pričate? Malo ste mi ulepšali dan, čitav dan se mučimo, pričamo i nekim ozbiljnim stvarima.

Ja sam vas upoznala tamo. Dinkić nas je upoznao, Verica Kalanović je bila u toj kancelariji.

(Miroslav Aleksić: Tako je, ja se toga ne stidim. Ja sam rekao to.)

Tako je, što onda to ne ispričate građanima Srbije, nego im prodajete maglu, s tim što ja stojim iza svakog dana svog života, a vi nosite vaše delove političke karijere povremeno u hemijsku čistionu.

Da vam kažem nešto, tako sam upoznala i ovu mladu damu što je sada u DS. Na istom sastanku je bila kada se tu nešto razgovaralo, u njenoj bivši stranci, u LSV. Otkud ona sada u DS? Jel tako Marinika Tepić?

(Marinika Tepić: Replika! Direktno obraćanje.)

Vi ste bili u LSV, pa ste u ovom sazivu, mandatu otišli kod Živkovića, pa kod Jankovića…

(Marinika Tepić: Lažete.)

Što se nervirate? Kod mene je sve uredu, građani Srbije sve znaju.

Zatim Sanda Rašković Ivić, ona je ušla kao prva na listi, predsednik DSS. Čekajte, polako samo, imamo da pričamo danas o mnogo čemu.

Sanda Rašković Ivić je prva na listi DSS i onda je razbila svoj rođeni poslanički klub, ostavila je njih dvoje, troje ovamo, a ona je najednom prešla kod Vuka Jeremića. Kako to? Pa oni su u kampanji bili protiv Vuka Jeremića, protiv Đilasa. Vodili su svoju politiku.

Dijana Vukomanović mi je šlag na tortu. Znam Aleksiću, malo emotivno tu reagujete i to razumem da ste kolegijalni prema koleginici, ali Dijana Vukomanović je simbol preletača. Mene je sramota, otela mi titulu žena…

(Dijana Vukomanović: Vi ste kraljica.)

Ja sada ne znam više šta da radim, nemam gde, ona je bila treća, četvrta na listi kod Ivice Dačića. Ona je govorila da ste vi snage haosa, bezumlja predstavljali za nju i ona je sada glavna perjanica.

Čekajte, ko ste vi u stvari? Ko ste vi? Ja sam jedna jedina sa ove strane, a vas preletačevića koliko god hoćete.

Oteli ste mi titulu i ja predlažem sada da delimo, ja ću moju štafetu preletača da podelim svima vama koji ste u ovom mandatu toliko partija i poslaničkih klubova promenili da me je sramota. Ja sam, što bi rekli u Alanu Fordu, puki amater za vas.

Samo zato što me Milojičić spomenuo lično imenom i prezimenom, nešto ste povezivali mene i 5. oktobar.

Ja ne znam šta vi znate, uvaženi kolega o 5. oktobru 2000. godine? Ja bih htela samo da vas pitam kada ste vi rođeni tačno, koje godine? Vi ste u to vreme imali 16 godina i o 5. oktobru i dešavanjima tih dana znate, eventualno, ako su vam stariji u porodici pričali to kao bajku pred spavanje. Znači, vi govorite napamet o 5. oktobru jer ste imali 16 godina, sedeli ste u Smederevskoj Palanci, Beograd vas nije video. Ne možete čak ni da se pravdate da ste u onoj magli, onom dimu vi bili jedan od tih. Niste. To vas amnestira. Znači, slike i nameštaj kod vas ne tražimo. To tražimo od onih drugih starijih, ozbiljnijih tako da njima poklanjamo rezultate 5. oktobra, a vi nama vratite slike i nameštaj. Tu smo se dogovorili.

Da vam kažem ovu analogiju koju pravite da neko ko čini danas vladajuću većinu, tuče ljude, ubija i ne znam ni ja šta, e to govori o vašem velikom političkom neznanju. Tu analogiju koju pravite, pravite na štetu DS i to 5. oktobra o kome ne znate ništa, jer onda ispadne da su perjanice DOS-a učestvovale u kidnapovanju svih onih ljudi čiji su kriminalci otkup kasnije tražili ili su barem dobili blagoslov, to vam je ta analogija. Znači, u to vreme je kidnapovan Mišković i veliki novac je tražen za njegov otkup, dete od Bobe Živojinovića. Znači po vašoj analogiji za to je kriv DOS, pa je Milija Babović kidnapovan u to vreme, znači i to je rezultat 5. oktobra, zato što vi vučete analogiju da su režimi krivi kada neko bude kidnapovan, kad je neko pretučen itd.

Znači, uvaženi kolega od ovoga što ste vi izgovorili spašava vas samo životno neiskustvo i ništa više. Hvala.

Ja ću po amandmanu, naravno, kao i ostale kolege.

Evo, kažu - opet. Pa da, jer očigledno je današnja diskusija mnoge strasti probudila kod pripadnika Saveza za Srbiju, pa su nastavili, podstaknuti vašom mržnjom današnjom, da tvituju sve i svašta.

Sada ću da se obratim i Mariniki Tepić, i Dijani Vukomanović, i Sandi Rašković Ivić, i Maji Videnović, i Mariji Janjušević i onim ženama koje još uvek imaju zabludu o Savezu za Srbiju i o njihovom programu o ravnopravnosti žena i o borbi protiv nasilja nad ženama.

Sigurno će vas interesovati, jer ste veliki zagovornici borbe protiv nasilja nad ženama i ravnopravnosti žena u politici.

Znači, Sergej Trifunović, vaš kandidat za ministra kulture, neko koga ja zaista smatram, i pored ovoga što je sada napisao, da je dobar glumac, ali je očigledno prostak par ekselans, par ekselans prostačina kakvu Srbija, niti politički život ove države nije odavno doživeo.

Može da glumi i dalje, ići ću u pozorište da ga gledam, ali ću se zaista zabrinuti o njegovom bipolarnom poremećaju, ja imam program koji zdušno propagiram ovde o mentalnom zdravlju.

Pročitaću vam, uvažene koleginice, i nadam se da ćete imati puno opravdanja za ovo što je Sergej Trifunović napisao kao pripadnik Saveza za Srbiju.

Nije on ovde glumac. Ne kaže se šta.

Sada ću vam pročitati, samo da nađem.

Ovako, kako je on reagovao na moju diskusiju da mu nisam dala broj telefona i nisam dostupna. Obraća se meni. Ja nisam, inače, na društvenim mrežama.

Kaže: „Nije, fukso“… Momenat samo, nije ovo lako pročitati, ali sa zadovoljstvom, radi građana Srbije, ove građanske opcije, koju vi tako zdušno ovde predstavljate, želim da pročitam, bez obzira kako ovo zvuči.

„Nije, fukso, poenta u dostupnosti, već u tome da si „mnogo“ učinila za decu Srbije“, pod navodnicima, „sprečila Aleksin zakon, Tijanin zakon, opstruirala da se deca leče u inostranstvu, da porez od igara na lečenje dece…“, pa ne kaže šta, „itd. To što si glupa, to ti je oprošteno, samo bi bila bolja da si glupa kod kuće“.

Da li hoćete da ponovim, uvažene koleginice?

Ovo je simbol vašeg pokreta. Posle Željka Veselinovića koji je predložio, takođe, preko društvenih mreža kao vrlo moćnog medija, da se siluje Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, a da narod to gleda, vaš ministar kulture Sergej Trifunović na moju diskusiju ovde tvituje sav ponosan i očekujem da će nastaviti i posle ovoga – nije, fukso, poenta u dostupnosti…

(Dušan Petrović: Ona replicira Sergeju Trifunoviću?)

To je komentar uvaženog kolege koji još uvek predstavlja fine građane u Šapcu? Sramota stvarno.

Zasmetalo mu je samo ovo što sam ja pročitala, a nije mu zasmetalo što je Sergej Trifunović, za ženu koja se bavi politikom, napisao „fukso“? To vam ne smeta?

(Dušan Petrović: Evo, reč mi dajte da odgovorim.)

Stavite ga na listu, kao što ćete ga staviti, da uđe ovde u parlament Srbije i da mu onda žena koja se bavi 28 godina politikom odgovori na njegov stav na moju diskusiju da sam ja fuksa.

Stavite ga na listu i ja ću mu odgovoriti.

Nemojte da ga branite, poslaniče Petroviću…

(Dušan Petrović: Replika!)

… zato što sve što imate da kažete u delu programa o ženama ubiše vaši koordinatori, pre neki dan Veselinović da siluje Anu Brnabić, a sada Sergej Trifunović na moju diskusiju da kaže da sam ja fuksa i da sam glupa.

Zahvaljujem se svim ženama u Savezu za Srbiju što podržavaju Sergeja Trifunovića.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodna poslanika.
Molim da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice da utvrdimo koliko ima poslanika u sali.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika i da imamo uslove za dalji rad.
Nastavljamo sa radom i reč ima poslanik Aleksandar Stevanović. Nije tu.
Jahja Fehratović. Izvolite poslaniče.

Hvala vam.
Po Poslovniku, Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala vam.
Povreda Poslovnika, Jahja Fehratović.

Hvala.
Pretpostavljam da ni u jednom ni u drugom slučaju da ne treba da glasamo za povredu Poslovnika?(Ne)
Milorad Mijatović, izvolite.

Hvala.
Povreda Poslovnika. Izvolite.

Daću reč Vladimiru Marinkoviću i onda ćemo da završimo. Kog čoveka napadaju?
(Nataša Jovanović: Pa napadaju čoveka na osnovu njegove veroispovesti. To je nečuveno.)
Samo polako. Ja nisam baš neko ko može to dobro da ocenjuje, ali nemojte da budete tako osetljivi. Ništa ne brinite. Nikome neće biti ugrožena ni nacionalna pripadnost, ni verska, verujte mi u ovom parlamentu, bar dok sam ja tu. Samo me pustite malo da vodim sednicu. Pokušavam.
Gospodin Vladimir Marinković.

Poslaniče, spustite tu sliku. Neverovatno.

Da li mogu da zamolim obezbeđenje da rade svoj posao, ne znam šta još nismo unosili u parlament, i kamen i slike.
(Narodni poslanik Miladin Ševarlić ulazi u salu sa slikom.)
Verujem, lepa je slika, dajte da je izložimo u holu Skupštine, nemojte ovde u klupama. Ja ne znam uopšte kako ste vi ušli u salu sa tako velikom slikom.
Znam da je „Plava grobnica“ i dajte da je izložimo, da vide svi ljudi. Nemojte da pravimo od parlamenta i galeriju, molim vas.
(Miladin Ševarlić: Ja se izvinjavam, o čemu se radi? Koga ja ugrožavam time što sam uneo ovu sliku?)
Ne mogu više, stvarno ljudi ja ne znam šta da radim više. Lepa je slika, verujem, svi komplimenti i vama što ste je doneli i autoru slike, dajte to službi edukacije da izložimo u holu parlamenta. Ne vidim ni poslanika od vas, niti neko može da sedne.
(Miladin Ševarlić: Navedite mi član Poslovnika po kome ne treba da držim ovu sliku…)
Neću da se raspravljam uopšte. Dajte, uzmite tu sliku. Da li smo se razumeli?
(Miladin Ševarlić: … za sve one žrtve kojima Skupština nije htela da oda počast.)
Dva minuta pauza da poslanici shvate da se nalazimo u skupštinskoj sali, da ćemo da razgovaramo o budžetu. Nećemo da pravimo ni galeriju, ni performanse, ništa. Sve ima svoje mesto. Odrasli smo ljudi.
Lepo je stvarno, znam sve, ja vas ponovo molim da ne bi sada oduzimali to.
Slobodno samo, hoćete da siđem ja da uzmem gospodinu sliku iz ruke? Nije to nikakav problem. Evo moraću ja da siđem.
Nema u Poslovniku ni da unesete pištolj, kamen, valjda znamo šta može, a šta ne može.
(Miladin Ševarlić: Ja opet kažem, zato što ova Skupština nije htela da oda počast svim onim žrtvama.)
Znate poslaniče, pored nas se nalazi muzej, taj muzej zvrji prazan i ima fantastičnu izložbu o Prvom svetskom ratu, vi niste kročili tamo. Nemojte da mi držite lekcije o patriotizmu i kako treba nešto da se obeleži. Poslanici nisu bili u tom muzeju, što nije baš da se pohvali.
Molim vas, poslaniče.
(Predsednik Narodne skupštine Maja Gojković silazi i odlazi do narodnog poslanika Miladina Ševarlića, da ga zamoli da iznese sliku iz sale, nakon čega je on to i uradio.)
(Posle pauze)

Molim službu obezbeđenja Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su ovde samo zbog toga da bi bio red i da bi mi mogli da radimo, da rade svoj posao ili da napuste parlament, jer nam nisu više potrebni.
Zaista, nema smisla da predsednik parlamenta pravi red u sali i da iznosi predmete. Ja sam šokirana koji put se dešava da poslanici mogu da unesu nekakav predmet kome nije mesto ovde i nije predviđen za rad. Koji put se dešava? I to su sve propusti vaše službe, odmah da vam kažem.
Ovde se unosilo kamenje, prešli smo preko toga, svašta se ovde unosilo, i sada slika tako velikog gabarita da ja ne mogu da vidim poslanika iza. Šta je sledeće što ćete dozvoliti? I onda kažemo „oduzmite“, a njih dvojica stoje pored poslanika. Pa, neverovatno. I treba predsednik parlamenta da se blamira ovde, ja to nisam videla još. Uzmite snimke, kada imate vremena, pogledajte šta se desilo kada su poslanici u francuskom parlamentu krenuli prema predsedavajućem. Služba obezbeđenja je samo mirno stala ispred, a nije ih zvao predsednik parlamenta. Ovo je greška obezbeđenja, a ne predsednika parlamenta ili drugih poslanika.
Molim vas da nastavimo da diskutujemo po predlogu zakona koji imamo ispred sebe.
Reč ima Čedomir Jovanović. Izvinite što ste čekali.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.