Pošto sam pomenut, samo da kratko odgovorim.
Radi se o sprečenosti predsednika Narodne skupštine da predsedava. Imali smo više puta u Narodnoj skupštini duele gde su poslanici zamerali predsedavajućem, ko god on bio, ako im se sa tog mesta obrati na način koji nije samo u svrhu vođenja sednice, već ima i politički ton.
Kao što su i danas kolege isticale, kao jedan od 250 narodnih poslanika, moje je pravo Poslovnikom dato da sedim i kao poslanik se obratim ovom domu. Da li nekog boli što se ja borim za to da žene u ovoj zemlji imaju pravo da imaju i duže porodiljsko odsustvo i da imaju veću zaposlenost, i ne samo ja, nego i mnoge kolege u ovom domu? Da li bi neko voleo da je suprotno? Nadam se da ne bi, ali ću nastaviti, bez obzira na to, da se borim za ovo, da se borim za pravo da trudnice, majke i porodilje imaju prioritet u ovoj zemlji u svakom smislu i sve što bude u mojoj moći, a to znaju kolege sa kojima sam iskreno radio na tome, to znaju druge žene kojima smo pomogli da se u teškim trenucima za njih situacija reši i to možete njih da pitate. Ne bih voleo da govorim o pojedinačnim slučajevima. Ovo je replika, imam pravo da kažem ono što mislim. Dakle, to će se nastaviti i ubuduće i trudiću se da učinim sve što je u mojoj moći da ne dozvolimo bilo kome da spreči emancipaciju žena, njihovo veće učešće i veća prava koja će imati u ovoj zemlji.

Nažalost, ovde se u Skupštini vlada tako paušalnim podacima i tako se plasiraju neistine, da je ovde potpuno nemoguće, kao što ste rekli, pratiti šta se dešava.
Ne samo da smo uspeli da sprečimo da bahati poslodavci ženama kojima istekne ugovor uruče otkaz, odnosno da odluče da im ne produže ugovor, samo zato što su bile na trudničkom i porodiljskom bolovanju, ne samo da smo uspeli da te žene i danas rade i ostanu na svom poslu, nego smo uspeli i da njihovo zapošljavanje bude prioritet za ovu zemlju, da ova zemlja razmišlja kako da stimuliše te ljude da bi zapošljavali u zemlji.
Nažalost, mogle su te ideje doći i u prethodnom periodu, ali znate, nisu. Brinulo se tada o nekim drugim stvarima, kako da se stekne nešto, kako da se uradi za sebe, ali ne baš puno za žene, majke, trudnice i porodilje. Meni je drago da je bar Odbor za prava deteta, koji je veoma kompaktan i veoma solidan, pokazao kako se to radi, pokazao jedinstvo, pokazao da narodni poslanici koji sede u ovom odboru razmišljaju o tome kako da unaprede život svih građana, a pogotovu, još jednom ću istaći, apsolutno pravo da se borimo za prioritet, za decu i trudnice, i time što ćemo u javnosti pozivati, a nažalost, nekima je bilo teško i nalepnicu da stave. Toliko su imali volje i želje da se bore za žene i za majke i za decu i za porodilje.

Gospodin Predrag Marković, po amandmanu.

Po amandmanu, Ljubiša Stojmirović.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Kovač.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Vesna Kovač.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vladimir Ilić.
Da li želite reč?
Gospodin Ilić ima reč. Izvolite.

Reč ima gospodin Pejčić, po amandmanu.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Hvala.
Gospodin Babić, replika na izlaganje. Izvolite.

Gospodin Pejčić. Replika.

Replika gospodin Babić.

Gospodin Pejčić, replika.

Prekidamo ovde replike.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Ivan Karić, Borislav Stefanović, Ljiljana Lučić, Radoslav Milovanović, Dejan Nikolić i Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.
(Riza Halimi, s mesta: Peti sam po redu.)
Izvinite, ali, gospodine Halimi, vi imate nakon ovog, vaš amandman je posle ovog u mom podsetniku, po mom redosledu vaš amandman je sledeći, ali svakako stiže sledeći posle ovog, kad sam već dao gospodinu Kariću reč, ali po redosledu je sledeći, nije pre ovog amandmana. Izvolite.

Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite. IVAN KARIĆ: Zahvaljujem se.
Koleginica očigledno nije slušala o čemu sam ja pričao. Nisam pričao o, kako je ona rekla, ekološkoj politici hrasta, nego o simbolu hrasta danas u Srbiji i šta hrast znači u simboličkom smislu.
Očigledno je pomešala i stranke, očigledno je pomešala i godine. Za razliku od vas, nikad nisam učestvovao u vlasti republičkoj za ove 23 godine i branio sam platane, a vi ih niste branili u Beogradu. To nije moglo da dođe do javnosti. Kada sam ja branio platane, vi ste branili haške optuženike. Žao mi je što na to moram da vas podsetim, ali vi mene podsećate za nešto u čemu niti sam učestvovao, niti sam bio deo i uvek sam se bunio, ali ste vi kreirali sistem u Srbiji u kome ne može da se čuje glas običnih građana, zajedno sa većinom ostalih partija, gde nije važan glas običnih građana, nego je važno šta partijske centrale misle. To nije zelena politika i zbog toga mi pričamo o hrastu i zbog toga tražimo jedinstveno ministarstvo za zaštitu životne sredine, prirodnih resursa i, u ovom slučaju, prostornog planiranja.
Zbog toga smo mi pre tri i po meseca poslali premijeru, prvom potpredsedniku Vlade i još nekim ministrima kako bi trebalo da izgleda jedinstveno, integrisano, održivo ministarstvo zaštite životne sredine i prirodnih resursa, a kampanju za zaštitu hrasta su vodila građanska udruženja, Zeleni Srbije i priključili su se Zeleni iz Brisela, tj. Evropska zelena partija podrškom i onim stvarima o kojima mi govorimo, da razvoj u 21. veku ne ide bez ekologije, bez kulturnog nasleđa i bez zaštite životne sredine. Niko treći nije učestvovao u kampanji, a vaše predrasude bi trebalo da ostavite kod kuće. Gospodin Babić je vrlo lepo o tome govorio i rekao da nije učestvovao u nekim prethodnim vremenima. Ne znam šta meni spočitavate kada su prethodna vremena u pitanju?