Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Izvolite.

Reč ima gospodin Janković. Izvolite.

Narodni poslanik Dragan Nikolić.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović.

Reč ima gospodin Saša Janković.

Reč ima gospođa Nevena Petrušić.

Replika, gospođa Popović.

Reč ima narodni poslanik Jelena Travar Miljević.

Poštovane kolege, pred nama je deklaracija čiji je osnovni cilj ispravljanje istorijske nepravde, oslobađanje od kolektivne odgovornosti, ali i osuda akata počinjenih protiv mađarskog civilnog stanovništva u Vojvodini zasnovanih na nacionalnoj osnovi.
Apsolutno je nesporno da su svi zločini, koji su počinjeni, moraju biti osuđeni i mi to dugujemo svim žrtvama svih naroda, ali ovde se, to kažem zato što je bilo takvih pitanja, ne radi ni o kakvoj reviziji istorije, već o jednom aktu kojim Narodna skupština pokazuje da svi oni koji su nevino osuđeni, čak oni protiv kojih nije bilo ni sudskih procesa, želi da u potpunosti rehabilituje.
Uveren sam da prednost koju imamo u našoj zemlji, koja se ogleda u našoj etničkoj i kulturnoj raznolikosti, moramo da negujemo i da je to nešto što naša zemlja treba da ima kao svoje blago. Osmišljena integrativna politika koja je osmišljena ka spoljnim, širim uključivanjem u globalne, kulturne, ekonomske, političke procese ka jačanju i unutrašnjih kohezivnih veza, među kojima značajno mesto zauzimaju nacionalne i etničke zajednice, složen je i dugotrajan proces koji se sprovodi na regionalnom i nacionalnom i lokalnom nivou. Uspeh ove politike ne može da bude izvestan ukoliko ona nije zasnovana na realnom sagledavanju prirode kultura, identiteta i ako ne postoji bazičan dogovor o uređenju više etničkih zajednica.
U Srbiji je u vezi sa uređenjem položaja i zaštitom identiteta manjina institucionalno usvojena politika koja se oslanja na usvajanje najviših standarda zaštite prava nacionalnih manjina, koji su preporučeni kroz multilateralne, bilateralne i regionalne dokumente, koji su poslednjih 15 godina kreirali Savet Evrope, USC, UN, Evropska komisija i druge organizacije.
Suočavanje sa prošlošću i pomirenje među narodima na ovom prostoru, sastavni su deo evropskih integracija.
Regionalna saradnja ključna je za rešavanje pitanja nasleđenih problema iz prošlosti, ali i onih sa kojima se danas suočavamo. Suočavanje sa prošlošću podrazumeva stvaranje atmosfere u kojoj možemo sarađivati i rešavati pitanja poput nestalih osoba u ratovima, povratka izbeglica, ali i ispravljanja davno nanetih nepravdi i istorijskih grešaka.
Regionalna saradnja i pomirenje su teški zadaci, ali upravo regionalna saradnja je sama suština EU, pa tako mora biti i u našoj zemlji. Postoji potreba da se problemi i nerešena pitanja iz prošlosti reše, kako bismo mogli da idemo u budućnost.
Kada su u pitanju naši odnosi sa susednom Mađarskom, ova deklaracija, mogu da se poslužim rečima predsednika Nikolića tokom posete Budimpešti, je nešto blizu istorijskom sporazumu i da je sada otklonjeno sve što je nekada razdvajalo dva naroda, što su katkada i drugi koristili da onemoguće bolji život i Srba i Mađara. Konkretnu korist od ove deklaracije koja se može prihvatiti kao akt pomirenja, imaće i srpska manjina u Mađarskoj, kao i mađarska manjina u Srbiji, jer će od prijateljstva dve države zavisiti stepen ekonomskog razvoja i ostvarivanja punih manjinskih prava u ovim zajednicama.
Ovom deklaracijom mi pokazujemo da smo potpuno opredeljeni za demokratiju, za razvoj, za poštovanje ljudskih i građanskih prava i sloboda.
Što se same deklaracije tiče, ona veoma jasno osuđuje sve akte protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini počinjene 1944. i 1945. godine. Istovremeno, Narodna skupština se zalaže za punu rehabilitaciju svih nevino optuženih i nevino stradalih, ne dovodeći u pitanje individualno utvrđenu odgovornost onih lica čija krivica je dokazana ili se dokaže pred nezavisnim sudovima i u zakonito sprovedenom postupku.
Istovremeno, razgovarali smo sa više poslaničkih grupa i razgovarao sam i sa gospodinom Balintom Pastorom, spremni smo da prihvatimo amandman kojim Narodna Skupština Srbije osuđuje stradanja svih ostalih nevinih žrtava tokom i nakon Drugog svetskog rata na području Vojvodine, jer smatramo da je ovo važan dodatak.
Podsećam, mađarska Vlada je donela odluku, još tokom trajanja Drugog svetskog rata, da osuđuje zlodela počinjena u "Novosadskoj raciji". Važno je da istaknemo da postoji jedna opšta osuda svih zločina, koji su počinjeni i nad građanima koji su bili različitog nacionalnog opredeljenja, kako nad građanima mađarske nacionalne manjine, tako i nad Srbima, kao i svima ostalima.
Mislim da je ova deklaracija dobar korak ka početku jednog istorijskog pomirenja i usvajanju određenih standarda, koje ova skupština uvek može da koristi i da na njih bude ponosna.
Predlažem i nadam se da će većina poslanika ove Narodne skupštine glasati za predlog deklaracije. Treba da imamo u svesti kakva je naša istorijska uloga u ovom trenutku, ne zaboravljajući da se ovde nalazimo jer smo izabrani od naroda i da u ime naroda treba i da donosimo sve ovakve odluke. Hvala.

Dame i gospodo, razumem da pojedini članovi ovog doma žele da predstave da ovde piše nešto što ne piše. To je njihovo pravo. Ali, dokument je veoma jasan i ovde piše sve što smo želeli da kažemo.
Pročitaću vam prvi stav deklaracije koji kaže da – Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osuđuje akte protiv civilnog mađarskog stanovništva iz Vojvodine, počinjene 1944. do 1945. godine, kojima su određena lica iz nacionalnih razloga lišena života, slobode, ili drugih prava bez sudske ili administrativne odluke. Da li ima neko u ovoj sali ko bi mogao da bude protiv ovog? Da li neko zagovara da se može preći preko toga da se ljudi ubijaju, a da nema sudske presude, da se zatvaraju i da im se oduzima imovina, ko god oni bili. Ali, mi u drugim članovima govorimo o drugim ljudima kojima je to isto rađeno, i ne vidim šta je razlog da ulazimo u jedan, čini mi se sukob oko nečega što je potpuno normalno. Istovremeno bilo je nekih koji možda nisu najbolje razumeli.
Mi ovde govorimo i o onima koji su lišeni ovih prava bez suđenja ali i onima kojima su izrečene neke odluke na osnovu nacionalne pripadnosti. Apsolutno smo protiv da se bilo ko osuđuje, proganja ili bilo šta da mu se čini zato što pripada nekoj nacionalnoj grupi ili nekom narodu. Sud mora da postoji i treba da osudi one koji su krivi. Oni koji su stradali samo zato što su pripadali nekom narodu to ova Narodna skupština mora da osudi.
Ne mogu da dozvolim i ne mogu da ćutim kada se kaže – relativizacija fašizma. Moj deda se borio u partizanima, 1945. godine učestovao je u borbama na Sremskom frontu i za to je odlikovan medaljom za hrabrost. Moja porodica se za to borila snažno i ovde se ne radi o relativizaciji fašizma, hoću da dozvolim da neko meni to spočitava. Ovde takvog nečega nema. Najsnažnije smo osudili uvek, i Srbija to čini svakog trenutka, i ova Vlada i ova većina, svaki fašizam, fašizam koji je postao 1939. godine do 1945. godine, ali i sve ono što je urađeno u ime drugih, a može se podvesti pod fašizam. Ubijanjem nevinih ljudi zato što su pripadali jednom narodu je isto fašizam, bez obzira kakav su ideološki znak nosili oni koji su to činili.
Ovde se ne radi o sukobu između dva naroda. Srpski narod nije onaj koji želi da čini zločine, niti je genocidan, niti bilo šta slično. Ovde se radi o postupcima određenih ljudi, ne ulazeći u to kakvi su ti ljudi bili i koje nacionalnosti su pripadali, koji su tada predstavljali različit nivoe vlasti i koji su donosili te presude i činili takva dela i bez presuda. Mislim da je to suština ove deklaracije.
Trudiću se da se ne javljam do kraja, ali za ovo sam bio prinuđen da reagujem.

Vraćamo se na amandman 78. prijavljen po amandmanu narodni poslanik Marijan Rističević. izvolite.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković, replika, ali vas molim da se prijavite još jednom.

Reč ima Marijan Rističević, replika. Izvolite.

Reč ima po amandmanu Milica Vojić Marković. Izvolite.

Reč ima Miletić Mihajlović. Izvolite.