Gospodine predsedavajući, molim vas još jednom. Ovaj Poslovnik važi i za jedne i za druge isto. I za one tamo i za ove ovde. Moja koleginica Gordana Čomić je prvi put dobila opomenu, mislim, od kada je poslanik. Ja sam dobio opomenu kao poslanik vladajuće većine. Kolega Rističević dve.
Znači, ako oni mogu da pričaju van teme, van dnevnog reda, nemojte nas da umirujete, nego umirite njih dok to rade. Ovako, jednostavno, nateraćete nas da tražimo da se Skupština u Danu za glasanje izjašnjava, a onda ćemo morati da vidimo je li bilo stvarno kršenja Poslovnika ili nije.
Znači, ne tražim ništa više, ali ne dozvoljavam ni ništa manje, nego za DS što važi za SNS i obrnuto. Apsolutno ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem kada narodni poslanik u želji da postigne neki politički uspeh želi da optuži svoje političke ne neprijatelje, nego protivnike da nešto rade.
Što se tiče kupovine glasova, Srpska napredna stranka to nikad nije radila, niti će da radi. Kao što nikad nije vodila ni prljavu izbornu kampanju, kao što je to radila Demokratska stranka. To što na svim izborima gubite, to je problem Demokratske stranke, u to ne bih hteo da ulazim. Nikoga mi nismo prevarili u izbornoj kampanji, nego je Demokratska stranka prevarila svoje birače 2008. godine, kada je dobila četiri, pet, šest mandata, pa ste izgubili. To je greška koju morate da plaćate.
Nemojte nas da optužujete da mi radimo ono što ste vi radili. A, da li je bilo kupovine glasova od strane Demokratske stranke, o tome možemo knjige da napišemo.

Sada ja insistiram i tražim od državnih organa da utvrdimo ko to deli paketiće po Srbobranu. Samo nemojte da se iznenadite ako nađete svoje u toj priči. Nama ne treba to. Ova Vlada ima takve rezultate, kao i SNS, koja je nosilac ove vlasti, da kupovina glasova nama ne treba. I da nam treba, to nikada ne bismo radili. Ko gubi, ima pravo da se ljuti.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajuća je trebala da opomene prethodna dva govornika zato što su iznosili uvrede i uvredljivo se izražavali, a to je iz razloga zato što ovde nije postupak o razrešenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nego postupak otklanjanja pravnih posledica jedne neustavne odluke u Zakonu o sudijama.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović dobacuje s mesta.)
Nadam se da ovo što je rekao gospodin Jovanović još neko čuo, a mene je sramota da to kažem, da ponovim.
Kada je u pitanju Ustav, to je naš najviši pravni akt. Ne mora Ustavni sud da traži da se njegova odluka izvrši, nego imamo obavezu, na osnovu Ustava i člana 104. Zakona o Ustavom sudu, koji nedvosmisleno upućuje da svi državni i drugi organi su dužni da poštuju i izvršavaju odluke Ustavnog suda.
Ovde nema nikakvog mesta o tome da se ovde neko razrešava, nego se otklanja posledica jednog neustavnog akta, člana 102. stav 5. Zakona o sudijama.

Dame i gospodo narodni poslanici, više puta sam slušao kako se gospodin ministar Selaković optužuje iz stranke iz koje on dolazi. Pročitaću samo jedan deo stenograma sa sednice Odbora za pravosuđe, održane 27. novembra 2009. godine. Neću da spominjem ime poslanika zato što nije tu, a da jeste vrlo bih rado. U tom stenogramu se kaže - Pošto je ovde dat predlog od strane Visokog saveta sudstva da donesemo odluku o izboru u formi pravnog akta, a o tome je govorio ministar Selaković pozivajući se na član 102. stav 5, mislim da mi treba da se opredelimo da damo mišljenje da Skupština izvrši izbor, a Skupština će u skladu sa svojim unutrašnjim pravilima, u skladu sa Poslovnikom i Ustavom doneti odluku u formi koja zadovoljava izbor i objavljivanje takve odluke u "Službenom glasniku". Taj poslanik koji je to rekao prekoračio je ovlašćenja.
Da budemo jasni, pošto se poziva na Ustav, sada ga u ovom trenutku jedino Ustav štiti od krivične odgovornosti, a to je da ne može biti kažnjen za izraženo mišljenje i davanje glasa u Narodnoj skupštini. O tome se radi i cela ova priča oko izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda jeste jedna velika farsa vladajuće većine koja je u tom trenutku birala. Prvenstveno mislim na one koji su tada raspolagali resorom pravosuđa.

Dame i gospodo, član 118. Poslovnika, a tiče se zapisnika koji sačinjava Narodna skupština, pa se kaže u nekom tamo stavu – usvojenom zapisniku prilaže se materijal razmatran na sednici i stenografske beleške sa te sednice, što znači da su stenografske beleške sastavni deo zapisnika.
Nemojte da ulazimo više u to šta je starije. Naravno da ne može zapisnik bez stenograma i tačno da se zna ko je šta rekao, a ovo je svakako dokument koji je zvaničan, koji se nalazi u arhivi Narodne skupštine i ne može niko da porekne verodostojnost ovoga. Verujte, niko.

Tačno je da narodni poslanik koji ne predsedava ne može da prekrši Poslovnik, ali je tačno i da je predsedavajući dužan da ga upozori ako sam krši Poslovnik.
Znači, kada je u pitanju član 118, on definiše kako se čuva zapisnik, a kada je u pitanju bezakonje koje SNS sprovodi, odnosno ministar Selaković, samo ću da pročitam član 144. Ustava – Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Skupštine, bira Narodna skupština.
To što je ta odluka doneta 30. novembra 2009. godine je bila bezakonje. Nema direktne primene Ustava u donošenju odluka. Ustav se primenjuje preko zakona. To je namerno tako urađeno zato što odluka koju donese Skupština poziva se na Ustav i ne može da bude predmet ocene ustavnosti od strane Ustavnog suda, a vi ste birali i stigao je predlog iz Visokog saveta, koji se pozivao na član 102. stav 5. Zakona o sudijama, koji je neko promenio u postupku donošenja zakona ovde u Skupštini.
Mi predlog ne možemo da menjamo, mi se izjašnjavamo, dajemo mišljenje i glasamo o njemu, za ili protiv. Neko ga je promenio i to je ozbiljan problem. Nemojte vi to da branite. Onda ulazimo stvarno u bezakonje.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da predstavnici bivšeg režima žele da ovo prikažu kao politički revanšizam. Bio sam narodni poslanik koji je učestvovao u Vladi, u donošenju odluke, odnosno prilikom donošenja izbora Vlade Zorana Đinđića. Glasao sam protiv, nisam se slagao sa njegovom politikom. Borio sam se protiv njegove politike i nije me obradovala njegova smrt, niti bilo ko normalan može nečemu tome da se raduje, tako da nemojte da spočitavate to.
Znam da je kasnije bio izbor jedne druge vlade i da su neki tada i slavili. Ja nisam. U onoj donjoj zgradi, to su slavili oni koji se sada najčešće i zaklanjaju iza njegovog lika i dela. Izbor nove Vlade Zorana Živkovića jeste, gledali su milioni građana, pred kamerama, nisu bile isključene.
Kada je u pitanju ta priča oko toga da se Nati Mesarović neko sveti, što je osudila ubice Zorana Đinđića, jednostavno ne stoji, kao što i ne stoji da dobar čovek može da bude dobar sudija, a dobar sudija da može da bude dobar predsednik suda.
Međutim, ovde nije postupak razrešenja predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nego postupak izvršenja odluke Ustavnog suda, i to odmah da razdvojimo. Ono što mene najviše čudi jeste da je pojedini poslanici pozivaju na odredbe zakona i Ustava…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Rekao sam – kao šef poslaničke grupe, da govorim.
(Predsedavajuća: ne dobili ste reč za repliku.)
Mogu li sada kao šef da nastavim?

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem želju stranaka koje ne učestvuju u vlasti da ovu priču oko ovog predloga koji nam je dostavio Visoki savet sudstva predstave kao jednu političku odmazdu.
Međutim u samom postupku nema ni "P" od politike već isključivo Narodna skupština izvršava svoju ustavnu obavezu. To da ceo postupak izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda nije bio u skladu ni sa zakonom ni sa Ustavom…
Neću se više baviti politikom, barem nekoliko minuta, nego ću čitati članove zakona onako kako pišu i onako kako su donošeni, čitaću Ustav Republike Srbije, Zakon o Ustavnom sudu, Zakon o sudijama i da pokušam da objasnim građanima Srbije o čemu se zapravo ovde radi.
U članu 79. Zakona o sudijama, predsednika Vrhovnog kasacionog suda među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljanju mišljenja opšte sednice i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda se bira na period od pet godina i ne može biti ponovo biran. Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na lični zahtev, prestankom sudijske funkcije ili razrešenjem iz ovog zakona, zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda. Ovde nema razrešenja predsednika suda.
Postupak za razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda se pokreće predlogom opšte sednice. Namerno čitam ceo član zato što se mnogi pozivaju. Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda vodi i odluku o tome donosi Visoki savet sudstva. Odluku o razrešenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda sa te funkcije donosi Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva.
Poslednji stav 7. govori da odluka o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda iz drugih razloga donosi Narodna skupština. Pošto ne piše u poslednjem stavu – u skladu sa ovim zakonom, ne možete da primenjujete odredbe ovog zakona po metodologiji na koju se mnogi često pozivaju, već na druge uslove koji mogu biti pravni osnov za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Isto tako pomalo je začuđujuće da se neko poziva na stav 4. koji nije predmet ove rasprave, a istovremeno da zaboravlja na stav 1. tog istog člana po kome predsednika Vrhovnog kasacionog suda među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice bira Narodna skupština. Ako neko hoće da se poziva na stav 4. prvo mora da se pozove na stav 1. koji nije ispoštovan.
Koji je zakonski osnov što nije poštovan član 79. stav 1? Zato što u članu 102. koji je u međuvremenu osporen od strane Ustavnog suda, ne u celosti, Visoki savet sudstva ne postavlja vršioca funkcije predsednika suda među sudijama izabranim u skladu sa ovim zakonom. Vršilac funkcije predsednika suda iz stava 1. ovog člana stupa na tu funkciju 1. januara 2010. godine. Vršilac funkcije predsednika suda obavlja ovu funkciju do izbora predsednika sudova u skladu sa ovim zakonom. Predsednici sudova u skladu sa ovim zakonom će biti izabrani u roku od tri meseca od isteka roka iz stava 2. ovog člana.
Poslednji stav 5. koji je oglašen odlukom Ustavnog suda za neustavan glasi izuzetno od odredbi stava 1. do stava 4. ovog člana predsednik Vrhovnog kasacionog suda se bira u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skupština, među licima koja ispunjavaju uslove za izbor sudija tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, da pogledamo šta kaže Ustavni sud za taj čuveni član 102. stav 5. Ustavni sud kaže - Navedenom odredbom Ustava, član 144. stav 1, utvrđeno je da predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva, koji je kao novi nezavistan i samostalan organ utvrđen Ustavom iz 2006. godine. Istom ustavnom odredbom je utvrđeno da se izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda vrši po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, toga nema u ovom postupku za izbor predsednika ovog suda, i nadležnog odbora Narodne skupštine. Stoga je pribavljanje mišljenja o predloženom kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda od strane opšte sednice tog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine obavezna faza u postupku izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Ustavni sud je utvrdio da postupak izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda nije na drugačiji način određen Ustavnim zakonom, zato što u Ustavnom zakonu u članu 7. stav 1. je samo predviđeno da u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva mora da bude izabran predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Ako ste tada imali većinu, dame i gospodo narodni poslanici, zašto niste ispoštovali tu odredbu Ustavnog zakona?
Nasuprot tome, zakonodavac je prilikom propisivanja postupka izbora prvog predsednika Vrhovnog kasacionog suda osporenom odredbom člana 102. stav 5. Zakona o sudijama izostavio obaveznu fazu pribavljanja mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda u postupku predlaganja kandidata za predsednika ovog suda.
Pored navedenog, a imajući u vidu da je odredbom člana 143. stav 2. Ustava utvrđeno da se organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuje zakonom i da je kao opšte pravilo u Zakonu o sudijama utvrđeno da Narodna skupština bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda među sudijama tog suda, Ustavni sud je ocenio da je osporenom odredbom člana 102. stav 5. zakona narušeno jedinstvo pravnog poretka utvrđeno članom 4. stav 1. Ustava. Da li treba još nešto da čitam, kada je u pitanju odluka Ustavnog suda?
Da li je ovo obaveza Narodne skupštine da uradi, pošto je član 102. stav 5, na koji se pozivate, osporen, članom 166. stav 2. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Nema diskusije da mi ovo ne moramo da uradimo. Ovo mora da se uradi. Članom 171. stav 1. Ustava, da je svako dužan da poštuje i izvršava odluke Ustavnog suda, to sada u ovom trenutku radi Narodna skupština Republike Srbije.
Takođe, članom 104. Zakona o Ustavnom sudu normirano je da državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni su da u okviru svojih prava i dužnosti izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Eto pravnog osnova za ovu raspravu koja se sada vodi.
Bivša vlast, odnosno DS ne bi bila to što jeste da kad god nešto pokuša da uradi, uradi da ne samo da nije u skladu sa Ustavom, nego nije ni u skladu sa zakonom. Ovde je inicijalni akt Visokog saveta sudstva. Po tom inicijalnom aktu piše: "Na osnovu člana 13. alineje 4. Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 102. stav 5. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je na sednici održanoj dana 11. novembra 2009. godine utvrdio predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predložio za vd za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. U prilogu vam dostavljamo predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, sa obrazloženjem".
Taj isti organ, pošto je utvrdio predlog ko će da bude kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, sačinjava i predlog odluke o izboru i upućuje Narodnoj skupštini, a u tom predlogu odluke piše: "Na osnovu člana 102. stav 5. Zakona o sudijama i člana 181. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije na sednici održanoj 30. novembra 2009. godine donela je odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda".
Odjednom se, dame i gospodo narodni poslanici, nešto sasvim drugo nalazi u "Službenom glasniku". Nekima je to smešno, pogotovo što se bave pravom. Treba da ih je sramota.
U "Službenom glasniku" piše: "Na osnovu člana 144. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije donela je odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda". Očigledno je da je to uradio neko veoma vešt, veoma sposoban da ionako zamršenu situaciju učini još zamršenijom. Pogotovo treba da ga je sramota zato što je u isto vreme obavljao i advokatsku funkciju i bio član Visokog saveta sudstva i bio predsednik Odbora za pravosuđe.
Svoj predlog na sednici odbora menja. Citiram stenografske beleške sa sednice Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, održane 27. novembra 2009. godine: "S obzirom da mi prvi put dajemo mišljenje, a u vezi izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, treba da se dogovorimo o formi kako ćemo to Skupštini uputiti. Mislim da zakon kaže da mi dajemo mišljenje i da mi treba da se izjasnimo o tome da li podržavamo izbor predsednika ili ne podržavamo kandidata za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Dakle, ono treba da bude ili pozitivno ili negativno. Smatram da svaki izostanak pozitivnog ili negativnog mišljenja ne može da obezbedi dalju proceduru izbora. Pošto je ovde dat predlog od Visokog saveta sudstva da donesemo odluku o izboru u formi pravnog akta, mislim da mi treba da se obezbedimo da damo mišljenje da Skupština izvrši izbor, a Skupština će u skladu sa svojim unutrašnjim pravilima, dakle, u skladu sa Poslovnikom i Ustavom, doneti odluku u formi koja zadovoljava izbor i objavljivanje takve odluke u "Službenom glasniku"".
Ovaj ko je ovo izgovorio je imao u vidu dve činjenice – da nije ispoštovan član 144. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji kaže: "Predsednika Vrhovnog kasacionog suda na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine bira Narodna skupština". Sramota je da se neko poziva na odredbu člana 144. stav 1. Ustava, objavljuje takvu odluku u "Službenom glasniku", a ne poštuje taj isti član Ustava Republike Srbije. Da stvar bude još gora, u pitanju je pravnik, advokat i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu. Ne spominjem ime zato što ga trenutno ne vidim među poslanicima.
Dalje, imate drugi problem, a to je da u ovom inicijalnom aktu koji je upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije od strane Visokog saveta sudstva ne možete da primenite član 102. stav 5. Zakona o sudijama, ne samo zato što nije u skladu sa Ustavom, što je takođe bilo poznato, nego nije ni stupio na snagu, nije bio u primeni. Ovo je dokument iz novembra meseca 2009. godine. Zakon o prelaznim i završnim odredbama se primenjuje od 1. januara 2010. godine. Gde ste to žurili? Vi ste ovde sami krivi što sadašnjeg predsednika Vrhovnog kasacionog suda stavljate u jednu ovako tešku političku i profesionalnu situaciju, ne mi, nego vi. Svako ko je učestvovao u tome, barem duguje izvinjenje sadašnjem predsedniku Vrhovnog kasacionog suda za sve ovo što se dešava u ovoj Skupštini.
Dakle, ovde nema ni reči o tome da se sadašnji predsednik Vrhovnog kasacionog suda razrešava, nego mu prestaje funkcija predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Svakako nismo željni nikakvih osveta, jer nemamo zašta da se svetimo sadašnjem predsedniku, zato što ostaje sudija, s jedne strane. S druge strane, niko ne brani sadašnjem predsedniku da ispuni proceduru predviđenu članom 79. stav 1. Zakona o sudijama, članom 144. stav 1. Ustava Republike Srbije, da se kandiduje, da ispuni proceduru i da bude predmet nove rasprave ovde u Skupštini, ali u skladu sa zakonom i sa Ustavom.
Neko je čak rekao – promenite zakon. Zakoni se ne pišu za pojedinca, to su opšta akta koja moraju da budu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Isto tako, veoma važno, kada je u pitanju falsifikat koji je upućen Narodnoj skupštini, odnosno koji je objavljen u "Službenom glasniku", taj isti pravnik je zaboravio jednu stvar – nema direktne primene Ustava Republike Srbije. Ustav Republike Srbije je osnovni pravni akt i iz njega proizilaze zakoni koji moraju da budu u skladu sa Ustavom. Ovo je napravljeno samo zato što je em član 102. stav 5. bio neustavan, em što Zakon o sudijama još nije ušao u primenu, pa se želelo da se izbegne ocena ustavnosti jednog takvog načina izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Da ponovim, članom 166. stav 2. Ustava Republike Srbije su utvrđene odluke Ustavnog suda – konačne, izvršne, opšte vezujuće, članom 171. stav 1. – svako je dužan da poštuje i izvršava odluke Ustavnog suda, član 104. – Zakonom o Ustavnom sudu je normirano da država i drugi organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja itd, izvršava i poštuje odluke Ustavnog suda.
Zato ćemo kao odgovorni narodni poslanici da izvršimo odluku Ustavnog suda i u danu za glasanje će poslanička grupa SNS glasati za predlog koji je uputio Visoki savet sudstva, iz razloga što moramo da poštujemo odluke Ustavnog suda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako žao što čovek koji je pravnik ne razume članove zakona, članove Ustava. U tome je izgleda problem.
Nisam pričao na nekom drugom jeziku, nisam čitao neke strane zakone, nego zakone koje je donela ova skupština. Čitao sam Ustav Republike Srbije, koje je takođe potvrdio narod na referendumu i nema tu nečeg nerazumljivog. Samo u narodu ima jedna izreka – džabe je gluvom šaputati i ćoravom namigivati. Ko hoće da razume, razume, ko neće ne mora. To je njegov problem.

Naravno, imam pravo čak na dve replike. Pošto vidim da uporno neko pokušava da stvar svede na političku priču.
Da raščistimo i taj deo priče da li je nadležan Visoki savet sudstva ili nije? Kaže se ovako u članu 162 Ustava – utvrđene su odluke Ustavnog suda, a konačni izveštaj obavezujuće. Član 171. stav da je svako je svako dužan da poštuje i izvršava odluke Ustavnog suda. Član 104. Zakona o Ustavnom sudu, vama je to smešno, a vi ste i napravili ovu papazjaniju – normirano je da državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, a Visoki savet sudstva jeste, dužni su da poštuju i izvršavaju odluke Ustavnog suda u skladu sa ovlašćenjima.
Ministar koji vodi jedno ministarstvo ima javno ovlašćenje. Ministarstvo ima javno ovlašćenje. Ali, kada postavljate pitanje o tome šta je Ustav, ko je predložio, na osnovu člana 144. Ustava Republike Srbije predsednika Vrhovnog kasacionog suda? Pa, Visoki savet. Našta se pozvao? Na član 102. stav 5. Zakona o sudijama. Onda je odjednom na sednici odbora koji ne sme to da uradi, ne sme da promeni predlog. Može da kaže da ste nam dostavili Predlog zakona koji se ne primenjuje i mi vam ga vraćamo. Uskladite ga sa Ustavom i zakonom od njegove primene.
Ne, naš odbor ili neko menja preambulu, pa evo, kako izgleda predlog odluke, da čitam i broj pod kojim je zavedena i primljena. Ali sad kako se ta odluka odjednom u "Službenom glasniku" menja, to više nije ta odluka. Mi odluku možemo da prihvatimo ili da odbijemo da je promenimo ne možemo, ona potiče od Visokog saveta, mi ne možemo da se pozivamo na Ustav, jer mi ne sprovodimo direktno Ustav nego u skladu sa zakonom koji mora da bude u skladu sa Ustavom. Mora tako, zašto bismo pisali zakon, onda ćemo da vrtimo samo Ustav.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine.)
Šta god, pogledajte pažljivo Ustav, znači iskreno, evo poslanik – Ustavna kategorija, jer se on bira na osnovu Ustava ili Zakona o izboru narodnih poslanika?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da, kada me neki kolega kritikuje, barem jednom napiše jedan zakon, pa će dok bude pisao taj zakon prvo morati da se pozove na Ustavni osnov kao narodni poslanik da napiše zakon, pa će onda morati da se pozove na Zakon o Narodnoj skupštini, pa onda na Poslovnik o radu Narodne skupštine. Znači, da bi jedan zakon ušao u proceduru, morate da ispunite tri uslova. Neće Narodna skupština nikada, ako ne ispunite ta tri uslova da vam ispravlja, nego će da vam vrati da nije u skladu sa načinom podnošenja zakona. Isto je i za ovu odluku.
Znači, ako se VSS pozvao na član 102. stav 5. ne možemo mi to da promenimo. Mi možemo da im vratimo i kažemo, to nije u skladu sa članom 104. Ustava Republike Srbije, sa Zakonom o sudijama, uskladite vaš predlog i vratite u proceduru. To se tako radi.
Kod nas je sasvim drugačije, da se na odboru diskutuje o tome da će Skupština u skladu sa Ustavom i Poslovnikom i svojim unutrašnjim aktima da promeni inicijalni akt onog časa kada ste ga promenili, vi ste izgubili predlagača za odluku o izboru predsednika VKS.
Tog časa kada promenite preambulu, on više ne postoji i nemojte o tome da raspravljate. Žurilo se, a to što neko sada spominje rok od 90 dana, zakone koje ste donosili tada kao vladajuća većina, trebali ste o tome da vodite računa, ali mi tu ne možemo da vam pomognemo ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav možda jeste najviši zakon koji reguliše sledeću pravnu regulativu jedne ozbiljne države, ali je ipak samo zakon.
O svakom zakonu koji se ovde donosi, radi pravno-tehničku redakciju Služba Narodne skupštine Republike Srbije, nemojte da vas to čudi. Nije bitno, ne uzimam za zlo što to do sada možda niste znali, ali šta god ja da kažem, čak i kada pročitam Ustav, čak i kad pročitam zakon, odredbe zakona, jednom je vama jedan bivši poslanik rekao – šta vama više kod mene smeta, da li boja očiju?
E sada ja vas pitam, da li vama smeta i to što nosim naočare?

Vodim računa isto toliko i o tome koliko i o sledećem što ću da kažem, da kao narodni poslanik jesam nosilac suvereniteta građana. Pravno-tehnička redakcija je nešto sasvim drugo od izmena zakona, to biste ipak trebali da znate.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se ne začudim jednoj drskosti koja već duže vreme provejava od pripadnika bivšeg režima, a ovde narodnih poslanika.
Odluka Narodne skupštine o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, pa i odluka o mom izboru je, po svojoj pravnoj prirodi, pravno-politički akt. Napisala i potpisala predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Nata Mesarević.
Isto tako, zašto gospoda koji govore o ustavno-pravnom položaju nezavisnih organa, ne spomenu i član 144. Us tava Republike Srbije? Član 144. Ustava Republike Srbije stav 1. kaže – predsednika Vrhovnog kasacionog suda na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju i opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog Odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Gde vam je to mišljenje opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda? To ste preskočili. To ste zaboravili. Zakon ste menjali da biste menjali sudije, pod izgovorom da je to reforma.
O kom Ustavnom sudu pričate? Ko je predlagao sudije Ustavnog suda? Da li je Tomislav Nikolić, ili Aleksandar Vučić, ili neko od ovih poslanika ovde? Vi ste ih predlagali i birali. Oni su doneli ovu odluku, nismo mi. Nijedan sudija Ustavnog suda nije promenjen, niti će, dok se ne ispune uslovi predviđeni zakonom o njegovom izboru.
Šta je ovde problem? To što niste bili sposobni da sprovedete u delo to što ste sami napisali – pa onda niste ni zaslužili da budete na vlasti. Ništa drugo.