Dame i gospodo poslanici, za nas čija se inteligencija meri atomima, Robert De Niro je glumac. Ne znam kakve veze ima sa mafijom. Čovek radi jedan posao.
Tvrdnja za Miću Dima da nije član DS-a, nego Vlaške demokratske stranke, da to nije isto, prilično je smešno. I Živa Lazić vam je u Velikom Gradištu isto iz Vlaške demokratske stranke, pa je bio kandidat za poslanika, na ovim istim izborima.
U čemu je problem? Problem je u tome što vi ne znate više kako da prevarite biračko telo, pa izmišljate nekakve vlaške demokratske stranke, romske demokratske stranke itd. U tome jeste vaš problem.
Kada ste spominjali dugove Opštine Kučevo, otkad je SRS na vlasti u toj opštini priličan iznos smo morali da isplatimo za radnike koje ste otpustili, a dobili su opštinu na sudu. Poslednja presuda je protiv izvesnog Toze mafijoze, ali taj nadimak mu nismo mi dali, niti je ikada bio sa nama, a vi ste tog Tozu mafijozu pokušali da prevarite, pa je tužio opštinu Kučevo, i sada treba da plati opština Kučevo, zbog vaših grešaka, 23 miliona dinara.
Kada je u pitanju Požarevac, eto još jedan primer, predsednik Upravnog odbora ''Reč naroda'', Dragana Deurić, otpustila je glavnog i odgovornog urednika, to je posao direktora. Opština Požarevac je morala da plati tri miliona štete otpuštenom radniku. Da ne nabrajam tolike i tolike primere šta se sve dešavalo i kako ste vi zaduživali opštine.
Tačno je da je opština Kučevo zadužena za 50 miliona dinara. Tačno je da je budžet blizu 300 miliona dinara, da su ta sredstva opredeljena za investicije, jer ako pogledate budžet opštine Kučevo videćete da je 70% budžeta u investicijama.
I ta priča oko toga da je Zoran Milekić De Niro mafijaš ne stoji, zato što je sa tim nadimkom izašao na izbore i građani su procenili ko treba da vodi tu opštinu. Nije tačno da je naplaćivao projekte za mostove. Njegova firma je to radila besplatno kao donator.
A što se tiče radova i izvođača radova, imate pod vašom kontrolom Republičku agenciju za javne nabavke, pa oni koji su bili u postupku neka ulože prigovor toj vašoj agenciji i neka je ospore ako mogu. Stvar je u tome što je to skoro nemoguće, jer su svi radovi koji su rađeni u opštini Kučevo daleko ispod republičkog proseka po ceni. Možda vam i to smeta što sa malo para mnogo toga možemo da uradimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada slušam neke kolege koje podržavaju ovu vladu imam osećaj da smo ponovo u 2001. godini. Nešto je povoljno, nešto je besplatno.
Sećam se one velike količine obećanja u vezi donacija, kako ćete dobijati nešto besplatno, kako će građanima biti bolje. Umesto donacija za ovih šest, evo već sedma godina, mi smo samo dobijali kredite, kredite koje ste obrazlagali da su povoljni, da država od njih ima koristi i građani.
Kada se pogleda jedan ovakav zakon, kakav ste ovde predložili, dolazi se do zaključka da mnogo toga nije rečeno, mnogo toga nije objašnjeno i da onaj ko raspolaže sredstvima i daje kredit mnogo više dobiti ima nego što to ovde izgleda.
Neke kolege su ovde izlazile za govornicu pa su davale obrazloženja kako nema više ništa džabe.
Da se složimo da nema, ali mislim da nije u redu ni da se nešto dva puta naplaćuje. Još više nije u redu ako se naplati dva puta, pa još ubeđujete čoveka da mu je dobro. Tako izgleda vaša vlast.
Ovde je bila priča o ugrađivanju kalorimetara, uređaja za merenje iskorišćenja toplotne energije. Sada da pitam nekoga ko je branio ovaj stav Vlade, kako će običan građanin da dođe do tog uređaja? Njegova cena je oko 1.500 evra, koliko se sećam. Kako će moći da kupi?
Podigli ste kredit, odredili ste lokalnu samoupravu koja će da koristi sredstva iz tog kredita, kupila je lokalna samouprava te kalorimetre i sada su na tržištu.
Kako će da kupi građanin to? Nema novca, uzeće kredit. Od koga? Ne od Agencije, ne od države, nego od poslovne banke. Pod kojim uslovima? Mnogo nepovoljnijim od ovih koji inače nisu povoljni.
To je problem. Plaćaće kamatu na ta sredstva koja je uzeo i koja je opredelio, ali plaćaće i ovu drugu kamatu, ovu za koju kažete da je samo 1,2%, plaćaće tu kamatu kroz cenu isporuke toplotne energije, znači dva puta. Tako izgleda kada se žuto preduzeće brine o građanima Srbije.
Kriterijume koje ćete da uspostavite za dobijanje ovih sredstava, zajedno sa KFW finansijskom institucijom, baš me interesuju ti kriterijumi, pogotovo za ovih proteklih pet ili šest godina kada je postojao Zakon o transfernim sredstvima gradovima i opštinama, gde ste se ponašali prema gradovima i opštinama onako ko je na vlasti u tom gradu, odnosno u opštini i tako ste opredeljivali sredstva.
Pretpostavka je da će ovo i na ovaj način izbor javnih preduzeća koja se bave isporukom toplotne energije da bude jedan od kriterijuma je li DOS na vlasti ili je neko drugi. Da ne pričamo kako ste sredstva od donacija, i to malo što ste dobijali, opredeljivali samo u opštine gde ste vi na vlasti. Tako to izgleda kada se vi uhvatite vlasti.
Što se tiče samog zakona i da je ovo tačno kako sam sada rekao vidi se već u tom članu 1. Kaže se - zajmoprimac će distribuirati sredstva odabranim preduzećima za lokalno grejanje u Republici Srbiji, koje će biti agencije za izvršenje projekta i shodno članu 2. ovog sporazuma pobrinuće se da se sredstva koriste isključivo za sanaciju svog lokalnog sistema grejanja. Naravno, neće valjda nečijeg drugog.
Ali, koji su to kriterijumi, ko će da odredi? To se već vidi iz sledeće rečenice - zajmoprimac i KFW će odlučiti o detaljima projekta, uključujući kriterijume za odabir agencije, dostavljanju roba i usluga.
Ako je u pitanju kredit, ako se mi zadužujemo, ako je kredit namenski, valjda smo mi ti koji treba da odlučimo ko će pružiti uslugu i čija će roba biti ponuđena. Drugo je da je u pitanju donacija. To je pravo donatora.
Neki put i ne mora da vam da sredstva, daće donaciju u robi ili u uslugama, ali ovde se mi zadužujemo. Valjda je naše pravo da odredimo čija će roba biti i čija će usluga biti.
Znači, pošto se već pita nemačka finansijska institucija, poreklo robe će sigurno biti nemačko.
Ko će da se bavi ugradnjom? Ne bi me iznenadilo da to bude ćerka neke nemačke firme koja postoji ovde. Hoće li to biti povoljnije za građane Srbije? Verovatno neće, jer imaju monopol. Tu stoji njihova finansijska institucija iza njih i oni ne učestvuju ravnopravno, već povlašćeno na tržištu.
U članu 3.3, kaže se - u slučaju da su ukupne cene robe i usluga koje treba da se finansiraju iz sredstava, a dogovorene su ugovorima o izvozu, smanje pre celokupnog povlačenja, KfW će imati pravo da odluči po sopstvenoj volji.
Znači, odredili su koliko će uređaja da bude postavljeno. Odredili su obim radova. Ne vrednost, obim radova. Znači, ako hoćemo nešto da uštedimo, ne možemo, jer mogu da nam obustave sredstva. Kad sam rekao da uštedimo, da uštedimo da bi uradili više za istu količinu novca. Toga nema ovde.
Koje je pravo Republike? Biće konsultovana, bez prava da može da zaustavi volju KfW.
Po članu 4.2, bez obzira da li je povučen ceo iznos kredita ili delimično, platićemo proviziju od 0,5% na sredstva koja su predviđena ovim kreditom.
Sada ovde dolazimo do onog dela u članu 4. 3a), koji se tiče kamate i načina formiranja kamatne stope, pa se kaže - zajmoprimac će platiti kamatu na zajam po stopi koju će odrediti KfW dva dana pre datuma isplate odgovarajućeg dela zajma, na osnovu efektivnih troškova finansiranja na evro tržištu kapitala u vreme isplate za najpribližnija moguća dospeća dela zajma koji treba da se isplati, plus maržu od 1,2%.
Neko je ovde rekao da je vrednost tog kredita 2, eventualno 3%. Ko se malo razume, pročitaće da je ovde reč o Euriboru. On je sada 4%, plus 1,2% marže. Znači, minimum 5,5%. To je minimum koliki će da bude kredit.
Kada se povuku sredstva, u sledećoj tački, tačno se vidi da će cela kamatna stopa biti formirana na osnovu vrednosti euribora, kada bude povučena poslednja tranša novca, što znači da će kamata biti i gora, jer oni koji su uzeli kredite, pa čak i kratkoročne, stalno banke u poslednjih godinu-godinu i po dana stavljaju reprogram otplate duga, obaveštavaju da je evro na tržištu novca poskupeo, pa zato moraju da im naplate još 0,5, 0,7, 1% na preostali deo duga. Tako će biti i sa ovim kreditom.
Još se kaže u članu 4.3d) - kamatna stopa računata posle poslednjeg povlačenja će biti osnova za računanje kamate od dana navedenog poslednjeg povlačenja, pa do celokupne otplate. KfW će zajmoprimca obavestiti o tako ustanovljenoj izračunatoj prosečnoj kamatnoj stopi. Ovo će se izvršiti putem registrovanog pisma koje će ići vazdušnom poštom itd. Ovakve mehanizme zaštite bi svako voleo da ima, na koje mi pristajemo.
Postavio bih jedno pitanje - šta će nama onda Nacionalni investicioni plan? Čemu briga ovde nekih poslanika, pričaju ovde kako ih je strah, neke se opštine zadužuju, pa kako će da otplate dugove. Pitam - kako će država da otplati dug? Koliko ste se do sada zadužili? Otkad sam narodni poslanik, ovo je 40, 50. kontragarancija i garancija koju daje ova skupština Srbije. A ovamo stalno pričate kako država sve manje i manje duguje, a vi je u sve veću dubiozu gurate.
Ne valja vam ovakva politika, pogotovo što sredstva za ovakve brojke ima dovoljno u budžetu Republike Srbije, a budžet Republike Srbije treba da bude napravljen i trošen da doprinosi boljem životu građana, a ne da bude pokriće za razne finansijske institucije, jer za svaku garanciju koju izdamo moramo da držimo na posebnom podračunu budžeta sredstva, dok taj kredit ne bude otplaćen.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje poslanicima koji podržavaju ovu vladu, poslanicima vladajuće većine – neću ministru, za njega sam ostavio neka druga pitanja za kasnije, a vas pitam, dame i gospodo, kolege – zašto dozvoljavate da Vlada Republike Srbije ponižava Narodnu skupštinu i vas kao narodne poslanike? Evo o čemu je reč.
Ovde pred nama imamo zakon o izmenama i dopunama koje se u jednom delu odnose na usaglašavanje važećih zakonskih propisa zato što je Vlada Republike Srbije potpisala sporazum CEFTA. Tu sada imamo jedno političko pitanje: ko je dozvolio Vojislavu Koštunici, kao predsedniku Vlade, da potpiše nekakav sporazum gde se Kosovo i Metohija nalazi kao posebna država i potpisnik je tog sporazuma? Da li se to Vojislav Koštunica konačno javno delom, a ne rečima, odrekao Kosova i Metohije ili je to možda uradio zarad koalicije sa Demokratskom strankom?
Postavljam vama pitanje, pošto već glasate za ovakve izmene i dopune zakona – je l' Skupština Srbije ikad verifikovala ili dala saglasnost na taj sporazum? Nije nikad. Vlada traži od nas da mi ispoštujemo ono što je Vlada potpisala, a Skupštinu Srbije i narodne poslanike niko nije pitao. To radite, dame i gospodo narodni poslanici, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, kada bez razmišljanja pritiskate dugmad. To radite, dame i gospodo poslanici koji podržavate ovu vladu, kada ovakve zakonske predloge usvajate u danu za glasanje. To radite, dame i gospodo narodni poslanici, kada glasate i protiv amandmana koji je podnela Srpska radikalna stranka. Ponižavate sami sebe i dozvoljavate da vas ponizi Vlada Republike Srbije. Doduše, to je vaš problem.
Koje su posledice? Imamo posledice koje su političke, a to su da je Kosovo i Metohija potpisala taj CEFTA sporazum kao zasebna država i da smo mi pristupajući sporazumu CEFTA verifikovali na određen način postojanje Kosova i Metohije kao posebne države.
Imamo i one druge posledice, koje su ekonomske prirode, i to se odnosi na domaće proizvođače i prerađivače duvana. Imali smo Zakon o preradi duvana koji je manje-više ista Vlada predložila, doduše u prošlom sazivu, pa je po tom zakonu predviđeno da ko hoće da se bavi preradom duvana i da učestvuje u prometu duvanskih prerađevina mora određenu količinu duvana da otkupi od domaćih proizvođača, naših poljoprivrednih proizvođača, naših seljaka. Znači, on je već stekao jednu obavezu, ko god hoće da se bavi preradom duvana, da podstiče domaću proizvodnju i da deo prihoda koji ostvari mora da ostavi ovde.
Sad imamo situaciju da sve one koje ste zvali prilikom privatizacije domaće duvanske industrije, a to se odnosi na Duvansku industriju Vranje, na Duvansku industriju Niš, gde su vam usta bila puna hvaljenja kako su te firme uspešno privatizovane, kako su prodate za dobar novac... Nije problem prodati za dobar novac fabriku cigareta. I to isti onaj eks-ministar iz pretprošle vlade, Božidar Đelić, Boža derikoža. Sada imamo situaciju da te iste koje ste doveli, kojima ste uzeli novac, stavljate u jedan izuzetno nepovoljan položaj.
Šta se u suštini menja? Menja se ovo da je starim članom 40a Zakona o akcizama napravljena razlika između domaćih prerađivača duvana, proizvođača cigareta, i stranih. I jedni i drugi su morali da donose novac u budžet Republike Srbije, s tim da domaći proizvođači manje po jedinici proizvoda, iz razloga da se štiti domaća prerađivačka industrija. Sada imamo situaciju da će do 1. januara 2008. postojati neka razlika, koja je bitno smanjena, a od 1. januara 2008. nikakva razlika između domaćih proizvođača cigareta i stranih.
Ako pogledamo kako je koncipiran ceo ovaj zakon, vidimo da jednostavno određeni finansijsko-industrijski lobi, da li je regionalnog tipa, da li evropskog, da li svetskog, utiče na politiku ove vlade. Kada su bili u pitanju proizvođači sokova, došli smo do zaključka da je taj lobi izuzetno jak, da čak prkosi na određeni način i UN i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i da je to ostavljeno da se vlade zemalja bave zaštitom i domaće proizvodnje, i domaćeg tržišta i građana, pogotovo što konzumiranje takvih napitaka nije dobro za zdravstveno stanje, iziskuje i određene troškove koje država mora da da za zdravstvenu zaštitu i za lečenje lica. Znači, to je sa jedne strane. Ko je pravio taj pritisak? Osim monopolista, pravili su pritisak i "Kolinska" i "Fruktal".
Onda smo došli u sledećem delu do kafe. Akciza je sa 40 dinara smanjena na 30. Tu je ministar bio malo bezobrazan prema građanima Srbije, lično ih je uvredio, zbog onog gasa koji se koristi za pogon motornih vozila.
Samo se vi smejte, ministre, javiću se ja po sledećem amandmanu. Raspravićemo i sve to što ste rekli juče, da vam dokažem danas da ste juče lagali građane Srbije.
Tu smo došli do toga da su se opet upleli "Kolinska", "Grand kafa", Narodna kancelarija, ministar u Vladi Dragan Đilas, njegov kum itd. Neko je rekao, mislim da je sadašnji poslanik Aleksandar Vlahović rekao jednom prilikom, kao ministar – dosta je sa tom burazerskom privatizacijom koja se radila po Srbiji, a onda je počela da se u Srbiji radi ne burazerska privatizacija, koja nikada nije ni bila, nego kumovska privatizacija.
Znači, sve što ste do sada radili, radili ste na štetu ili domaće privrede i industrije ili domaćih individualnih primarnih proizvođača, a sve u korist nekih drugih koji nemaju nikakve veze sa Srbijom ili im je eventualno veza srpsko podzemlje i oni snajperi o kojima je ovde bilo reči maločas.

Dame i gospodo narodni poslanici, da malo pogledamo šta se u suštini dešavalo u svim ovim raspravama sa ovim zakonom, odnosno izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Prvo, već smo imali to u raspravi u načelu, ministar je obećao građanima Srbije jeftinije stanove tako što će da se smanji porez na prenos apsolutnih prava. Tačno je, doduše, da će zahvatanja države u porezu na prenos apsolutnih prava da budu manja za ta 2,5%. Doduše, taj porez je poveren prihod lokalnih samouprava, tako da Vlada Republike Srbije tu poresku olakšicu neće da oseti, a neće ni građani Republike Srbije, jer se već u jednom od sledećih članova navodi da se akciza plaća, a do sada je to bilo oslobođeno, na gorivo za pogon građevinskih mašina i brodova za prevoz tereta. Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, nećete platiti 2,5% poreza na prenos apsolutnih prava, ali ćete prilikom kupovine stana platiti akcizu na gorivo koje koriste građevinske mašine.
Kada je bilo nekih rasprava o uvođenju akciza na tečni naftni gas, ministar izađe i kaže – znate šta, red bi bio da i oni plaćaju akcizu zato što i oni koriste puteve. Već vidimo da se uvodi akciza i za gorivo koje koriste brodovi za prevoz tereta. Koje to puteve koriste brodovi, gospodine ministre? Valjda vodene, ali tu nema Velje. Šta se tu investira? Kiša?
Dalje ministar kaže da će biti bolje jer će građani koji piju kafu plaćati 10 dinara manje akcizu. Samo još jednu stvar da vas pitam, gospodine ministre – osim o brodovima, bilo je reči i o građevinskim mašinama, da li se to odnosi na one građevinske mašine kojima se izgrađuju putevi i mostovi? Oni ne troše puteve i mostove, valjda ih prave. Znači, na sve se odnosi.
Znači, gospodine ministre, izgleda da politika ove vlade nije da radi u interesu građana Srbije, jer svi poreski prihodi koje ste uvećali, da li se zovu akciza ili porez, fiskalno davanje jeste, uglavnom jesu na štetu građana. Koga ste oslobodili, gospodine ministre? Evo, ja ću da kažem koga ste oslobodili. Oslobodili ste Stanka Subotića - Caneta Žapca. Koristili su njegov avion, leteli po belom svetu. Ne znam da li kum ima, "Krmivo produkt" ima i svoj avion. Znači, oslobodili ste akcize luksuz. Željko Mitrović, to je ona televizija koja vam sve one mitinge prenosi, "Pink".
Znači, oslobodili ste luksuz akciza, a opteretili ste akcizama ono malo proizvoda koje su građani koristili da bi koliko-toliko bili nezavisni i da bi koliko-toliko uradili nešto za svoje porodice ili omogućili sebi makar trenutak boljeg života. Za koga? Oduzeli ste njima da bi neko zarađivao više na kafi, oduzeli ste njima da bi neko više zarađivao na sokovima, oduzeli ste njima da bi neko više zarađivao leteći avionom, odnosno smanjujući troškove itd.
I onda kažete da je ovo razvojni budžet, da ćete sa ovim da privučete strane investicije. Ne vidim kako, jer ono malo carine što imate i što funkcioniše ne štiti dovoljno domaću privredu i industriju. Kako ćete da privučete strane investitore da ovde naprave fabrike kada vam je svejedno da li će to da proizvede u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, bilo kojoj drugoj zemlji, da doveze ovde, čak će možda da mu bude jeftinije, umesto da ulaže ovde i da stvorite takav ambijent da se oseća sigurno i zaštićeno kao proizvođač i da potpuno ravnopravno može da se nosi sa svim drugim učesnicima u trci za profitom. U tome jeste problem ove vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je protiv uvođenja akciza na tečni naftni gas. Ovaj član, u stvari, reguliše samo usklađivanje sa prethodnim članovima, odnosno izmenama i dopunama ovoga zakona. Ovo su kaznene odredbe zakona, i to sa prilično visokim rasponom kazni.
Novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice - preduzetnik ako ne prijavi Poreskoj upravi, dodaje se tekst - centrali, mesto na kome obavlja prodaju tečnog naftnog gasa krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila.
Prvo, nije mi jasno čemu ova odredba. Potpuno je suvišna u zakonu i ko god da se malo razume u naš fiskalni ili poreski sistem zna da ako nije obaveznik po osnovu akciza, po osnovu poreza na dodatu vrednost jeste. Znači, on je već prijavljen poreskom organu za delatnost koju obavlja i prijavljeno je mesto na kome obavlja tu delatnost. Čemu taj strah i ta paranoja da će neko da pokuša da vas prevari?
Hajde ovaj prethodni, odnosno ove tačke koje su ranije stajale u tom zakonu se odnose na to da ako ne uplati akcizu u propisanom roku, država može da primeni, i ukoliko neko zakasni sa prijavom, odnosno sa plaćanjem akciza u datom roku; ako ne podnese ili ako blagovremeno ne podnese obračun akcize, hajde i to razumem; ako ne prijavi početak obavljanja delatnosti nadležnom poreskom organu, i to razumem, ali pazite sad ovaj deo koji se dodaje "odnosno ne prijavi Poreskoj upravi - centrali mesto na kome obavlja prodaju tečnog naftnog gasa krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila".
Oni koji se već bave tom delatnošću prijavljeni su Poreskoj upravi, jer su PDV obveznici, a za one koji će da otvaraju svejedno je, da li se bave prodajom cigareta, prodajom kafe ili nekog drugog proizvoda koji je opterećen akcizom, to nije navedeno ovde u zakonu, nego se isključivo insistira da u zakonu bude navedeno da oni koji prodaju tečni naftni gas namenjen za pogon motornih vozila moraju posebno da prijavljuju svoje mesto na kome će da obavljaju tu delatnost.
Dalje, kaže se u tački 4) tog člana koji se menja: "ako pri promeni stopa i iznosa akcize ne izvrši popis akciznih proizvoda na zalihama ili ako u nove cene ne ukalkuliše povećanu, smanjenu ili ukinutu akcizu". Razumem potpuno da se i za to primenjuju kaznene odredbe. Dalje: "ako nije dostavio nadležnom poreskom organu dokaz da je sredstva preneo na kupca"; to je sada malo diskutabilno, to se ranije radilo, kada su bile one poreske izjave i kada se popunjavalo i kada je bilo namenjeno za neku drugu prodaju itd. To se primenjuje i prilikom obračuna PDV-a, za akcize je potpuno suvišno, jer akcize plaća onaj prvi, znači ili uvoznik ili proizvođač, i nema pravo da prenosi na nekog drugog.
"Ako maloprodajne cene duvanskih prerađevina nisu prijavljene Upravi, kao i ako nisu istaknute u odnosno na objektu trgovine na malo tako da su jasno vidljive" – to je potpuno suvišan stav i to je već regulisano opštim zakonima i zakonskim propisima.
Samo da vam kažem, prva stvar koju tržišna inspekcija radi kada uđe u bilo koji maloprodajni objekat, da li se bavi prodajom robe široke potrošnje, da li prodajom duvana i duvanskih prerađevina, jeste da proveri da li su cene lepo istaknute. Moraću da kažem, gospodine ministre, valjda ćete to preneti nekome u Vladi Republike Srbije da su tu i najveće zloupotrebe od strane tržišne inspekcije, da čak i svesno obaraju cene sa rafova da bi kaznili prodavce i da su kazne koje tom prilikom određuju drakonske.
Iskoristio bih priliku da postavim jedno pitanje – je l' to nalog ministarstva da bilo koji tržišni inspektor ili bilo koji inspektor koji radi za državnu upravu Vlade Republike Srbije mora da popuni određen broj zapisnika i da kazni nekog prodavca, prerađivača ili proizvođača? Ako neko obavlja neku delatnost i ne krši zakon, dajte da se uhvatimo za neku sitnicu, ako je i nema, izmislićemo je i napravićemo je, i da kaznimo te ljude.
Kada su u pitanju te vaše kaznene mere i kazne koje primenjujete, nikako da se odviknete od stare prakse i da prestanete da postavljate znak jednakosti između onoga ko ne prijavi porez i onoga ko blagovremeno ne prijavi porez. Slažem se da postoji krivična odgovornost onoga ko ne prijavi porez, ali ne možete u upravnom postupku isto da ih tretirate i isto da ih kažnjavate.
Isto tako, postavljate znak jednakosti kada je u pitanju lice koje neblagovremeno plati porez i lice koje uopšte ne plati porez, nego ga Poreska uprava natera u tom postupku da plati porez. Ista je kazna i za onoga ko je neblagovremeno platio porez i za onoga ko uopšte nije imao nameru. Taj koji nije blagovremeno uplatio porez, uradio je to zbog muke, nije imao dovoljno novca i ne vidim zašto bi bio isto kažnjavan u tom prekršajnom postupku koji se vodi protiv njega. Razdvojte građane koji hoće da izvršavaju svoje obaveze prema državi od onih koji to uopšte ne žele. Nemojte kažnjavati drakonski one koji teško ispunjavaju svoje obaveze prema državi, jer i država često ne ispunjava na vreme svoje obaveze prema njima.
Samo ću vam dati jedan takav primer. To je poteklo iz vašeg ministarstva, od tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića. Imali smo jedan zakon koji se zvao Zakon o porodicama sa decom, pa su određeni iznosi koliko se dobija za prvo, drugo i treće dete, a kasnije i za svako sledeće, a onda je to poremetilo tu rashodnu stranu budžeta, što uopšte nije tačno. Umesto da roditelji dobiju novac odmah, onda kada im je najpotrebniji, dat je predlog izmena i dopuna tog zakona i to je podeljeno na rate, pet, šest, deset, ne sećam se, tako da tu pomoć primaju maltene dok dete ne pođe u školu, a ne jednokratno i u punom iznosu, kada im najviše treba; primaće 1.000 dinara mesečno umesto 60, 90 ili 120, kada im je najpotrebnije, sa obrazloženjem da roditelji ne umeju da čuvaju novac, da raspolažu sa njim i ne umeju da podižu svoju decu. Eto, u šta se uplela Vlada Republike Srbije.
Promenite pristup i prema poreskim obveznicima, ne opterećujte zakone suvišnim članovima jer su opšti zakoni to već regulisali, nema potrebe za paralelnim zakonodavstvom. Ionako ste već i krivični postupak, koji je donet 2005. godine, već samo mesec ili dva kasnije potpuno poništili i uveli potpuno paralelno krivično zakonodavstvo, pa sada imamo situaciju da imamo zakone iz Krivičnog zakonika koji su za jednu namenu, u suprotnosti sa posebnim zakonima, koji ne bi trebalo uopšte da ulaze u krivičnu materiju.
Prestanite sa ovakvim glupostima, nema potrebe za ovim članom, to je već regulisano drugim opštim zakonima.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo ovim izmenama i dopunama koje je predložila Vlada prilično upropastili ionako loš Zakon o akcizama, vidim da nije bilo nimalo dobre volje od strane Vlade Republike Srbije da bar u nekom delu popravi zakon; ako već ovaj deo koji je Vojislav Koštunica potpisao, odnosno odobrio za sporazum CEFTA, na posredan način priznao Kosovo i Metohiju kao posebnu državu, i ako ste to programski hteli da progurate kroz ovaj zakon, kažem, razumem vaše istrajavanje u odbijanju amandmana, ali ne razumem zašto ne biste pokušali da popravite ovaj zakon.
Već u članovima 41. i 43. osnovnog zakona ima jedan deo koji se nikako ne prihvata kao realnost u privredi, a to je razdvajanje u kaznenoj politici između pravnih lica i preduzetnika. Voleo bih da izađe neko za ovu govornicu i da mi objasni koja je to prava, suštinska razlika između preduzetnika i pravnog lica, kada je u pitanju njihova delatnost i finansijska moć kojom raspolažu i jedan i drugi? Nema je. Preduzetnik može da se registruje i da obavlja bilo koju delatnost koju može i pravno lice. Finansijska moć? Takođe je nema. Znači, svaki preduzetnik može da bude slabiji, isti ili finansijski jači od bilo kog drugog pravnog lica. Čemu onda Vlada Republike Srbije istrajava na tome da se posebno kažnjavaju i sa posebnim iznosima preduzetnici u odnosu na pravna lica?
Kada je u pitanju ta kaznena politika koju sprovodi ova vlada, osim što pravna lica plaćaju i veće kazne, odgovorno lice u pravnom licu plaća još jednu kaznu. Kod preduzetnika toga nema i ne može da bude. Ako već mora da plati kaznu i pravno lice i odgovorno lice iz pravnog lica, onda bar izjednačite kaznu za pravna lica i za preduzetnike, ali ne tako što ćete za preduzetnike da podignete kazne u odnosu na pravna lica, nego da smanjite kaznene mere zakonom.
Više puta sam rekao za ovom govornicom da ne vodite računa o onima koji bi da plate porez, i plate ga sa zakašnjenjem; ne pravite razliku u odnosu na one koji utaje porez, ne plate ga, pa nekom kontrolom, da li radnika Poreske uprave, da li poreske policije, da li pripadnika MUP-a, otkrijete da je on takvo neko delo uradio.
U ovom članu koji se odnosi na usklađivanje i indeksaciju akciza takođe se nalazi jedna suvišna odredba. U tom članu 30, koji je sporan, kaže se: "Prvo godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akciza iz člana 10. i člana 23. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se u januaru 2008. godine...".
Da pogledamo član 23. Predloga zakona i da vidimo na šta se taj član odnosi. U članu 23. stav 2. se kaže: "Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to: 1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine u iznosu od 8,70 dinara po pakli cigareta". To piše u ovom zakonu.
Niste dozvolili da zakon zaživi i počne da se primenjuje, a već će 1. januara da bude promenjen iznos akcize koja se plaća na cigarete. Vi tvrdite da imate stabilnu privredu od kada ste na vlasti, da je dinar stabilan. Doduše, kada odgovara finansijskim moćnicima on skoči, kada im odgovara on pada, sve na štetu građana, uvoznika i uglavnom izvoznika robe. Ne možete da predvidite kolika će biti akciza za cigarete 1. januara 2008. godine. Gospodine ministre, šesti mesec 2007. godine polako ističe, već smo na pola godine. Ta indeksacija po pitanju rasta cena na malo je već obračunata u ovom zakonu.
Vi samo želite još više 1. januara 2008. godine da opteretite proizvođače, mislim na one domaće, a strane ne, u svakom slučaju.
Mnogo toga je iza ovog Zakona o akcizama ostalo nedorečeno. Zakon, koji je ionako loš, postao je još gori sa ovim izmenama. Ova vlada nikako ne radi, gospodine ministre, u interesu građana Srbije, već u interesu određenih finansijskih lobija, institucija, tajkuna od 5. oktobra naovamo i svakako da time ne možete da se ponosite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju ovaj amandman gde se traže poreska oslobođenja za bebe i za decu do 10 godina uzrasta, nije prvi put, gospodine ministre, da ovaj parlament raspravlja o ovome. Od 2001. godine kada su urađene izmene i dopune Zakona o porezu na promet roba i usluga, iste ovakve amandmane ulagala je SRS. Tada je bilo obrazloženje vašeg mentora, a u narodu poznat kao "Boža Derikoža", da je bilo raznih zloupotreba kada je u pitanju hrana za bebe, pelene, odeća i obuća za bebe. Sada smo čuli i ovde, isto tako, da je bilo raznih zloupotreba od poslanika koji podržavaju ovu vladu, pa su neki poslanici čak i tvrdili zajedno sa ministrom, a ministar je tvrdio da konfekciju za decu može da nosi Vlade Divac, a sada čujemo poslanike koji tvrde da postoje bebe od 100 kilograma.
U tome jeste problem, gospodine ministre, što su to samo razni izgovori za neprihvatanje jednog ovakvog amandmana, čak i ta priča kako vi hoćete da kažete da nije obuhvaćeno šta se sve pod tim podrazumeva.
Ja ću samo da vas podsetim, kada ste oslobađali 2002. godine porez na promet roba i usluga za računare, pa je Ministarstvo podzakonskim aktom odredilo šta je "hardver", a šta je "softver", tako ste i u ovom slučaju to isto mogli da uradite i to uopšte nije problem.
Da li će da vam poremeti budžet? Ni to nije problem, gospodine ministre. Možete da uradite prelazne i završne odredbe zakona, pa ćete da kažete – odredba ovog zakona važi i primenjuje se od 1. januara 2008. godine. Prvi put ste odbili te amandmane 2001. godine, a 2003. godine, gospodine ministre, predlog Vlade, a ovlašćeni predlagač je bio Božidar Đelić, vaš mentor i amandmane SRS iz 2001. godine je ubacio u izmene i dopune Zakona o porezu na promet roba i usluga, zato što ste znali da 2003. godine dolaze prevremeni izbori. Hteli ste promenom poreske politike, jer ste pre toga uveli porez na sve osim na vazduh, da steknete poverenje još nekog biračkog tela.
Siguran sam, da, kako se bliži kraj i ovoj vladi, kako se bliže novi izbori, sigurno ćete da napravite izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost i da ovo oslobodite, samo da biste navukli još koji glas.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je još gospodin ministar dao obrazloženje za donošenje budžeta i ovog paketa zakona, još jednu stvar je istakao. Kaže da Srbija ima jedan hroničan problem koji ova Vlada nastoji da reši, a to je smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, odnosno smanjenja razlike između uvezene robe i robe koja se izvozi. Međutim, jedno se priča, a sasvim drugo radi. Možda su to lepe želje gospodina ministra, ali činjenica jeste da svim zakonima koji se donose ovde u ovoj skupštini jedino korist mogu da imaju strani proizvođači robe široke potrošnje i uvoznici. Evo, to se vidi na primeru o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Osim svih ovih štetnih posledica za domaću poljoprivredu i domaću poljoprivredno-prerađivačku industriju imamo jedan opšti problem, a to je, da taj spoljnotrgovinski deficit u jednom trenutku Narodna banka svojom gimnastikom i zloupotrebama neće moći više da pokriva i doći će svakako do ekspanzije, odnosno do skoka evra u odnosu na dinar. Navodno obrazloženje ministra da je ovde reč o tome da mora da se ispoštuju direktive EU i Svetske trgovinske organizacije jednostavno ne pije vodu, odnosno postavljam jedno prosto pitanje – da li je gospodin ministar finansija ministar finansija EU ili ministar finansija Vlade Republike Srbije?
Ako će da radi u interesu EU, nemam ništa protiv i to da radi, ali ne može da radi na štetu građana Srbije i srpske privrede.
Kada je pričao o sokovima, to još počinje od vaše ''petooktobarske'' revolucije. Mi smo imali nekoliko proizvođača domaćih sokova, koji nisu samo kupovali baze na tržištu, nego su imali jedan kompletan proizvodni ciklus, od otkupa poljoprivrednih proizvoda, pravljenja koncentrisanih sokova, pravljenja sokova u prahu. Gospodo, kada ste došli na vlast 5. oktobra krizni štabovi su u "Delišesu" upropastili "Delišes". Potpuno upropašćen!
Od onog trenutka kako ste postavili krizne štabove jedan po jedan pogon se polako gasio. Za koliko je novca prodat? Samo jedna cisterna vredi više nego što ste prodali čitavu jednu fabriku, a pod izgovorom da je tako loše poslovala na tržištu da, jednostavno, niste mogli za više. Upropastili ste je!
Pokidali ste proizvodne cikluse, gurnuli preduzeća u dugove vašim kriznim štabovima i naravno da ne vrede puno. Izgleda ni to nije dovoljno, mora da se nastavi taj trend uništavanja srpske privrede, pa ste sada rešili, pod izgovorom direktive Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, da ukinete akcize na proizvode od sokova.
Samo zbog jedne takve politike čovek treba da se zamisli i da postavi sebi jedno pitanje, kada bude na izborima i kada budu izbori za koga će da glasa, da li će taj za koga glasa da razmišlja o njegovom interesu, za šta je dužan, ili o interesima raznih finansijskih lobija, raznih da ne kažem belosvetskih špekulanata, što je najvažnije ovog uvozničkog lobija, jer naravno Evropsku uniju ne interesuje Srbija kao zemlja koja će nešto da proizvodi, koja će da stvara novostvorenu vrednost, koja će nešto da izvozi. Srbija njih interesuje isključivo kao tržište i što je najgore ima tajkuna u Srbiji koji rade zajedno sa njima i koji sarađuju sa ovom vladom.
Činjenica jeste da trenutno na ovo tržište osim ''Fruktala'', koji je spomenut, polako ulazi i Kolinska, znamo da je to kumovsko prijateljstvo između bivšeg direktora Narodne kancelarije, sada ministra u Vladi, ''Grand'' kafe itd. Dokle ćete čitav narod i čitavu državu da podređujete isključivo interesima pojedinaca?

Dame i gospodo narodni poslanici, koristiću fine srpske reči umesto ''eksterne'', da kažem spoljni uticaj itd. Ne volim da koristim strane reči u svom jeziku, pogotovo ne u srpskom Parlamentu, jer tu treba da gajimo, to je mesto gde treba da se gaji srpski jezik.
Kada neko izađe i kaže nešto, navede jedan primer, a ja imam nekoliko primera kako je politika DOS-a uticala na domaću privredu. Osim ''Delišesa'' koji je pravio te poznate domaće sokove ''Hani'', šta je sa ''Godominom''? Još jedan poljoprivredno industrijski kombinat koji je potpuno uništen, više nema ni plantaža, ni pogona, ničega. Nije tačno da nije radio 2000. godine, to nije tačno.
Dalje, spominje se ovde da je to politika u razvijenim zemljama. Je l' vi Srbiju smatrate razvijenom zemljom? Je l' to neko zbija šalu sa nama?
Je l' se to neko pravi da ne živi u Srbiji ili neko toliko dobro živi da ne obraća pažnju kako živi većina građana Srbije? Neka i na to obrati pažnju, valjda predstavlja jedan deo svog biračkog tela koji sigurno da ne mogu da se pohvale visokim životnim standardom koji gospodin ima.
Dalje, kada je u pitanju carinska zaštita prvo morate dobro da se prisetite kako je to izgledalo po stvaranju državne zajednice, kakvu ste carinsku politiku pravili, kakva ste sve popuštanja imali prema Crnoj Gori i kakve su vam, baš zbog politike Crne Gore, bile carinske stope.
Te carinske stope ni dan-danas nisu promenjene. Možda su uvedene pod formom drugog zakona, ali nisu bitno promenjene. Znači, država nema adekvatnu carinsku zaštitu kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi.
Nije čudo da zemlje koje se nalaze u tranziciji, kako vi to volite da kažete, primenjuju i vancarinske metode zaštite domaćih proizvođača i domaćeg tržišta. Jedan od tih mogu da budu akcize, pošto već ne dajete subvencije domaćim proizvođačima, onda ih štitite akcizama ili jedno ili drugo, ne može ni jedno ni drugo.
Koliko je taj lobi jak za koji se, uvoznički lobi, ne samo on, postoji svetski koji svetske organizacije stavlja u jedan određeni položaj, a jedan od takvih lobija su proizvođači bezalkoholnih pića. O tome imamo izveštam Međunarodne zdravstvene organizacije.
Pročitaću samo poslednji pasus tog izveštaja, koji kaže – modaliteti subvencija i suzbijanje konkurencija su toliko brojni da je put ka liberalizaciji trnovit i gorak.
Jedan od frustrirajućih primera je dogovor evropskih i američkih proizvođača bezalkoholnih pića i konzerviranih proizvoda da ignorišu preporuku Svetske zdravstvene organizacije, da smanje količinu šećera i soli u svojim proizvodima, uprkos rastućem dramatičnom trendu gojaznosti na planeti i sa njima povezanim bolestima, dijabetesa i koronarnih oboljenja.
Znači, gospodo iz Vlade i većina koja podržavate tu Vladu, radite u interesu svetskih proizvođača bezalkoholnih pića, a ne u interesu građana Srbije. Tu je problem svih Vlada od 5. oktobra naovamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada dolazimo na onaj deo priče koji sam pričao i u raspravi u načelu i na prethodne amandmane. Ova vlada ne radi u interesu građana Srbije i države Srbije. Zašto ukidate akcizu?
Kažete, to je stav EU i Svetske trgovinske organizacije, a uvodite akcizu na tečni gas koji se koristi kao sredstvo za pogon motornih vozila. Kome ste dali novac? Uvoznicima sokova i proizvođačima. Kako ćete da nadoknadite gubitak? Tako što ćete da uvedete akcizu na nešto što do sada niste opteretili tim fiskalnim davanjima.
Ko će to da plati? Građani Srbije. Koji građani Srbije? Oni koji su najsiromašniji. Jesu li ti u najvećem broju u Srbiji? Jesu.
Uzimate od sirotinje da bi neko više zaradio i to radi ova vlada, ništa drugo. Obrazloženje – EU. A šta me briga za EU! I to sam već jednom rekao. Vi kada uvedete državu da može da pristupi EU, neće vam biti potrebna nikakva poreska olakšanja za robu široke potrošnje iz uvoza. Prvo je dovedite do toga, nemojte da upropastite sve u Srbiji što može da radi i što može da napravi bilo kakav proizvod, da obezbedi radnicima plate od kojih će da izdržavaju svoje porodice.
Valjda je cilj jedne ozbiljne vlade da radi u interesu građana, bez obzira za koga su glasali ti građani, da li za SRS ili za lopovski blok.
Ovo je sada očigledna prevara građanima Srbije da one najsiromašnije opterećujete još jednim fiskalnim davanjem. Ja ću samo da kažem da jedan član zakona čije brisanje predlažete jeste uvela prošla Vlada Vojislava Koštunice, na predlog tadašnjeg resornog ministra Mlađana Dinkića, i to je bilo pred izbore, kao što sam i rekao, sva moguća poreska oslobađanja lopovski blok pravi kada treba da se raspišu izbori. Kada se završe izbori i kada je narod prevaren po ko zna koji put, onda vraćate i još više oporezujete nego što je to bilo pre izbora. Tako radi ova vlada.
Biće još amandmana koje su podneli poslanici SRS i izlaziću sigurno da dokažem, ne vama, jer vi znate o čemu pričam, nego građanima Srbije, koliko popuštate bogatašima i koliko otimate od sirotinje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih zamolio ministra da ne vređa narodne poslanike, jer mi nismo glupi.
Prvo, akcize su čisto budžetski prihod i kao što prelivate iz poreza na dodatu vrednost, iz carina, tako možete iz akciza bilo kom preduzeću koje se bavi održavanjem puteva, doduše, malo kraducka i malo lažucka, ali nema veze.
Druga stvar, gospodine ministre, nisam očekivao da ćete ovako brzo da natrčite.
Osim što uvodite akcizu na tečni gas koji se koristi za pogon motornih vozila, prvo na 8, pa na 10 dinara od 1. januara 2008. godine, što ste smanjili, odnosno ukinuli akcize na sokove, što ne kažete, gospodine ministre, koliko će budžet Republike Srbije da izgubi prihoda od ukidanja akcize na avionsko gorivo i kerozin. Što to ne kažete, pa da izračunamo parametre.
Zašto ne kažete, gospodine ministre, koliko će budžet Republike Srbije da bude oštećen zbog smanjivanja akciza na kafu? Kada sva ta ograničenja, odnosno oslobađanja akciza izjednačimo sa ovim, baš me interesuje koju ćemo cifru da dobijemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih molio svoje kolege iz vladajuće većine da skrenu pažnju ministru šta priča. Prvo, neka čovek sedne lepo i neka razmisli šta je rekao pre pola sata, a šta je rekao pre pet minuta.
Pre pola sata čovek je rekao da ukidanjem akciza na sokove, država gubi 60 miliona dinara.
Onda je izašao i rekao da ukupno gubi ukidanjem akciza na sokove i kerozin 500 miliona.
Posle toga opet izlazi za govornicu i kaže, gospodine ministre, rekli ste dva oslobođenja, pričali smo samo o dva ...
(Mirko Cvetković, sa mesta: i kafu)
Spominjali ste sokove i spominjali ste kerozin. Sad su sva tri? Sad će i četvrti. Prvo to da vam skrenem pažnju.
Znači, istina jeste da je država dobijala sredstva od prodaje goriva za avione.
Gospodine ministre, treba da vas bude sramota te ironije koju koristite ovde, kažete – šta se vi sekirate za građane koji koriste tečni naftni gas za pogon motornih vozila, i piće jeftiniju kafu. Znate šta?
Evo, ne treba nešto mnogo pametni i obavešteni da budete. Cena žive stoke je pala preko 60%. Je l' pojeftinio jedan jedini proizvod i koliko? Nije.
Zar ste vi ubeđeni da će proizvođači kafe, odnosno "Kolinska" i "Grand", inače vlasnik "Granda" je kum sa ministrom u toj istoj Vladi, da smanjuju cenu kafe na tržištu radi građana ili će po dosadašnjoj praksi tu razliku, koje se države odriče, da stavljaju u džep? U tome i jeste problem, gospodine ministre.
Jedinu korist od toga će imati uvoznici kafe, oni koji se vozikaju avionima, uvoznici sokova, a štetu će da imaju građani koji su najsiromašniji i oni treba da nadoknade taj gubitak u budžetu Republike Srbije. Kažete da ćemo oko tri milijarde više da dobijemo sredstava.
Sada postavljam pitanje – zašto toliko opterećujete građane? Valjda posle šest godina te vaše tranzicije, kako kažete, treba građanima da smanjujete poreze.
To što smanjujete, smanjujete na jedan izuzetno pokvaren način. To ćemo da vidimo u jednom od sledećih zakona. Kažete i hvalite se kako smanjujete porez na prenos apsolutnih prava na stanove. Što ne kažete ko ima korist od tog poreza? Lokalne samouprave.
Lako je biti veliki gospodin kada plaća drugi. Uzmite pa platite vi iz vašeg budžeta. To je isto radio i Dinkić. Ukida čovek poreze tamo gde su to povereni prihodi lokalnih samouprava ili su izvorni prihodi lokalnih samouprava po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava.
Ovamo, koliko ste uvećali državni aparat? Koliko imamo agencija? Ja sam izračunao pet milijardi dinara za Narodnu kancelariju treba da potrošite iz budžeta.
Da li to treba da plate oni, ova sirotinja koja koristi automobile koji troše tečni gas?

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. Predlagač zakona o budžetu, odnosno Vlada odbila je amandman. Da pročitam obrazloženje razloga za odbijanje amandmana i da pokušam da pokažem narodnim poslanicima, a prvenstveno građanima Srbije, kako se vi odnosite prema državi i kako brkate babe i žabe: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se istim predlaže da se sredstva za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja umesto u razdelu 16 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja planiraju u okviru razdela 21 - Ministarstvo rada i socijalne politike. S obzirom da je Zakonom o ministarstvima nadležnost za poslove državne uprave koja se odnosi na zapošljavanje preneta na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, nije moguće da se sredstva za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a koje se sprovode preko Nacionalne službe za zapošljavanje, predvide u razdelu Ministarstva rada i socijalne politike."
Ko bi trebalo da se bavi ovim poslovima, ako ne baš Ministarstvo rada i socijalne politike? Kada su nezaposleni u pitanju, Vlada će da ih zapošljava, Ministarstvo rada i socijalne politike. Kome ste opredelili ta sredstva? Opredelili ste sredstva Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja ili, da prevedem, gospodinu Mlađanu Dinkiću. Mlađan Dinkić je ta figura koja će da zapošljava ljude. Evo, čovek je za sve sposoban. Kada pogledate njegove razdele u Ministarstvu, preko dve i po strane je Mlađan Dinkić, kako će da troši sredstva iz budžeta. Čak i u onom delu u koji se ne razume, jer Mlađan Dinkić zna samo jedno kada je u pitanju zapošljavanje - kako da radnici ostanu bez posla. To je dokazano. Ostali su bez posla radnici domaćih banaka koje su bile u državnoj i u društvenoj svojini, ostao je bez posla zbog privatizacije takođe veliki broj radnika, a kada se sve sabere, suma sumarum, oko milion ljudi. Toliko je ljudi Dinkić ostavio bez posla.
Sad će Dinkić da raspolaže sa četiri milijarde dinara kojima će navodno da zapošljava ljude. To je samo nekoliko razdela iz tog ministarstva, koje ne treba više ovako da se zove, nego ministarstvo Mlađan Dinkić, jer je sve moguće nadležnosti gde ima para predvideo za sebe i gde je moguće da se uz to trošenje još više strpa u džep.
Znači, pod tim razdelom, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, čitaj dalje Mlađan Dinkić, recimo, od 730 miliona dinara je predviđen deo sredstava, u iznosu od 40.750.000, za Republičku agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.
Deo sredstava, u iznosu od 17,5 miliona, namenjen je za Akreditaciono telo. Koga akredituje i gde akredituje? Deo sredstava, u iznosu od tri miliona, namenjen je za Akcijski fond itd., da ne čitam samo ovaj razdeo, jer ima još puno toga da se kaže za to ministarstvo.
Pazite sada ovo, deo sredstava u aproprijaciji od 116.502.000 namenjen je za kreditiranje davanja u lizing domaćih mašina i opreme, a raspored korišćenja sredstava vršiće se po posebnom aktu Vlade.
Dame i gospodo narodni poslanici, oko tog posebnog akta Vlade i oko svih razdela gde se nalazi jedan ovakav način trošenja budžetskih sredstava se ovde i lome koplja. Ovde su izlazili narodni poslanici koji brane politiku ove vlade i Mlađana Dinkića i kažu da su sredstva koja je predvideo budžet trošena u skladu sa Zakonom o budžetu i da nije tačno da su određeni politički miljenici dobijali ta sredstva. Što vam to niko ne veruje? Zato što izveštaji ne postoje. Zato što kriterijumi za dodelu tih kredita ne postoje. Gde su vam? "Poseban akt Vlade", ko ima uvid u taj poseban akt Vlade? Nemaju ni narodni poslanici. Da li je to stranački program, taj poseban akt Vlade?
Ja ću samo da navedem jedan primer. Lokalna samouprava Požarevac ima svoj agrarni fond u iznosu od nekih 15 miliona dinara. Kriterijume po kojima se dodeljuju ta sredstva je odredila jedinica lokalne samouprave, odbornici. Članovi tog agrarnog fonda su dužni da tromesečno podnose izveštaj lokalnoj samoupravi kome su i kako opredelili ta sredstva. Što to ne radi Mlađan Dinkić? Pa, voli pare. Toliko voli pare da bi ih jeo da može.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajući je već otvorio raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o budžetu, produžio rad sednice Skupštine Srbije, a narodni poslanici, koji treba da učestvuju u toj raspravi i, kasnije, u danu za glasanje treba da se izjasne o Predlogu zakona o budžetu i amandmanima, nemaju još pred sobom mišljenje nadležnih odbora o Predlogu zakona o budžetu.
U ovom slučaju, nemaju mišljenje Odbora za finansije, koji je nadležan.
Prema tome, svaki dalji nastavak ove sednice je kršenje Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer se u članu 147. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže da su predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Samo bih hteo da podsetim i narodne poslanike i predsedavajuće da smo materijal za ovu sednicu, znači, Predlog zakona o budžetu, dobili u petak, kasno popodne, da smo imali jedva nešto više od dva dana da proučimo Predlog zakona o budžetu, da uradimo amandmane, da ih uskladimo sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Istovremeno, Vladi i nadležnim odborima je, očigledno, bilo teško da se, evo, već tri ili četiri dana, od kako su amandmani podneti, sastanu i donesu predloge o tome koji se amandmani prihvataju, a koji odbijaju.
Hajde da kažem da razumem što to nije uradio Odbor za finansije, ali ne mogu da razumem zašto to nije uradila Vlada Republike Srbije, kao predlagač zakona o budžetu, pogotovo što je sednica Vlade, koliko znam, u toku.
Nemamo mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, nemamo obrazloženje zašto neke amandmane prihvataju a neke odbijaju, odnosno nemamo na osnovu čega da diskutujemo, osim o ''suvim'' amandmanima, bez mišljenja predlagača i nadležnih odbora.
Prema tome, predsedavajući bi trebalo da odredi pauzu u radu Narodne skupštine, da sačekamo mišljenje, barem, Vlade Republike Srbije na amandmane koje su podneli svi poslanici, a kada dobijemo to mišljenje, onda da nastavimo rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin predsednik Narodne skupštine očigledno želi da zbija šalu sa narodnim poslanicima, sa Narodnom skupštinom, ili ne znam već sa čime.
Znači, član 139. Poslovnika reguliše da se - ukoliko se nekim čudom desi, dok je ova vlada novog DOS-a na vlasti, da bude donesen neki zakon koji je predložila grupa narodnih poslanika, narodni poslanik ili neki drugi predlagač koji nije Vlada Republike Srbije, spreči blokiranje donošenja tog zakona u Skupštini Srbije od strane Vlade Republike Srbije. Samo tada može bez mišljenja Vlade da se nastavi rasprava o nekom zakonu, bez obzira na to da li je u načelu ili u pojedinostima.
Međutim, ovde je reč o tome da je predlagač zakona Vlada Republike Srbije i, valjda, njoj prvoj treba da bude u interesu da ovaj zakon u Narodnoj skupštini bude donet. Insistiranje predsedavajućeg da radimo bez mišljenja Vlade jeste poniženje Narodne skupštine Republike Srbije, jer Vlada Republike Srbije ne može da bude starija od Narodne skupštine. Mi smo ti koji bi trebalo da diktiraju pod kojim uslovima Vlada Republike Srbije radi.
Znači, ne pozivajte se na član 139. Bez mišljenja Vlade Republike Srbije, svaki nastavak rasprave u pojedinostima je kršenje Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ponižavanje Narodne skupštine i ponižavanje narodnih poslanika od strane Vlade Vojislava Koštunice.