Reklamiram član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine. To je vezano za prava na repliku.
Molim vas, gospodine predsedavajući, da se vratimo, da pokušate, u stvari, da se vratimo na temu dnevnog reda i sa daljim radom, jer zaista ne mogu da slušam svoje kolege poslanike koji kažu da monopol ima privatna firma, a neka mi kaže gde to ima državna firma, osim u nekim zemljama gde je još uvek na vlasti komunizam. Mi smo komunizam napustili kao ideologiju. Čak, šta više, to dolazi iz redova narodnih poslanika koji se otvoreno suprotstavljaju komunističkoj ideologiji, da su navodno krajnja desnica, a zagovaraju komunističke ideje ovde u Srbiji. Znači, društvena imovina ne postoji više, promenjen Ustav, glasali su da se taj Ustav promeni, pa to više ne postoji.
Dalje, kolega Marinkoviću, naslušao sam se raznih pričica oko saradnje sa Ruskom Federacijom. Zaista svako ima pravo na neko svoje mišljenje, ali moram da istaknem da se iz Srbije izvozi sve što može da se izveze na teritoriju Ruske Federacije. Nama je problem što nemamo dovoljno.
Isto tako, nemojte da dozvolite da neko više vređa zaposlene u firmama gde je investitor sa zapada, jer ti ljudi od tih firmi primaju platu i u firmama koje izlaze… Nemački „Boš“ izvozi za Nemačku, pa ne rade u tom nemačkom „Bošu“ ovde u Srbiji svemirci nego građani Srbije i tim platama školuju i izdržavaju članove svojih porodica. Znači, komunistička ideologija ovde u Republici Srbije više ne prolazi. Ko hoće da živi u komunističkoj prošlosti, neka nađe neku drugu zemlju.