Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što se priča oko AP Vojvodine su najobičnije neistine, i oko finansiranja prosvete i oko finansiranja, mislim na podnosioce amandmana.
Mi smo posebnim zakonom regulisali nadležnosti AP Vojvodine, pa se u tom zakonu kaže – u oblasti obrazovanja, AP preko svojih organa vlasti u oblasti predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom, osniva ustanove, daje saglasnost na akt na mreži osnovnih škola, daje saglasnost na organizovanje izdvojenog odeljenja, verifikuje, postavlja vršioce dužnosti direktora, daje saglasnost na imenovanje direktora. Znači, apsolutno se Republika ovim zakonom odrekla svojih nadležnosti u korist AP Vojvodine. Iz republičkog budžeta finansira sada već prenete nadležnosti AP Vojvodine.
Ovde je ta priča koja se neprestano pravi u parlamentu, a to je da Republika Srbija nešto oduzima Pokrajini. Nije tačno. Meni je drago što predsednik Odbora za kulturu i obrazovanje ne zna nadležnosti AP Vojvodine u oblasti gde je predsednik Odbora.
(Marko Đurišić, s mesta: Takav odbor ne postoji.)
Dobro, možemo da pročitamo iz Poslovnika tačno. Nije sporno, ali je sporno da u onoj oblasti koju vodi …

… ne zna nadležnosti AP Vojvodine a navodno se zalaže za autonomiju Pokrajine, pa još plus smanjuje 20 milijardi dinara amandmanom iznos za zaposlene u oblasti obrazovanja.
Oduzmite mi vreme od ovlašćenog predstavnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, krečenje je tekuće održavanje. Odmah da raščistimo. Ako menjate stolariju, podove, pločice, malterišete, to je investiciono održavanje i tako se knjiži knjigovodstvo.
Kada je u pitanju sporan član 7, ljudi što nas napadate za taj član 7? Da li mislite da smo ga mi izmislili? Nije, napisala ga je u budžetu DS i Boris Tadić. Hoćete da kažete da nije tako? Hoćete li da pogledamo budžet iz 2008, 2009, 2010, 2011, 2012? Vi ste taj budžet doneli. Šta sada hoćete da promenite? Vi ste odredili okvir kojim se finansira AP Vojvodina i dok ste bili na vlasti, vaša stranka, možete da klimate glavom koliko god hoćete, to vam je bilo dobro. Sada vam odjednom ne valja ovaj član 7. je prepisan iz svih ranijih budžeta za koje ste vi glasali.
Šta nije tačno? Da pogledamo? Hajde da pogledamo. U tome jeste problem što vi stalno govorite neistine i na neistinama ste živeli i vladali tolike godine. Sada se predstavljate kako ste vi borci za autonomiju Vojvodine, umanjujete svojim amandmanima sredstva predviđena za AP Vojvodinu. Ne znam kuda ovo vodi.
Pričali ste da bolje živimo. Živeli smo sve gore. Obećali ste 200.000 radnih mesta, 200.000 radnih mesta ste ukrali narodu. Znači, na tome se zasniva cela ideologija DS i svih stranaka koje su nastale iz nje, na neistinama. Možete koliko god hoćete da pretite tužbama. Samo onako kako ste radili sa Razvojnim fondom Vojvodine govori o tome kakvi ste ljudi i dajete za pravo svima da sumnjaju da je u pitanju kriminal.

Imam pravo na repliku, spomenut sam imenom i prezimenom.

Vidite, donošenjem tog Zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine nije rešeno ni 2008, ni 2009, ni 2010, ni 2011, ni 2012. godine, a sada smo već u 2015. godini. Međutim, od 2014. godine, Vlada Republike Srbije nema sa kim da pregovara na teritoriji AP Vojvodine. U tome i jeste problem. Kolega Martinović je sada čitao. Aktuelna Vlada pokrajine ima poverenje samo 5% građana AP Vojvodine. Sa kim Vlada Republike Srbije da pregovara? Sa 5%? Ako donesemo takav zakon gde smo pregovarali sa 5%, pitaće nas posle sledećih izbora ta neka druga vlada u Vojvodini šta smo to radili i sa kim smo ispregovarali.
Problem i jeste i Bojana Pajtića i Pokrajinske vlade što već, evo, treća godina svi građani Vojvodine trpe tu njihovu želju da sačuvaju gram vlasti još neki mesec. Građane Vojvodine su postavili kao taoce svoje politike, svojih interesa i svog malog dela vlasti. Znači, ako hoćete da rešite problem, lepo neka se gospodin Pajtić izjasni prema Pokrajinskom parlamentu, da raspišete izbore, izađemo na izbore, građani kažu šta ko misli o kome i onda nova vlada koja ima poverenje i legitimitet kod građana pregovara sa Vladom Srbije oko donošenja zakona. Ovako, mislim da nemamo sa kim da razgovaramo.

Meni nije jasno zašto se toliki problem diže oko javnih preduzeća. Apsolutno mi nije jasno, zato što tu odredbu u Zakonu o javnim preduzećima nije postavila ova Vlada. Postavili ste je vi, dok ste vi bili na vlasti. Vi ste dali zakonsku mogućnost da se iz dobiti javnih preduzeća uplaćuju sredstva u budžet.

Šta je sad sporno? Sporno je možda u tome što javna preduzeća, dok ste ih vi vodili, beležila su gubitke. Sada imaju profit. Šta je sporno? Ja uopšte ne razumem. Znači, javna preduzeća se bave javnim poslom. Znači, država je prenela svoja javna ovlašćenja na njih i očekuje nešto zauzvrat. I potpuno korektno je bila odredba u zakonu da se deo dobiti javnih preduzeća prebaci u budžet Republike Srbije. Ali izgleda mi da je kod vas problem, niste brinuli o javnim preduzećima dok su bila kod vas, nego ste ih čerupali. Čerupali. Nisu imala nikakvu dobit. Imali su samo dugove.

Sad imaju dobit, pa vi kao postavljate pitanje zašto ide u budžet. Ide u budžet zato što su za ta ista javna preduzeća, dok ste ih vi vodili, davane garancije koje se iz ovog istog budžeta vraćaju. Pa možete da odmahujete glavom koliko hoćete. Pa pogledajte samo JAT. Samo ove godine 200 miliona evra. O čemu pričate više.

Pa gospodin Šutanovac očigledno da je sedeo na ušima dok je pričao premijer. Ovaj budžet je planiran najkonzervativnije.

Znači, prihodi po ovom budžetu su planirani u najmanjoj mogućoj meri. Rashodi po ovom budžetu su takođe planirani u najgoroj opciji, znači u najgoroj najvećoj mogućoj meri. I očekujemo daleko bolji priliv i po uplatama iz dobiti pravnih lica, odnosno javnih preduzeća i daleko manje troškova nego što su planirani ovim budžetom.

Kao primer za to, jeste budžet za 2015. godinu. Od planiranih 190 milijardi državnog duga, imamo 120 milijardi državnog duga. Konsolidovani dug je trebao da bude 240 ostao je na 120 milijardi. Da bismo napravili rezerve da otplaćujemo kredite koji dolaze u 2016. godini koji su sad u ovom budžetu. Da bismo napravili rezerve da plaćamo kredite koje ste vi podizali i u 2017. godini.

I kada pričate o Međunarodnom monetarnom fondu, spominjete ga često, sada ne. Nama tih milijardu evra ne treba. Apsolutno nam ne treba kao državi, ali nam treba njihova saglasnost za naše finansijske planove da ne bi neko mogao da postavlja glupa pitanja, da bismo imali poverenje kod investitora i finansijskih institucija da je Srbija pravno sigurna zemlja, ekonomski sigurna zemlja i da mogu da investiraju u njoj.

Zato nismo najurili MMF kao što ste vi februara i marta meseca 2012. godine. I najgora godina, prelomna koja nas je dovela u ovu situaciju jeste 2008. godina. Hoćete tad da pričamo o deviznim rezervama koje su bile rasprodavane?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nemojte da sekirate da ćete po lošem da budete upamćeni od građana Srbije zato što vas napadaju predstavnici bivšeg režima, kada je inflacija dok su oni vladali bila 12-15%, kada je evro skakao svake godine najmanje 10 dinara, kada ste mogli da podignete kredit kod Komercijalne banke u dinarima sa 30% kamate, kada ste mogli da podignete kredit kod Komercijalne banke …

Govorim o amandmanu, kako neće da ima negativne posledice po građane i pravim uporedne podatke.

… sa deviznom klauzulom 12-15%.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, i ovaj amandman treba odbiti i to iz jednog prostog razloga. Jedan deo nedostajućih sredstava iz budžeta, utvrđuje se zakonom i tako država treba da radi, a za razliku od bivšeg režima koji je štampao novac na Topčideru i to punom parom da bi nadoknadio sve moguće manjkove i tad ih nije bilo briga za građane Srbije.

Oduzmite mi ovo vreme. Ne mogu da govorim.

(Zoran Babić, s mesta: Hoćete li da dozvolite da govori po amandmanu i da troši vreme ovlašćenog predstavnika SNS, koje nije potrošeno?)

Moram da kažem da u jednom delu svog izlaganja niste bili u pravu i amandman svakako ne treba prihvatiti. Niste bili u pravu kad ste rekli da su oni imali svoju priliku i što je nisu iskoristili. Jako dobro su je iskoristili. Jako, jako dobro, ali ne da se unapredi poljoprivredna proizvodnja, nego da oni unaprede sebe, tako što će da napune džep.

Meni je jako smešno i jako jadno kad se neko zalaže za poljoprivredne proizvođače, a pre samo pet ili šest godina potpuno je uništena prerađivačka industrija u Srbiji. Na teritoriji Srbije, bez AP Vojvodine, imate samo jednu klanicu koja ispunjava HCCP standarde. Sve ostale su rasprodate, uništene, raznete, kao da ste bombe bacali. Kad nemate klaničku industriju, mesno-prerađivačku koja vršna u poljoprivrednoj proizvodnji, nemate ni stočarstvo, a kad nemate stočarstvo, onda vaši ratari postaju žrtve špekulanata, pa se onda ovde borite za te iste ratare, a gurnuli ste ih špekulantima u ruke, istim onim špekulantima koji ih danas teraju da izlaze na ulice sa traktorima, koji su ih pljačkali i državu. Vi, jeste vi.

(Narodni poslanik Miroslav Marinković dobacuje s mesta.)

Vi ste isto to radili i Mićović koji je zatvarao klanice da bi neki drugi mogli da rade…

Nemojte da se obazirete previše na njih. Njihovo vreme je prošlo, a vreme za Srbiju tek dolazi i sva sreća što je njihovo prošlo.

Gospođo ministre, ja kad slušam podnosioca amandmana, ja mu se divim. Treba da mu se divim zato što su u vreme dok je bio direktor Republičke uprave za veterinu uvozili mom. Vi znate šta je to – mašinski očišćeno meso, ali je bilo takvog kvaliteta i takve ispravnosti da je moglo da služi samo za životinjsku ishranu, znači za zoološke vrtove, a to su pakovali našoj deci u paštete i salame. Kako vas nije sramota?

Čini mi se da mi o sasvim nekom drugom amandmanu pričamo.
Ovim amandmanom koji je koleginica Jerkov podnela, planirano je za zaposlene u oblasti obrazovanja nešto malo više od pet milijardi dinara, na teritoriji AP Vojvodine. Zakonom o budžetu je planirano za te ljude 27 milijardi dinara, to znači da koleginica Jerkov hoće da pet puta manju platu imaju zaposleni na teritoriji AP Vojvodine, da bi gospodin Pajtić imao više para da troši za sebe.
Inače, uopšte sistem finansiranja budžeta Republike Srbije, sistem finansiranja budžeta lokalnih samouprava i sistem finansiranja AP zasniva se na tome da se svi bore za neki dohodak. Samo razlika između ranijih Vlada i ove jeste ta što ne može neko da očekuje da mu sve republika omogući. Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava predviđeno, vama je to smešno, meni nije smešno, da se lokalne samouprave bore na tržištu da privuku investitore i zaposle svoje građane da bi se finansirali iz poreza na dohodak građana iz poreza na dobit pravnih lica. Jel tako?
Ja mislim da jeste. Vama je to smešno, meni nije. Isto to piše i u budžetu za AP Vojvodine. Povereno je 18,7% prihoda od poreza na dohodak građana, 42,7% prihoda od poreza na dobit preduzeća. Sve poverene poslove od strane Republike koji su povereni AP Vojvodina, finansiraju se iz republičkog budžeta i to ulazi u masu, kao što ulazi penzija na teritoriji AP koje isplaćuje Republika, zdravstvena zaštita koju isplaćuje Republika, ali uradite nešto vi na teritoriji AP Vojvodina da povećate zaposlenost. Četiri godine odnosno 15 godina Bojan Pajtić nije povećavao zaposlenost u Vojvodini, a sada traži više novca. Zaposlite ljude, imaćete veće poreske prihoda, otvarajte nova preduzeća, dovodite strane investitore imaćete veće poreske prihode koji su vam povereni zakonom.
Ne možete da očekujete da cela Republička Vlada radi zbog toga što je premijer Pokrajinske Vlade nesposoban. O tome se radi, borite se na tržištu kao što se i ova Vlada bori za svaki dinar, za svaki prihod, kao što se dobri predsednici opština i gradonačelnici bore za svakog investitora i za svako radno mesto, pa borite se već jednom i vi i ne plačite više da neko uzima nešto građanima Vojvodine i nemojte da pravite ovde u Skupštini da postoje građani prvog i drugog reda. Mene ste nazivali građaninom drugog reda dok ste bili na vlasti. To vreme je prošlo. Ne postoje više građani prvog i drugog reda.