Da nastavimo da obrađujemo ovu temu sa ovom državom kako smo je zatekli.
Bilo je ovde priče oko povećanja penzija. Neko je rekao kako je ova Vlada otela nešto penzionerima, nešto što su oni zaradili za svoj radni vek od 35, 40 godina. Zahvaljujem se penzionerima što su mnogo toga napravili danas u ovoj državi, ali nije ova Vlada otela njima ništa, nije ova Vlada potrošila i ispraznila penzione fondove, nije ova Vlada vršila restrukturiranje privrede, nije ova Vlada vršila privatizaciju, nije ova Vlada ostavila 400.000 ljudi bez posla, nije ova Vlada dovela Srbiju do prosjačkog štapa.
Sad neko postavlja pitanje i kaže – hajde to da damo prosvetnim radnicima. Ja ću da postavim jedno drugo pitanje - recite nam odakle, iz kog razdela? Kako mislite to da uradimo? Nama su fondovi plata ograničeni, vezani su za rast bruto proizvoda, vi to jako dobro znate, samo nećete to da kažete građanima, nećete da budete iskreni prema građanima. Zato gubite izbore, niste iskreni, i kad ste na vlasti niste iskreni i kada ste opozicija niste iskreni, ali to je vaš politički program. Rezultate koje imam sa vašom Vladom su bili katastrofalni. Može to vama da se sviđa ili ne, ali tako jeste.
Hajde da postavimo pitanje. Neko je povećavao plate i penzije u javnom sektoru 2% ili 3% u toku jedne godine sa inflacijom od 12%. Da li je nešto dao tim radnicima? Nije ništa, sve im je oteo. Uzeo im je više nego što im je dao. Da li je neko vodio računa tada koliki je kurs evra i kako vraćaju kredite, a menja se po 10%, davali ste im povećanje po 2%, 3%. Što? Da bi finansijski špekulanti zarađivali novac? Da bi se taj novac iznosio iz države, da bi se uništavala privreda i dovela do novog broja nezaposlenih? Hajde privatizacija, a onda špekulacija. Rezultat – katastrofa u državi.
Nećemo da pričamo o dugovima koje smo zatekli, koji nigde, ni u jednom dokumentu nisu bili prikazani da postoje. Jedini način da se iz ove krize izađe jeste da se pokrene privreda. Vi jako dobro znate da to ne može preko noći i ne može privatizacijom „Maksija“, tako što će to da se prikaže kao strana investicija, jer „Maksi“ je usluga, nije proizvodnja, „Maksi“ nije novo radno mesto, „Maksi“ nije nov proizvod, „Maksi“ nije nova vrednost, a to prikazujete kao vašu najveću investiciju. Prodali trgovinski lanac, ništa više.
(Zoran Babić, s mesta: Čiji?)
Miškovićev, naravno. Vama su strani investitor Mišković i kompanija. Znate dobro da za pokretanje privrede je potrebno vreme i da to vreme sa ovim merama
štednje moramo da kupimo i da su potrebni da se stvore preduslovi, na prvom mestu inflacija koja je predvidiva i u onim okvirima koje zacrta NBS. Da li je taj cilj ostvaren? Jeste. Da li je ostvaren cilj stabilnog kursa dinara, čak i na to da NBS primenjuje tzv. klizni kurs? Jeste. Da li Srbija postaje pravna država? Postaje. Da li se garantuje svakome za svoju imovinu i uložen kapital? Garantuje se. To se vidi po tome kako Srbija napreduje na pozicijama, koliko je atraktivna za investiranje.
Ove mere štednje koje su bile sprovedene dale su i neke rezultate koje nismo očekivali. Zašto da taj deo novca koji možemo i koji, što je najvažnije, imamo ne vratimo najugroženijem delu profesija u Republici Srbiji? Niko od vas ni u jednom trenutku nije rekao da u planu Vlade Republike Srbije u dogovoru sa MMF baš Ministarstvo prosvete imaće najveće povećanje plate.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Od 1.400 dinara.)
Kao što rekoh, 4% na inflaciju od 2% je više, 5%, koliko ste davali, na inflaciju od 12% je manje.
(Marko Đurišić, s mesta: Povećajte 10%. To su besmislice.)
To nisu besmislice. To su činjenice, a besmislice su neke druge stvari koje su ovde pojedini izgovarali, ali još uvek mi niko iz bivšeg režima, koji je zaslužan za ovo stanje u državi, koji je ispraznio naše fondove, ispraznio fabričke hale, ispraznio budžet, ostavio dugove, rekao gde još, odakle da obezbedimo još šest milijardi dinara za pun fond plata zaposlenih u prosveti. Nije zato što nema i vi to dobro znate i nije rekao zato što nema odakle. Izgubili smo deo ekonomske suverenosti, ali to opet nije zasluga ove Vlade, nego nekih prethodnih.
Smatramo da je ovo rešenje ono što u ovom trenutku Republika Srbija može da ponudi prosvetarima. Možda je to nekima malo, možda je nekima mnogo, možda je nekima dovoljno, ali to je ono što danas imamo. Voleo bih da možemo više, ne samo njima, nego svima, ali takvu smo državu zatekli da je ovo sada nešto što je maksimalno. Zato ćemo i u danu za glasanje da podržimo i Predlog zakona u načelu, a izgleda mi i u pojedinostima.

Dame i gospodo narodni poslanici, za vreme ove diskusije naslušao sam se svega i svačega. Čini mi se da pojedine političke stranke ne žele da prihvate odgovornost zašto nam je danas stanje u prosveti ovakvo, i to političke stranke bivšeg režima.
Ja ću da podsetim kako su funkcionisale sve vlade Republike Srbije, od 2001. godine do 2012. godine. I takav način vršenja vlasti nas je doveo u ovu situaciju da sada umesto da pričamo o reformisanom društvu i o tome kako ćemo jednu odličnu proizvodnju i privredu da napravimo još boljom, mi pričamo o pomoći zaposlenima u prosveti i o merama štednje.
Do 2012. godine, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije nije ni postojala. Postojali su ministri, koji su svoj resor smatrali svojom privatnom imovinom i na osnovu broja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kalkulisali, vršili vlast i ucenjivali ostale članice Vlade. Pa je ministar prosvete, da bi podigao platu zaposlenima u prosveti, rekao – ako ja ne dobijem sredstva, moji poslanici neće više da glasaju za zakon. Pa je ministar zdravlja to isto govorio. Pa je ministar zadužen za rad, boračka i socijalna pitanja govorio – ako nema povećanja penzija, moji poslanici neće da podrže Vladu Republike Srbije. I na šta se stvorila Vlada Republike Srbije? Vlada Republike Srbije se stvorila na protočni bojler pojedinih ministara u Vladi, koji su besomučno, da bi se dodvorili biračkom telu, zaduživali privredu. I umesto da se Vlada Republike Srbije bavila ekonomskim pitanjima i ekonomskim razvojem, iz koga bi finansirali zarade u prosveti, zdravstvu, Vojsci, policiji, bavili su se kreditima.
Najviše me je iznenadila jedna velika politička stranka, tada velika, sada stranka koja se bori za opstanak na političkoj sceni, sa stotinak poslanika – dozvolila je da je ucenjuju. Zašto? To će morati sama ona da da odgovor na tako nešto. Ali, što je najgore, ja mislim da nije bila ucenjivana samo od ministara koji su bili u toj Vladi, nego je bila ucenjivana i od tajkuna kojima je pravila usluge dok je vršila vlast. To je bio onaj period kada je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla. To je bio onaj period kada smo krenuli vrtoglavo u ambis koji se zove javni dug. To je bio onaj period kada je moralo da se izdrži četiri godine, po svaku cenu, jer se neko bojao izbora. To je bio onaj period kada ste jednog ministra finansija, koji je hteo da reformiše srpske finansije, mislim na Dianu Dragutinović, smenili i ponizili ovde, da biste mogli da ispunjavate želje tajkunima. Vama je to smešno, meni nije. Jer, da ste bili u pravu, rasturili biste tu Vladu i tu Skupštinu i izašli na izbore. Šta je tu problem? Jer ne funkcioniše koalicija? Raspišite izbore, izađite i da se izmerimo svi. Vama se to nije sviđalo. Niste ni smeli. I nemojte onda da mi kažete da ste imali dobre namere. Niste, jer ste branili šaku vlastu, jednu, dve, tri, četiri fotelje i upropastili 10 miliona ljudi.
Zato sada raspravljamo ne o tome kako da našu privredu napravimo još konkurentnijom, da budemo vodeća zemlja u regionu po ekonomskom razvoju, nego raspravljamo o tome, o merama štednje, o javnom dugu i o tome kako je ova Vlada uspela, posle niza carstava, malih ministarstava, da bude na prvom mestu jedinstvena, da ostvari rezultat i da od zarađenog, prvi put, da neku pomoć. To je početak tih promena o kojima govorimo.
Ne možete da živite na kreditima. Ne možete da živite na iluzijama. Probajte to kući, stavljajte svoje kuće i svoja imanja pod hipoteku da biste putovali po celom svetu. Nećete? A zašto ste to onda radili sa Srbijom? Vama je to smešno, meni nije. Ja nemam rezervnu domovinu. Nemam rezervni ni grad. Nemam ništa rezervno. Zato meni nije to smešno. Meni je samo jadno što sam svojim prisustvom učestvovao u svemu tome, iako sam govorio da ćemo na kraju da dođemo do ovog rezultata.
Zato će Srpska napredna stranka u Danu za glasanje da podrži ovaj zakon. Zato što po prvi put u Srbiji, posle dugo godina, nije štampan novac da bi se nešto isplatilo, nisu podizani krediti da bi se nešto isplatilo. Zarađeno je iz privrede i koliko god da je to možda skroman iznos – naš je. Po onoj narodnoj – bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Barem je naše i počećemo polako da sređujemo društvo, da ga uređujemo i da za ne tako baš puno godina naši građani budu zadovoljni.
Kad se sve ovo promeni i kad, kako reče premijer, neka druga većina bude vodila Vladu Republike Srbije, ne samo da ćemo im ostaviti državu uređenu, nego će oni biti rasterećeni od toga da pričaju šta smo mi radili, šta ste vi radili. Mislim da vas taj sud šta ste vi radili najviše plaši.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Ivan Jovanović, mr Dejan Radenković, Vojislav Vujić, Katarina Rakić, Miroslav Milojević, dr Aleksandra Tomić, prof. dr Vladimir Marinković i Aleksandar Senić.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković i Dragan Šutanovac.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

(Branka Karavidić, s mesta: Preskočili ste amandman na član 6.)

Ja sam pročitao amandman na član 6, pogledao u ekran, sačekao nekoliko sekundi i zakasnili ste. Ako mislite na amandman koji su podneli narodni poslanici Jovan Marković i Dragan Šutanovac.

(Branka Karavidić, s mesta: Ne, preskočili ste naš amandman.)

Ja nemam vaš amandman u spisku.

Gospodine Veselinoviću, tražili ste reč, samo molim vas ponovite zahtev. Izvolite.

Vreme, kolega Veselinoviću. Zahvaljujem.

Prvo da samo raščistimo ovu nedoumicu oko amandmana na član 6, koji su podnele u istovetnom tekstu dve grupe narodnih poslanika. Kolega Bečić je vodio tada sednicu i pročitao je sledeći amandman – na član 6. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Goran Ćirić, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Vesna Marjanović i Nataša Vučković i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić. Tako je bilo pročitano.

Da li još neko želi reč po amandmanu koji je podneo narodni poslanik Janko Veselinović? (Da)

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković i Dragan Šutanovac.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite.

Imate još jedan minut kolega Živkoviću po amandmanu.

Reč ima ministar Željko Sertić.

Poštovane kolege narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne Skupštine, obaveštavamo da će danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Nastavljamo rad po amandmanima.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Ivan Jovanović, mr Dejan Radenković, Vojislav Vujić, Katarina Rakić, Milisav Milojević, dr Aleksandra Tomić, prof. dr Vladimir Marinković i Aleksandar Senić.

Vlada i Odbor za privredu i regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naziv glave 3, naziv člana 11. i član 11. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Vesna Martinović, Aida Ćorović i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naziv člana i član 11. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Reč ima ministar Željko Sertić.