Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je primer koliko predstavnici bivšeg režima brinu o građanima Srbije. Znači, oni traže da se izuzme trofejno oružje od oporezivanja. Sam način utvrđivanja poreskih osnovica srazmeran je ekonomskoj moći građana. Prvo, neki građani smatraju da im je potrebno oružje za ličnu bezbednost, čuvanje svoje porodice, svoje imovine i na osnovu toga plaćaju neku taksu. Ali, oni koji sakupljaju oružje, moramo da budemo jasni, to je jako skup hobi. To je stvar luksuza, nije stvar mišljenja. To je stvar želje, nije moranja. Zbog toga ovakav amandman ne treba prihvatiti. Da ne pričam o tome da kolekcionarsko i trofejno oružje daleko, daleko više košta nego oružje koje se koristi za ličnu bezbednost.
Smatram da je jedan ovakav amandman suprotan uopšte načelima poreske politike da nekoga ko to radi iz hobija, poseduje kolekcionarsko oružje, i da na to ne plaća porez. Mislim da je to jako neprimereno današnjoj situaciji.

Prvo da raščistimo nešto. Osnovni zakon, gde je uveden porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara, doneo je vaš dojučerašnji prijatelj, kolega, Božidar Đelić. To je njegov zakon. Mi sada uređujemo njegov zakon. I nemojte više da mi pričate o narodnim muzejima, o ovome, o onome. Reč je o jednom hobiju koji je jako skup i reč je o jednom hobiju gde se trgovinom trofejnog i kolekcionarskog oružja zarađuje ogroman novac. Svaka čast onima koji poklanjaju muzejima. Kad pokloni muzeju – nema više obavezu plaćanja poreza.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako zanimljiva ova diskusija oko toga, došli smo do zaključka da je taj sport, odnosno hobi jako skup. Neko kaže da ima vrlo malo ljudi koji se bave, pa hajde da to otpišemo, da se na to ne plaća.
Mene sada to podseća na jednog strip junaka iz „Alan Forda“ koji je otimao siromašnima i davao bogatima i čini mi se da ste to radili po toj teoriji, radili ste dok ste bili na vlasti. Otimali ste od sirotinje i pravili bogatije još bogatijima i zato nećemo da prihvatimo ovaj vaš amandman.

Gospođo predsedavajuća, predsednice Narodne skupštine, mislim da podnosilac amandmana svojom diskusijom malo vređa našu inteligenciju. I to, mogu da kažem, jako, jako nepristojno zato što je ovde u Skupštini kada smo Srbiju zaduživali, a ova Vlada mora da vraća njihove dugove, pritiskao dugme on ili neki njegov drugi kolega iz DS, koja je podržavala Borisa Tadića, da se država zadužuje. Sada vraćamo te dugove, a odakle ćemo da ih vratimo, nego iz poreza.
Kada priča o broju nezaposlenih neka obiđe onih 200.000 ljudi koji su ostali bez posla za vreme vlasti Borisa Tadića i DS, neka njih obiđe i neka im kaže da je Vučić kriv što su ostali bez posla.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Sada smo čuli jedan ekspoze. Hajde da pogledamo kolika je bila prosečna zarada zaposlenih 2008. godine u evrima, kolika je 2012. godine bila. Hajde to da pogledamo.
Hajde sada da vidimo kako ćemo da nadomestimo tu razliku sa 78 dinara, koliko je bio evro 2008. godine sa 120 dinara koliko je bio 2012. godine. Razlika je, koliko ja razumem, 42 dinara, 42 dinara ste štampali u Narodnoj banci za svaki evro koji je bio na tržištu. Možete da klimate glavom i odmahujete koliko hoćete to ste radili.
Što se tiče radnih mesta obiđite IMR, obiđite IMT, obiđite „Zmaj“, obiđite MIP Požarevac, obiđite Fabriku stočne hrane „Požarevac“, obiđite „Žito stik“, sve je pozatvarano. To su bile fabrike koje nisu bile maginacija. Bili su radnici koji nisu bili maginacija i ne stali su za vreme vaše vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnosilac amandmana nešto je pogrešio, ovo je samo tehničko usklađivanje zakona sa Zakonom o oružju i municiji.
Ništa više. Nema drugih novih poreza, kako kažu, nema novih nameta, nema ničega novog. Samo što su Zakon o upotrebi i držanju i nošenju dobara doneo je, predložila je Vlada u kojoj je bio ministar Božidar Đelić, u narodu od milošte zvan Boža derikoža. Sedao je sa vama do juče u klupama. Pa, što on nije ukinuo zakon, nego ga doneo? Što ga vi niste ukinuli dok ste bili na vlasti, ako nije bio dobar? Sada vi brinete za građane, sada vi brinete što mi moramo da plaćamo vaše dugove.
(Zoran Živković, s mesta: Ti plaćaš?)
Vlada, Vlada jeste. Ja molim poslanike da mi ne dobacuju.

Jeste ne plaća više Vlada koja nije smela da sačeka izjašnjavanje parlamenta, nego je predložio predsednik Vlade raspuštanje skupštine.
Molim poslanike da ne dobacuju.

Jeste, ne plaća Vlada koja nije smela da sačeka izjašnjavanje parlamenta nego je predloži predsednik Vlade raspuštanje Skupštine, da čuje šta poslanici misle o njemu, da mu pokažu šta misle o njemu. Sada više ne može po novom Ustavu, može samo da dobacuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto da se zna ovde je uvećanje 40 dinara. Znači, sa 3.400 na 3.440 što je indeksacija i to piše u zakonu, ali treba pročitati ceo zakon, a ne uhvatiti se za jedan član.
Što se tiče otuđenja od građana i o tome kako ko živi, ja među svoje članove stranke mogu da idem bez ikoga sam, među građane sam, ulicom sam i smem da stavim da se imovina svih mojih članova porodice i u srodstvu do petog kolena po pravoj i bočnoj liniji poredi od 2001. godine od kada sam postao poslanik do dana, svih mojih poznanika, svih mojih saradnika isto tako. Ne bih smeo da se kladim da kolega koji me je prozvao da sam se otuđio od građana to sme isto da uradi. Jeste da mu se imovina umanjila za jedan stan koji je poklonio DS, ali dala je ona njemu mnogo više, pogotovo dok se krečio Beograd i to su ti dugovi koje danas vraćamo.

Ne znam odakle sada ovi podaci, gospodin, podnosilac amandmana spominje nekih 470 evra, verovatno je nešto pobrkao u kursu evra, verovatno je računao kurs od 80 koliko je bilo kada su došli na vlast.
Zahvaljujem se svim građanima koji su učestvovali u oslobađanju Srbije u Drugom svetskom ratu, samo porez na oružje nije im uvela ova Vlada na to oružje nego Vlada DS. Meni je žao što su oslobodiocima Srbije, tada Jugoslavije uveli taj porez, ali ima jedna druga stvar, to je da je SNS oslobodila Srbiju od tajkuna i njihove vlasti, od onih tajkuna koji su se bogatili od siromašnih. Verovatno je želja podnosilaca ovih amandmana da ti tajkuni ponovo budu na vlasti i da ti tajkuni opet nastave da vode Srbiju. Oslobodili smo 2012. godine Srbiju od tajkuna, od korumpiranih političara, od korumpiranih policajaca, od korumpiranih sudija i tužilaca i to je jedan vid oslobođenja.

Pa dobro, možemo ovako da gledamo ovo je samo jedna od fiskalnih zakona, ništa više. Imate i druge fiskalne zakone i druge poreske obaveze, imate Zakon o porezu na dodatu vrednost, pa i tamo piše odgovorno lice. U svakom zakonu, i tu praksu ste vi uveli, odgovorno lice snosi odgovornost za nešto što njegovo preduzeće nije uradilo. E, sad pitanje ko je odgovorno lice. Pa, ne samo da je regulisano Zakonom o privrednim društvima, nego je možete da proverite na svakom sajtu APR ko je odgovorno lice. Znači, možete na sajtu, to je uvek direktor.
I, možete da okrećete pravilnike koliko god hoćete, direktor je dužan da isprati zakonitost svog preduzeća kojim rukovodi u svakom delu njegove organizacione jedinice. Zašto postavljate sad glupa pitanja? Ovo je apsolutno znači u svim zakonima. Fiskalnim i drugim zakonima uvek je direktor odgovoran i to je pravna praksa koju ste vi ustanovili što se sad čudite.

Gospodine ministre, samo da vam kažem kako je to izgledalo ranije – povećaju plate i penzije 5%, a onda imamo inflaciju od 12%, što znači da su 7% u minusu. Građani. Ti isti koje spominju. I ovi zaposleni u javnom sektoru, i penzioneri, i svi drugi.
Što je najgore, na taj način su uništavali privredu. Jer, svaka inflacija koja je iznad one ciljane, uništava kapital preduzeća. I tako su uništavali realni sektor. Zajedno sa skokom evra, to je znalo da bude i po 25% na godišnjem nivou.
Kada sada ovde pogledamo, indeks potrošačkih cena je 1,28%. Tolika je inflacija u Srbiji. Ja znam da je to za vas jako teško da prihvatite da neko bude bolji i odgovorniji od vas, ali, prihvatite jednom. Kažite – inflacija je tolika. Zašto stalno pričate građanima da imaju mnogo veću inflaciju, kada ne postoji inflacija? Mi bismo čak i voleli da bude u onom okviru 4,5% plus-minus 2%. Ali nije. Nije. Nije zato što je došlo do pada cene nafte na svetskom tržištu. Šta sada da radimo?
Nemojte više da izmišljate priče. Evo, ja sam glup pa ne umem da shvatim. Ja za sebe to imam pravo da kažem. Kakve veze imaju u indeksaciji troškova života kolika su primanja u Republici Srbiji? Ja to ne mogu da shvatim. Znači, ovaj porez kada je bio uveden, bio je 2.000 dinara. Za vreme vaše vlasti dogurao je do 3.200 dinara. I sad kukate za 40 dinara? Ja to ne mogu da shvatim.

Ovde je sasvim jasno, kolega Antić je čak izneo određene pretpostavke koje su potpuno ispravne. Znači, ovde da može da prekine delatnost preduzeća da bude, odnosno preduzetnik i da bude brisan iz registra ukoliko stekne pravo na penziju, a nema dokaze o izvršnom penzijskom i invalidskom osiguranju.
Sada se postavlja jedno pitanje, a čemu onda briga? Znači, ako nemate dokaze i nije uplatio te poreske obaveze, ne može ni da ostvari pravo na penziju. U njegovom je interesu da to uradi ili će morati da čeka da ispuni još neki uslov. To čekanje će mnogo više da ga košta nego sama uplata penzijskog i invalidskog osiguranja. I, na kraju, biće mu umanjena poreska osnovica, odnosno penzija za onaj period gde nije uplatio doprinose. Ne vidim zašto je ovde tolika briga. Jedino se omogućava preduzetnicima koji imaju problema sa svojom likvidnošću da ne prave još veće troškove, već da zatvore svoje preduzetničku radnju, a da u kasnijem postupku ostvare pravo na penziju.

Evo nas sad na jednom primeru, da raščistimo neke stvari, kako to izgleda u javnom sektoru. Državni službenik uzme službeni auto ode do Novog Sada i podigne dnevnicu. Do Novog Sada ode na par sati, vrati se nazad i dobar je 2.200 dinara, tako je to izgledalo pre uredbe Vlade Republike Srbije. Da li je to uredu? Nije. Ode do Niša na četiri ili pet sati, vrati se nazad i podigne 2.200 dinara. Pa, su počeli da izmišljaju razloge zašto će da odu do Niša ili Novog Sada. Pa,  em je potrošio i amortizovao državno vozilo, em podigne 2.200 dinara. Pa, zaradi još pola plate tako za mesec dana.
Šta branite onda? Što to ne može kod privatnog sektora u realnom sektoru? Pa, ne može, tamo se pazi na svaki dinar. I, baš me rasplakaste za sve državne službenik kome je plaćena avionska karta, kome je plaćen hotelski smeštaj, kome je plaćen i doručak u hotelu, što ne može da preživi sa 15 evra tamo. E, baš me rasplakaste. E, baš mi ih je žao, svih tih. Nad čijom sudbino kukate? Nad svojom? Ja to ne mogu da razumem. Ovamo pričate kada ste ovde u ovoj Skupštini ukidali dnevnice poslanicima, to nije bila demagogija, sad ovo što čitava država, čitav državni aparat štedi, to je za vas demagogija.
Pa, hajde malo izjednačite standarde. Izjednačite standarde sa onima što ste radili dok ste bili na vlasti sa onim što radite sada kada ste bivši režim. Izjednačite, znači, tražite često u vašim amandmanima da brišete odredbe zakona za koje ste sami glasali. Pa, što ste glasali? Ili niste čitali zakone nego ste glasali, to je naš ministar predložio pa njemu verujemo i glasaćemo. Onda, postavljam pitanje, šta radite kao narodni poslanici.

Gospodine predsedavajući, prekršen je član 106. stav 3. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Iz poslaničkih klupa narodnih poslanika bivšeg režima dobacivali su da moj uvaženi kolega Jovičić lupeta, i to iz razloga što ih je podsetio za sve ono što su radili dok su bili na vlasti, što se stopa nezaposlenosti povećala za 10%, što još uvek AP Vojvodina ne funkcioniše kako treba, što još uvek Grad Beograd na celoj svojoj teritoriji, odnosno na teritoriji gradskih opština, gde su još uvek na vlasti, ne funkcioniše kako treba. Dobacivali su mu da lupeta zato što je spomenuo Razvojnu banku Vojvodine, zato što je spomenuo Agrobanku, a najviše im je zasmetalo što je zatražio da vrate novac. Čini mi se da ih to najviše boli, jer oni jedino što najviše vole, vole više od Srbije, vole više od bilo čega na svetu, jeste novac. Kada im zatražite novac koji oni smatraju svojim, tada nastaje najveći problem. Inače, jako lako kažu – nađite 100 miliona evra, pa to je sitnica. Vidim da su mnogo lako u budžetu nalazili 100 miliona evra.