I zapisali. Naravno, drago mi je što ga citirate, ali, izbor Vlade je završen. Imate pred vama zakone i ja vas molim da pričate o njima.
Znači, pričate o zakonima koji su do sada bili na snazi i koji su baš i doveli do jedne ovakve situacije o kojoj sada govorite, zato vas molim da se vratite na diskusiju, s tim da vidimo hoće li, po vama, da se popravi stanje u prosveti ili će da se pogorša? Slažem se da je mnogo stručnjaka otišlo iz Srbije, ali to je posledica nekih ranijih zakona koje sada hoćemo da ispravimo. Ako je u tom smeru usmerena vaša diskusija, onda sam ja prekršio Poslovnik što sam vas prekinuo. Ali vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. Izvolite.

Deset minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Pošto sam vas prekidao dok ste govorili.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Vreme.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.

Gospodine Stefanoviću, kolega Babić je dobio isto ono pravo na repliku koje ste vi dobijali kao predsednik poslaničkog kluba DS kada se 2012, 2013. godine spominjao gradonačelnik grada Beograda.
Isti osnov je primenjivan, isti kriterijum je primenjivan. Kolega je spominjao premijera i njegovu dobru milost ili dobru volju da obezbedi sredstva za rad Komisije za akreditaciju. Mislim da je gospodin Babić stekao pravo na repliku zato što ni milost ni dobra volja se ne primenjuju kada se vodi država, nego se primenjuje zakon, pogotovu Zakon o budžetu.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, replika.

Pravo na repliku, kolega Zoran Babić.

Gospodine Babiću, nemojte lično obraćanje.

Gospodine Babiću, zahvaljujem.
Pravo na repliku, gospodin Janko Veselinović.

Moram da vas prekinem pošto tako govorite. Ni kolega Babić nema službeni automobil. Budite uvereni u to.

Gospodine Veselinoviću, proteklo je vreme predviđeno.
Povreda Poslovnika, mr Aleksandra Jerkov.

Koleginice Jerkov, prekinuo sam kolegu Veselinovića baš iz tog razloga da ne napravi neku grešku i ne izrekne neku pogrešnu činjenicu koja će da optereti njegovo dalje izlaganje. Ništa drugo mi nije bila namera.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje?
Pravo na repliku, Zoran Babić i time završavamo krug replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javio sam se zato što je spomenuto ime i prezime i Zakon o javnim nabavkama, pogotovo što taj zakon navodno nije ostvario očekivane uštede, kao što se to planiralo.           
Gospodine predsedavajući, hteo bih da vas obavestim da su uštede ostvarene na dva načina. Prvi način je da sa istom količinom novca napravite više poslova nego što je to bilo ranije. Drugi način je finansijska ušteda, u pravom smislu reči.
Neću mnogo da polemišem oko toga kakve su i kolike su finansijske uštede, samo da kažem da je najveći zličin u javnim nabavkama bio pregovarački postupak, koji je, gle čuda, do 2012. godine sprovođen u 70% javnih nabavki. Setite se samo čuvene afere oko nabavke lekova za Apotekarsku ustanovu „Beograd“ 2013. godine, gde je neko svesno sabotirajući Zakon o javnim nabavkama, da dokaže da je loš, da bi mogao i dalje da trpa novac u svoje džepove, ostavio građane Beograda bez lekova.
Onda smo imali čuvene napade ove u Skupštini Srbije da je Vlada Republike Srbije pokrala Fond zdravstvene zaštite i prebacila u Fond PIO 300 miliona evra.
Gospodine predsedavajući, baš zbog tih ušteda koje je doneo Zakon o javnim nabavkama, nabavljena je dovoljna količina medikamenata i napravljena ušteda od 300 miliona evra…

Sada, gospodine predsedavajući, možete da zamislite, razni zakoni o javnim nabavkama bili su u primeni 10 godina. Zamislite samo na Fondu zdravstvene zaštite 300 miliona evra je neko stavljao u džepove van fondova i van nabavke. Pomnožite to sa 10 godina, doći ćete do tri milijarde.

Nastavljamo sa radom.
Da li se još neko od predstavnika predlagača javlja za reč, ako ne prelazimo po spisku.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Reč ima ministar u Vladi dr Zlatibor Lončar. Izvolite.