Dame i gospodo narodni poslanici, opet se ovde u ovom domu iznose neistine. Povod jeste bilo da se ukinu TV prenosi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, atentat tada na predsednika Vlade, gospodina Zorana Đinđića, uvođenje vanrednog stanja, koje je u međuvremenu oglašeno neustavnim, ali ja sad postavljam jedno prosto pitanje – a šta mogu narodni poslanici da urade? Ne mogu ništa.

Vanredno stanje je suspenzija jednog dela Ustava. Čak su i naša prava bila suspendovana tim vanrednim stanjem, koliko god to vama smetalo.

 

 

Ne sećam da je vanredno stanje bilo do septembra meseca 2003. godine. A trebalo je. Verovatno zato da bi tadašnju opoziciju pozatvarali, pošto drugačije niste mogli ništa drugo da uradite sa njom. Koliko se ja sećam, baš zbog toga što su ukinuti TV prenosi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, poslanička grupa, ili bar grupa narodnih poslanika koji su pripadali tada Socijal-demokratskoj partiji otkazala je poverenje tadašnjoj Vladi. Možete da klimate glavom koliko god hoćete, kada je počelo da se trese, kada je broj 126 počeo da pada ispod, onda je vraćen prenos sednica Narodne skupštine.

Ali, ako su to tekovine demokratije, ko boga vas molim, nemojte više da nas učite demokratiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja u ovom famoznom članu 13. ne vidim ništa loše. Traži se da se ispita poreklo kapitala kojim treba nešto da se privatizuje. Ne znam šta je tu sporno.
Da li je sporan onaj deo da neki koji su bili umešani u velike trgovine sa duvanom za vreme vlade od 2001. do 2003. godine, kad kupiše neke od najozbiljnijih poljoprivredno industrijskih kombinata? Mislim da su neke cigarete „Fast“ bile u pitanju. Odakle toliki kapital?
Isto tako, da li je ovo surogat zakon u odnosu na prethodni Zakon o privatizaciji, odnosno na onaj koji je donet još 2002. ili 2003. godine, ne mogu tačno da se setim, kada je vrednost kapitala, predmeta privatizacije i njegova početna cena utvrđivana knjigovodstvenom vrednošću kapitala, koji je po 10 puta manji od stvarne tržišne vrednosti kapitala, a onda je početna cena bila 20% ili 1/5, znači jedan pedeseti deo tržišne vrednosti kapitala? To je bilo prepisano i u naredni Zakon o privatizaciji, i tako se privatizovala srpska privreda.
Sada kada kupite nešto sa mnogo manje novca nego što stvarno košta, pravite ekonomsku računicu. Možda je bolje da otpustite radnike, da zaustavite delatnost predmeta privatizacije, i da pravite stambene zgrade na imovini predmeta privatizacije. Jer, Bože moj, mnogo brže će da zaradi novac, ili da preprodaje proizvodne delove rascepkane na više celina, da bi se na taj način više novca steklo.
To su rezultati Zakona o privatizaciji koji se brani ovim amandmanom na član 13. To su najveća dostignuća koja smo postigli u dosadašnjoj privatizaciji. Zato što je neko nešto kupovao jeftino u bescenje, sumnjivim kapitalom, jer nikad nije radio u toj delatnosti. Nije imao dodirnih tačaka sa tom delatnošću, ne zna ništa o tome. Bilo je bitno da jeftino kupi, novcem sumnjivog porekla, i da proda što je god moguće skuplje, bez obzira kakva je sudbina tih radnika.
Odatle tih 400 hiljada novih nezaposlenih. Za to možda možemo da krivimo i one koji su kupovali takva preduzeća, ali mislim da su mnogo odgovorniji i one vlade koje su predlagale takve zakone, i oni poslanici koji su podržavali i takve vlade i takve zakone. Zato i mislim da ovakav amandman ne treba prihvatiti.

Dame i gospodo, ovo je reč o čistom drugostepenom postupku u članu 14. predloga zakona, koji, između ostalog, je regulisan Zakonom o upravnom postupku, jer mnogi zakoni se oslanjaju na taj upravni postupak i tu je regulisano. Sada zamislite sledeću situaciju da se direktno upućuje prigovor nadležnom ministarstvu. Nadležno ministarstvo kada dobije prigovor u nekom roku mora da uputi zahtev agenciji da dostave spise po tom predmetu prigovora, pa onda da odlučuju, pa da vrate nazad samo spise, ali ne i rezultat prigovora ili kako ćemo već o tome da raspravljamo.
Znači, normalan put je da se uputi prigovor organu koji je doneo određen akt, a on je dužan da sa svim spisima preda prigovor drugostepenom organu koji odlučuje. Mislim da je to toliko regulisano i toliko postoji pravna praksa, Zakon o upravnom postupku je mislim jedan od najstarijih zakona koje imamo. Tu je apsolutno sve regulisano. Problem je možda kod upravnih sudova koji čini mi se nisu u stanju da sprovode Zakon o upravnom postupku, ali to je neka druga tema.

Da li još neko po ovom amandmanu želi reč?
Reč ima narodni poslanik Bratimir Vasiljivić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne)
Na naziv iznad člana 16. i član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Tatomir. Izvolite.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne)
Na naziv iznad člana 17. i član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstva smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milan Korać.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstva smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstva smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Za reč se javio ministar Vujović. Izvolite.

Da li još neko po ovom amandmanu želi reč? (ne)
Na naziv iznad člana 18. i član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Gospodine Pavićeviću, po Poslovniku je zabranjeno direktno obraćanje narodnim poslanicima i ja vas molim da se te odredbe Poslovnika pridržavate ili ću u budućnosti morati drugačije da reagujem.
Pravo na repliku ima gospodin dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine Pavićeviću, po kom osnovu?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika, imam isto pravo.)
Ni u jednom trenutku nije spomenuo ništa uvredljivo niti vas je na pogrešan način protumačio. Vi ste taj koji ste izazvali pravo na repliku. Čak ste ga i lično spomenuli.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Molim vas da pitate gospodina Orlića kome se obraća.)
Nije se ni u jednom trenutku obratio vama. Nema potrebe da ga pitam. Nije direktno obraćanje. Molim vas da poštujete odredbe Poslovnika. Izazvali ste repliku. Prvi put sam bio tolerantan, po Poslovniku sam mogao za direktno obraćanje da izreknem i opomenu. Molim vas, imaćete priliku još da diskutujete i da sklopite taj odgovor.
Sada se za reč javio narodni poslanik dr Predrag Mijatović. Izvolite.