Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Preostalo vreme poslaničke grupe je dva minuta. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.
Neka se pripremi narodna poslanica Katarina Rakić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se pripremi narodna poslanica Vesna Rakonjac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Rakonjac, a neka se pripremi narodni poslanik Nebojša Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite gospodine Petroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da sadašnjem ministru finansija nije lako. Nije lako kada se pišu ovakvi zakoni. Nije lako kada je razorena privreda. Nije lako kada je neko od 2008. godine do 2012. godine potrošio 7,5 milijardi evra na javnu potrošnju i kupovinu glasova. Nije lako kada je samo Grad Beograd izgradnjom mosta na Adi, kupovinom čuvenog „Španca“ potrošio onoliko para koliko košta termoelektrana u Kostolcu, koja se sada pravi, koja će da zaposli između 300 i 450 ljudi i čija svrha neće biti da neko za života sebi diže spomenik nego da zaposli ljudi i da se stvara novi proizvod.
Nije lako sadašnjem ministru zato što je čovek koji je pomislio da je u jednom trenutku Srbija njegova privatna prćija, pretio premijeru i ministru finansija Cvetkoviću da će da zatvori svoju čuvenu „Deltu“ ukoliko mu se ne odloži plaćanje PDV-a. Nije lako kada je tadašnji premijer išao kod privatnika Srbije Miškovića na noge da ga moli da to ne uradi. Čime su se to bavili oni? Šta su proizvodili? Da bi mogli da otvaraju nove trgovinske lance po Bugarskoj odakle su ispumpavali pare iz Srbije iz našeg PDV-a? Po Sloveniji takođe.
Nije lako sadašnjem ministru da piše ove zakone kada smo 2012. godine sa 14% nezaposlenih dospeli na 26% nezaposlenih i tada je značajno veći broj penzionera bio nego ljudi koji su bili u radnom odnosu. Nije lako ministru da piše ovakve zakone.

Molim? Naučite Poslovnik gospodine predsedavajući.
Upravo ste mi dali reč kao ovlašćenom predstavniku poslaničkog kluba.

Razjasnite mi, da li imam pravo na repliku ili da se obratim poslanicima kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe?

Ne, gospodine predsedavajući. Ne bih sada hteo da reklamiram povredu Poslovnika, ali predsedavajući kada vidi da je upaljeno treba da naznači po kom osnovu.
Nisam tražio pravo na repliku i moja prijava je bila mnogo pre nego što je uopšte došlo do bilo kakvog osnova za repliku.

Nije lako sadašnjem ministru kada je zatekao jedan poreski sistem i Poresku upravu koja je devastirana i koja nije služila svojoj svrsi. Nije lako sadašnjem ministru prilikom izrade ovakvih zakona, kako da jedno loše običajno pravo nastalo za vreme vlasti DS vrati u one zakonske okvire. Ne kažem da je DS donosila isključivo loše zakone, ali čini mi se da je mnogo veći problem od loših zakona to što su određeni ljudi sprovodili te zakone. To je najveći problem koji smo imali. Kada zateknete jednu državnu upravu, a Poreska uprava jeste deo državne uprave, potpuno razorenu, onda imate odliv u sivu ekonomiju, onda imate sivu zonu, onda imate problema.
Šta je svrha donošenja zakona? Neko reče – visoke kazne da bi se uništilo preduzetništvo. Hajde da pogledamo čemu služi kazna. Da li kazna služi samo da bi neko bio kažnjen ili visoka kazna služi preventivno da neko ne bi napravio prekršaj? Mislim da je mnogo važnije da bude preventivno nego da nastupi okolnost kada kazna mora da se izrekne.
Šta je to uopšte poreska utaja? Da li neko uopšte razmišlja o tome šta država gubi kada se izvrši poreska utaja. Gubi po dva osnova. Jedan koji je, čini mi se, često pripadnicima bivšeg režima mnogo važniji, a to je kako se puni budžet RS, a o tome nisu vodili računa dok su bili na vlasti.
Po meni je mnogo važniji onaj da dobrom poreskom politikom, dobrom poreskom administracijom štitimo onaj deo privrede, onaj deo preduzetništva koji posluje u skladu sa zakonom i propisima ove zemlje od lopova kojima je izgovor loša ekonomska situacija da ne izvršavaju svoje poreske obaveze i uništavaju onaj realan sektor koji se pridržava zakona.
Sada prozivam one koji kritikuju ovaj zakon da se izjasne da li su za privredu i preduzetnike koji rade u skladu sa zakonom i pune budžet i obezbeđuju radna mesta ili za one koji vrše poresku utaju? Izvinite, ako neko ukrade od nekog fizičkog lica nešto onda je on lopov, a kada neko ukrade nešto od države onda nije ništa. E pa, lopov je i onda. Neka se izjasne da li štite one poštene preduzetnike, poštene privrednike ili lopove koji zakidaju od države na svakom mestu i uništavaju nam realan sektor.
Ovim zakonom cilj je da se sve uvede u legalne tokove, apsolutno sve. Znam da će to naići na otpor, znam da će to da bude možda i nepopularna mera, ali jedina moguća koja garantuje ne samo punjenje budžeta, već isključivo da oni koji rade u skladu sa zakonom imaju potpunu zaštitu države, jer zato i plaćaju porez. Svaki građanin ima pravo na zaštitu od države.
Kako se vršila kontrola fiskalizacije u Srbiji? Radila se često po političkoj osnovi i po političkoj podobnosti ili nepodobnosti. Zamislite vi sada objekat koji ima 350.000 dinara registrovanog prometa u fiskalnoj kasi i višak od 450 dinara bude zatvoren 30 dana da bi njegova konkurencija koja je mila toj vlasti mogla da radi. Ko je na gubitku? Država, 10 ili 12 radnika iz tog preduzeća otišlo je na neplaćeno. Zašto? Da bi neki mangup mogao da radi ili da bi možda poreski inspektor popunio kvotu. Tako je to bilo do 2012. godine. Zašto nije svima rađena ta poreska kontrola? Zašto nije svima rađena kontrola fiksalizacije? Zato što je to tako odgovaralo onima koji su vodili tada državu.
Onda imamo jedan običaj da loš izuzetak postaje loše pravilo, a onda kada hoćemo da eliminišemo loše pravilo, neko kaže – e ne može. Može, hoćemo da uredimo državu, hoćemo da naš poreski sistem bude potpuno u funkciji, ne samo države, nego građana. Zašto kažem građana? Da li hoćemo normalnu zdravstvenu zaštitu, da li hoćemo dobrim putevima da se voze automobili, da li hoćemo da imamo savremenu vojsku, savremenu policiju, dobru nauku? Od čega se to plaća? Od poreza. Nemojte da doživljavate nešto na pogrešan način ili da predstavljate taj doživljaj na pogrešan način.
Ovim poreskim izmenama uređuje se jedna oblast. Zašto da ne javno objavljivanje preduzetnika i pravnih lica na sajtu poreske uprave da su poreski dužnici? Da li ima neko nešto protiv toga? Do sada ste, čak i Vlada Mirka Cvetkovića objavljivala 100 najvećih poreskih dužnika. Da li je to bilo dovoljno? Nije, to su uglavnom bila pravna lica koja su bila pod stečajem i nikome taj podatak nije bio od važnosti, osim da se nešto piše po novinama kako država preduzima da reši pitanje budžetskog deficita, ali ne može jer eto, već je zakasnila. Šta mislite, da li to znači kolegama preduzetnicima i osnivačima privrednih društava? Znači.
Kažite mi molim vas ko će da sarađuje, ko će da radi sa poreskim dužnikom? Ako ne plaća obaveze državi neće ni kolegi sa kojim posluje. Na taj način ih prisiljavamo da rade u okviru zakona, a ne da sada imamo na stotine preduzeća koja su u blokadi, pa se kaže da je posledica te blokade ekonomska kriza u Srbiji. Da li je samo ekonomska kriza u Srbiji, da li postoji i to da se neko zadužio za robu, prodao za gotov novac, stavio ga u džep i ostavio i državu na cedilu i onoga od koga je uzeo robu? Jeste, dešava se u 90% slučajeva. Još može da osnuje i drugo pravno lice, može da osnuje drugu pravnu delatnost i da nastavi po starom.
Da li je to problem sa ovim zakonom što to više neće moći, što ćemo moći da kažemo – jeste, ovo su koji kradu od države, krašće i od vas? Izgleda mi da ovde dolazi do jedne klasične zamene teza. Tačno je da imamo višak zaposlenih u državnoj upravi. Hajde da sa onim zakonom o budžetskom sistemu vidimo šta ćemo sa tim viškom, jer očigledno postoji problema i u poreskoj upravi na nivou Republike da nema dovoljno kadrova koji mogu efikasno da vrše nadzor i kontrolu naplate poreza sa jedne strane, a sa druge strane imamo u poreskoj upravi, zaposlene u drugim organima državne uprave koji jednostavno ništa ne rade, sede i čekaju da prime platu, a neki čak i ne dolaze na posao. Ako bismo krenuli da ih otpuštamo neko bi rekao da otpuštamo nepodobne. Izvolite gospodo, moći će da prelaze i iz drugih državnih organa i u poresku upravu i da se vrši preraspodela u samim organizacijama poreske uprave.
Bila je još jedna loša praksa u poreskoj upravi do 2012. godine, a to je da ne postoji kvalitetna sistematizacija radnih mesta, da ne postoji analiza svrsishodnosti i opravdanosti za veliki broj zaposlenih u nekim poreskim upravama. Čak je bilo i to da su zapošljavani u poresku upravu, recimo navešću primer, pošto sam iz Požarevca, ako se ukaže slobodno mesto po sistematizaciji u Poreskoj upravi u Požarevcu neki miljenik DS npr. iz Vranja dobiće rešenje da je zaposlen u Poreskoj upravi u Požarevcu samo da bi dobio posao, iako tu poresku upravu nikada u životu nije video. Tako se radilo do 2012. godine.
Sada nemojte da se čudite zbog sive zone, zbog sive ekonomije. Neko je proizveo, neko je stvorio. Nije za to kriva poreska politika nego to što smo od izuzetaka, i to loših, pravili pravila, i to loša, koja jednostavno moraju da prestanu. Jedini način jeste da se usvoji i ovaj i još niz zakona da loša praksa, loša pravila prestanu i da na taj način Srbija počne konkretne reforme državne uprave, što je obećano i u izlaganju mandatara Aleksandra Vučića prilikom izbora Vlade Republike Srbije.
Ovaj zakon je samo prvi korak ka uređivanju državne uprave i zato će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje da glasa za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ove rasprave koje sada vodimo su u svrhu povećanja kontrolne uloge koju Narodna skupština ima prema organima izvršne vlasti, a kroz kontrolu rada ili regulatornih tela ili kroz izveštaje nezavisnih državnih organa, kao što je Fiskalni savet.
Mislim da je ovo prva jedna takva sednica u Skupštini Srbiji, gde imamo ove izveštaje o kojima Narodna skupština raspravlja, zato što je cilj i ove skupštinske većine da Narodna skupština potpuno ostvari svoju ulogu koja je predviđena Ustavom Republike Srbije, Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom o radu Narodne skupštine i da se podigne ugled najznačajnijeg i najvišeg predstavničkog organa u Republici Srbiji. Taj ugled je, čini mi se, namerno urušavan da bi se posledice jedne loše vlasti prevalile na narodne poslanike, a onaj ko je stvarno kriv da sedi u nekoj drugoj ulici i nekoj drugoj zgradi.
Ima i sada pokušaja takvih udara, ali mislim da ćemo sa ovakvim sednicama i budućom zakonodavnom aktivnošću to nekako sprečiti.
O radu Fiskalnog saveta sam izveštaj o aktivnostima koje su oni obavljali kao jedan organ ne bih hteo da polemišem zato što izveštaj odražava i ono stanje kako stvarno jeste o njihovom radu. Tačno je da su podneli veliki broj njihovih izveštaja, zapažanja, pogotovo kada su bile tačke dnevnog reda Zakon o budžetu, izmene i dopune Zakona o budžetu, kada su bili u pitanju poreski zakoni. Uopšte, sam Fiskalni savet se često dosta kritički odnosio prema organima izvršne vlasti i to je njihovo pravo kao nezavisnog organa.
Međutim, u jednom delu, u tim njihovim izveštajima, zapažanjima, kojima su tražili da država ne bolje raspolaže sa novcem, nego da više štedi, što kada se neko bavi jednim javnim poslom i kada kažete da treba da se štedi na javnoj potrošnji, naravno da se stiču politički poeni, ali Fiskalni savet nije organ koji vodi politiku. U tim željama da se više štedi, nigde nisam video jednu kompletnu analizu koliko to država može da uštedi a da ne uđe u recesiju.
Kada smanjite budžet za 100 milijardi dinara, smanjujete privrednu aktivnost u zemlji, smanjujete promet roba i usluga. Neki zaposleni gube posao zbog toga, koji ne rade u državnom sektoru, nego u realnom. Interesuje me da li je Fiskalni savet sa tim rigoroznim merama štednje, kako je predlagao, sagledao kakve bi posledice imala privreda, kakve bi posledice imala i prihodna strana budžeta, ona koja je realna, kakve bi posledice na kraju imala država.
Svedoci smo da je jedna nama jako bliska zemlja, Grčka, izuzetno zadužena država. Nećemo da ulazimo u priču zašto i kako, samo ovo navodim kao primer. Smanjili su svoj budžetski deficit po preporukama MMF i EU, javnu potrošnju, ali su i smanjili svoj bruto dohodak za 25% te prve godine. Takve, da kažem, nepromišljene posledice, mogu da budu jedne oštre i rigorozne štednje, kada je u pitanju budžet Republike Srbije.
Zato smatram da bi trebalo da se naše mere odnose u dva pravca – uštede i podsticajima za povećanje privrednih aktivnosti, ali bih voleo i da Fiskalni savet, ukoliko je moguće, nama dostavi takav podatak.
Samo da kažem da je Vlada Mirka Cvetkovića Zakona o budžetu 2012. godine ukinula subvencionisane kredite privredi. To je, gledajući na budžet, od tadašnjih 650 milijardi dinara, tih šest ili sedam milijardi, to je 1% budžeta i nije nešto mnogo da se izdvoji za privredu. Zbog nedostatka 6,5 milijardi dinara, država je imala recesiju i pad društvenog proizvoda od 3%. Kada su vraćeni subvencionisani krediti, sve je stalo. Tako da su i javne finansije i javna potrošnja i prihodna strana jako vezani za privredu. Jedno bez drugog ne mogu.
Za novac važe neka fizička pravila, ne može da se stvori, može samo da promeni svoje agregatno stanje, da li je u hartijama od vrednosti, da li je u gotovom novcu. Kada počnete prekomerno da štedite, dovodite državu do toga da ulazi u recesiju, privreda da posustaje i da zaposleni u realnom sektoru dobijaju otkaze. To je prva posledica. Druga je da se to kasnije opet odražava na budžet koji još više mora da štedi itd.
Voleo bih da nam u nekom narednom periodu Fiskalni savet napravi preporuke kako bi ta naša strategija trebalo da izgleda i da i mi kao narodni poslanici imamo prave podatke sa kojima bismo mogli da utičemo na rad Vlade, ne možda, nego bi i trebalo da utičemo na rad Vlade prilikom donošenja odluka i zakonskih predloga. Zato što je ovo nova praksa Fiskalni savet ovde podnosi izveštaj, smatram da je sada ovo jedno za njih novo iskustvo. Verujem da će u njihovom radu sledeći izveštaji da budu još bolji, njihove aktivnosti i sve ono što budu preduzimali još bolje, uvek u korist Narodne skupštine i građana Srbije, a izveštaje koji su podneli realno i verno odražavaju njihove aktivnosti koji su imali u prethodnom periodu.
Zato je Odbor za finansije doneo zaključak da predloži Narodnoj skupštini da se usvoji izveštaj o radu Fiskalnog saveta, takođe i Centralnog registra za hartiju od vrednosti. I njima je ovo prvi put da se nalaze na jednoj sednici.
Imali smo zajedničku sednicu i sa predstavnicima Komisije za hartije od vrednosti, njihov izveštaj nije ovde. Naime, 2013. godine njihov finansijski plan nije usvojen na sednici Odbora za finansije zato što smo tražili da se na finansijski plan primenjuje Zakon o zaradama zaposlenih u organima državne uprave i ograničenjima, što oni to jednostavno nisu prihvatili. Isplaćivali su i trošili sredstva na osnovu finansijskog plana koji nije usvojen i samo usvajanje njihovog izveštaja bi na neki način značilo da smo poništili našu odluku o ne usvajanju finansijskog plana.
Takođe, bili su dužni da dostave i finansijski plan za 2014. godinu. Vraćen im je, u skladu sa članom 238. stav 5, čini mi se, Poslovnika o radu Narodne skupštine, da ga dopune i da će na nekoj od narednih sednica i taj izveštaj da bude razmatran.
Ovaj deo sam dotakao zato što sam hteo da istaknem da je Centralni registar za hartije od vrednosti primenjivao potpunu zakonsku regulativu u svom radu i u finansijskom planu i da je to takođe jedan od razloga zašto je Odbor za finansije predložio Narodnoj skupštini da usvoji njihov izveštaj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu baš u svemu da se složim sa onim što je rekao moj prethodni kolega. Za to imam razloga. Kada neko počinje da priča o tome kako se država zadužuje, ja bih voleo da kaže zašto troši taj novac, ili bar da pita gde ide taj novac? Fer bi to bilo, jer bi onda neko mogao i da odgovori – ide na vraćanje nekih kredita, kredita sa kojima ova Vlada apsolutno nikakve veze nema.
Od 2008. do 2012. godine Vlada je potrošila sedam i po milijardi evra kredita u javnoj potrošnji, bez podsticaja privredi, bez uređenja infrastrukture, bez pravljenja novih puteva. Sada neko treba da vrati tih sedam i po milijardi. Postavlja se pitanje kako i odakle?
Kada neko govori o bruto proizvodu, što se ne zapita gde nam je nestalo 400.000 radnika koji učestvuju u tom bruto proizvodu, koji pune budžet, koji imaju potrošnju? Kada neko napada sadašnje finansijsko stanje u javnim finansijama, što se ne zapita gde nestade četiri i po milijarde evra deviznih rezervi sa kursom koji je skočio sa 80 na 120? Hajde da izračunamo te kursne promene, koliko su umanjile bruto proizvod Srbije, koliko su uvećale zaduženost i stanovništva i privrede i države. Da li je sve moralo baš tako? Mislim da pokazujemo, i prethodna Vlada i ova, da ne mora baš sve tako.
Odlaganje mera zbog poplave. Možemo da budemo neozbiljni i da kažemo – ne, primenićemo one mere koje smo hteli sad i ovog trenutka, a da ne znamo koje su procene šteta na otklanjanju poplava. Koliko to Srbija treba da izdvoji da bi umanjila štete, odnosno potpuno uklonila? Kad se proceni šteta, onda možemo da napravimo jedan ozbiljan plan iz kojih izvora i na koji način da se ono što je uništeno popravi, da se primene mere štednje, da se smanjuje naš deficit u budžetu Republike Srbije i javni dug. Verujem da u Vladi Republike Srbije, u Ministarstvu finansija, sede odgovorni ljudi koji će što pre i da procene štete i da predlože mere za otklanjanje šteta i da naprave strategiju radi smanjenja javnog duga i budžetskog deficita.
Mislim da ne možemo da napadamo postupke Vlade zbog okolnosti koje su jednostavno promenjene i to za vrlo kratko vreme, za četiri ili pet dana višom silom.
Voleo bih kada raspravljamo o tome ne tražimo da neko priznaje za šta je kriv. Nekima je to teško. Nama u SNS nije. Isto tako nećemo ni da budemo ti koji će da prihvataju tuđu krivicu sa kojom nemaju nikakve veze. Neka svako svoj krst nosi.

Potpuno se slažem u nekim delovima sa izlaganjem kolege iz DS, ali znate, ako može da bude da je neko potrošio 100 miliona, primera radi, dinara, ne mora evra, i da je neko potrošio možda 300 miliona dinara, hajde da pogledamo efekte. Hajde da pogledamo efekte onog zaduženja 7,5 milijardi evra. Nema ih.  Ne postoje. Hajde da pogledamo efekte sadašnjeg zaduženja. Da li se konačno završavaju autoputevi? Samo za jednu godinu više je urađeno nego za četiri.
Ne možete da imate privredu ako nemate infrastrukturu. Spominjao sam Grčku. Ne bih voleo da sam u njihovoj situaciji bar na neki način. Na neki način bih voleo. Jesu prezaduženi. Zato ne bih voleo. Da su uredili svoju infrastrukturu, jesu. Spremni su. Osposobili su se. Prezadužili su se, ali imaju aktivnost da to vraćaju. Mi smo prezaduženi, a privredu više nemamo. Infrastrukturu nemamo.
Hajde da pogledamo te efekte. Jedan kolega, baš iz poslaničkog kluba DS, kaže da Narodna banka troši devizna sredstva na odbranu kursa dinara. Hajde da pogledamo efekte. Tačno je, potrošili smo 600 miliona evra. Koji su efekti? Kurs evra je nepomeren, referentna kamatna stopa što niža, a privredna aktivnost što veća, smanjena za 3,5%. Potrošeno je 600 miliona evra. Vraćamo se na onih četiri i po. Sa devet referentna kamatna stopa je skočila na 14,5 i potrošeno je 4,5 milijarde evra i kurs evra je za 40 dinara veći. E to su efekti. Hajde da merimo efekte.
Sve ovo što se radi jeste jedan početak reformisanja celog društva, celog društva, celog sistema, i ekonomskog i državnog. Nešto mora i da se plati, ali hoćemo da vidimo korisne efekte od tog novca koji se troši. Valjda je to cilj svih nas ovde. Videli smo kako ne treba, mi mislimo da ovako treba, ali barem da bude neke iskrenosti u izlaganjima kolega, da ne bude to zlonamerno. Ništa drugo ne tražimo.