Ne, nije replika, nemojte tako. Imam poslovnički osnov, a to je da sam ja predlagač zaključka, ovlašćeni predstavnik predlagača, odnosno Odbora za finansije. Kao ovlašćeni predlagač zaključka imam pravo da se javim po Poslovniku u svakom trenutku kada  se to ukaže u raspravi potrebno.
Hteo bih isto tako da se zahvalim kolegi Živkoviću što je izneo ove podatke, jer bi to izgledalo jako tendenciozno da smo mi iznosili, ali predmetom revizije u 2013. godini je dobrim delom bila obuhvaćena revizija izvršnih organa vlasti 2012, 2011. godine itd. Voleo bih da smo imali tako dobre izveštaje i u 2010, 2011, 2012. godini koje je podnosio revizor, ali očigledno da naša DRI nije imala kapacitet da tako nešto uradi.
Nama jeste cilj da nezavisni državni organi rade svoj posao u punom kapacitetu. Da li je to zasluga prvog potpredsednika Vlade, da li je to zasluga Narodne skupštine, verujte, u ovom trenutku je najmanje važno. Ono što je najviše važno, jeste da zlo koje nastaje zbog korupcije konačno u Srbiji bude iskorenjeno. Tu više nisu bitna imena, bitno je kako nam funkcioniše država, kakva nam je vladavina prava i šta rade naši državni organi. Ne mislim pri tom na nezavisne, nego na one koji su u direktnom sistemu izvršne vlasti. Sve ovo što sad radi i državni revizor i Agencija za borbu protiv korupcije treba da bude usmereno u dva pravca. Prvi je onaj da odgovorni za zloupotrebe budu privedeni licu pravde. Drugi je da svi shvate da, ko god da je na vlasti, ne može da bude zaštićen članstvom u političkoj stranci, javnom funkcijom koju obavlja i da će kad tad da odgovara za sve što je uradio a nije smelo da se radi, što je bilo suprotno zakonu.
Samo da podsetim, 2012. godine donet je jedan zakon. Možemo da se sporimo oko tog zakona, oko toga da li je on dobar ili loš, da li je mogao da bude bolji, smatram da uvek ima mesta za bolje, ali prvi put u našem zakonodavstvu Predlogom zakona o javnim nabavkama uvedena je kvalifikacija krivičnog dela zloupotreba u postupku javne nabavke. Do sada je revizor mogao da piše samo prekršajne prijave, a tužilac je morao za lošu javnu nabavku da dokazuje umišljaj da bi dokazao zloupotrebu. Sa tim institutom mnogo toga je rešeno i žao mi je, a izgleda mi da je to nekima i bila namera u ranijem periodu, da takav institut krivičnog dela ne bude u našem zakonodavstvu. E pa neće moći! Oni koji raspolažu sa javnim sredstvima, a javna sredstva su sredstva građana Srbije, moraju da se ponašaju u skladu i da ih čuvaju više i bolje nego da su njihova sopstvena, što nažalost do sada nije bila praksa.
Mislim da ćemo i kroz unapređenje rada nezavisnih državnih organa, veće samostalnosti, ali i odgovornosti kod tužilaca postići taj cilj i da će nosioci pravosudnih funkcija, takođe u skladu sa zakonom, procesuirati sve koji su odgovorni za ovo zlo koje nas je snašlo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima stvari s kojima i mogu da se složim sa prethodnim izlagačima, ali ima stvari i sa kojima ne mogu da se složim.
Smatram da sa ovim raspravama i ovakvim sednicama Narodna skupština Republike Srbije počinje u pravom smislu reči i potpuno suštinski da vrši svoju kontrolnu ulogu izvršne vlasti i drugih državnih organa. Može to nekome da se sviđa, može nekome i da se ne sviđa.
Mi još uvek imamo problema sa zakonodavstvom zato što ne možemo neke završne račune budžeta Republike Srbije za 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu da usvojimo, a niko se nije setio da stavi te završne račune o izvršenju budžeta, koji je najvažniji zakon posle Ustava Republike Srbije, da vidimo kako su ministri trošili novac, da vidimo kako je izvršna vlast raspolagala novcem tih građana. Ne možemo zato što neko nije hteo to da stavi na dnevni red, a danas je potrebno mišljenje DRI da bi se to našlo na dnevnom redu, a taj zakon koji to reguliše nastao je u kasnijem periodu od trošenja tih sredstava, tako da imamo jako ozbiljan problem u funkcionisanju pravnog sistema.
Kada se neko posipa pepelom, što ne kaže zašto nismo raspravljali o završnim računima budžeta Republike Srbije pre 2012. godine? Šta se to krilo od građana Republike Srbije ili što smo imali takav Zakon o DRI i Zakon o javnim nabavkama da je gospodin državni revizor mogao samo da piše prekršajne prijave, jer su mu takva ovlašćenja ranije davana zakonom, koji je ministar gde pojeo koliko neću da kažem čega, a nije o tome napisao izveštaj? Takva je bila zakonska regulativa koja je dozvoljavala rad DRI.
Neke stvari su se promenile u Srbiji. Očigledno je da neki to još uvek nisu shvatili. Mi prihvatamo potpunu odgovornost za sve ono što rade i naši ministri i naši državni sekretari i direktori koje imenuje ova skupština i Vlada Republike Srbije i ne bežimo samo od toga da budemo moralno kažnjeni na nekim izborima, nego ako je neko od njih kršio zakon da to bude sankcionisano i od pravosudnih organa, ali isto tako očekujemo da svi ranije koji su kršili zakon takođe budu sankcionisani od pravosudnih organa. Mi se tu apsolutno ne posipamo pepelom.
Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, znam da je bilo mnogo nezadovoljnih po tom zakonu. Najviše su bili nezadovoljni naručioci javnih radova i izvođači javnih radova, što nam govori da je zakon odličan. Možda treba nekih stvari da se doradi, možda treba malo da olakšamo posao Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, da ne može svako da blokira zakon, zato što treba da uplati malu taksu i da napiše žalbu i da ne snosi nikakvu odgovornost što je žalba neosnovana, a što se javni radovi ne izvršavaju, pa ako bude imao dve, tri neosnovane žalbe, e nećeš moći dve, tri godine da daješ ponude ni ti, ni povezana lica, jer to je zloupotreba zakona. Nažalost, tih problema ima naša komisija.
Ne želim da pričam oko raznih afera koje su se otvarale oko Zakona o javnim nabavkama. Samo mogu da kažem da je taj zakon dobio priznanje i od međunarodne zajednice, dobio priznanja od raznih međunarodnih organizacija koje se bave ovom problematikom, kao jedan od najboljih zakona na svetu. Pa to može, takođe, nekome da se svidi i ne svidi, a prave efekte zakona videćemo početkom 2015. godine, računajući da 2013. godine nije bio u potpunosti u primeni, tako da bih se ja uzdržao od kritika kada je u pitanju taj zakon.
Kada su u pitanju takozvani nezavisni državni organi, još jedanput bih istakao da su oni osmišljeni da Narodna skupština vrši svoju kontrolnu ulogu. Mi smo njima poverili naša ovlašćenja kontrole izvršne vlasti. Oni za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini i svaki narodni poslanik kao nosilac suvereniteta građana ima pravo i da kritikuje rad nezavisnih organa i da ga hvali, da kaže šta je dobro u izveštaju, šta je loše, šta je očekivao, a nije se desilo.
Nemojte da se odričete kao narodni poslanici svojih ovlašćenja koja vam je dao Ustav. Prenesite ovlašćenja, zakonom je preneto i vidite kako se vaša ovlašćenja koja imate kao narodni poslanici ostvaruju u praksi.
Koliko je sada diktatura u Srbiji, mogu da kažem da je Srpska napredna stranka ponovo izabrala kao Zaštitnika građana gospodina Sašu Jankovića, ponovo je izabrala za revizora gospodina Sretenovića. Bilo je promena u Agenciji za borbu protiv korupcije, ali te promene nije uradila ova Skupština, jer smo čak i jednom članu, čini mi se, upravnog odbora ili skupštine, ne mogu sada tačno da se setim, gospodin Stoiljković, mislim da se zove, član odbora. Ova Skupština je isto potvrdila novi mandat i taj odbor je rešavao njihove probleme u samoj Agenciji, one koje su postavile neke druge većine i neki drugi poslanici.
Nismo hteli da kvarimo kontinuitet rada tih nezavisnih tela, ne regulatornih. Regulatorna tela su, recimo, Agencija za energetsku efikasnost. Ovo su apsolutno nezavisna. To ih pomalo vređa, kada neko kaže regulatorna tela. Verujem da je tako. Znači, nismo hteli da kvarimo kontinuitet …
(Predsednik: Kao ovlašćeni predlagač ste dobili reč. Vratite se na akt, molim vas.)
Vraćam se nazad. Nismo hteli da kvarimo kontinuitet tih organa. Samo smo tražili da postupaju u skladu sa ovlašćenjima koja su im data zakonom i da ta ovlašćenja imaju rezultat koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima u vidu jednog izveštaja i zaključaka koje su predložili nadležni odbori.
Hoću da ponovim još jednom. Sa ovakvim sednicama, Narodna skupština je i uvažila nezavisne državne organe i preuzela u punom i pravom smislu reči kontrolnu ulogu koja joj je poverena Ustavom Republike Srbije, a koju sprovode nezavisni državni organi u ime i za Narodnu skupštinu.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Đurović, a neka se pripremi narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, a neka se pripremi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Žarko Mićin. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin. Neka se pripremi narodna poslanica Vesna Rakonjac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Rakonjac.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, a neka se pripremi narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, gospodine Živkoviću.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Reč ima Nevena Petrušić. Izvolite.

Gospodine Rističeviću, po kom osnovu tražite reč?     (Marijan Rističević, s mesta: Pogrešno sam protumačen.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Izvinjavam se, gospođo Petrušić, niste zatražili reč, odnosno niste još dobili reč.
Mi u Narodnoj skupštini imamo pravila koja su regulisana Poslovnikom i, bez obzira što niste narodni poslanik, u toku trajanja sednice dužni ste da se pridržavate odredbi Poslovnika. Ja vama nisam dao reč. Ako želite reč, zatražite.
Reč ima gospodin Saša Janković. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.