Članovi 102. i 103.
Ne želim da mi se ono što nisam rekao gura u usta, pogotovo prilikom reklamiranja Poslovnika. Upravo sam odao priznanje i narodnim poslanicima koji nisu podržavali prethodnu Vladu i koji su učestvovali u postupku izbora članova Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ne znam zašto se neko stalno identifikuje da je kriminalac kad mu ni jednu jedinu reč nismo rekli o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da neko pokušava da ne shvati ili ne želi da shvati šta je osnovni cilj Zakona o javnim nabavkama. Osnovni cilj Zakona o javnim nabavkama je da ona dobra i usluge koje se pružaju državnim i drugim organima budu plaćena onoliko koliko zaista koštaju na tržištu. Ni dinar više. Ni dinar manje. To je cilj jednog takvog zakona.
Da ne bih rekao da je zakon neprimenljiv, zato što je neko od kolega ovde rekao pre nekoliko dana kada donosimo jedan zakon potrebna je politička volja, a često i konsenzus. Ali, u sprovođenju zakona nema ni političke volje ni konsenzusa, zakon se sprovodi. Ko god da je kršio Zakon o javnim nabavkama, i ovaj sadašnji i onaj prethodni, treba da odgovora. Toga se uopšte mi iz SNS ni ne brinemo, ni ne stidimo.
Kada su u pitanju Uprava za javne nabavke, želeo bih samo da obavestim Narodnu skupštinu, da je Narodna skupština razmatrala Izveštaj Uprave za javne nabavke. Odbor za finansije je to na prethodnoj sednici uradio. Samo bih još hteo da vam kažem, pošto je ovde bilo mnogo priča oko toga kako se sadašnji Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje, pa čak i ovde u Skupštini. Sedma sednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je održana 16. juna 2014. godine.
Dnevni red sa te sednice bio je sledeći: Razmatranje Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. aprila do 30. juna 2013. godine, raspravljamo sad o tome; Razmatranje Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki od 1. jula do 31. decembra 2013. godine. Jedini državni organ koji dva puta godišnje podnosi izveštaj nadležnom odboru i Narodnoj skupštini jeste Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Po odredbama Zakona o javnim nabavkama i zahvaljujući tim odredbama danas možemo o tome da diskutujemo i svako da kritikuje, pohvali, osporava, navodi primere. Ne mogu ničim da opravdam bilo koga iz bilo koje stranke ako je kršio zakon i ako nije postupao u skladu sa rešenjima nadležnih državnih organa. Što se mene tiče, dalje mogu da nastupaju drugi državni organi koji su za to zaduženi.
Treća tačka dnevnog reda je Razmatranje Izveštaja Uprave za javne nabavke o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama. Četvrta tačka – Razmatranje Izveštaja Građanskog nadzornika o izvršenom postupku o nadgledanju javne nabavke, pružanja zdravstvenih usluga hiperbarične oksegione terapije usled popunjenosti kapaciteta zdravstvenih ustanova itd. Radili smo mi i Građanskog nadzornika.
Dalje, nabavke u vezi odbrane. Peta tačka – Razmatranje Izveštaja o sprovedenim nabavkama u oblasti odbrane i bezbednosti Kancelarije za evropske integracije 2013. godine koji je dostavio Generalni sekretarijat Vlade.
Kao što vidite, o svemu ovome je raspravljao Odbor za finansije i pozivam predstavnike političkih stranaka koje su prisutne u ovom parlamentu da zarad njihove obaveštenosti i njihovi predstavnici učestvuju u radu skupštinskih odbora. Na koliko sednica su bili predstavnici drugih stranaka koje ne podržavaju Vladu RS? Zato što ne dolazite, ne učestvujete u radu i ne znate šta se dešava na tim našim sednicama. Svaki narodni poslanik može da dođe. Član odbora bi trebao jer ima obavezu. Zato ga je i birala Narodna skupština da bude član tog odbora. Ne dolaze ni članovi ni zamenici. Nešto važnije vam je na pameti. I onda hajde da kritikujemo.
Znači, rešili smo pitanje Građanskog nadzornika i javnih nabavki u oblasti odbrane i Uprave za javne nabavke.
Da se vratimo i na tu priču oko sprovođenja zakona. Nažalost, ne kažem da prethodni zakoni nisu bili pomak u nečemu što je regulisalo kako se troše državna sredstva. Najveći problem je bio to što se zakon nije sprovodio, što su za neke interesne grupe odredbe tih zakona napisane i što niko nije snosio nikakvu posledicu zato što nije primenjivao Zakon o javnim nabavkama, osim što mu je državni revizor napisao prekršajnu prijavu, pa smo morali da uvedemo institut novog krivičnog dela – zloupotreba u postupcima javnih nabavki.
Toga do sada nije bilo u zakonodavstvu. Da je bilo, ne bismo imali ovu oblast u tako lošem stanju. Zbog nepostupanja i loših zakonskih rešenja došlo je do jedne pojave u običajnom pravu da se zakon ne poštuje i to su u velikom broju slučajeva radili i naručioci i ponuđači. Mislim da ćemo u narednom periodu zajedno sa upravom i Komisijom, ali nažalost i sa nadležnim tužiocima i sa nadležnim sudovima da naučimo neke da se zakon poštuje.
Isto tako, zamoliću gospodina predsednika Komisije, gospodina Varinca da kaže koji su rokovi bili u postupanju Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki do 30.06., period kada su nasledili i stare predmete, koji su rokovi bili do 31.12. 1013. godine, a mislim da imate podatak i za ovu godinu, barem za prvi kvartal, pa da vidite koliko je Komisija skratila rokove od kada je osnovana.
Pošto mi je neko rekao da ne pričam o starom zakonu, ne želim da pričam o tome da je velika i bitna razlika između onog prvog papira koji uđe i onog koji se zvanično zavodi kao datim kada neki predmet po prethodnom zakonu uđe na razmatranje Komisije koja je regulisala zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Ne bih o tome zato što znam da je Komisija da bi opravdala svoju neažurnost i lenjost tražila po više puta jedan isti papir da bi sa svakim dobijanjem toga papira dobila još 30 dana za odlučivanje. To je izvrgavanje zakona.
Što se tiče dežurnih rušilaca tendera, pitao sam i predstavnika Komisije da li se koristi mehanizam zabrane zloupotrebe zahteva za zaštitu prava? Ako se ne koristi u dovoljnoj meri, onda sam spreman da razgovaram o dopuni zakona, da dežurne obarače tendera eliminišemo iz postupka javne nabavke.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno se slažem da najbolja zaštita kada je u pitanju javna nabavka jeste javnost, učešće javnosti u postupku javne nabavke. To sam i više puta rekao kada je donošen zakon, kada je postupak donošenja zakona bio u toku.
Po sadašnjem zakonu, svaki naručilac javnih radova dužan je da napravi plan javne nabavke, da ga dostavi Upravi za javne nabavke, na čijem će sajtu da bude objavljen plan javne nabavke. Takođe mora da se napravi u zakonu katalog ponuđača za javne nabavke. Znači, svaka javna nabavka, po novom zakonu, mora da se nalazi na tom jedinstvenu državnom sajtu. Bilo je sporenja samo u jednom delu – da li treba i datume da stavljamo kada će da bude raspisan oglas ili ne?
Došli smo do zaključka da ne treba stavljati datume zato što je Srbija malo tržište. Verovatno će vrlo brzo da se dogovore da jedan ponuđač radi posao u termoelektranama u Kostolcu, drugi ponuđač da radi u termoelektranama u Obrenovcu, pa smo rešili, da ne bi mogli da se dogovaraju i da nemaju toliko poverenje jedni u druge nego da daju kvalitetne ponude, da datum kada će biti raspisan oglas ne bude u postupku.
Zbog toga je i u Zakonu doneta odredba da Odbor za finansije i kontrolu trošenja budžetskih sredstava u svakom trenutku može da pozove čitavu Komisiju, pojedinog člana Komisije, da im se dostavi izveštaj o odlukama i rešenjima koje je donela Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ili da se dostavlja izveštaj o postupku koji Komisija vodi. Ne znam više šta može da bude transparentnije u postupku javnih nabavki?
Naš najveći problem u primeni zakona jeste ta sprega koja postoji između ponuđača, između naručioca i, da ne poverujete, između ponuđača i ponuđača. To u nekom brzom periodu nijedan zakon ne može da reši, ali verujem da kako bude primena ovog zakona išla u budućem vremenu, da će ovakvih primera da bude sve manje i manje.
Slažem se da je možda u nekom delu Zakon o javnim nabavkama zloupotrebljavan. Više puta sam rekao, i sada ću da ponovim, zloupotrebljavan je od strane dežurnih rušilaca tendera. Ne mogu više ni da budu dežurni rušioci tendera, jer, ako je ispravna tenderska dokumentacija, ne može da bude javna nabavka poništena od strane komisije, nego jednostavno zatrpavaju komisiju nepotrebnim žalbama da bi sprečili ili odložili početak javnih radova.
Ako baš bude bilo potrebno, napravićemo za taj deo izmene i dopune Zakona. Postoji način da se i tome stane na put, pa da vidimo da li će neko čisto reda radi da piše žalbe ili će da izvadi iz džepa dosta dobar svežanj novca da bi platio taksu kad mu žalba padne. Postoje i drugi načini. Hvala lepo.

Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Reč ima narodni poslanik Milan Latković.

Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Mujo Muković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mujo Muković. Neka se pripremi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojčić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica predlagača, potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica u Vladi, potpredsednik Vlade, Zorana Mihajlović. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, a neka se pripremi narodna poslanica Branka Karavidić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Molio bih kolegu da sledeći put, pošto je ovo sednica koju su predložili narodni poslanici, a ne Vlada Republike Srbije, pročita ceo dnevni red, pa će da vidi da se tamo nalazi Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i to dve tačke dnevnog reda, Izveštaj o radu Fiskalnog saveta, kao i Izveštaj o poslovanju Centralnog registra, a to sve sa namerom zato što su narodni poslanici potpisnici želeli da učestvuju u radu Narodne skupštine i da Narodna skupština ostvari svoju kontrolnu ulogu. Između ostalog, našli su se i predlozi zakona koje je predložila Vlada.
Reč ima gospodin Zoran Babić, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i danas nastavljamo rad kada su u pitanju nezavisni organi, pa bih hteo da i kao predlagač zaključka, a i kao narodni poslanik da i sa rukovodstvom Agencije, državnog revizora  malo kroz ovu javnu debatu razmenimo neka iskustva i vidimo šta je suština njihovih izveštaja.
Prvo ono što bih hteo da kažem jeste da se osvrnem na ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije i šta su to u suštini nezavisni organi i često neka regulatorna tela.
Uloga Narodne skupštine je prvenstveno zakonodavna i kontrolna. Narodna skupština nema kapacitet da samostalno vrši svoju kontrolnu ulogu. Zato imamo nezavisna tela kojima smo mi poverili svoja javna ovlašćenja da za nas i u naše ime vrše tu kontrolnu ulogu.
To kažem zato što ni u jednom trenutku, ni u jednom momentu ne bih želeo da se Narodna skupština odrekne svojih izvornih nadležnosti, već da ih isključivo poverava zato što su narodni poslanici direktni nosioci suvereniteta građana Srbije koji su ih birali na poslednjim izborima. To su osnove neke političke demokratije.
Potpuno se slažem da razni organi koji obavljaju ove poslove za ime i u ime Narodne skupštine, jer da ne rade to u ime Narodne skupštine ne bi ni podnosili izveštaje Narodnoj skupštini, imaju određene probleme u svom radu, pogotovo kada su u pitanju i neodgovorni državni organi i neodgovorni pojedinci u državnim organima, pa čak i nosioci nekih javnih funkcija, koje su jako vezane baš za rad Narodne skupštine i koji podležu kontroli rada Narodne skupštine.
Zato imamo ove izveštaje, da bi se svi narodni poslanici informisali o tim problemima i u onom delu koji je zakonodavna aktivnost te probleme rešili i kada je u pitanju nadzor nad radom nekih organa, a imamo nadzor čak i nad tužilaštvima, zašto ne postupaju, zašto se ne postupa po prijava koje su podneli državni revizori i zašto se ne postupa po prijavama koje su podneli kolege iz Agencije za borbu protiv korupcije.
Svrha svih ovih debata jeste u suštini da unapredimo zakonodavstvo i da sve one koji su podređeni Narodnoj skupštini nateramo da u punoj meri sarađuju sa svim državnim organima kojima je Narodna skupština poverila svoju kontrolnu ulogu.
Saslušao sam i voleo bih ako se uskoro nešto ne preduzme kada su u pitanju krivične prijave koje podnosi državni tužilac ili Agencija, da se o tome obavesti i Odbor za pravosuđe, koji ima pravo zakonom da pozove republičkog javnog tužioca da se informiše o stanju tih predmeta da li su u procesu, da li su već pravosnažno okončano i već su upućeni sudu ili je to odbačeno, s tim da kada se odbacuje krivična prijava, tužilac nema obavezu da napiše obrazloženje, ali nadležnom odboru moraće da napiše.
Samo na taj način ovo najveće zlo koje je snašlo Srbiju oko ove korupcije može da se privede i dovede u stanje koje može da bude prihvatljivo do konačnog iskorenja, ali tu je potrebna saradnja i između Agencije, i DRI, i javnih tužilaca, i drugih koji vode ovaj postupa i, naravno, Narodne skupštine Republike Srbije, jer ona je ta koja ima procenu i ona je ta koja treba, ako nešto nije regulisano zakonom i ometa sprovođenje zakona, da dovede u jednu takvu situaciju da to bude rešeno.
Isto tako, pažljivo sam slušao direktorku Agencije za borbu protiv korupcije i sa mnogim od ovih vaših predloženih izmena se slažem, koje treba uvrstiti u zakonodavstvo, ali moramo biti svesni da i mi kao narodni poslanici i Narodna skupština, pa i vi, imamo određena ograničenja. Ta ograničenja se zovu – Ustav Republike Srbije.
Ne bih voleo da donosimo zakon sa najboljom namerom, a da kasnije bude oglašen od strane Ustavnog suda neustavnim. Ipak, moram da vam kažem da je samo naš izbor, moj lični i kolega poslanika da se bavimo politikom i da budemo javni funkcioneri. Razmislite malo o tome, da ne kršimo nečija druga ustavna prava, jer ako neki deo zakona koji bismo doneli, bude oglašen neustavnim, dovešće u pitanje i one jako dobre karakteristike zakona.
Slažem se, isto tako, da mere koje donosi Agencija, pogotovo kada su imenovanja javnih funkcionera i zabrane koje može da izrekne postoje, ali kao što rekoh, Narodna skupština ima još jednu ulogu, a to je izborna uloga. Znači, ima pravo da imenuje lica na određene funkcije, pa koliko mi je poznato, i revizora itd.
Sada postavljam pitanje – šta ako Narodna skupština dobije kompletnu biografiju nekog kandidata, bude upoznata sa svim dužnostima i funkcijama koje ima, nadležan Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo kaže da je sve u skladu sa zakonom i pravnim sistemom, nadležan odbor Narodne skupštine kaže da je sve u skladu sa zakonom, Narodna skupština je ta koja autentično tumači zakon, kaže da je sve u skladu sa zakonom i izaberu tog funkcionera, a onda Agencija utvrdi da on ima sukob interesa?
Da nismo malo pomešali zakonske nadležnosti? Može posle imenovanja koje ostvari Narodna skupština da budu u sukobu interesa, ne može pre, ako stupi na neku dužnost u međuvremenu, po imenovanju koje je izvršila Narodna skupština. Da stvar bude gora, za taj postupak ni nadležni skupštinski odbori nisu bili upoznati i to je ta komunikacija koja, čini mi se, nedostaje u celoj ovoj priči.
Da li treba da postoji poslovnička obaveza oko javnih slušanja? Može, nemam ništa protiv. Ali, ne verujem da bi bilo koji predsednik odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije, iz bilo koje oblasti, odbio Agenciju za borbu protiv korupcije da dođe da održi javno slušanje, ni državnog revizora, ni Zaštitnika građana i sve ostalo. Čini mi se da je to opet bio jedan problem u vezi komunikacije.
Uopšte, kada pišemo zakone, nažalost, imamo jedan problem da su se često u prošlosti donosili zakoni koji su bili neprimenjivi u praksi, odnosno donosili su se zakoni, da oni koji treba da ih sprovode, da bi došli do svog cilja moraju da krše zakon. Hajdemo da stavimo to konačno u jedan zakonski okvir da zakon bude i ostvariv, primenljiv, u skladu sa svim međunarodnim propisima i standardima.
Prethodni Zakon o finansiranju političkih stranaka je bio takav. Sadašnji zakon je bolji, ali ni on nije sjajan i on ima velike nedostatke.
Čini mi se da su u izradi tog zakona, vama ništa ne mogu da zamerim, koji je donošen 2010. godine, čini mi se, ili 2011. godine, tada poslanici SNS bili isključeni iz donošenja tog zakona i ne smeta mi ako neko misli da sam zato sujetan, ali smo mnogo toga naučili sprovodeći stari zakon šta ne treba da se nađe u novom, a našlo se opet.
Tako da, spremni smo da o svim ovim predlozima koje daje Agencija i koje daje državni revizor, stavimo u određeni zakonski okvir, da on bude prihvatljiv za Ustav Republike Srbije i ono što je najvažnije, da bude sprovodljiv. Ako napravimo zakon koji ne može da živi u praksi, onda imamo probleme i onih koji treba da vrše nadzor nad sprovođenjem tog zakona i onih koji sprovode taj zakon.
Mogu samo još da obavestim Narodnu skupštinu, a i ovde prisutne kolege iz Agencije i iz DRI, da je Odbor za finansije trebao u narednih nekoliko dana da imenuje pododbor koji će isključivo da se bavi preporukama iz nadležnosti odbora svih nezavisnih organa u vezi izmene zakona, da bi mogli da ostvare svoju punu funkciju u pravom smislu reči.
Unapred vam kažem da već skoro dve godine svako ko želi da unapredi zakonodavstvo u Republici Srbiji, da iznese svoje probleme koje ima ukoliko sprovodi neki zakon i vrši nadzor nad sprovođenjem zakona, ne mora da kuca na otvorena vrata. Dobro ste došli, zato što smatramo da zajedno sa tužilaštvom, zajedno sa DRI, zajedno sa Agencijom za borbu protiv korupcije, zajedno sa nadležnim odborima i Skupštinom Republike Srbije, naravno i MUP, konačno možemo da u punom kapacitetu iskorenjujemo jedno zlo koje se zove korupcija i koje nam je razorilo zemlju i dovelo i državu i njene građane bukvalno do prosjačkog štapa.
Zato je i Odbor za finansije doneo zaključak da se vaš izveštaj usvoji na plenarnoj sednici i da, u skladu sa preporukama, Narodna skupština i Odbor za finansije nastave svoj rad. Hvala.

Ne, nije replika, nemojte tako. Imam poslovnički osnov, a to je da sam ja predlagač zaključka, ovlašćeni predstavnik predlagača, odnosno Odbora za finansije. Kao ovlašćeni predlagač zaključka imam pravo da se javim po Poslovniku u svakom trenutku kada  se to ukaže u raspravi potrebno.
Hteo bih isto tako da se zahvalim kolegi Živkoviću što je izneo ove podatke, jer bi to izgledalo jako tendenciozno da smo mi iznosili, ali predmetom revizije u 2013. godini je dobrim delom bila obuhvaćena revizija izvršnih organa vlasti 2012, 2011. godine itd. Voleo bih da smo imali tako dobre izveštaje i u 2010, 2011, 2012. godini koje je podnosio revizor, ali očigledno da naša DRI nije imala kapacitet da tako nešto uradi.
Nama jeste cilj da nezavisni državni organi rade svoj posao u punom kapacitetu. Da li je to zasluga prvog potpredsednika Vlade, da li je to zasluga Narodne skupštine, verujte, u ovom trenutku je najmanje važno. Ono što je najviše važno, jeste da zlo koje nastaje zbog korupcije konačno u Srbiji bude iskorenjeno. Tu više nisu bitna imena, bitno je kako nam funkcioniše država, kakva nam je vladavina prava i šta rade naši državni organi. Ne mislim pri tom na nezavisne, nego na one koji su u direktnom sistemu izvršne vlasti. Sve ovo što sad radi i državni revizor i Agencija za borbu protiv korupcije treba da bude usmereno u dva pravca. Prvi je onaj da odgovorni za zloupotrebe budu privedeni licu pravde. Drugi je da svi shvate da, ko god da je na vlasti, ne može da bude zaštićen članstvom u političkoj stranci, javnom funkcijom koju obavlja i da će kad tad da odgovara za sve što je uradio a nije smelo da se radi, što je bilo suprotno zakonu.
Samo da podsetim, 2012. godine donet je jedan zakon. Možemo da se sporimo oko tog zakona, oko toga da li je on dobar ili loš, da li je mogao da bude bolji, smatram da uvek ima mesta za bolje, ali prvi put u našem zakonodavstvu Predlogom zakona o javnim nabavkama uvedena je kvalifikacija krivičnog dela zloupotreba u postupku javne nabavke. Do sada je revizor mogao da piše samo prekršajne prijave, a tužilac je morao za lošu javnu nabavku da dokazuje umišljaj da bi dokazao zloupotrebu. Sa tim institutom mnogo toga je rešeno i žao mi je, a izgleda mi da je to nekima i bila namera u ranijem periodu, da takav institut krivičnog dela ne bude u našem zakonodavstvu. E pa neće moći! Oni koji raspolažu sa javnim sredstvima, a javna sredstva su sredstva građana Srbije, moraju da se ponašaju u skladu i da ih čuvaju više i bolje nego da su njihova sopstvena, što nažalost do sada nije bila praksa.
Mislim da ćemo i kroz unapređenje rada nezavisnih državnih organa, veće samostalnosti, ali i odgovornosti kod tužilaca postići taj cilj i da će nosioci pravosudnih funkcija, takođe u skladu sa zakonom, procesuirati sve koji su odgovorni za ovo zlo koje nas je snašlo.