Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam amandman koji glasi: „Zakon uspostavlja okvire za realizaciju Strategije održivog razvoja 2030 UN“ i osvrnuću se u svom kratkom izlaganju prevashodno na jačanje i razvoj ljudskih resursa.

Srpska napredna stranka, kao odgovorna stranka prema svojim građanima, zatekla je jedno katastrofalno stanje 2012. godine i, što se tiče ljudskih resursa, možemo da kažemo da je u tom periodu uskraćeno ustavno pravo za najmanje 400.000 radno-angažovanih ljudi koji su bili u realnom sektoru.

Godine 2012. smo zatekli takvo stanje i 26% nezaposlenosti da je cela država i svo stanovništvo bilo na ivici egzistencije. Ako pogledamo šta govori Strategija 2030 UN, a to je potpuno iskorenjivanje najgorih vidova siromaštva i smanjenje ukupnog siromaštva, 2012. godine cela Srbija je bila na ivici siromaštva, a kako to izgleda u periodu od 2012. do 2017. godine?

Prevashodno ću da se osvrnem na očuvanje ljudskih resursa u zdravstvu. U periodu od 2012. do 2017. godine dodeljeno je preko 6.000 specijalizacija lekarima, zdravstvenim radnicima, jer od 2000. do 2012. godine niko nije vodio računa o smeni generacija, pa smo ostali bez dobrih specijalista, a i ono malo što je radilo u zdravstvenom sektoru otišlo je trbuhom za kruhom, naročito radiologa i anesteziologa u zemlje EU.

Ako govorimo o periodu u 2017. godini, jer ovo je praktično rebalans budžeta za 2017. godinu, zaposleno je preko 2.000 zdravstvenih radnika. To je ogroman broj.

Znači, kada govorimo, takođe, o očuvanju ljudskih resursa, kao što je kolega Martinović govorio, a koji se odnose na sistem odbrane i na Ministarstvo unutrašnjih poslova, moramo da vodimo računa da ako želimo da imamo zainteresovane, a Srbi su uvek bili dobri vojnici i dobri policajci, znali su kako da brane svoju državu, moramo da im obezbedimo elementarnu egzistenciju, pre svega da im rešimo stambeno pitanje. Na taj način jačamo našu državu, postajemo ozbiljna respektabilna država na Balkanu, zemlja koja će moći da pruži svojim građanima sigurnost, a pre svega i svojim susedima sigurnost i jednu ozbiljnost.

Kada govorimo takođe o Strategiji 2030, ona govori i o dobrom zdravlju, o kom sam govorila, ali i o bezbednosti hrane i ekologiji. Kako je to izgledalo u periodu od 2000. do 2012. godine i kako su počistili celu Srbiju i budžet Srbije, mogli smo da vidimo na dobrom primeru onih koji su osuđeni za svoja nedela. Ne želim da im pominjem imena da ne bih izazvala repliku.

Još jedna stvar koja je jako bitna, a to je mogućnost za pristup ekonomskim resursima. Kako je to izgledalo po pitanju ekologije kada je veliki Projekat „Očistimo Srbiju“ bio u pitanju. Tim ekonomskim resursima, koja su bila ogromna, mogli su da pristupe samo povlašćeni, tj. deca pojedinih šefova poslaničkih grupa, ne za projekte u ekologiji, nego za projekte raznih, da kažemo, sadržaja kulturnog tipa i to uglavnom u Gradu Beogradu. Hvala.

Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam amandman koji se opet odnosi na Strategiju održivog razvoja 2030 i konkretno se odnosi i na promociju mogućnosti celoživotnog učenja.

Znamo da živimo u veoma teškom vremenu kada zbog neadekvatne politike i neodgovorne politike koja je vođena od 2000. do 2012. godine mnogi radnici su ostali bez radnih mesta, neka su potpuno i iščezla i ostale su nam teško zapošljive kategorije stanovništva. To su uglavnom ljudi koji su u, da kažemo, dobroj životnoj dobi sa punim radnim iskustvom, ali prosto nisu atraktivni na današnjem tržištu.

Sve u cilju smanjenja siromaštva potrebna nam je veća promocija celoživotnog učenja, odnosno mogućnosti prekvalifikacije i omogućavanja da njihova zanimanja nova, ukoliko je to moguće, ostvare i da budu atraktivni na postojećem tržištu rada ili na nekom budućem tržištu rada.

Naravno, to zahteva sinhronizaciju ne samo Ministarstva privrede, već i Ministarstva prosvete i Ministarstva za lokalnu samoupravu, a pored mnogih privrednih i poljoprivrednih delatnosti gde bismo mogli da napravimo ozbiljan zaokret kada je celoživotno učenje u pitanju, jedan deo, dobar deo može da se ostvari i kroz programe socijalne zaštite.

Navešću vam samo jedan primer. To je licenciranje usluga u socijalnoj zaštiti i mogućnost da one osobe koje su ostale bez posla licenciraju neku od usluga kao što je personalni asistent ili pratilac, da dobiju diplomu i mogućnost da nađu veoma human i dobar posao za sebe. Na taj način će pomoći bulerabilnim kategorijama stanovništva kojima je pomoć neophodna, a pomoći će i sebi i svojim porodicama. Samim tim, osoba koja radi posao koji voli biće ispunjena, a samim tim i dobar član zajednice.

Samo jedan mali primer iz grada iz koga ja dolazim, to je grad Kruševac. Pre desetak godina o personalnim asistentima niste mogli da čujete ni reč. Od 2012. godine ta priča je aktuelizovana. Prošle godine su izdvojena određena finansijska sredstva za koja smo smatrali da u 2018. godini neće biti dovoljna. Tako da su podignuta za pratioce dece sa smetnjama u razvoju do škole i nazad za 50%. Sa osam na 12 hiljada. Mislim da je to dobar primer i da treba da se rukovodimo takvim dobrim primerima. Hvala.

Po amandmanu.

Drago mi je da smo se u nečemu složili. Da smo ovako radili ranije, možda bi bilo i mnogo bolje.

Predlažem da vi budete na delu sednice kada se glasa o amandmanima, pa da vidimo kakav će rezultat i ishod da bude. Predlažem vam isto i da budete na okruglim stolovima kada se o ovome razgovara. Možda me niste dovoljno razumeli kada sam rekla da treba da radimo promociju. Znači, ovo su potpuno nova zanimanja i nama delimično nepoznata, a ne običnoj populaciji. Prema tome, treba da radimo na promociji, da zainteresujemo građane koji nemaju posao, a stručni su i mogu da putem licenci ostvare svoje pravo na rad, na obostranu korist.

Pozivam vas na saradnju i nadam se da ćemo u nekom budućem periodu možda i lepo sarađivati. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Znate šta, kada se sa jedne strane crte, onda 100 miliona evra izgleda mnogo, kad ste sa druge i kada vam prolaze kroz ruke, onda i nemate baš mnogo uvid kolika je to količina novca. Ali, ako jedan njihov direktor iz „žutog preduzeća“, koji je 12 godina stolovao na čelu jedne ustanove, inkasirao samo na kontu toga što je radnicima uskratio stimulaciju od 30%, znači govorim o prosečnoj sumi, a to je milion i 300 evra, pa šta je 100 miliona za kampanju. Da li su otišle u njegov džep, da li su otišle za kampanju kao donacija? Ne znam, to je pitanje za istražne organe. Ali, pošto su oni pre toga doneli zakone po kojima mogu slobodno tako da se ponašaju i slobodno da kradu, onda nama ništa drugo ne ostaje nego da samo obavestimo građane o tome, jer oni su krali definitivno po zakonu.

Predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, naši amandmani su konstruktivni. Da li ih je Vlada prihvatili ili ne, u ovom trenutku čuli smo od ministra jasno obrazloženje i verujem da se većina mojih kolega slaže sa tim. Ali, kao što postoji unapređenje procesa i razvoj, tako i mi želimo da i naši amandmani budu razvojni, a vreme su nama poklonili i poverili građani Srbije.

Kada predstavnici partija, koji upravo odlaze, budu možda nekad bili u ovoj situaciji, da imaju ovoliko vremena, onda će verovatno i oni podnositi amandmane. Ono što mi iz SNS kažemo da, mi moramo da odvojimo sredstva za gubitaše koje ste vi napravili. Mi moramo da odvajamo sada za investicije toliko koliko odvajamo, jer mi ne sipamo novac u promašene investicije kao što ste vi sipali novac u vaše džepove iz promašenih investicija.

Prema tome, ja bih vas zamolila da rasprava bude konstruktivna i da damo doprinos i ovom budžetu, a i razvoju Srbije, a ne da gubimo vreme na ovakve bespredmetne rasprave, šta oni kažu. Oni šta su imali da kažu, govorili su 12 godina. Narod je rekao svoje i sada jednostavno mi radimo svoj posao. Želimo da unapredimo Srbiju i to i činimo. Hvala.

Hvala.

Podnela sam amandman koji je u sastavu Strategije održivog razvoja 2030, a odnosi se prevashodno na primenu nacionalnih mehanizama socijalne zaštite. Da se više nikada ne ponovi ono što se ponovilo 2008. godine kada je DS napravila segregaciju prema vojnim penzionerima, pa smo morali da vraćamo njihove dugove po pravosnažnoj presudi za 57.000 vojnih penzionera u visini od 21 milijarde dinara, isto toliko za sudske troškove.

Ne boli njih, predsedavajući, ovaj budžet, ni to što je on razvojni, ni što ima takav karakter. Boli njih sve što ima predznak vojno, pa boli ih to što će biti omogućena kupovina stanova sa beneficijama kada su krediti za vojna lica, policajce i za pripadnike Ministarstva pravde, odnosno radnike na izvršenju krivičnih sankcija. To je ono na šta oni dobijaju ospice.

Tih godina je trebalo uništiti sve ono što je imalo vojni predznak, biti pretopljeno. Da se to tako nastavilo, ne bi ostale ni lopate, ni motke, o kojima je pričao moj kolega. A šta je bilo sa vojnim čamcima i policijskom opremom, videli smo 2014. godine, kada smo trebali da spašavamo Obrenovac. Nije bilo ni lopata da se napune džakovi sa peskom.

Još jedan njihov divan patent, a to je novi model rada Železare u Smederevu, gde se osnovna sirovina koristila, a to su bili tenkovi. Nažalost, tenkovi Republike Srbije, pa sada moramo da odvajamo sredstva i da jačamo našu vojsku i da je opremamo, umesto da podižemo više plate i penzije, jer su oni činili tako i to neka im bude na čast. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, smatram da amandman ne treba prihvatiti, jer, ako dobro pročitate – sredstvo za samotestiranje. Znači, kad vršimo samotestiranje, ako merimo glikemiju, to radimo u kućnim uslovima, nećemo raditi na ulici. Znači, vanbolnička sredina može da bude sve ostalo – hotel, itd. Pažljivo pročitajte šta piše – sredstva za samotestiranje.

Prema tome, morate ispoštovati i neke higijenske norme kada to radite. Odnosi se na pacijente. Ako ne radi testiranje u bolničkim uslovima, onda može da radi, znači, u kućnim uslovima. Razmišljajte malo kao pacijenti što razmišljaju.

Hvala vam na literalnom sastavu, ali, ovde se ipak radi o pacijentima i medicini. Hvala.

Prosto moram da se nadovežem na priču o zatvorima. Znači, u našim zatvorskim jedinicama postoje ambulante gde se obavljaju medicinske aktivnosti, a ako to niste znali, napravite jednu turneju pa obiđite, da vidite kako to izgleda.

Dolazim iz Kruševca, gde imamo vaspitno-popravni dom i gde postoji i ambulanta za maloletna lica a takođe i…Ja bih vas zamolila, ja sam vas pažljivo slušala.

Znači, postoje adekvatni uslovi sa adekvatnim zdravstvenim radnicima koji se uopšte ne razlikuju od bolničkih uslova. Prema tome, to ne možete da uzimate kao argument.

A ovo u vezi Skupštine, znači, kućni uslovi. Hvala.

Samo ako se radi o terminologiji jezičkoj, ako se time bavimo, onda bih razumela primedbu da smo stavili u „houm“ uslovima ili „domovinskim“ uslovima, ali mi smo stavili „u kućnim uslovima“. Pravi srpski izraz, ako se radi samo o jeziku. Ako se radi o ovim drugim stvarima, još jednom bih zamolila da pružimo pravu informaciju, da uputimo Odeljenju za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde da da gospođi poslanici informaciju kako to izgleda u našim zatvorima od 2012. godine i kakve su procedure kada su štićenici tih ustanova u pitanju, pogotovo koje se odnose na zdravlje.

Prema tome, da razrešimo tu dilemu i da zatvorimo ovu diskusiju već jednom. Ako je jezik u pitanju, onda je ovako. Ako je nešto drugo u pitanju i trošenje vremena, onda stvarno nemamo vremena za gubljenje, moramo da radimo. Hvala.

Smatram da amandman treba odbiti, jer, hajde, još jednom da se vratimo na član 2.

Kaže - izrazi upotrebljeni u zakonu, pa tačka 21. kaže - „free sale certificate“. Znači, sertifikat u slobodnoj trgovini i kaže – to je dokument kojim se dokazuje da se medicinsko sredstvo nalazi na tržištu u zemlji proizvođača. Znači, kad dobijemo ovakav dokument na graničnom prelazu, gde piše „free sale certificate“ znači trebamo da tražimo prevod od proizvođača da nam prevede na srpski jezik.

Čitajte pažljivo, ovo je samo spisak izraza koji su upotrebljeni u zakonu, molim vas. I nemojte više da nam oduzimate vreme na ove stvari. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja samo što mogu da kažem da nije tužno bilo bi smešno.

Evo, pratite me pažljivo, ja ću da pročitam član 7. tačka 12) kaže ovako: Član 7 – Agencija izdaje tarifu za pružanje sledećih usluga; pa kaže – tačka 12) – ocenjivanje usaglašenosti, tehnička procena sa monografijom nacionalne farmakopeje kao i važeće evropske farmakopeje ili internacionalne farmakopeje.

Dalje, nadoknadu za pružanje usluga po tarifama stava 1. tačka 1) – 7, 9. do 12. ovog člana, plaća podnosilac zahteva. Nadoknadu za pružanje usluga iz stava 1. tačka 8) ovog člana plaća korisnik usluge, izuzetno od člana 2. stava itd, itd, da ne čitam celu tačku do kraja, ni slova nema od engleskog naziva „sertifikato u slobodnom prometu“. Toliko o tome koliko oni čitaju zakon i što znaju na koji član i na koju tačku podnose amandmane.

Znači, ni jedno jedino slovo u ovoj tačci. Molim vas, samo toliko obratite pažnju, ono o čemu ste vi pričali odnosi se na tačku 11). U jednom zakonu je vrlo bitno da vodimo računa da li je 11. ili 12. Kod vas ništa nije važno, sve je aproksimativno, sve je moguće i nemoguće, a mi prosto ne moramo da verujemo ni svojim očima. Hvala.

Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, večeras smo čuli mnogo toga, uglavnom da su zakoni veoma bitni. Ono što mogu da primetim, neke ozbiljne primedbe nema ni opozicija. Međutim, ne mogu da se ne osvrnem na neke komentare koji su izneseni neposredno pre mog govora.

Što se tiče procene vigilance, kada govorimo o tome, treba da znamo šta to znači, da ne može grupa medicinskih sredstava da bude praćena. To je skup aktivnosti koji se odnosi na otkrivanje, prikupljanje, procenu, razumevanje i reagovanje na nova saznanja o rizicima koje nosi neko medicinsko sredstvo.

Prema tome, ako jedno medicinsko sredstvo koristimo, moramo i da ga pratimo i da pratimo njegove efekte, a to se naročito odnosi na implantate, da li se radi o plastičnoj hirurgiji, ortopediji, o nekim instrumentima ili drugim medicinskim sredstvima, reagensima itd. Znači, svako na poseban način sadejstvuje sa organizmom i to praćenje mora da bude u tom smislu.

Druga stvar koja se odnosi konkretno na ovaj zakon, mislim da davno nismo imali sveobuhvatniji zakon koji obuhvata i proizvođače i privredu i konsultantske kuće i kuće za akreditaciju i omogućava velikom broju mladih ljudi, koji su se školovali za menadžment i rukovođenje u proizvodnji, da konačno pronađu sebi posao, ali ne u državnom i javnom sektoru, već kao dobri privrednici i dobri poslodavci. I to tome treba razmišljati.

Kada govorimo o usaglašavanju sa zakonima EU, imali smo priliku da čujemo da to ne trebamo da radimo jer mi tamo nikad nećemo stići. Pa, mi to ne radimo iz tog razloga da bismo negde stigli, nego da našim proizvođačima omogućimo da mogu da plasiraju svoja medicinska sredstva ravnopravno na tržište EU. Hteli mi da priznamo ili ne, najveća razmena države Srbije je upravo sa zemljama EU. Pa, neće nam oni dozvoliti, bez određenih sertifikata, bez određenih postupaka, procedura i dokaza da smo to sproveli, da proizvod koji nema oznaku CE uđe na njihovo tržište.

Druga stvar o kojoj trebamo da vodimo računa, postoje države na istoku i na zapadu koje tačno imaju određene akreditacione kuće od kojih samo priznaju rezultate. Prema tome, moramo i o tome voditi računa. Države koje imaju jako visoke i stroge kriterijume, pogotovo kada su medicinska sredstva u pitanju, i zahtevaju ne samo CE znak nego i kontrolu rizika prema zakonu, odnosno ISO standardu 3485, ili za ambalažni materijal po ISO standardu 15378.

Znači, nećemo imati dobro medicinsko sredstvo i ispravno medicinsko sredstvo ako ambalaža u kojoj smo ga uvili nije ispravna, ako nije higijenski ispravna, ako nije ispoštovana dobra higijenska praksa, dobra proizvođačka praksa, dobra distributivna praksa. Ovo se odnosi i na veleprodaju. Jako je bitno poštovati procedure i truditi se da smanjimo rizik. Rizik ne možemo da svedemo na nulu, to nikad niko nije uradio, ali možemo da preduzmemo sve da taj rizik bude što manji i da se ne ponavlja često na štetu pacijenata, a samim tim i na štetu države, jer su stepeni invalidnosti zbog loših proteza koje su nekad uvožene vrlo bili visoki.

Druga stvar, prosto ne mogu da shvatim kako niste razumeli ono što je pre par dana rekao ministar kada se radi o farmaceutskoj mafiji i vakcinama. Imali smo, da kažem, ne promociju javnog zdravlja, nego guranje preventive u tajnost ovih 15 godina. Znači, prvi put se sada, sa ovim ministrom na čelu našeg ministarstva, ja osećam kao dostojanstveni preventivac. Verujte, ako govorimo o prepisivanju i prevođenju zakona, pa najveću grešku ste vi napravili kada ste zavode za zaštitu zdravlja pretvorili u zavode za javno zdravlje. Pa, koje je to tajno zdravlje? Gde su vam higijensko-epidemiološke službe u domovima zdravlja? Gde su vam dispanzeri za dijabetes? Sve vam to nije bilo potrebno. Vama preventiva uopšte nije bila potrebna.

Veoma sam srećna što je ministar doneo dopunu ovog Zakona o medicinskoj dokumentaciji, gde konačno iz 15-godišnjeg mraka zavodi za javno zdravlje izlaze na videlo i preventiva, u onom punom smislu reči preventiva. Znači, preventiva koja se oslanja na preventivne grane. Mi smo vrlo diskretni ljudi, jednostavno, ima nas malo i najbolje je za jednu državu da se ne vidimo. Jer, kada mi jednostavno postanemo vidljivi, onda u toj državi ima i epidemije i neispravne vode i zagađenog vazduha, a onda se setimo i higijenologa i epidemiologa i socijalne medicine. E, da se ne bi sećali nas često, bolje da imamo ovakvog ministra i ovakvo ministarstvo koje nas podseća na tu preventivu.

Ne mogu da ne spomenem gospodina koji je lobista, odnosno antivakcinalni lobista, a koji svoj navodni preparat za pojačavanje imuniteta vrlo dobro prodaje i odlično reklamira. Taj čovek je izjavio – pa, vakcinisaćemo decu, nema problema, kad izbije epidemija. Evo nam epidemije. Ali, to nije ono najgore što je moglo da nas snađe. Preventivci gledaju 10, 15, 20 godina unapred. Zamislite kakva će vojna i radna sposobnost jedne države da bude kada stignu nevakcinisane generacije od morbila, koje su vrlo kontagiozne za 20 godina. Znači, to je opasnost o kojoj treba voditi računa i o kojoj treba razmišljati.

Nisu džabe ti antivakcinalni lobiji tako jaki i nisu njihovi planovi tako jednostavni i jednokratni. O tome treba voditi računa. Vama ministre, svaka čast na ovako dobrim zakonima i svakako ja i svi dobronamerni poslanici će glasati za ove zakone. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, pre svega, ja sam uputila izvinjenje roditeljima koji su obeleženi da će da zloupotrebljavaju svoju decu. Tako sam razumela. Tako je i rečeno.

(Aleksandra Jerkov: Da će neki roditelji to da rade.)

To je zločin prema detetu. Ako se tako postupa, ali to je kažnjivo zakonom i porodičnim i krivičnim.

(Aleksandra Jerkov: To je sada replika.)

Molim vas dozvolite, bez dobacivanja, ja sam vas pažljivo slušala. Znači, nemojte frustracije, koje imate zbog vašeg neuspeha.

(Aleksandra Jerkov: Izvinite, zašto ne reagujete predsedavajući? Čujete li ovo? Ovo je replika.)

Ja ću mirno da sačekam da završite vaše ćaskanje, a onda ću vam reći, sve što treba da vam kažem.

Imali ste 12 godina vremena da uvedete reformu obrazovanja po meri i želji građana Srbije, vi to niste učinili. Sada stigmatizujete sva radnička zanimanja. Zašto to činite, zar je sramota danas biti častan radnik sa dobrom platom, sa dobrim životom? O čemu se radi? Zašto plašite roditelje i decu da neće imati pravo na izbor? Imaće pravo na izbor, ali ne mogu svi da budu visoko obrazovni, prosto nije prirodno. Ni u jednom društvu.

Daću vam jedan primer. Proizvodili ste u prethodnom periodu menadžere za sve i svašta. Evo, daću vam primer ovako, napravite menadžera za pekarsku proizvodnju, pa ga angažujte da vam održi predavanje kako se prave pekarski proizvodi i da vam to dobro i papreno naplati, kako ste vi uzimali sredstva iz evropskih fondova da držite koje kakve edukacije i bezvezna predavanja prosvetarima i prodavali im maglu ovih 12 godina, umesto da ste radili nešto sa decom i obrazovali ih, vi ste činili samo suprotno.

Hvala predsedavajući.

To što roditelji bedno žive, vi ste krivi. Vi ste krivi. Mi ih upošljavamo i više ne žive bedno. Vi ste krivi. Ne možemo za 60 godina da ispravimo ono što ste napravili za 12. To je bilo kao najezda skakavaca. O tome razmišljajte.

Prvo ćemo uposliti roditelje, a onda deci pružiti šansu. Kako vas nije sramota da na ovaj način zloupotrebljavate i decu i roditelje. Kada nemate argumente, onda se odmah hvatate za plate i penzije, pa viste doveli do bankrota državu.

Samo da vas pitam, da li se vodite ličnim primerom, kada ste od dece, da ne kažem sa posebnim potrebama, jer sva deca imaju posebne potrebe, nego sa smetnjama u razvoju, uzeli novac od „Heterlenda“? To je primer kako postupate i kako rezonujete i kako razmišljate. To je način vašeg razmišljanja.

Vi ne umete drugačije da razmišljate, razmišljate samo na takav način, kumovi, prijatelji, rođaci. Mi razmišljamo na drugačiji način, Srbija ispred svega, zdrava nacija, obrazovana nacija, obrazovana deca, privreda u usponu. To je vama muka i to vam je žao što niste uradili. Imali ste priliku, narod vas je kaznio, jer niste iskoristili priliku. Prihvatite to jednom za sva vremena. Možda ćete dobiti neki glas.