Uvažena predsednice, kao što sam vam rekla, Evropska direktiva obuhvata niz standarda kojima se regulišu neke procedure. Srbija jednostavno prihvata standarde i prilagođava ih sebi i svojim uslovima. Oni su usaglašeni. Zamislite da radimo svako kako god hoće. Svi ovi standardi koji postoje i u EU, koji su u okviru Evropske direktive su prevedeni i jednostavno namenjeni državi Srbiji sa svim onim što stoji. U zakonu vam jasno piše da će se sprovoditi standard koji se odnosi na menadžment kvaliteta i to je dovoljno. Samo malo se uputite šta to znači i biće vam sve jasno. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, ovaj zakon sam doživela kao samo jedan od zakona u nizu koji mogu da poboljšaju našu populacionu politiku, znači, ne i jedini. Populaciona politika jedne države može da se poboljša na više načina, a ovo je samo jedan od zakona koji mogu da pomognu onim roditeljima koji žele da se ostvare, znači, da ostvare svoje roditeljstvo, a iscrpljene su sve mogućnosti u fazi lečenja steriliteta, odnosno neplodnosti jednog ili oba partnera.

Ono što posebno želim da istaknem u ovom zakonu, a mislim da niko od mojih kolega do sada nije govorio, to je da u prethodnom zakonu koji smo imali nismo imali takozvanu sledljivost i to je ono što u potpunosti podržavam ministra kada je malopre govorio o tome da nismo znali koliko je beba rođeno, jer upravo uvođenjem sistema kvaliteta u inspekcijski nadzor i niza sistema iz oblasti zdravstva, kao što su sistem 15224, kada su medicinske procedure u pitanju, ISO standard 13485, koji govori o medicinskim sredstvima i može se primeniti na krv i na krvne derivate. Znači, govorim i o jednom i o drugom zakonu, usresređena samo na inspekcijski nadzor i na standarde.

Ono što je jako bitno, bitno je da će inspektori biti upravo iz Uprave za biomedicinu, ali tako osposobljeni i obučeni da mogu da primene sve one standardne operativne procedure i sve one delove sistema menadžmenta kvaliteta koji će nam omogućiti da tačno znamo šta se radi u proceduri testiranja, šta se radi u proceduri dobijenog materijala, obrađenog materijala, kako se čuva materijal, kako se skladišti, kako se distribuira, gde završava na kraju i kako će biti eliminisan ako postoji određeni rizik. Znači, to je ono što je veoma bitno. Naravno, tu postoji jedna finansijska potpora, ako dajemo novac za ovakvu mogućnost reprodukcije, onda je veoma bitno da znamo šta dobijamo na kraju.

Pored toga, htela sam samo još i da se osvrnem kada je sledljivost u pitanju, a to je i razni standardi koji se odnose prilikom, znači, same akreditacije ustanove, a odnosi se na privatne ustanove i poliklinike koje tu rade, a koji do sada nisu bili baš pod pravilnom kontrolom. Znači, pored akreditacije, koja bi trebalo da bude obavezna, oni moraju da imaju i niz utvrđenih sistema kvaliteta kada je laboratorijsko ispitivanje u pitanju, kao što je ISO standard 17001 i drugi standardi koji nam govore u prilog tome. Takođe, kada govorimo o jedinstvenom informacionom sistemu, znači, svakako ove ustanove moraju imati ISO standard 27000.

Prema tome, o tome se treba voditi računa da dobijemo jednog kvalitetnog inspektora koji kada uđe u zdravstvenu ustanovu, tačno će znati šta traži. Na taj način delujemo u dva pravca, delujemo u dva pravca da možemo da odredimo kritične kontrolne tačke u okviru neke procedure koje mogu dovesti do neželjenog događaja ili do neželjenog efekta. Znači, šta je to što poskupljuje celu proceduru ili šta je to na šta mi možemo da utičemo, a da smanjimo broj neželjenih događaja, znači to je jedna stvar.

Druga stvar, kada se radi o uvođenju sistema kvaliteta, osim ovog imaćemo i tačno praćenje, jasno praćenje šta se dešava sa rođenim detetom. Nemojmo da se zavaravamo, mislim da ćemo imati možda za desetak godina i neku novu patologiju i mislim da ta deca ipak treba da budu praćena od strane pedijatra i da vidimo šta se tu događa i na tom polju.

Što se tiče samog, i jednog i drugog, zakona, mislim da su krovni zakoni, mislim da će podzakonska akta jasno da definišu sve ono što ovi zakoni u sebi sadrže, mislim da su daleko bolji i napredniji i ostavljaju prostor za unapređenje, što kada je ova priča u pitanju je veoma, veoma potrebno. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, drage kolege, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti.

Ovo je jedan dobar Predlog zakona kojim Ministarstvo rada još jednom potvrđuje da vodi brigu o svojim građanima i zaposlenima, ako imamo u vidu da oko 25 hiljada ljudi će biti jednostavno obezbeđeno na ovaj način i rešavanjem problema koje su imali do sada iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, koje se reguliše ovim zakonom, iz dela zdravstvenog osiguranja, iz oblasti u slučaju povrede na radu i profesionalnih oboljenja, materinskog davanja i dečijih dodataka.

Ovaj sporazum se ne primenjuje na pravne propise kojima se uvode nove oblasti socijalne sigurnosti, osim ako se države ugovornice nisu drugačije sporazumele, a mogu da se sporazumeju još za neki dodatni deo. Tako plasiramo i dobru međunarodnu i dobrosusedsku saradnju.

Sporazum predstavlja sveobuhvatni međunarodni sporazum kojim se regulišu oblasti, kao što sam rekla, penzijsko-invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite, zaštite od povrede na radu, profesionalnih bolesti i dodataka za decu.

Sporazum je zasnovan na opšte prihvaćenim principima, iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje predviđa Uredba EU 883 iz 2004. godine koja reguliše socijalnu sigurnost radnika migranata, onih koji odlaze na rad u susedne zemlje ili neke druge zemlje.

Osnovni principi zastupljenosti kroz odredbe sporazuma su princip nacionalnog tretmana, primena pravnih propisan države zaposlenja na utvrđivanje obaveza za sprovođenje socijalnog osiguranja sa izuzetkom sprovođenja socijalnog osiguranja koje se odnose na upućena lica i diplomatsko-konzularne predstavnike koji su regulisani nekim drugim zakonima.

Princip osiguranja koji omogućava da teret davanja i socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju i sabiranje perioda osiguranja navršenih u obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na davanja, odnosno na penziju.

Neposredna isplata stečajnih davanja korisniku koji je ostario pravo na davanje, odnosno invalidsko-penzijsko osiguranje.

U momentu stupanja na snagu sredstva će se obezbediti u okviru onog limita koji je odredilo Ministarstvo finansija i to u razdelu Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, za davanje iz penzijsko-invalidskog osiguranja i za davanje za slučaj povrede na radu i profesionalnih bolesti, takođe i razdela Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za davanje iz zdravstvenog osiguranja i davanje za slučaj povrede na radu i profesionalnih oboljenja. Ovo je ono što se odnosi na ovaj zakon.

Ono što se odnosi na pojedine govore prethodnih govornika, a govorili su sve i svašta, i o robovskom radu i o nebrizi za naše radnike i zaposlene, apsolutno je ovo jedan primer kako možemo da demantujemo sve te njihove izjave, a koliko pojedini predstavnici opozicije vode računa o predstavkama građana možemo da vidimo i da li su bili prisutni danas kada je Odbor za rad imao razmatranje predstavki i žalbi građana, a u redovnom su sastavu te radne grupe.

Što se tiče investiranja i davanja sredstava inostranim investitorima, koliko sam ja mogla da shvatim, potpuno je ravnopravno davanje i za inostrane i za domaće investitore, samo treba da budu dobri projekti, dobri planovi, akcioni planovi i finansijski planovi, a ne da imamo posledice tipa „Vinarija Živković“ i mnogih drugih, sa kojima ne možemo da izađemo na kraj već 12 i više godina.

Još jedna stvar koja me je potpuno ostavila bez teksta a to je – u jednom trenutku…

(Vojislav Šešelj dobacuje s mesta.)

Ja bih zamolila za malo pažnje, molim vas…

(Vojislav Šešelj: Ne mogu svaki dan da vas slušam, samo vi govorite.)

Kada govorimo o „Beogradu na vodi“, na jednoj strani imamo optužbe da se radi o sporazumu koji nije legalan, o zloupotrebi, da će neki vlasnici restorana zarađivati, itd. Pa naravno, to je poslovno-stambeni kompleks i treba vlasnici restorana da zarađuju, platiće porez državi, iz tog poreza će se odvajati socijalna davanja, itd. Zašto imate nešto protiv toga?

S druge strane, čuli smo – IT sektor i bum, umesto „Beograda na vodi“. Kao što sam mogla da primetim, bum je bio „Heterlend“, a ne IT sektor umesto „Beograda na vodi“.

Još jedna stvar – sređivanje obala. Zahtevate da sredimo priobalje, luke, obale. Kada to činimo, vama to ne valja. Zašto? Zato što se vi toga niste setili da uradite, a kada je neko krenuo da to radi, kada se to vidi iz dana u dan, onda vam to smeta.

Juče smo mogli da čujemo o katastrofalnom odlasku naših mladih lekara u inostranstvo. A evo danas – Vlada je odobrila 2.010 novih radnih mesta za medicinske radnike, 631 lekara, 30 farmaceutskih biohemičara, 1.349 medicinskih sestara i tehničara, u 21 zdravstvenoj ustanovi u Srbiji. Konkurs će biti do 15. maja. Ministar Lončar je tu i nadam se da sam dobro pročitala. U proteklom periodu 4.000 zdravstvenih radnika je dobilo posao, od čega pola čine lekari. Od početka godine 463 radnika, 204 lekara, 252 sestre odnosno medicinskih tehničara. Više od 4.000 specijalizacija od kad smo na vlasti. Samo u martovskom roku – 634 specijalizacije. I da ne kažete da ne vodimo ravnomerno računa o svim delovima Srbije, Klinički centar je dobio 380 radnih mesta, Vojvodina 229, Klinički centar, Klinički centar Kragujevac 219 i Niš 58. Znači, ravnomerno, onako kako je po broju bolesničkih postelja i onako kako je predviđeno zdravstvenim planom referentne ustanove „Batut“. Hvala.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, svaka država koja drži do sebe drži i do svog javnog servisa. Zato ovaj amandman ne treba prihvatiti, a koliko mogu da čujem od predstavnika opozicije, po njihovom ponašanju i govorima može se zaključiti – e, sad neću ni onako kako ja hoću. Znači, njima apsolutno ništa ne odgovara.
Što se tiče informativnog programa javnog servisa, ni pozicija nije zadovoljna, pa prema tome neka nezavisnost ipak postoji.
Meni je žao što ste oduzeli pravo na reč gospodinu Živkoviću, jer sam u jednoj dilemi. Ne možemo da čujemo kako on to može da uđe besplatno u muzej i galeriju, kada znamo da u svim ozbiljnim državama, pa i u našoj, svaki ulaz u galeriju, muzej se plaća. Prema tome, ili ih ne posećuje, ili ima neku posebnu protekciju za te posete. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri sa saradnicima, ne sumnjam da je ovde bila dobra namera, ali to što vi želite da uvedete akcizu na zaslađena pića nije precizno definisano. Zaslađena pića mogu da budu zaslađena i veštačkim zaslađivačima. Slažem se sa vama da su tečne kalorije veoma bitne kada je u pitanju gojaznost, ali mene brine nešto drugo.
Brine me to što ste osiromašili građane Srbije, pa moraju da unose namernice koje su bogate kalorijama, a nutritvno su prazne. Mnogo veliki unos belog brašna i ulja, to je problem, a ne tečne kalorije.
S druge strane, voćni sokovi, takođe imaju šećera u sebi koji utiče na gojaznost, a deci treba preporučiti ne sokove nego voće. Prema tome, jasno se odredite i jasno definišite šta želite. Znači, kada kažete, ako budete precizni onda ćete naići i na dobar odgovor Vlade. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pa, evo, ja ću se vratiti na porez na dodatu vrednost na hranu za bebe.
Prvo, kategorija bebe je vrlo komplikovana, znači, postoji novorođenče, odojče i malo dete. Ako bismo radili takvu klasifikaciju i ono što je potrebno od namernica za normalan rast i razvoj dece onda bismo došli u problem, jer dete, malo dete u uzrastu od 12 meseci do 36 meseci, znači do tri godine, može potpuno sa nutritivnog gledišta da konzumira hranu koja je i za decu od pet, šest, sedam i osam godina. Znači, dovešćemo decu neravnopravan položaj, to je jedno.
Drugo, ako me sećanje ne vara ovo je bio predlog zakona Božidara Đelića, pa je povučena iz procedure, pa ga je Mlađan Dinkić usvojio, odnosno ova Skupština na njegov predlog, čini mi se 2005. godine. A, gde ste bili 2001. godine kada ste majkama koje rode treće dete uskratili pravo dečijeg dodatka, bez obzira na visinu primanja u porodici? Tada su majke koje su rodile treće dete u najgorim godinama od 1990. do 2000. godine, ostale trajno bez tog prava, jer ste se setili da uvedete jednokratnu pomoć za prvo, drugo i treće dete.
Znači, tada vas nigde nije bilo i tada niste razmišljali o natalitetu, i tim ženama koje su bile majke hrabrosti i koje su u tim godinama rađale decu. Znači, i o tome trebamo da vas podsetimo. A, što se tiče samog zakona na razne proizvode, znači, kao što je oprema za bebe, oni će biti potpuno regulisani zakonom iz domena socijalne politike, a to je Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
I, ono što je veoma važno zarad građana onog trenutka kada stupi novi zakon prestaje da važi ovaj zakon koji je sada na snazi, a to je povraćaj PDV-a.
Prema tome, naši građani ne trebaju da se brinu, biće sve u najboljem redu, a vi razmislite o postupcima kojima ste se rukovodili u prethodnom periodu i kakve ste greške činili? Tada ste trebali da razmišljate i o natalitetu, i o PDV-u, i o hrani. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, hajdemo ispočetka.
Nisam mislila da mešam moju struku i da vam objašnjavam korak po korak šta znači dečija hrana i u koju kategoriju namirnica spada. Spada u dijetetske namirnice. Uzmite Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih namirnica, pa ćete videti pod kategorijom dečije hrane šta se sve svrstava. Tu je moguća zloupotreba.
Upravo zbog toga ne može da se ukine PDV na ove vrste namirnica.
Sa druge strane, ako toliko brinete o populacionoj politici i zdravlju dece, zašto ne promovišete dojenje kao jedan od najboljih načina ishrane dece? U svakoj našoj ordinaciji, iako je zabranjeno, imate reklamne panoe raznoraznih inostranih proizvođača zamena za humano mleko. Zar to nije prekršaj? Zašto ne razmišljate o tome?
(Srđan Nogo, s mesta: Ko je na vlasti?)
Dozvolite mi, ja vama nisam upadala u reč.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, sa saradnicima, poštovane kolege, da se vratimo ponovo na izlaganje mog uvaženog kolege, populaciona politika je nešto što je prioritet naše Vlade. Idemo korak po korak, mislim u dobrom pravcu. Zakon, koji sledi, o finansijskoj podršci porodici sa decom, spada i u populacionu i u socijalnu politiku jedne države. To morate da shvatite. Znači, to je prvo i osnovno.
Drugo, ne znam na koji način vama drugačije da objasnim da sve ostaje isto dok se novi zakon ne donese. Vaši predstavnici sede u Odboru kojem ja rukovodim, to je Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Ovaj zakon će svakako doći na red i prvo će ići na Odbor. Prema tome, neka ga dobro iščitaju, neka stave svoje primedbe, pa ćemo onda razgovarati o nečemu što nam predstoji.
Sada, ovo ja mislim da je najbolje rešenje bilo i 2012. kada smo izašli u susret porodicama koje planiraju decu, a ovo je drugi korak koji ja mislim da je još bolji.
Prema tome, dajete vremena da svi zajedno uradimo nešto dobro za naše porodice. Ali, kada je populaciona politika u pitanju, treba razmišljati i šta je sa onim mladim ljudima koji ne ostvaruju bračne zajednice, pa nam se granica rađanja pomerila sa 22 na 30 i 40 godina kod žena i muškaraca. Šta se dešava sa tim izgubljenim generacijama i gde su njihova deca koja su već sada trebala da budu u prvom, drugom, trećem ili četvrtom razredu osnovne škole? To je nažalost posledica pogubne politike koja je vođena od 1985. 1986. pa do 2012. godine. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, stvarno više ne znam kako da vam objasnim da roditelji neće biti oštećeni. Malopre kada sam vam rekla – pročitajte do kraja, to znači – za kupovinu opreme za bebe, kupovinu, ne samo povraćaj PDV, nego kupovinu opreme za bebe, komplet. To je mnogo više nego povraćaj PDV. To je jedna stvar. Prvo to.
Drugo, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom planira se određena novčana sredstva koja će porodice sa decom dobijati u kontinuitetu. Prema tome, tu ide i nadoknada za dečiju hranu i sve ono što je potrebno za rast, razvoj normalan dece školskog, predškolskog i dalje uzrasta do njihovog punoletstva. To morate da shvatite.
Videćemo kakav će zakon biti. Kada dobijemo zakon onda predložite amandmane na ono što vam se ne sviđa, pa ćemo onda razgovarati o tome. Ovako možemo da pričamo do sutra. Bitno je da roditelji u ovom trenutku neće biti oštećeni kao što su 2001. godine bile oštećene sve majke sa rođenim trećim, četvrtim i petim detetom jer im je trajno ukinut dečiji dodatak zarad jednokratne pomoći. Tada se niste setili da se bunite. Tada se niste setili da se bunite i da se toliko brinete. To je prošlo onako glat.
Zašto sada to licemerje? Jednostavno, ja sam vas pažljivo slušala. Ono što je najvažnije, ovo je bolje od onoga što je bilo kada nije bio povraćaj PDV. Ovo će biti sada bolje od ovoga sa ovom komplikovanom administracijom.
Treba da promovišemo dojenje kao jedan od najboljih načina ishrane dece, a ne da promovišemo raznorazne zamene i mlečne formule. Trebamo da naučimo naše majke da spremaju domaće kašice kod kuće. Tako se hrane bebe najpravilnije, a ne instant, pa da se brinemo da li ima pesticida ili nema pesticida. A kad smo kod toga, jedne su norme za količinu pesticida u sirovini, a druga je norma mnogo strožija u dečijoj hrani, i tu je došlo do raskoraka koji smo imali u prethodnom periodu. I nikog ne možemo da optužimo – svi su radili po pravilima.
Znači, jedni su kriterijumi za količinu pesticida u voću i povrću za ljudsku ishranu, a drugi, mnogo strožiji, su u dečijoj hrani. Onaj čovek nije mogao da sanja da mora da uzme namirnice sa mnogo nižim vrednostima. Prema tome, to su opasnosti koje vrebaju i mlade roditelje i mlade majke.
Treba da promovišemo zdravu, pravilnu ishranu, a ne deci da dajemo instant hranu. Treba da budemo majke i da pripremimo to u svom domaćinstvu, da bude oplemenjeno i ljubavlju i svim onim što je potrebno za dete. Tako ćemo razvijati pozitivne navike kod deteta u ishrani. Tako ćemo izbeći gojaznost. Tako ćemo naučiti decu da konzumiraju voće, a ne voćne sokove, povrće a ne instant kašice. Ali, treba da se prihvate majke varjače i da spreme tu dečiju hranu. E, to je ono što mi treba da promovišemo na svakom koraku. Hvala.

Po meni, najmanje možete da mi spočitavate. Godine 2001. sam rodila treće dete i ja sam jedna od tih majki koja je ostala bez dodatka za treće dete. Znači, 90-ih godina, koje su bile sumanute godine, rađala sam prvo, drugo i 2001. godine treće dete. Za sve to vreme završila sam fakultet, specijalizaciju i užu specijalizaciju. Znači, majka, ako želi, ona i može. Prema tome, meni najmanje možete da spočitavate o tome.
Šta je nama u glavi, mi to i prezentujemo. Zato vam i kažemo – imajte poverenja. A to što piše, pročitajte konačno do kraja. U Srbiji se uvek teško živelo. U Srbiji su uvek porodice teško živele. Prema tome, jasno i glasno piše – neće biti ukinuta nadoknada odnosno povraćaj PDV-a dok ne stupi novi zakon na snagu. Prihvatite to već jednom. Znači, u Srbiji se teško živelo, živi se teško i danas, ali živeće se bolje sa Srpskom naprednom strankom i ovom Vladom.

Jedna rečenica samo. Da li vi nama verujete ili ne verujete, to je vaša stvar. Građani Srbije veruju Vladi Aleksandra Vučića i SNS. To su pokazali na izborima, procentualno deset puta više nego vama.
Prema tome, mi verujemo narodu, narod nama i odlično se slažemo.

Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću samo kratko da, praktično, svoju diskusiju nadomestim na diskusiju moje koleginice Milanke Vukojičić kada je zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost u pitanju, koji se odnosi na ukidanje, praktično, dosadašnjeg stanja, da roditelji uz pomoć fiskalnih računa nadoknade ono što im praktično i pripada.

Mislim da će ovim rešenjem, na dostojanstven način, dobiti novac novim zakonskim rešenjem iz oblasti socijalne zaštite kada je dečija oprema u pitanju. Neće biti prinuđeni da skupljaju fiskalne račune i da na takav način obezbede sredstva za svoju decu.

Sa druge stranke, ako bismo tražili potpuno oslobađanje od PDV ovih namirnica, može da dođe do zloupotrebe, jer kategorizacijom nekih namirnica one mogu da se nađu i u kategoriji običnih namirnica, a i u kategoriji namirnica koje spadaju praktično u dijetetske namirnice gde je i dečija hrana. Tako da na ovaj način izbegavamo te situacije.

Još jedna stvar. Formiraće se jedna socijalna karta, tako da postoji preskupa oprema koja svakako ne zaslužuje da bude u domenu nadoknade, već je to osnovna oprema i da svi budu ravnopravno opskrbljeni u tom nekom pravcu.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona na akcize, potpuno sam iznenađena kada je u pitanju akciza na povećanje akcize na cigarete. Svaki dinar ide u jedan deo za lečenje onih koji boluju ne samo od karcinoma pluća koji je u direktnoj vezi sa konzumiranjem cigareta, nego i od mnogih drugih hroničnih opstruktivnih oboljenja, kao što je astma i mnoga druga oboljenja, hronični bronhitis, koja su takođe posledica konzumiranja cigareta, a zalažu se danima za uvođenje akciza na zaslađene napitke, pa se prosto pitam – zašto samo na zaslađene napitke, oni mogu da budu zaslađeni i veštačkim zaslađivačima koji ne dovode do gojaznosti, ali vode do mnogih drugih oboljenja i ne samo to, zašto ne i akciza onda i na energetske napitke koji znamo da naši mladi konzumiraju u ogromnim količinama, a dokazano je da su veoma štetni po zdravlje?

Na kraju ono što želim da pomenem, a odnosi se na izbor Danice Marinković, ako ništa drugo, ova gospođa je zaslužila izvinjenje, izvinjenje od osoba koje su na najgrublji način povredile, povredile njen hrabar rad u najtežim uslovima u periodu od 1990. do 1999. godine kada je bila istražni sudija u Prištini.

NJene istrage su vodile do pravosnažnih rešenja i pravosnažnih osuda najvećih krvnika srpskog naroda na KiM. Šta se dogodilo u aprilu 2001. godine? Svi koji su pravosnažno osuđeni oslobođeni su 2001. godine od DOS-ovske vlasti.

Danica Marinković je zaslužila izvinjenje zato što je i 1994. godine i 1995. godine bila u stopu sa policijskim snagama na svim mestima zločina i radila korektno uviđaje, radila korektno uviđaje, pripremala istražne dokaze koji su doveli do osude onih koji su ubijali policajce i vojnike koji su branili svoju državu i svoj narod.

Da ne pominjemo „Račak“. Ako kažemo da su „Asošijejted pres“, „Mond“ i mnoge druge agencije izveštavale, koje su bile zajedno sa policijskim snagama na terenu da nije bilo genocida i da nije bilo policijskog zločina, nego je bila policijska akcija regularnih policijskih snaga protiv terorista na Kosovu, šta očekujete? Očekujete da dobijete izveštaje od nevladinih organizacija tipa Sonje Biserko i mnogih drugih, „Peščanika“, „Žena u crnom“ da nam oni govore šta je radila Danica Marinković. To je sramota, sramota za one koji su to ovde izgovorili, pa vas molim da se izvinite i Danici, a i svim onim majkama, sestrama, deci poginulih policajaca i vojnika na KiM koji su časno položili svoj život, a vi ste ih oskrnavili ovakvim postupkom. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, danas govorimo o setu veoma važnih zakona iz oblasti poljoprivrede i vodosnabdevanja.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani kolege narodni poslanici. Danas su pred nama veoma ozbiljni zakoni, zakoni vrlo kompleksne prirode i verujem da, ni ministru, a ni njegovim saradnicima u Ministarstvu nije bilo lako da naprave ovakve zakonske predloge. Naravno, treba uskladiti mnoge stvari i sa propisima EU, ali ne zarad EU, već zarad naših građana i naših boljih uslova za život.
Kakav je odnos bio prema vodi, našem blagu, jer drugačije ne mogu vodu da nazovem, možemo da vidimo kakve su se stvari dešavale 2014. godine, u vreme katastrofalnih poplava. Imali smo prilike da vidimo bukvalno kada se voda povukla, šta je ostalo u rečnim tokovima. Pa, to je bilo za jednu ogromnu, ogromnu deponiju. To nije napravio neko drugi, nije došao niko sa strane, to smo uradili mi sami sebi, prirodi, a ona nam je tako uzvratila.
Koliko je ovo kompleksno pitanje i koliko je neodvojivo i pitanje sa zdravstvenog aspekta, jer lekar sam po struci pa ću se usredsrediti na to, imam samo jedan primer koji se desio 1956. godine, poznat je kao „minamata“ sindrom, desio se u Japanu i dogodilo se veliko trovanje hranom. Naravno, ljudi koji su živeli u primorskom području hranili su se ribom, a otrovali su se živom. Postavilo se pitanje otkud trovanje živom. U nepotrebnoj blizini bila je fabrika za preradu acetata i živa koja je u tom procesu učestvovala došla je kao otpadna voda, ušla u more i naravno, biološkim ciklusom se našla u morskim plodovima i u ribi.
To je samo jedan primer kako je eko sistem i kako je priroda neodvojiva i kako moramo da vodimo računa. Ono što je urađeno ovim zakonima, a to je po prvi put da vidim da konačno ovaj zdravstveni deo je ostavljen zdravstvu. U nekom prethodnom periodu smo imali neku praksu da svi žele taj deo nekako da prihvate i privuku sebi, to smo imali i sa Zakonom o bezbednosti hrane, kada je veliki deo veterinarima predat, a ispostavilo se da ne mogu da isprate taj deo priče. Zato imamo velike probleme danas.
Ovim zakonom je jasno definisano čije su nadležnosti i u kom delu i to je veoma dobro. Svakako, ono što želim još da naglasim, u stvari da pitam pre svega, zašto nisu obuhvaćeni alternativni izvori vodosnabdevanja? To su arterski bunari i bunari kao lokalni izvori vodosnabdevanja. To je jedan veliki resurs, veoma značajan resurs i za odbranu zemlje i za preventivu u nekom drugom smislu, kada dođe do velikih havarija, onda posežemo ka tim alternativnim rešenjima i alternativnim izvorima vodosnabdevanja. Oni su urušeni opet našom nebrigom. Dovoljno je samo pogledati na seoskom području koliko bunara je pretvoreno, nažalost, u septičke jame. To je prosto bogohulno i to jednostavno treba regulisati na jedan način. Možda će nekim drugim podzakonskim aktom, ovo područje biti regulisano, ali mislim da ga ne treba ostaviti potpuno po strani, jer je veoma značajno.
Ono što se meni veoma dopalo u ovom zakonu, a to je da konačno onaj ko je i glavni u tom procesu zagađenja vodotokova, treba da snosi i odgovornost, a da treba da snosi i posledice ukoliko se ogluši ono što je zakon propisao. Redovna merenja, redovna izveštavanja, a ako ti privredni subjekti nemaju, da kažemo, laboratorije koje mogu da urade posao u njihovom sklopu, pretpostavljam da mogu da sklope ugovore sa akreditovanim laboratorijama da to rade za njih i da redovno izveštavaju Ministarstvo poljoprivrede odnosno, nadležno ministarstvo, da li će to biti ekologija ili neko drugo u budućnosti, ali uglavnom ovaj zakon nije prepustio ništa slučaju.
Mislim da u danu za glasanje ne trebamo da imamo dilemu da damo podršku i ministru i njegovim saradnicima i ovim zakonima koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovane kolege, Ustavni sud je okosnica u izgradnji i očuvanju pravne države. U tom smislu, potpuno je nerazuman predlog pojedinih opozicionih poslanika da ga treba i ukinuti. Dobar primer za to predstavlja sudska praksa nemačkog Saveznog ustavnog suda i njegov uticaj na razvoj prava. Konkretno, sudska praksa je u oblasti osnovnih ljudskih prava u značajnoj meri osnažila ljudska prava i zaštitu od akata državnih organa.
Iz tog razloga ohrabruje što je u Srbiji uvedena i realizovana ustavna žalba. Nadamo se da će ona u Srbiji postići sličan cilj koji je imala u Nemačkoj. U prethodnom periodu smo imali ustavno sudstvo sa previše promena koje nisu dale odgovarajuće rezultate, pa se nisu ni održale.
Ustavno sudstvo, kao kategorija, podrazumeva rešavanje ustavnih sporova od strane sudova u cilju zaštite Ustava, a posledica je usvajanja principa ustavnosti. To ne znači samo postojanje pisanog Ustava, nego i njegovo određivanje, kao osnovnog zakona najviše pravne snage sa kojom se moraju usaglašavati svi pravni akti i materijalne radnje, kako građana, tako i svih državnih organa. Danas Ustav i vladavina prava, ali i vladavina zakona imaju milenijumsku tradiciju.
Većina današnjih civilizovanih država, poslednjih nekoliko vekova, učvrstile su političke sisteme, ekonomiju, kulturu, ustavnost i vladavinu zakona. Iz strategije prošlosti svakako se mogu koristiti velika znanja i iskustva i važno je učiti od velikih mislilaca. Tako je jedna Ciceronova sintagma, koju je naučio od Platona, bila prihvaćena u latinskoj formi u 13. veku od Vrhovnog suda Engleske, i to verovali ili ne, a glasi – ljudi ne mogu biti iznad utvrđenih zakona.
Kod nas tek u Ustavu iz 199. godine stoji da je Republika Srbija zasnovana na slobodama i pravima čoveka i građana, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi. Ono što je važno istaći, kada je u pitanju zaštita prava države, pojedinca, ma ko bio, ne može biti iznad zakona i da sudije potpuno nezavisno i rasterećeno, bez pritiska, obavljaju časno svoj posao u cilju zaštite prava, Ustava i ustavnog poretka u državi.
Kažemo da je pravda spora, ali dostižna, pa smo mi tako čekali punih osam vekova da zahvaljujući Vladi, koja je preuzela odgovornost za svoju državu 2012. godine, i premijeru gospodinu Aleksandru Vučiću konačno sudovi rade nezavisno, bez uticaja raznih moćnika i da konačno pojedinac nije jači od države, ma kako se on zvao i koliko je sponzorisao i učestvovao svojim novcem i pomagao kampanje, sada opozicionih velikaša, od 2000. do 2012. godine.
Očekivanje i nada polagane u oktobar 2000. godine, tj. duboke promene u pravcu vladavine prava, demokratije i tržišne privrede nisu ostvareni, što nas je dovelo u vrlo nezavidnu situaciju i pred vrata bankrota. Nije došlo do promena institucija koje su se mogle i morale reformirati ili promeniti, ali kada su bile reformisane, kao sudstvo, urađeno je na katastrofalan način, nepotistički, po partijskoj liniji, a zbog čega i danas plaćamo danak takvim reformama, kako i u stručnom, tako i u finansijskom smislu. U najmanju ruku je nekorektno nama spočitavati zastarele slučajeve i loše sudske presude.
Takva nečuvena reforma sudstva bila je pravi primer da se potvrđuje pravilo da je lični interes i borba za vlast glavni uzrok što danas imamo probleme koje smo nasledili i moramo da ih rešavamo i ispravljamo na način kako najbolje znamo i umemo.
Popravljanje društvenog stanja treba početi time da se svaka stvar ne zove pravim imenom, što za pravnike znači da se svaka pojava koja je relevantna za pravne odnose na pravi način kvalifikuje i jasno definiše. Uvođenje zakonitosti i ustavnosti moglo bi, takođe, početi uvođenjem pravih i preciznih pravnih termina, kvalifikacija sa širokom slobodom u granicama prava. Vladavina prava podrazumeva racionalno, pravedno pravo i trajno pravo i obavezu, trajni kontinuitet ustavnih rešenja i poštovanje stečenih ljudskih prava i sloboda.
U Engleskoj su još 1215. godine plemići i sveštenstvo potpisali Veliku povelju slobode, a 20 godina kasnije, 1235. godine, potpisano je i uvedeno pravno načelo koje ograničava svaku ličnu vlast, pa i monarhovu. Konačno, delotvornost ustavnog sudstva podrazumeva da njegove odluke prihvate, kako građani, tako i druge grane vlasti, što zavisi od načina na koji ustavne sudije obavljaju svoje funkcije, ali i od pravne kulture date zemlje.
Zarad naših građana, danas smo mogli da čujemo i nešto iz biografije gospođe Dragane Petrović, koju ne poznajem, ali ono što sam čula je recital objavljen u „Blicu“ od 9. februara 2015. godine, ali naravno skraćena verzija. Poslednjih par rečenica glasi: „Na Apelacionom sudu gospođa Dragana Petrović je dobila spor po trećem osnovu. Fakultet je osuđen i mora da joj dodeli milion dinara sa kamatom, kao odštetu.“
To ste zaboravili da kažete, to ste prećutali, a na čiji teret? Na teret budžeta, i po džepu naših građana. To kako ste pripremali optužnice, kako ste radili istrage i kako ste vodili sudske sporove, vidimo danas. Plaćamo milion dinara iz budžeta, iz džepova građana Srbije. Hvala.