Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, danas ću govoriti, prevashodno o proširenju Vlade, sa jednim novim ministarstvom, da kažemo novim starim ministarstvom. To je Ministarstvo zaštite životne sredine, i veoma sam srećna što ćemo konačno dobiti odvojeno ministarstvo, ali ne kao uslov za potptlaćivanje nekog, nego već kao jednu potrebu da konačno uredimo našu životnu sredinu, onako kako to treba da bude.
Kao što znamo, osnovi politike i ciljevi politike Zaštite životne sredine su o očuvanju prirodnih vrednosti i resursa, efikasna ekonomija i briga o javnom zdravlju, pre svega.
Politika životne sredine je multisektorska i samim tim zahteva veliku pažnju kojoj treba biti posvećena. Kada govorimo o zaštiti životne sredine znamo da je to jedan veliki problem i da je poglavlje 27. ako ga gledamo u finansiskom smislu, jedno od praktično najskupljih poglavlja koje možemo da otvorimo, kada se radi o pristupanju EU. O čemu se ovde radi? Deset godina i više unazad, urušavano je sve ono što je u Srbiji i postojalo i u bilo kojoj formi, a kada je zaštita životne sredine upitanju. Imali smo Ministarstvo zaštite životne sredine, ali na žalost, ono je funkcionisalo kroz tri načina, odnosno kroz tri institucije. Jedno je bilo samo ministarstvo, drugo je bilo Agencija za zaštitu životne sredine i treće je bilo Republički fond za zaštitu životne sredine.
Bili smo svedoci, pre par godina kada je taj fond ukinut, kako su se dušno predstavnici opozicije borili da očuvaju taj republički fond.
Čemu je on služio? Pa nije služio za državne institucije, nije služio za izuzetne projekte, za zaštitu životne sredine, za čistu vodu, za kategorizaciju reka, za izgradnju fabrika, za prečišćavanje otpadnih voda. Služio je za podsticaj u kampanji za izbore demokratske stranke. U to vreme, ministar je bio gospodin Dulić, a evo ja ću kratko da vam pročitam kako je Republički fond za zaštitu životne sredine, predao preko dva miliona dinara i to ovako: Nevladina organizacija mikser, republički fond za zaštitu životne sredine juni mesec 2011. godine, 949 500 dinara, maj mesec 2010. godine, ravno milion dinara, istom Ne Vladinoj organizaciji, ministarstva za zaštitu životne sredine u maju 2011. godine, poklonila je 700 000 dinara, budžet grada Beograda 6,6 miliona u 2011. godini, a iz Uprave za trezor, takođe imamo podatak da u 2010. godini je dobio milion i 400 000 dinara. Takođe, Nevladine organizacija KIOKS, Ministarstvo kulture u periodu od 2008 – 2011. godine, 9 350 590 dinara
Ništa ne bi bilo čudno da se ta nevladina organizacija bavila onim što je zaštita životne sredine. „Mikser“ je u APR-u registrovan kao, praktično, nevladina organizacija, odnosno udruženje građana, neprofitno, za unapređivanje kreativnog stvaralaštva u oblasti kulture, a, gle čuda, dobijalo sredstva iz Republičkog fonda za ekologiju, odnosno za zaštitu životne sredine.
Ni to ne bi bilo čudno, vlasnik nevladine organizacije, odnosno direktor tog, da kažemo, nevladinog udruženja građana bio je sin Nade Kolundžije, tako da eto kako su oni očistili Srbiju. Nama je ostalo aerozagađenje od spaljivanja Skupštine od 2000. godine, sa kojim smo se borili 12 godina, dok jednostavno narod nije uvideo u koga treba imati poverenja i ko će jednostavno njega uvesti u EU.
Pa i ako dođe do takvih promena da evropski fondovi presuše i da, jednostavno, se dogodi nešto će usporiti ulazak ostalih zemalja u EU, mi ćemo našu državu urediti po našoj meri, po vrednosti naših građana i za naše građane.
Sve zakone koje donosimo donosimo prevashodno za naše građane, a ne zbog predpristupnih fondova i pranja para na ovakav način i prelivanja novca u džepove funkcionera, kao što su to radili neki i u prethodnom režimu. Znači, uradićemo to za zdravlje naše dece, za čist vazduh, za čiste vodotokove, za zdravu, čistu naprednu životnu sredinu. Hvala.